Pa da, sećam se da mi je drugarica pre 2 godine rekla kada je išla prvi put na brod, da mene ne bi primili da sam samo 5cm viši, njoj su rekli kao jer bih mogao da povredim glavu zbog visine lupanjem od štok vrata recimo.

Eeeee baš super ovo je i mene interesovalo, neko mi je čak rekao i da ne primaju valjda osobe preko 2m, kao i gojazne, na brod.

Ma samo oni milfići u životnom razdoblju od 30-40god

A izguraj to, sve je stvar vremena i kad shvatiš da džabe gubiš živce, lakše i brže će ti onda proći ta nepravda na brodu
Ma ima problema i na selu, pogotovu ako neko gradsko dete ode tamo pa ne zna ni šta ni kako, ni kad se šta sadi pa onda bere ili žanje, šta raditi kada neku od kultura napadne neka bolest ili insekti plus što mora da prođe i po par godina da bi ti neko voće davalo plodove.
Ali treba probati selo kao i brod ili kao posao koji najbolje oslikava kapitalizam i život u području koji najbolje prikazuje globalizam, pa svako naći kome šta ogovara, ja sebe lično nikako ne nalazim o ovom veku al šta je tu, moram se prilagoditi sredini a i okolinu koliko-toliko prilagoditi prema svojim potrebama

Hahahaha najgora je ova sorta kao moja, sa ili bez brade izgledam matoro, zbog glasa, visine itd

Moje mišljenje je da treba otići, pa bolje da se kajem mesec dana što sam otišao i možda se za*****ao i kasnije zaboravim na loše iskustvo jer nije ispalo kako sam očekivao, nego kada me stignu 40te i krenu da mi se motaju misli kako bi možda ceo moj život bio drugačiji da sam otišao, stisnuo zube i izdržao makar jedan ugovor.
Ja posao na brodu upoređujem sa zatvorom jer svako može i u njemu da zaglavi, samo što me tamo ne bi niko platio a ovde da, svejedno bi ti prošlo tih 6 meseci (nekom manje nekom više), a i u inat svima jer gomila njih kažu da je brod zlo i da nema šanse da upadnem na poziciju koju ja hoću tj za koju sam se školovao ovde

Točno. Ali nadam se i šezdeseta, možda čak i sedamdeseta.

Juuuuu ne mogu da verujem, da prema godinama, možeš otac da mi budeš šefe

Ja imam neki plan, videćemo koliko ga je moguće ostvariti, radio bih dokle god bih izdržao tj da zaradim ovde da kupim stan (koji bih iznajmljivao) i kuću na selu gde bih živeo, nešto malo zemlje da imam za sebe da se prehranim, koke nosilje radi jaja i neku kozicu zbog mleka, eventualno bih možda pokušao sa košnicama nešto meda da izvozim.
Svi mi se krste kada im ovo kažem ali meni je muka i grada i otrovane hrane, gužve, prljavštine, volim prirodu, mir i tišinu da mi je najbliži komšija 10km od mene i da imam baš žarku želju da vidim ljudsko biće kada bih morao da prevalim toliki put.