Tvoja borba se cita kao roman 

Nikad dosadno na zalost   
Nema odmora dok traje obnova 

Pozdrav svima Ognjilo is in d haus 

Evo kratko samo da najavim uskoro nastavak priče o produkciji u kompaniji "Princess", nakon drugog ugovora palo je unapređenje u poziciju "Assistant Production Manager Lighting". Dakle gurao sam žestoko obuku i sve ostalo i sad sam "majstor svetla". Takođe vrlo interesantna priča sa dosta ludih obrta, iščekivanja, neizvesnosti, sekiracije i svega pomalo, ali eto život ide dalje a ja guram samo napred, nema odstupanja. Odradio sam i treći ugovor (kao Lighting) i sad se spremam za četvrti, za koji sam takođe planirao neki novi cilj i neke nove izazove, ali o tom potom. 

Ajde chekam nastavak

Sedim kuci i lupam glavu kako da prelomim. Znam shta zelim, zelim oba.
Ne zelim da moram da biram. Znam tachno da ako izaberem bilo karijeru ili vezu da cu se kajati. Pricham sa svojom devojkom (Bree) sta da radimo. Njoj nude ugovor na nekom brodu...ne secam se vishe ni koji je brod bio u pitanju, znam samo da nije bio onaj na koji bih ja trebao da idem.
Svesna je koliko mi znachi ova pozicija i koliko bi mi to promenilo zivot na bolje. Takodje smo svesni oboje da ukoliko budemo razdvojeni na 6 meseci od veze vrlo moguce nece biti nishta ma koliko zeleli da bude neshto. I na kraju razgovora koji nije vodio nikuda ona mi kaze “Idi, znam koliko ti je bitna ova pozicija.”
Veoma bi mi bilo lakshe da je neko sebichan i da mi kaze: trebao bi mene da izaberesh pre nego karijeru.
Ovako mi nishta nije olakshalo. Na neki nachin sam dobio taj neki lakshi izlaz kojim bih mogao da kazem samom sebi ...pa rekla je da idem, razume da mi je bitno itd.

Pritisak raste iz dana u dan jer ovi iz kancelarije chekaju na moj odgovor, a ja ga realno nemam.
Plus postoji taj neki skriveni strah da ne razljutish kompaniju, jer ako mi lupe otkaz ili ne dobijem ugovor sledecih 4-5 meseci - sta da radim sa sobom? Maltene sam se onda vratio nazad na nulu.
Pricham sa ortacima i rodbinom. Pretezno vecina mi kaze: morash svoj zivot prvo da sredish. Ili bi mi rekli: chekace te ona ako je prava.
I tako pre slanja mejla agenciji, sedim i pricham sa zetom oko cele situacije i kako zapravo zelim oba. I on mi kaze - “Pa pazi ovako, oni tebe vec imaju na radaru i znaju da znash posao. Pozicija ce sama doci, a dal cesh takvu devojku ponovo da nadjesh je pitanje.”

I tako ja njima na kraju iako sa podosta straha da cu da napravim pichvajz, poshaljem mejl u kome je pisalo - hvala lepo ali ja mislim da bi vi trebali da isposhtujete svoju rech po pitanju linka koji ste mi obecali. A ako jedno ili drugo, poshaljite me nazad kao stage crew.

I tako posle par dana dobijemo oboje mejl da se vratimo nazad na Island Princess kao Stage Crew, za chudo nije bilo mnogo drame oko svega od head office-a po pitanju mejla. Isposhtovali su svoju rech za chudo.

Iako sam prelomio, ne mogu da kazem da je lako vratiti se nazad na slabiju poziciju sa duplo manjom platom i na brod gde si do malo pre bio menadzer. No nebitno, prelomio sam i sada je vreme da se stisnu zubi i da se zapne.
Kad smo stigli nazad nije bilo nimalo uzbudjenja shto se tiche posla. Oboje smo bili jako srecni shto smo se vratili na isti brod, svakako je ojachalo nashu vezu i dalo veci smisao svemu. Ali posao nije bio nikakav izazov jer smo vec nauchili sve napamet od prethodnog ugovora, chak je i itinerary bio isti tako da ni tu nije bilo nimalo uzbudjenja.

I tako u sledecih par dana od kako smo se ukrcali pokushavam da se priviknem da nisam vishe in charge i da moram da pratim pravila igre od osobe kojoj sam predao poziciju pred odlazak sa proshlog ugovora.
Ono shto ja nisam znao je da je taj Crew Chief/Automation bio jako poznat po pravljenju jako kritichnih greshaka tokom predstava shto je neshto shto ne bi smelo nikako da se deshava jer su ipak tudji zivoti u pitanju kad greshke pochnu da se prave.
I tako vec petog dana tokom predstave Crew Chief/Automation napravi kritichnu greshku gde je sluchajno otvorio pogreshan lift na stejdzu i gde je umalo jedan irach upao jer nije ochekivao da ce biti rupa na prostoru gde je trebao da igra (Ne znam dal sam pomenuo ali lift je dubok ceo jedan deck, tako da taj pad ne bi bio nimalo naivan za njega ili bilo koga drugog) Na njegovu srecu, jedan igrach pored njega je video shta se deshava i zgrabio ga je za ruku u momentu kada je ovaj zakorachio u prazan prostor. Uspeo je da ga izvuche i predstava se nastavila.

Odmah nakon predstve kruz direktor je doshao u backstage sa senior production managerom zahtevajuci potpun izveshtaj i kako je doshlo do tog incidenta.
Crew Chief/Automation je tvrdio da nije njegova krivica vec da je krivica kompjutera koji je imao neku greshku u softveru. Zbog ovakvih tvrdnji i zbog vec pozamashne reputacije po pravljenju kritichnih greshaka u sve ovo je bila umeshan i Head Office kojima je poslat incident report od pomenutog sluchaja.
Head office je potom poslao svog struchnjaka za automation da ispita sluchaj i da proveri tachno u kompjuteru dal ima ikakvih greshaka ili je u pitanju user error.
Sve ovo je krenulo da se odvija jako brzo jer su predstave morale da se nastave zarad klijenata ali nisu smeli da dozvole Crew Chief/Automation-u da se vrati na posao dok se stvar ne reshi.

Dva dana posle incidenta je stigao jedan od softver inzinjera za automaciju koji je utvrdio da je bila greshka user-a.

Odmah sledeceg dana je Crew Chief/Automation imao saslushanje kod kapetana, i svi znamo koliko je sati kada imash saslushanje kod kapetana.
Istog dana se Crew Chief/Automation iskrcao u portu.
Istog dana su me vratili nazad na promovisanu poziciju.
Izgleda da nekad moze luda sreca da te pogodi dva puta. Em sam dobio devojku, em sam dobio poziciju koju sam hteo!
Neverovatno je kad se sve sluchajnosti odviju bash u tvoju korist. Nikad mi se tako neshto ranije nije desilo, pogotovu ne dva puta.
Shanse da cu biti na brodu gde ce Crew Chief popiti otkaz i da ce im trebati neko odmah da popuni poziciju i da cu u isto vreme biti sa svojom devojkom su….pa ochigledno ne jednake nuli...ali jako blizu toga.
Ako sam imao ikakve nedoumice ranije dal je ovo bio pravi izbor, sada ih nisam vishe imao. Sve shto sam ikada hteo sam dobio.
Ja sam iskreno mislio da cu chekati barem josh dobrih 2-3 ugovora pre nego shto se ponovo ukaze prilika za promociju. Nikad nisam bio srecniji shto nisam bio u pravu!

Vecinski deo ovog ugoora je proshao bez imalo problema, ili barem nimalo bitnih problema. Mogao bih verovatno da pricham o gomilu sitnih problema... kako je jako teshko raditi sa nekim ljudima, ili kako su neki dani jako dugi i  teshki, ili kako je zapravo posao menadzera daleko tezi nego kada samo dobijesh raspored i gulish kako ti kazu. Ali u sushtini to su sve minimalni problemi koji su me samo dalje oblikovali i chinili me samo boljim u poslu u kojem sam uzivao.

Gurao sam dalje da uchim shto vishe o Automaciji, i u sushtini je moj cilj bio da pokusham sebe sa znanjem da uchinim shto nezamenljivijim u svom poslu. Takodje sam se trudio da budem shto dosadniji glavnoj kancelariji po pitanju svog sledeceg ugovora jer sam hteo neshto komplikovanije sa vecim izazovom.
Ono shto sam nauchio iz toga je da zapravo kancelarija jako ceni kada si dosadan i uporan, i da te zapravo zapamte bolje - shto je zapravo jako dobro.

Pred kraj samog ugovora devojka mi se povredila na poslu dok je dizala neku opremu i nakon toga je krenula da ima bash dosta bolova u predelu kichme, i iz tog razloga je odluchila da joj je ovo verovatno poslednji ugovr ukoliko ne uspe da reshi taj problem pred sledeci ugovor. Nisam mogao da je krivim shto ce mozda odustati, ali opet sam se nashao na nekoj raskrsnici gde sam pokushvao da nadjem reshenje kako zadrzati oba ukoliko ne moze da nastavi?

Posle ovog ugovora smo otishli zajedno za Srbiju, jer je htela da vidi odakle sam ja, i da upozna moju rodbinu.
O tome kako nam je bilo u Srbiji i da li je nastavila samnom na sledeci ugovor ili ne vam kucam uskoro...obecavam da nece biti velika pauza izmedju postova kao shto je bilo do sada 

Ohh sorry. Mislim da nisam to najbolje objasnio
Automation Technician je Crew Chief. Ista pozicija samo ima dva naziva.
Na nekim Cruise kompanijama se pozicija zove Automation tech a na nekim Crew Chief.
Zapravo full naziv na Princess Cruises je Assistent Production Manager - Crew Chief
Da, bio sam placen ta dva meseca kao Crew Chief (Automation tech) ali samo kao temp zamena. I onda su mi ponudili sledeci ugovor da idem kao Crew Chief  (Automation Tech) bez devojke ili da se vratim nazad na poziciju Stage Crew.

Takodje, kada uzmesh unapredjenje, u sistemu ti idalje pishe titula stare pozicije (Stage Crew u mom sluchaju) i nosish tu titulu neko vreme dok se ne dokazesh kao neko ko zapravo radi posao kako treba na novoj poziciji i onda ti tek promene titulu u sistemu.
Razlog zashto to rade je da bi mogli da te vrate nazad na staru poziciju ukoliko nemash pojma shta radish.
Tako da nekad i kada dobijesh unapredjenje i ne dokazesh se kako valja u sledeca dva ugovora na novoj poziciji, samo te vrate na staru poziciju.

Drugi ugovor je bio apsoliutna suprotnost prvom ugooru i to od samog pochetka. Ugovor je bio na Island Princess-u i Senior Production Manager je bio totalni seronja kome je glavna okupacija bila da uchini svima zivot tezak i ne podnoshljiv, dok mu je posle 6pm okupacija bila da bude mrtav pijan (tad se bar otvara).

Tako da preko dana ne pokushavash da prichash sa njim jer je mamuran i nadrndan a preko noci bash i nema neke poente prichati sa njim jer je pijan. Iz tog razloga sam odluchio da se drzao svog posla i klonim njega koliko god mogu. Na zalost vishe od pola ugovora sam imao sa njim.

Ceo tim je bio jako psihichki namuchen i pod stresom od strane njega. Chovek bi znao tokom dana da prati nekog od nas chisto da bi pronashao neshto shto si uradio pograshno, a kad ti neko konstantno visi nad glavom pravish barem dupovishe greshaka jer samo o tome i razmishljash. Sve je jednostavno doshlo do te tachke da niko vishe nije imao volje za bilo kakvim poslom.

Ja sam se idalje trudio koliko sam mogao, ali ne mogu da kazem da je volja bila ista kao sa prvog ugovora. Chudno kako moze jedna osoba da ti promeni ceo ugovor. U timu smo imali i dve devojke, jedna iz Amerike i jedna iz Australije. Iako sam obecao sebi da sam na brodu samo da bih napredovao i da ozbiljnih veza nece biti, pogotovu posle celog fiaska sa prethodnom vezom… uspeo sam da prekrshim to obecanje.

Ne samo shto sam uspeo da prekrshim to obecanje, nego sam uspeo da ga prekrshim i to unutar departmenta. Recept za katastrofu! Bilo kako bilo, Bree (devojka iz Australije) i ja smo provodili svo vreme zajedno. Shto na poslu, shto u portu….shto u kabini xD Iako je ugovor bio krajnje tezak, ona ga je uchinila daleko podnosljivijim.

Nash Crew Chief/Automation Technician nije imao tu srecu. Pored toga shto nije imao nekoga sa kim bi provodio slobodno vreme, imao je i kuci nekih problema sa majkom.

Da malo pojasnim poziciju Automation Tech/Crew Chief-a, zaduzenje ove osobe je pomeranje cele scenografije(flybars, lifts, scenic elements) kompjuterski tokom predstave. Izuzetno stresan posao kad imash na umu da ukoliko pritisnesh pogreshno dugme u pogreshnom trenutku to moze da znachi da si spustio par tona scenografije jednoj osobi ili celom dance cast-u na glavu. Ili si mozda otvorio lift koji je dubok ceo jedan deck. Pored toga, zaduzenje Crew Chief-a je da pishe dnevni raspored za celu produkciju. Senior Production Manager ima input u ovome ali uglavnom Crew Chief radi 90% posla. Tako da je Crew Chief zapravo desna ruka Senior Production Manager-a.

E sada zamislite kad je neko totalni olosh i zeljan da jashe nekoga konstantno za bilo kakvu glupost, onda mozete da zamislite Crew Chief-ov zivot koji mora svakodnevno da bude u kontaktu sa ovom osobom.
Zbog svih problema koje je imao kod kuce, plus dodatno svakodnevno jahanje od menadzera nash Crew Chief je jedan dan rekao - hvala lepo odo ja kuci.

Treninzi koje sam forsirao sa prvog ugovora su urodili plodom i ja sam bio jedino logichno reshenje po pitanju privremene zamene. Druga solucija za Princess Cruises bi bila da nemaju predstave dokle ne nadju nekoga da poshalju na brod.

Ko god da je radio na brodu zna tachno koliko se sporo ove stvari odvijaju sa head office-om. Poshalje se mejl da vam treba neko onda oni krenu da ganjaju ove shto rade rotacije da nadju nekoga onda oni poshalju mejl agenciji koja onda shalje mejl toj osobi sa ponudom za ugovor. Naravno treba rachunati na faktor vremenskih zona… U prevodu ovaj proces traje 2-3 nedelje u najboljem sluchaju. A da nemash nijednu prestavu u pozorishtu za to vreme je ozbiljan problem.

Bilo kako bilo, pozove mene menadzer sledeci dan u kancelariju da me pita dal hocu da prihvatim poziciju da pokrijem na neko vreme dok ne nadju nekoga.
Ovo je bila ozbiljna kocka za mene lichno. Privatiti neshto shto ce biti placenije duplo vishe, ali ako zabrljam gubim sve. Ili da budem miran i da radim na siguricu sa parama koje nisu male i koje reshavaju sve moje zivotne probleme.

Ja naravno odgovaram sa DA. Zahto jednostavno kad moze komplikovano.
Dal sam bio spreman da radim ovaj posao sa znanjem koje sam imao tada? Apsolutno ne, i bio sam jako svestan toga. Toliko toga moze da podje naopako za ljude koji znaju ovaj posao i rade ga godinama a kamoli za nekoga ko ga nikad nije radio i ima 0.1% znanja o tome kako sve radi.
Ljudi placaju ozbiljne pare na fakultetima da bi nauchili ovaj posao a meni je ponudjen tek tako.

Takodje sam jako dobro znao ono shto sam nauchio iz rodne zemlje,a to je da kad ti se ukaze prilika u ziotu zagrizi dobro i ne pushtaj makar ti bilo poslednje. Jer se one uglavnom ukazuju jednom i nikad vishe.

Tako da sam prihvatio ovaj step up na kratko vreme dok ne pronadju nekoga da me zameni.
Imao sam ozbiljan problem u glavi da cu napraviti neku glupost i dobiti otkaz i otici nazad kuci gde cu se vratiti na nulu.

Imao sam cela 3 dana sa prethodnim Crew Chief-om pre njegovog iskcavanja da nauchim sve.
Ono shto sam nauchio za ta tri dana je bilo dodatnih 0.1%.

Nauchio sam kako da podignem sistem na mashini i da load-ujem show koji je za to veche i sta da pritiskam kada. Bukvalno majmun nauchen da pritiska dugmice. A ukoliko bi bilo shta poshlo naopako… to bi bilo to od mene. 

Vec chetvrtog dana sam imao produkcijsku predstavu sa celim dance cast-om. Na moju “srecu” jedna od igrachica je bila zena kruz direktora… chisto da se na sve doda josh malo tenzije u mojoj glavi ukoliko neshto zabrljam.
Secam se da sam ceo taj dan proveo ispred konzole prolazeci krzo svaku tachku predstave. To nimalo nije pomoglo mojim nervima, i  kada je doshlo vreme za predstavu bukvalno sam se tresao.
Dobro je shto je moj deo zaseban na stejdzu gde ne mogu ljudi da me vide, jer da su me videli oblivenog znojem kako se tresem… pa, recimo da ja ne bih bio na tom stejdzu da sam na njihovom mestu.

Iako sam se tresao kroz celu predstavu, predstava je na srecu proshla bez greshke.
Dobio sam velike pohvale od kruz direktora i placenu vecheru u restoranu za mene i moju devojku.
Istog meseca sam bio izabran i za radnika meseca. Sav stres se nekako isplatio. Polako sam ulazio u shtos i krenuo samog sebe da uchim programiranje sa manuelom koji sam imao tamo.

U medjuvremenu se i ljubavni zivot podigao na sledeci nivo jer smo oboje trazili da se linkujemo da bi i sledeci ugovor imali zajedno.
Sve kockice su nekako upadale na svoje mesto i sve je naizad imalo smisla.
Link je bio odobren ali su trazili takodje od mene da produzim ugovor na josh dva meseca jer nisu imali nikoga da pokrije poziciju, tamte za kukuriku shto bi rekao moj matorac.
Moja devojka je zavrshila ugovor dva meseca ranije od mene zbog tog produzetka.

Iskoristio sam ova dva meseca bez nje da se ozbiljno bacim na uchenje Automacije, i uspeo sam da dovedem sebe do jako lepog pochetnichkog nivoa gde sam mogao sa samopouzdanjem da pricham o svemu vezanog za Automaciju.
 
Pred kraj ugovora organizovan mi je bio intervju iz glavne kancelarije preko telefona od osobe koja je glavna za Automaciju da bi znali dal me sledeci ugovor shalju na istu poziciju ili se vracam na poziciju stage crew-a.
 
Da skratim prichu, intervju je bio jako kratak i dobio sam poziciju!
Dobiti ovu poziciju tokom drugog ugovora je veoma retko, uglavnom ljudi chekaju po 3-4 ugovora minimum.
Ne mogu da opishem srecu i taj osecaj da sam zapravo postigao neshto u zivotu, da stvari dobijaju smisao. Taj osecaj kada znash da nishta ne moze da te zaustavi i da samo mozesh uzbrdo da idesh i da ne prihvatash ne za odgovor.

Nedelju dana pred kraj ugovora sam imao hand over sa novim crew chiefom kome sam predao poziciju i otishao kuci sa dve extra menadzerske plate koje su bile duplo vece od moje prvobitne plate. Jednostavno je sve ishlo previshe dobro da bi bilo istinito.

Kada sam stigao kuci to se promenilo, dobio sam poziv od svoje agencije da idem na novu poziciju Crew Chief-a ali bez mogucnosti da idem sa svojom devojkom tamo iako je link odobren.
Kada sam pitao za poziciju na nekom drugom brodu sa devojkom, rekli su mi da nema nishta otvoreno za Crew Chief-a.
U sushtini su mi dali da biram izmedju karijere i veze.
Nisam mogao da imam oba, i morao sam da izaberem dal nastavljam uzlaznom putanjom po pitanju karijere ili ne.
Kucam o svom izboru u sledecem post-u

Svaka čast! Očekujem nastavak.... 

Hvala Milena 😊

Braaateee... ... pišeš za medalju.

LOL, ne bih se slozio sa time ali hvala! 
kad ugrabim opet vreme nastavljam dalje prichu 
Nadam se samo da ce nekome ovo pomoci i pogurati ih napred ka nechemu boljem.

Nikad nisam umeo dobro da pishem, pogotovu ne o sebi. Sve jedno, evo pokushaja pa kud puklo.

Razlog zbog kojeg pishem sve ovo je da ohrabrim ljude koji ne vide izlaz a jako im je potreban. Rodjen sam u Beogradu gde sam ziveo ceo svoj zivot pre odlaska na brod. Zavrshio sam srednju gradjevisku shkolu, fakultet nikad nije bila opcija za mene iz razloga shto niti ja niti moja prodica nije mogla to finansiski da izdrzi. Kad kazem nije mogla finansiski da izdrzi hocu da kazem da nismo imali prebijene pare. Krpili smo kraj sa krajem i ziveli od danas do sutra. Svu odecu i obucu koju sam imao je uglavnom bila vec nechija prethodno. Kao porodica koja je bila u dugovima do gushe radio sam bilo koji posao.

Radio sam kao nocni chuvar u zatvorenoj fabrici gde mi je glavni posao bio da jurim ljude koji bi krali staro gvozdje, radio sam kao ispomoc jednom invalidu koji nije mogao da se krece, prenoseci ga sa kreveta u stolicu i iz sobe u sobu, radio sam selidbe, radio sam postavljanje bina, osvetljenja i ozvuchenja, radio sam kao paker u par fabrika, chak sam zavrshio josh jednu srednju shkolu (politehichku za plemenite metale) i istovremeno radio u jednoj zlatari za bakshish da bih ispekao zanat. Pokushavao sam svashta samo da se izvuchem iz govana.
Razmishljao sam o brodov i fantazirao kako bi bilo lepo otici, no to nije bila opcija jer sam imao verenicu iz beograda koju sam jako voleo. Bilo kako bilo idalje sam se trudio i radio shta sam stigao, chinjenica je bila da ni jedan posao koji sam radio nije bio dovoljno placen da reshi mene i moju porodicu problema. U to vreme nisam sanjao velike snove jer nisam imao vremena za to, fokusiran sam bio na sada i na trenutne probleme kojih je bilo previshe. Nisam zeleo nishta specijalno u zivotu, samo neki normalan zivot. Hteo sam da ozenim svoju tadashnju verenicu i da kupimo neko nashe mesto i da uzivamo u malim stvarima - to su bili moji najveci snovi.

Da skratim prichu… nishta nije ishlo kako treba. Problemi su se gomilali, izlaza nigde nije bilo, upadao sam u sve vecu depresiju. U jednom momentu je moja tadashnja verenica otishla sa svojom porodicom do Austrije da poseti rodbinu i nedugo nako shto se vratila odluchila je da me ostavi nakon 3 godine veze i preseli se za Austriju. Mesec dana kasnije sam saznao da se udala za nekog momka odande.

Redovno sam pronalazio vece nivoe depresije u koje sam upadao… Hteo sam da odem shto pre iz Srbije. Prijavio sam se za gift shop i zbog toga shto sam imao iskustvo sa satovima i plemenitim metalim, plus diplomu srednje shkole za plemenite metale bio sam pozvan na intervju. Iako sam znao posao i znao da popravim bilo koj nakit, nisam bio prodavac… jednostavno mi nije to u krvi. Nije mi recheno zashto nisam proshao intervju ali mi je bilo jasno da je to razlog. Nisam sebe prezentovao kako valja, nisam prodao prichu. Prestao sam da izlazim iz svoje sobe. Sedeo bih po ceo dan za kompom i tako bih provodio dane. Sve je ukazivalo na to da shta god pokusham nece uspeti, nema vishe poente pokushavati. Zashto troshiti energiju i pare do kojih sam jako teshko dolazio. Cela porodica je bila na granici prezivljavanja. Stvari su krenule na gore ako je to ikako moguce. Nije mi bilo strano da nemam shta da jedem i ponekad bih uhvatio majku kako plache… nisam morao ni da je pitam shto.

Jednog dana nam je policija pokucala na vrata i obavestila nas da mi je deda (koji je ziveo ceo zivot sa nama) na izlazu iz autobusa bio zatvoren vratima na pola, da stvar bude gora iako su ljudi vikali u autobusu da vozach otvori vrata on se nije obazirao ...dao gas i krenuo da vuche dedu koji nije mogao  da isprati brzinu autobusa na jednoj nozi koja je bila napolju. Pao je i noga je otishla pod tochak gde je bila otkinuta istog meomenta. Deda se borio josh par dana u bolnici ali ga je srce na kraju izdalo. Da, mislim da sam tada izgubio veru u sve i izgubio bilo koju volju za zivotom.

Vishe sam bio biljka nego chovek… kao ranije sedeo bih u kuci i ne bih izlazio, nisam imao para ni volje da probam ishta. Ne mogu iskreno da se setim koliko je ceo taj period trajao dok se nisam malo povratio. Mislim da je bilo par meseci svakako pre nego shto sam se malo opasuljio. Moja tvdoglavost i najbitnije snaga volje me je vratila da josh jednom neshto pokusham… bilo shta. Nije me znimalo shta je to neshto samo da se izvuchem.

Video sam poziciju za zatvorskog chuvara na internetu ali sam u isto vreme aplicirao u safe cruise za posao stage crew. Za ovaj posao sam aplicirao zato shto je ortak sestrinog tadashnjeg dechka (sadashnjeg muza) otishao na tu poziciju i zbog mog predjashnjeg iskustva su me bodrili da se oprobam u tome. Za posao zatvorskog chuvara se prijavilo oko 250 ljudi… da skratim prichu - proshao sam sve fizichke i IQ testove i bio u poslednjih 7 na intervju.
Nisam dobio posao. Iako meni to tada to nije izgledalo ali to je mozda najbolja stvar koja mi se ikada desila u zivotu. Zatvorio sam se u sobu ali ovaj put iz drugog razloga. Skinuo sam sav materijal sa interneta koji sam mogao da prochachkam u vezi stage crew-a, a u to vreme nije bilo mnogo toga shto sam mogao da nadjem i napisao sva pitanja na jednom papiru i odgovore na drugom papiru. Uzeo sam kinder jaje i napunio ga malim papiricima sa brojevima na njima. Otvorio bih jaje i izvukao broj. Prochitao bih pitanje sa tim brojem i krenuo da deklamujem… Ovo sam radio 10 dana po 100 puta u jednom danu. Ponavljao sam toliko puta da sam sam sebio bio dosadan i onda bih napravio 5 min pauzu i pocheo iz pochetka. Pozajmio sam 800e od babe da bih isfinansirao sve ovo, shto su tada bile astronomske pare za mene koji nije imao 1000rsd kod sebe.

Dan intervjua je doshao jako brzo i ja sam bio jedini za svoj department. Ostali su bili konobari, fotografi i mesari. Dolazi red na menei intervju traje izmedju 10 i 15 min. Italijan koji me je intervjuisao se predstavlja, postavlja mi prvo pitanje i ja krecem da deklamujem celu prichu nadovezujuci na njegovo pitanje sva moja pitanja koja sam pronashao tako da mu onemogucim da me ishta pita. Pricham svih 10 do 15 minuta i chovek me je na kraju samo pitao dal sam koristio zashtitnu opremu tokom svih tih fizikalija sa binama itd. Kazem da i nabrojim zashtitnu opremu i  to je bilo to. Dobio sam posao!
Bio sam pozvan posle mesec dana od Princess-a  na prvi april. Mislio sam da me sprdaju jer je ipak bio prvi april a ja sve shto sam dotakao nikad nije uspelo. Tako da je ovo sasvim moguce neka glupa neslana shala, i istovremeno nisam ovo dobio od Safe Cruis-a vec direknto od Princess-a shto nije imalo smisla jer je Safe Cruise trebao da me obavesti prvi o polasku itd. Kontaktirao sam njih i oni su mi trazili da im prosledim mejl i nako shto sam to uchinio oni su potvrdili autentichnost e-maila.
Shale nije bilo i ja sam otishao za LA da se ukrcam na Golden Princess kao Stage Crew, plata astronomskih 1600USD!!! Sa tim parama mogu da zivim kao car zauvek... tako je to barem meni delovalo dolazeci od nichega
Pozdravljam se sa rodbinom i sedam na avion prvi put u zivotu. Polecem i ne mogu da se nachudim chuda niti da skinem osmeh sa lica. Prvi put u avionu i prvi put za josh mnogo mnogo stvari koje ce tek doci. Presedam u frankfurtu i secam se kada je klopa bila doshla u avionu na onim posluzavnicima njihovim ja stavljam to sebi u krilo i mala devojchica do mene od mozda 8-9 godina mi pokazuje kako da izvuchem sa strane sedishta onaj drzach za klopu. Osecam se kao totalni debil ali sam idalje nasmejan i srecan. 

Ovo je prvi deo koji opisuje kako sam od nule doshao do 0.1 nechega... kucam dalje kako sam od 0.1 nechega doshao do nechega malo boljeg   i na kraju gde sam sada i ka chemu gazim dalje

Nadam se da ovo pishem u pravoj temi
CEO premesti ako sam neshto zabrljao