|
|
Slijedeće je priča jednog od članova foruma, koji se poslije čitanja iskustava drugih odlučio za rad na kruzeru;
Cruise line employment story;
Ok, došlo je vreme i za to....
Pojavljujemo se u Skoplju nas 20 iz Srbije koji smo se upoznali na prijavljivanju u Nišu.
Trening koji je preduvjet za zapošljavanje na brodu je trajao 5 dana, i poslednjeg dana smo imali intervju koji je počeo oko 18h sa satom zakašnjenja. Intervjuisao nas je Roberto Sorbi, predstavnik za Princess i Cunard.
Nego da se vratim malo na početak, i na sam trening.
Već od prvog dana dobijaš sve potrebne skripte i papire gde piše šta sve treba da se zna da bi prošao na intervjuu za posao na brodu.
Ima dosta toga da se nauči, ali nije ništa teško, i lako se vari ako imate srednje znanje engleskog.
Tu kreće i diskusija i pitanja šta i kako se radi na brodu, pravila ponašanja, potrebna sredstva koja se uplaćuju i koja su nepovratna.
Uče se razne skraćenice, i pravila ponašanja da bi mogao da prođeš finalni test, pred sam intervju.
Ništa teško, ako malo poznajete engleski, i prosečno ste inteligentni.
Na sva pitanja koja su postavljali regruti je odgovoreno maksimalno, da li kroz šalu ili ozbiljno.
Bilo je oko 150 konkurenata iz Makedonije i Srbije.
Konkurisalo se za mesta Junior waiter, Buffet Steward, i Assistant Buffet Steward (što se tiče restorana), Gift Shop za koji su se prijavljivale devojke, Utility, ACAT, Cook, Bartender, mislim da je to to, možda sam nešto izostavio.
Nakon dnevnog treninga i predavanja rade se se testovi.
Prvo se išlo na psihološki test, gde se prvo odgovara na 200 pitnja sa da ili ne.
Neka od pitanja su: da li imaš glavobolje, da li imas proliv, da li voliš majku, da li brojiš bandere, da li psuješ često, da li vidiš duhove, da li imas utisak da te neko prati i slično .............. ma kapirate o čemu pričam ........
Nakon toga, kroz kratak dijalog sa psihologom, ocenjuje se vaša ličnost i vaše karakterne osobine.
Od 150 ljudi 7 je palo na psiho testu. Za njih je brod i inozemstvo završena priča.
Sutradan se išlo na test engleskog koji je usmen, i tu vodiš dijalog sa jednom profesorkom engleskog koja je jedna vrlo prijatna žena, i kroz neobavezan dijalog ona daje ocenu o tvom poznavanju engleskog.
Sledećeg dana nakon predavanja, i gledanja video snimaka koje su napravile kompanije Cunard i Princess, ide se na predintervju sa dve devojke iz Kouzona koje ti daju ocenu za koju poziciju najviše odgovaraš. Ali to nije ništa određeno, jer tek na glavnom intervjuu dobijaš poziciju, koja može biti i veća i manja od ove koja ti je napisana u predintervjuu.
Zatim narednog dana se vežba postavljanje stola, kao i pravilan hod i držanje tacne sa tanjirima.......
Poslednjeg dana se rade testovi, koji se moraju položiti a obuhvataju sve ono što je po nekoliko puta rečeno prethodnih dana, i nijedno pitanje ne može da te iznenadi. Naravno pod uslovom da si pratio o čemu se priča.
Onda se radi i dodatni test za regrute koji konkurišu za restoran, i princip je isti. Samo je akcenat na vinima, meniju, i pravilima služenja. Sve sa testa je već rečeno predhodnih dana, tako da ni to nije problem položiti.
Nakon tih testova potpisuju se neki papiri, kojima upotpunjujete svoja dokumenta potrebna za apliciranje.
Uveče je započeo intervju, i po meni mislim da smo zadovoljni i mi regruti i sam gospodin Sorbi koji je inače italijan ali radi za Princess & Cunard kancelariju u Kjasu (Švajcarska)
Na intervjuu je pored Sorbija i njegov asistent, onda glavni čovek Kouzona (mislim da se zove Zoran) , i tvoj agent kod koga si i aplicirao, u mom slucaju Milan, čovek koga sam spomenuo gore.
Intervju za rad na brodu traje ne više od 10 minuta, i uglavnom idu pitanja koja si čuo prethodnih dana, ali trema i frka čine svoje pa dosta kandidata ne ostavi utisak sigurnosti, ili zamutavi na engleskom pa ne zna ni kako se zove.
Svi kanditati koji tremu ostave ispred vrata izlaze zadovoljni. Možda će Sorbi tražiti od kandidata da postave sto da bi video motoriku i ocenio vaše konobarske sposobnosti. Ali nije obavezno.
Ja lično sa još par ljudi sam prošao samo na dobru i sigurnu priču, na dobre preporuke, i na dobro poznavanje engleskog jezika. Postavku stola nismo ni radili.
|
Odelo je obavezno, kravata bi trebala ali nije obavezna. Ali u svakom slučaju treba se navikavati jer ćeš i na brodu imati uniformu.
Iz Srbije je dosta momaka dobilo odmah poziciju Junior Waiter, jer smo stvarno bili dobro pripremljeni.
Tu su još i ljudi koji su dobili pozicije Buffet Steward, i sa kojima su bili zadovoljni. Svi bi trebali da otputujemo u narednih mesec i po dana.
Neko za 10 dana, neko za 3 nedelje a neko i početkom maja. Nisam video da je neko pao intervju. To pričam samo za ovih prvih 30 među kojima sam bio i ja.
Toplo prepuručujem agenciju Kouzon iz Skoplja, jer ljudi stvarno rade profi i mislim da će za godinu, dve držati primat na ovim prostorima za zapošljavanje na brodu, jer i sam gospodin Sorbi insistira na novim intervjuima i treninzima.
Kouzon ima svoje predstavnistvo u Nišu, koje vodi Milan, za područje Makedonije tu je Blaža iz Prilepa, i još par agenata.
Direktor Kozuona je Zoran koji takođe učestvuje u predavanju i treningu i dostupan je 24 sata za sve kandidate.
Cena je više nego realna pa ajde da i to spomenem.
Sa sve lekarskim pregledom, vizom, psihološkim i engleskim testom, avio kartom i troškovima agencije vaš ukupan trošak ne prelazi 700-800 eura, ali tu ne računam novac koji vam je potreban da platite smeštaj i živite tih 5, 6 dana u Skoplju.
To bi bilo to, smorio sam sve redom, neću vas više daviti, možete da idete na odmor.
Pozdrav za Todorivu, Nikolu, Miodraga, Staju i sve ostale sa kojima sam proveo zanimljivu nedelju. |
