Show Posts
1
Poslovi na jahtama / Moj dockwalking je urodio plodom
« on: 01/May/2011 »
Pozdrav svim forumasima, evo konacno i ja da se javim.
Ja sam trenutno zaposlena na jednoj privatnoj jahti u Kanu.
No ovako je sve pocelo..... Ja sam se za posao na jahtama zainteresovala odavno jos prije nego sto sam pocela raditi na rijecnom brodu. Samo tada nisam znala puno o tome. Mislila sam da je dovoljno da se registrujem online na raznim agencijama, no vrlo brzo sam saznala da nije bas tako jednostavno i da je ova industrija puno drugacija. Naime kad sam zavrsila sezonu na rijecnom brodu pocela sam uveliko da planiram svoj dolazak u Antibe u potrazi za poslom. Kontaktirala sam neke od agenata koji su mi rekli kada je najbolje da dodjem i sta mi je sve potrebo prije toga da uradim.
To sto je potrebno za pocetak je STCW95, upornost i volja. STCW sam uradila u Beogradu na Vojnoj akademiji, gdje mi je najisplatnije bilo. U medjuvremenu sam se registrovala kod vecine agencija u Antibima. Pronasla hostel koji mi se svidio i rezervisala let.
U Antibe sam stigla 6.marta. Vlasnica crew house me je docekala na aerodromu i odvezla u hostel. Crew Grapevine je hostel u kojem sam odsjela i preporucujem ga svakome ko se odluci doci u Antibe. Cijena i nije bas mala, ali sam ja imala nezaboravno iskustvo kod njih. (210e sedmicno). Jako je bitno biti smjesten u hostelu za pocetak zbog takozvanog networkinga. Jer tu su svi ljudi koji su dosli zbog istog razloga i jedni drugima proslijedjuju korisne informacije.
Sledeci dan sam obisla sve agencije da se predstavim svim agentima da znaju da sam tu. Svi su bili jako fini i ljubazni. Da sam ja pomislila da se mozda i moze naci posao preko agencija, ali vrlo brzo sam se razuvjerila. Zatim slijedi hodanje od luke do luke svakodnevno. Sve u svemu prve dve sedmice ja sam se najvise usmjerila na agencija, jer sam dobila dosta ponuda od njih i stvarno sam mislila da ce nesto upaliti. Takozvani dockwalking mi se cinio uzasno teskim, i dalje tako mislim...., pa sam to odlagala, BIG MISTAKE.... I tek trece sedmice sam postala bas aktivna i konacno se usudila na dockwalking, koji mi je isprva bio jako neugodan i onda se jednostavno naviknes. A da dockwalking kako to zovu ovde, je zapravo lutanje od jahte do jahte i predavanje svog CV, pricanje sa ljudima tipa ``Treba li vam osoblje? i sl.`` Moj dockwalking je urodio plodom. U cetvrtoj sedmici, ponedeljak sam pozvana na interview, utorak me kapetan nazvao da sam dobila posao, i navece se uselila na brod i u srijedu ujutro pocela raditi.
Radim na privatnom brodu 29m/y, sa 4 clana posade. Kapetan, dechhand, chef i ja. Ja sam solo stew, sto znaci da su moje obaveze kompletan enterijer, ciscenje, pranje, usluzivanje, nabavka pica.... Ja sam jako zadovoljna. Svi su stvarno fini, i za sada nemam na sta da se pozalim. Cak se i sa vlasnicima super slazem, a najvaznije sa vlasnikovom zenom sam u super odnosima, sto je veoma bitno. Oni su do sada bili dva puta po 6 dana, prvi put samo sa djetetom, drugi put sa gostima, koji su bili divni ljudi. Kad su oni na brodu radi se citav dan, i ne smije se izlaziti sa broda. Kad nisu tu radim od pola 9 do 5 i subota, nedelja slobodna. Nevjerovatno. Nisam se jos ni umorila kako treba. Puuuuno mi je teze bilo na rijecnom brodu, za mnogo manje para. Ne znam kako ce mi biti kad pocnemo raditi charter......
E sad sto se novca tice, pa potrebno je najmanje 1000 evra za ponijeti. Za hranu i smjestaj. Ja sam upoznala curu koja je iz Zagreba dosla u antibe sa 100e, i sad joj je super. Ali to je jedan od milion slucajeva, ne bih bas to preporucila nikome.
Nasih ljudi ima jako puno, koji su tek dosli, a i koji rade vec godinama na jahtama. Naravno vecina su Britanci, Juzna Afrika, Australija.
Eto to je ukratko to. Ako se nekog bitnog detalja jos sjetim javim se.
Ja sam trenutno zaposlena na jednoj privatnoj jahti u Kanu.
No ovako je sve pocelo..... Ja sam se za posao na jahtama zainteresovala odavno jos prije nego sto sam pocela raditi na rijecnom brodu. Samo tada nisam znala puno o tome. Mislila sam da je dovoljno da se registrujem online na raznim agencijama, no vrlo brzo sam saznala da nije bas tako jednostavno i da je ova industrija puno drugacija. Naime kad sam zavrsila sezonu na rijecnom brodu pocela sam uveliko da planiram svoj dolazak u Antibe u potrazi za poslom. Kontaktirala sam neke od agenata koji su mi rekli kada je najbolje da dodjem i sta mi je sve potrebo prije toga da uradim.
To sto je potrebno za pocetak je STCW95, upornost i volja. STCW sam uradila u Beogradu na Vojnoj akademiji, gdje mi je najisplatnije bilo. U medjuvremenu sam se registrovala kod vecine agencija u Antibima. Pronasla hostel koji mi se svidio i rezervisala let.
U Antibe sam stigla 6.marta. Vlasnica crew house me je docekala na aerodromu i odvezla u hostel. Crew Grapevine je hostel u kojem sam odsjela i preporucujem ga svakome ko se odluci doci u Antibe. Cijena i nije bas mala, ali sam ja imala nezaboravno iskustvo kod njih. (210e sedmicno). Jako je bitno biti smjesten u hostelu za pocetak zbog takozvanog networkinga. Jer tu su svi ljudi koji su dosli zbog istog razloga i jedni drugima proslijedjuju korisne informacije.
Sledeci dan sam obisla sve agencije da se predstavim svim agentima da znaju da sam tu. Svi su bili jako fini i ljubazni. Da sam ja pomislila da se mozda i moze naci posao preko agencija, ali vrlo brzo sam se razuvjerila. Zatim slijedi hodanje od luke do luke svakodnevno. Sve u svemu prve dve sedmice ja sam se najvise usmjerila na agencija, jer sam dobila dosta ponuda od njih i stvarno sam mislila da ce nesto upaliti. Takozvani dockwalking mi se cinio uzasno teskim, i dalje tako mislim...., pa sam to odlagala, BIG MISTAKE.... I tek trece sedmice sam postala bas aktivna i konacno se usudila na dockwalking, koji mi je isprva bio jako neugodan i onda se jednostavno naviknes. A da dockwalking kako to zovu ovde, je zapravo lutanje od jahte do jahte i predavanje svog CV, pricanje sa ljudima tipa ``Treba li vam osoblje? i sl.`` Moj dockwalking je urodio plodom. U cetvrtoj sedmici, ponedeljak sam pozvana na interview, utorak me kapetan nazvao da sam dobila posao, i navece se uselila na brod i u srijedu ujutro pocela raditi.
Radim na privatnom brodu 29m/y, sa 4 clana posade. Kapetan, dechhand, chef i ja. Ja sam solo stew, sto znaci da su moje obaveze kompletan enterijer, ciscenje, pranje, usluzivanje, nabavka pica.... Ja sam jako zadovoljna. Svi su stvarno fini, i za sada nemam na sta da se pozalim. Cak se i sa vlasnicima super slazem, a najvaznije sa vlasnikovom zenom sam u super odnosima, sto je veoma bitno. Oni su do sada bili dva puta po 6 dana, prvi put samo sa djetetom, drugi put sa gostima, koji su bili divni ljudi. Kad su oni na brodu radi se citav dan, i ne smije se izlaziti sa broda. Kad nisu tu radim od pola 9 do 5 i subota, nedelja slobodna. Nevjerovatno. Nisam se jos ni umorila kako treba. Puuuuno mi je teze bilo na rijecnom brodu, za mnogo manje para. Ne znam kako ce mi biti kad pocnemo raditi charter......
E sad sto se novca tice, pa potrebno je najmanje 1000 evra za ponijeti. Za hranu i smjestaj. Ja sam upoznala curu koja je iz Zagreba dosla u antibe sa 100e, i sad joj je super. Ali to je jedan od milion slucajeva, ne bih bas to preporucila nikome.
Nasih ljudi ima jako puno, koji su tek dosli, a i koji rade vec godinama na jahtama. Naravno vecina su Britanci, Juzna Afrika, Australija.
Eto to je ukratko to. Ako se nekog bitnog detalja jos sjetim javim se.