Pozdrav za Letis Dufe i sve forumaše!!! Kako jedna "mama" da se ne uključi u ovu temu?! Javljam se kao jedna nekada "sebična" mama, koja se brinula da brod ne napadnu gusari, da se ne pojavi uragan, da ne padne s broda u more ili otpliva daleko pa je pojedu ajkule...Da, da svašta mi je padalo na pamet samo da ćerku odgovorim od odlaska na brod!!! Pristala sam nekako i uz moj blagoslov je otišla i prvih pet dana sam samo plakala i piljila u kompjuter.
Sada tri meseca i 10 dana od kako plovi na relaciji LA - Meksiko jako sam srećna kada mi se nasmejana i zadovoljna javi preko skajpa prilično često (da ne brinem)...Srećna sam zato što sam shvatila da veoma odgovorno obavljala posao, da je usavršila jezik, obišla mesta, u koja ja ne bih mogla da je pošaljem, što je naučila sama da se izbori i sa dobrim i sa lošim ljudima...Ovo je jedno veliko životno iskustvo i za nju i za mene...Ponosna sam na svoje dete i na sve devojke i momke, koji se odluče na ovaj korak.
I naravno - jedva čekam da se vrati i da zavaljene u fotelje uz naš standardni rutual ispijanja kafice pričamo o svemu 

Hajd' ako se ne bude snasla pitacu ja, imam druga i drugaricu na Paradajzu pa ce mi reci...

Hvala, evo čekam da uključi telefon ili da se nakači na net pa da mi javi.
Ako ne saznam obratiću ti se za pomoć...
S obzirom da je neko konačno pomenuo Paradise napiši mi molim te kakvo je iskustvo tvojih prijatelja na ovom brodu!!!

Šefe, hitno mi treba tvoja pomoć u vezi sa naručivanjem cipela sa broda. Poslušala sam te i poslala ćerki sajt shoesforcrew, ali pošto ona još nema karticu zamolila me je da joj ja poručim odgovarajući model.

Da ne bih komplikovala odlučila sam da umesto mene to odradi rodjaka iz Orlanda, ali sada nas dve nismo sigurne da li uopšte možemo da naručimo kada samo znamo ime broda i ćerkin crew ID. Da li možeš da mi pomogneš oko toga šta je sve od podataka potrebno za naručivanje kako bi joj cipele stigle u najkraćem roku na brod.

Unapred hvala!

Hvala šefe, primljeno k znanju!!!

Sinoć sam dugo telefonom pričala sa ćerkom, koja je pre nedelju dana otišla na Carnivalov brod i radi kao ass. waiter. Trudiću se da budem maksimalno realna i da vam prenesem njene prve utiske o poslu. Bitno za celu priču je da nikada nije radila konobarski posao, da sam kao mama mislila da će joj sve poispadati kada ponese tacnu, da neće moći da se probudi na vreme za posao... i još niz drugih sitnica. Medjutim, sve izgleda potpuno drugačije i srećna sam zbog toga.

Ove prve nedelje radila je od 6 i 30 do 9 i 30, zatim od 10 i 30 do 13 i 30, i na kraju od 16 i 30 do 22 časa i 30 minuta. Prilično naporan tempo što i sama kaže, ali posao se bar po njenom mišljenju brzo uči. Zadužena je za hladnu liniju prilikom posluživanja. Radi u staff mess-u, mada hoće da je prebace u officer mess. Njen posao je da na švedskom stolu uvek ima dovoljno jogurta, sireva, namaza i ostalog što čini hladnu liniju, ali i da primi i donese porudžbinu za one koji posebno naručuju. Kaže da su ljudi korektni, da su Engleskinje možda malo razmaženije od ostalih u staff-u, jer stalno imaju neke posebne želje kada je hrana u pitanju. Problem je što je trpezarija dosta udaljena od kuhinje i što veoma često iz kuhinje u kojoj je pretoplo odlazi u komoru u kojoj je par stepeni ispod nule, tako da se može lako prehladiti.

Šef joj je iz Madjarske i ima potpuno razumevanje i može za sve da mu se obrati, tako da je juče po prvi put od kada je na brodu dobila i slobodno vreme za ručak. Naravno uz napomenu da mu se obrati kad god je umorna ili želi da promeni smenu i slično. Glavni kuvar je Indus i on je naprosto obožava tako da je stalno pita šta da joj pripremi za jelo. Ima dovoljno vremena za sva tri obroka i plus jede ono što želi. Kuvar me je kupio za ceo život.

Umorna je, gleda da svaki slobodan trenutak iskoristi na pravi način, da odspava, ali stiže i da nam se javi telefonom, koliko vidim redovno se javi društvu i nama na FB, a svako veče posle posla provede na vazduhu na palubi, jer kaže to joj je potrebno posle toliko vremena preko dana provedenog u zatvorenom prostoru. Takodje, sve pohvale ima za društvo na brodu!

Jedini problem, koji za sada ima je sa obućom. Od napornog rada otiču joj noge, a cipele su kaže izuzetno neudobne. Sada se kaje što nije ponela od kuće neke crne cipele ili patike, jer u ovim ne može da funkcioniše. Mnogi momci su po njenim rečima obuću poneli, tako da će ona gledati da čim bude u mogućnosti kupi nešto crno od obuće da je lagano i da se ne kliza.

Znači njeni prvi utisci su sasvim zadovoljavajući, a čim saznam nešto novo podeliću sa vama. I ne brinite moja ćerka je pravi primer kako se brzo uči i navikava na novu situaciju i ako sumnjate u sebe ili vaši roditelji nisu sigurni da možete da izdržite nove izazove, obaveze itd. vidite kako možda vi ili mi nismo u pravu. Možda smo vas mi razmazili, a kada niste pored nas samostalni ste, radni i disciplinovani!

Hvala Šefe!

Da dodamo samo uz ove tvoje reči i stihove velikog Mike Antića:

"Ti misliš: more su samo lađe
i samo daleka putovanja.

More je kad čovek u sebi nađe
mudrost kako se budan sanja
i kad su dani slani i sivi.

Mudrost kako se sasvim živi."

I dalje nemam odgovor na ovo pitanje...I volela bih da mi pomognete da razrešim tu dilemu.

I pored toga što spadam u kategoriju mladjih mama bilo mi je veoma teško da se suočim sa činjenicom da moja ćerka hoće da ide na brod. Pokušavala sam na sve načine da je odgovorim i pričom i plakanjem i svadjanjem, ali nije išlo. Ona je smatrala da kao dvadesetjednogodišnjakinja ima pravo da odlučuje o odlasku. I odlučila je. Upisala III godinu fakulteta i otišla na kruzer. Vukla ju je želja da obidje svet i to joj je primaran razlog zbog kog je otišla, jer je svesna da ovog prvog puta ne može da zaradi neki veliki novac. Mnogo puta smo pričale i o tome da će se prvi put suočiti sa višečasovnim radom, koji nimalo nije lak, ali htela je da vidi i tu stranu života. Da se odvoji od porodice i sama zaradi novac. Verujte mi još uvek ne mogu da zamislim da mi je dete hiljadu kilometara daleko, da se u trenutku dok ovo pišem vraća iz Meksika za LA. I da joj sigurno nije lako, ali sve je to stvar izbora. I hrabrim sebe da će proći tih nekoliko meseci i da će joj ovo biti dobra životna škola.

Ali kao što rekoh na početku ovog posta nemam odgovor na pitanje - ići na cruiser ili ne!!! Iz prostog razloga jer mi mnogo nedostaje!!!

Moja ćerka je brodu Carnival Paradise. On ide na trodnevne i četvorodnevne kruzeve Los Angeles (Long Beach) - Catalina Island (Avalon) - Mexico (Ensenada). Otputovala je prošlog petka u Majami, jer joj je na ugovoru pisalo Carnival Fantasy, ali je tamo saznala da leti za LA u ponedeljak, tako da je tog istog dana u popodnevnim satima isplovila iz LA i danas bi trebalo da se vrati sa prvog kruza.

S obzirom da gotovo ništa o ovom brodu nisam našla na forumu molim vas da ako je neko bio tamo napiše nešto više o tome.