Korisničko ime: Beks89
Država: Srbija
Spol: Z
Kompanija: Princess Cruises
Pozicija: Buffet Steward
- Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
Pre dve godine najbolji drug je poceo da mi prica o poslu na brodu i o tome kako zeli da ide da radi, medjutim tada iz nekih licnih razloga nisam bila zainteresovana za tu pricu, a nakon mesec dana ispiranja mozga sam pocela intenzivno da razmisljam o toj ideji. Dalje informacije o poslu, prijavljivanju za njega i o zivotu na brodu sam dobila od jos jednog druga, naravno internet i noci provedene uz Forum su ucinile svoje, i dobro me pripremile za ovaj vid avanture.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Prvo avantura, izazov, jer nije mala stvar otici na 6 meseci i ostaviti sve kod kuce, zatim novac koji kod kuce ne mogu zaraditi.
- Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Prvenstveno je bio plan da se prijavim preko Sea Agency iz Beograda jer sam zelela da apliciram za Royal Caribbean, medjutim kako se nije znao termin za intervju, aplicirala sam za Princess Cruises preko Safe Cruise agencije jer su u to vreme imali otvoren konkurs, a i Princess mi se ucinio kao najpovoljnija varijanta zbog nesto nizih troskova odlaska.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Kao sto sam vec navela, prijavila sam se za Princess cruises zbog najnizih troskova, i poziciju buffet stewardess, jer je bila najveca potraznja za tom pozicijom i garantovan je najbrzi ukrcaj.
- Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Prvo razgovor sa agentom oko 15 minuta, zatim preliminarni isto tako 15ak minuta, tu sam odmah saznala da sam ga prosla, i na kraju finalni intervju oko pola sata, nezvanicno su mi saopstili da sam prosla na kraju intervuja, a zvanicno nakon dva dana kada sam dobila mail od agencije.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Pokusacu da se setim svega. Troskovi agencije i treninga 350 eura, USA viza 141 dolar, Lekarski pregled oko 100 eura, zatim troskovi pripreme oko 250-300 eura, I naravno ponela sam na brod oko 150 dolara jer nisam imala pojma sta me ceka tamo. Znam da je bilo oko 1000 eura sve ukupno kad sam racunala troskove pre odlaska na put.
- Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
I jaooooj, imala sam 22kg prtljaga kad sam odlazila, pa vi zamislite. Citajuci forum skontala sam da mi treba brdo carapa i donjeg vesa, pa sam to i ponela, medjutim, ja sam ponela i brdo drugih nepotrebnih stvari koje su od pocetka do kraja ugovora stajale u koferu… Sada znam da cu na sledeci ugovor poneti mnogoooooo hulahopki jer toga tamo uvek fali i cepaju se kao nenormalne, isto tako mnogo donjeg vesa, sve ostalo cu svesti na minimalne mere. Isto tako sam ponela i laptop i fen za kosu… Oboje sam ukljucila u struju ukupno 5 puta…
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Looooost… Nisam znala sta je i gde je back i forward, da li sam na port ili starboard side… Prva tri dana znala sam samo put do kabine i mesta gde radim… Crew bar sam otkrila tek posle 7 dana na brodu, laundry za crew posle 14 dana kad sam bila prinudjena da perem ves… Sad kad se setim svega toga smesno mi je jako.
- Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Nije mi pomogla uopste, ni kompanija, ni supervizori, a ni ostali zaposleni tamo…
Mislim da nikada necu zaboraviti kako se prvog dana jedan od supervizora izdrao na mene jer nisam znala gde stoji ice tea, a da me pitao, ja ne bih znala da mu kazem ni gde mi je glava… Tako da, toliko o ljubaznosti i dobrodoslici…
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Kao sto rekoh ne bas… U sustini sama sam hvatala vecinu stvari sto se posla tice, a sto se zivota tice pomagali su mi uglavnom nasi ljudi…
- Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
Savrseno, nisam se apsolutno osecala ogranicenom jer sam brod shvatila ne kao zatvoren prostor nego kao neki manji grad gde uvek mozete naci neko mesto za sebe…
Ni u kabini, iako je velicine 2x2 metra se nisam osecala ograniceno. U sustini, sve je pitanje dobre mentalne pripreme.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Hm, uglavnom jesam, jer sam imala dovoljno da potrosim i da ustedim u isto vreme… Sve u svemu, taj novac u Srbiji sada ne bih mogla da zaradim…
- Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Postoji, ali treba da se poklopi dosta faktora, da imate dobar menadzment, dosta srece, da vas zapaze, i da budete jako vredni.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Brod je sredina u kojoj jednostavno ne mozete biti sami.
Ukoliko ste drustveni uvek cete imati sa kim da provodite vreme…
Kako je ugovor odmicao, smanjivao se i broj ljudi sa kojima sam provodila vreme, naravno, ta selekcija je sasvim normalna jer vremenom shvatate ko vam odgovara kao drustvo a ko ne.
Brod vam pruzi velike mogucnosti za sklapanje poznanstava, medjutim, retko ko od tih ljudi ce vam ostati prijatelj za ceo zivot.
- Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
Veliki miks celog sveta… Miks dobrih, losih, vrednih i lenjih ljudi… Generalizovacu samo Filipince ( mozda ce neko reci das am rasista i nacionalista), iskreno mislim da su jako iskomleksirana, skrta i dosadna nacija, boje se evropljana, i konstantno potenciraju kako su u losijem polozaju od istih.
Jednom sam postavila pitanje : “ Ako mislite da nemate jednaka prava, zasto se ne borite onda za ista?”, odgovor nisam dobila, samo su mi slegli ramenima…
- Kako biste opisali putnike?
Ima ih svakakvih, od jako finih, zahvalnih i ljubaznih, do onih pravih namcora koji se uvek na nesto zale, i uvek gledaju da dobiju nesto gratis.
Razlikuju se i od nacije do nacije, Amerikanci su jako povrsni, dajte im osmeh i toplu hranu- on ice vam dati dusu, Britanci cene i postuju servis, i ne vole da im dosadjujete, kada je nesto u redu bice neizmerno zahvalni, kada je lose zalice se, Kinezima dajte galone zelenog caja i hrane i bice presrecni…
- Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
U zavisnosti od rasporeda da. Od 6 meseci koliko mi je ugovor trajao, 5 meseci sam bila na Karibima ( juzni i zapadni), posetila sam sve portove.
Poslednji mesec smo radili Mediteran, i tu mi se samo posrecilo da imam jako dobar raspored i dugacke pauze, pa sam bukvalno u svakom portu izasla.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Naravno, Cozumel, Roatan i Aruba na Karibima, svaki poseban na svoj nacin, mada bi se moglo reci da mi je tu bilo najopustenije i najbolje za zezanje.
U Evropi su mi se najvise svideli Rim, Barselona, Kusadasi i Istanbul…
- Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Ukratko, prilika da zaradite novac, vidite mesta i stvari koje ste mislili da nikada necete, upoznate razlicite ljude, i naravno shvatite koje su vase mogucnosti i koliko ste istrajni i jaki psiho-fizicki…
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Konstantan umor, stres, nervoza i neispavanost, koji se kompenzuju gore navedenim stvarima
- Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Preporucila bih uvek… A da se ne bih ponavljala, razloge mozete procitati kao odgovor na pitanje “ opisite dobre strane rada na kruzerima”
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Svako ko zeli, i misli da je spreman, neka proba, ako ide super, a ako ne ide moze uvek da se vrati kuci, samo svako pre nego sto apliciraneka razmisli dobro o poziciji za koju se prijavljuje, jer upravo od pozicije zavisi i kakav ce vam zivot biti na brodu.
