Pozdrav svima,evo da objavim kraj moje druge morske avanture .....
23.marta zvanicno sam zavrsila ugovor i krenula put kuce.....
Ovaj drugi ugovor mi je, moram priznati bio mnogo tezi nego prvi. Puno vise se radilo, u pocetku skoro svaki dan ne manje od 14 sati.
Hodali smo kao mrtvi hodnicima uz samo poneku rec. I nismo ni pomisljali na crew bar ili neku zurku.
Posle smo se valjda navikli na takvo radno vreme pa smo se i malo vise druzili.
Moja cimerka Evica i ja najcesce smo ostajale u kabini uz internet, nije nam bas bilo do provoda...kasnije je ona pocela da radi papirologiju a ja sam presla u Gelateriju i bilo je malo lakse....zato smo svaki slobodan trenutak koristile za soping.....kao neke mentolke, stalno smo vukljale neke kese iz grada....
Omiljena destinacija nam je bio San Huan, Portriko... American plaza, Tommy, Marshall.....sve te radnje znale smo kao svoj dzep i ko zna koliko smo para ostavile tamo...hahahhaah.....
Ja sam jos u pocetku kupila sve igracke koje su mi deca narucila i jedan veliki kofer napunila tim njihovim konjicima koje vole.
Kada sam isla da ih kupim taxista mi je umro od smeha jer sam u taxi usla sa 5 kesa punih igracaka.....a tek security na brodu....mislio je da sam kupila celu prodavnicu.....
Sve u svemu, ceo moj ugovor je stao u skoro 100kg prtljaga za koje nisam imala pojma kako cu ih preneti do aerodroma.....
U sutini, moj ugovor je trebalo da traje 8 meseci jer su mi ga produzili do 27.maja....posto mi nije padalo na pamet da ostajem toliko dugo, otisla sam kod mog metr`d-ja i rekla da odbijam produzetak i da najdalje mogu da ostanem do krosinga koji je 20.aprila. Ona taj mejl salje ovima u Majami i oni vec posle nekoliko dana odgovaraju da ne mogu tada da nadju zamenu za mene i da mogu da odem kuci 23.marta ili da ostanem do kraja maja. Posto ovo drugo ne dolazi u obzir, odlucila sam da se vratim 23.marta.
Skoro do zadnjeg dana nisam bila sigurna da li stvarno idem ili ne pa se nisam nesto preterano ni radovala. Tek kad sam dobila kartu znala sam da stvarno idem...
I tako u subotu ujutru dolazim na gangway sa mojih 5 kofera, kao nenormalna....Izlazimo u 6 ujutru sa broda, vukljam one kofere do imigracije, pa posle do busa....tu sam konacno odahnula i razmisljala sta da radim na aerodromu do 10 uvece kada je moj let.....
Malo se skitala, pila kafu sa jos nekim likovima sa broda, gledala filmove, bila na netu i tako, vreme proslo.
Dosla na check in kad njima crkao sistem....hahahaha...moracemo manuelno.....lepo bogami.....
Kad me zena videla sa mojim koferima umrla je od smeha....na kraju nista nisam platila visak prtljaga (valjda joj bilo zao da mi naplati kad sam joj rekla da su u jednom koferu samo igracke)..poleteli smo sat vremena kasnije, a ja odmah zaspala, jedva su me probudili ujutru......u Londonu na srecu opet prolazim bez placanja prtljaga i jedva cekam da sednem u avion za kuci.....
Posto nisam bila sigurna u svoj datum dolaska muzu sam rekla da nista ne govori deci, cisto da se ne razocaraju ako ne dodjem ranije....Tako da sam ih iznenadila svojim dolaskom......Kakvo je to skakanje bilo....do plafona.....sreca, sreca, radost.....
Eto, i to se zavrsilo konacno......iako sam dobila 4 meseca vacation, ozbiljno razmisljam da se vise ne vratim na brod....deci je bilo bas tesko bez mene, posebno najstarijoj......
Videcemo jos, nikad ne reci nikad, ali nadam se da vise necu....
Iako sam tamo upoznala neke divne ljude i ostvarila divna prijateljstva ne zelim da moja deca rastu bez majke....
