ajmo malo opstih saveta u vezi razgovora za posao
to vazi za sve razgovore pa tako i za ove naravno
-------
Sedam tipova pregovarača
Većina ljudi kada se nađe u pregovorima može se podeliti na sedam psiholoških
tipova. Veoma je važno upoznati svaki od ovih tipova i tako steći neke startne
prednosti prilikom razgovora sa potencijalnim poslodavcem ili novim šefom, jer ćete
sigurno pre ili kasnije biti u prilici da se na poslu nađete oči u oči sa nekim od
ovakvih pregovarača. Ovo je veoma važno ne samo prilikom razgovora za posao već i
kasnije tokom karijere kada se možete naći u situacijama gde ćete prilikom pregovora
sa kolegama ili nadređenima moći da primenite neka od ovih korisnih saznanja. Pa
krenimo redom:
Dominantni pregovarači - oni koji se trude da dominiraju u pregovorima. Obično
koriste grubu taktiku, skloni su da zapovedaju, pate od kompleksa inferiornosti,
pobijaju tuđe argumente najčešće galamom, a vrlo često se pregovor sa njima svede na
nagovaranje.
Ekstrovertni (otvoreni) pregovarači - često imaju sličan pristup kao i dominantni, ali su
mnogo površniji, brzo i kratko žele da ostvare samo svoje ciljeve, pridaju preteranu
pažnju spoljašnjem izgledu sagovornika i materijalnom okruženju u kome se nalaze.
Introvertni (zatvoreni) pregovarači - oni koji se ne poveravaju, nemaju poverenja ni u
koga, retko pristaju na pregovore, jako teško se otvaraju, i obično im je zaista potrebno
posvetiti mnogo više pažnje nego drugima.
Sagovornici tzv. nevinašca - prijatni i pristojni pregovarači, izgledaju kao da bi sve
učinili samo da se pregovor što pre završi povoljno i da obe strane budu zadovoljene.
Ali ako ovi pregovori sa njima o uslovima pod kojima ćete raditi traju više od pet
minuta, verovatno ste naišli na opasnog pregovarača koji vam može stvoriti osećaj
smirenosti i uverenosti da će pristati na sve vaše uslove, a u stvari vas je doveo u
podređen položaj. U pregovoru s nevinašcem bićete svesni da ste dobili ono što ste
tražili, ali ćete biti i svesni da je takav dogovor ipak više odgovarao vašem
sagovorniku - poslodavcu, šefu ili kolegi.
Glumci - sagovornici koji koriste sve moguće vrste glume, od prepoznatljivog imidža,
do nesvakidašnjeg ponašanja. Može vam se u početku učiniti da im je važnije da sve
dobro izgleda, da sam tok razgovora ima određenu formu, nego sam ishod pregovora,
ali ipak njima su od forme draži njihovi ciljevi.
Kao još jedan tipičan obrazac ponašanja u pregovorima može se izdvojiti i filozof –
prepoznaćete ga po nepredvidljivosti. To su ljudi koji su čas za nešto, čas protiv
nečega, izgledaju kao da ne znaju šta hoće, ali obično ipak jako dobro znaju šta žele.
Da biste sebi i poslodavcu uštedeli vreme i živce u ovakvom tipu pregovora, nametnite
im svoje argumente i jasne ciljeve koje možete ostvariti u određenom vremenskom
periodu.
Poslednji, ali ne manje važan tip sagovornika sa kojim se možete susresti prilikom
pregovora sa poslodavcem o uslovima pod kojima ćete biti angažovani jesu tzv. čuvari
- to su konzervativni pregovarači, zdravog razuma, koji veruju u tradicionalne
vrednosti, a njihov osnovni cilj je da rezultat pregovora bude pozitivan i da obe strane
budu zadovoljne. Takođe, ne vole nikakvo nagovaranje!
-----
„Trikovi“ opuštanja pred pregovore
Stres je svakodnevni pratilac savremenog načina života većine ljudi i obično nastaje
kao posledica pritiska koji osećamo, a u vezi sa nekim predviđenim vremenom ili
rokovima, bez obzira na to da li smo sami odredili taj pritisak vremena ili nam ga je
neko drugi nametnuo.
Danas ljudi uglavnom žive ubrzanim ritmom i tako postaju žrtve sve većeg pritiska
zbog koga nemaju dovoljno vremena za sve obaveze koje im predstoje u toku dana.
Užurbanost i preuzimanje odgovornosti za suviše veliki broj obaveza za koje niste
sigurni da ćete moći sa uspehom da ih realizujete u toku predviđenog radnog vremena
kod poslodavca je svakako nešto što morate izbegavati da vam se ne bi desilo da sami
upadnete u sopstvenu zamku - tzv. pregorevanje na poslu! Naime, napravite realnu
samoprocenu svojih sposobnosti te pregovarajte o svojim obavezama u skladu sa
sopstvenim mogućnostima.
Pored ove vrste stresa u komunikaciji sa poslodavcem ili nadređenim često nastaje
stresna situacija i onda kada se vaš sagovornik trudi da vas navede na razmišljanje ili
izvršavanje nekog zadatka koji je van vaših znanja ili mogućnosti - kao na primer
insistiranje da se brzo donese neka veoma važna i krupna odluka ili značajno promeni
neki predlog ili stav. Usled takvog pritiska sagovornika obično se donose neadekvatne
i pogrešne odluke, što naročito dolazi do izražaja u situaciji u kojoj recimo
pregovarate sa poslodavcem o uslovima pod kojima ćete biti angažovani.
Da biste izbegli stres u ovakvim i sličnim situacijama, pri poslovnoj komunikaciji
veoma je važna dobra samokontrola i upotreba nekih od “trikova” unutrašnjeg
opuštanja. Kao prvo, nikada nemojte otići na finalni razgovor kod poslodavca umorni
i neispavani. Nemojte da prihvatite nametnuti tempo pregovora ukoliko ga ne možete
pratiti, već odaberite onakav tempo razgovora koji vama odgovara.
Pored stresa u pregovorima se vrlo često može pojaviti i doza agresivnosti. Agresivnost
koju izaziva neka od strana u razgovoru nastaje najčešće kao posledica straha ili
nesigurnosti one druge strane. Sagovornici koji imaju velika očekivanja, a male
mogućnosti njihove realizacije, uglavnom pribegavaju agresivnosti tokom razgovora
ne bi li ostvarili svoje ciljeve. Agresivan čovek se lako podređuje tuđim ciljevima, jer
gubi samokontrolu i obično reaguje ne razmišljajući o posledicama sopstvenih
postupaka. Ako vaš sagovornik tokom pregovora uspe na bilo koji način da utiče na
vaše ponašanje, verovatno je da će lako uticati i na vaše odluke!
Ukoliko želite da budete dobar pregovarač, trebalo bi pre pregovora sa poslodavcem
da prikupite sve podatke do kojih možete doći kako o tematici pregovora - vrsta posla,
obim zaduženja, delatnost kompanije, raspon plata u kompaniji - tako i o
sagovornicima i samoj kompaniji u koju dolazite. Najjače oružje dobrog pregovarača
je poznavanje činjenica kojima mogu da pridobiju svoje sagovornike, pa bi trebalo da
znate gde zapravo možete da dođete do takvih ključnih informacija ili podataka koje
možete iskoristiti tokom pregovora.
---------------
Kako odgovoriti na pitanje o manama?
Za intervju za posao valja se zaista maksimalno pripremiti i razmisliti o odgovorima
na brojna neugodna pitanja. To je, naime, važan korak pri zapošljavanju, mnogi misle
i odlučujući. Osim što je važno saznati što više o poslodavcu, njegovim proizvodima i
uslugama, pripremite se i na neugodna pitanja.
Na primer, koje su vaše mane? Da li ste ikada sebi dozvolili toliko introspekcije da
budete načisto sa tim koje su vaše nesavršenosti? Naravno, nemojte da vas ta pitanja
obeshrabre jer poslodavac samo želi da vidi koliko ste snalažljivi. Budući da svi
imamo mane, poslodavac od vas ne očekuje savršenu osobu, već želi da proceni kako
se snalazite u iznenadnoj situaciji.
lSkrenite na temu o manama koje ste prevazišli
Umesto da nabrajate slabosti protiv kojih ne možete, opišite mane koje ste nekad imali
i kako ste ih se rešili. Na primer, imali ste problema s trajanjem poslovnih sastanaka
sve dok niste predvideli u svom svakodnevnom rasporedu koliko možete utrošiti na
sastanak. Tim primerom pokazaćete da imate želju da prevaziđete svoje mane i,
važnije, da za vas to nije nemoguća misija.
-Kako će novi posao pomoći da se rešite mana
Imajte na umu da svaki čovek ima mane, a da poslodavca zanima samo vaša
snalažljivost. Zato se opustite i, blagonaklono rečeno - improvizujte!
-Opišite savet koji vam je pomogao
To može biti, na primer, savet bivšeg šefa koji zaposlenima nije davao odgovore na
pitanja već ih je prisiljavao da sami razmišljaju ili se dodatno edukuju na nekom
zadatku, što je i vas podstaklo da donosite odluke i sebe usavršite.
-----------
Veštine koje daju prednost
Veštine koje su zaposlenima potrebne za uspeh u poslu ne mogu se izmeriti, a predstavljaju mogućnosti koje u suštini određuju posebnost i sposobnost rešavanja zahtevnih problema i zadataka na poslu.
Nije neobično, ne bi trebalo da iznenadi one koji su u potrazi za zaposlenjem, to što poslodavci pri zapošljavanju ocenjuju određene osobine i veštine, od kojih se većina ne uči tokom klasičnog školovanja.
Veštine komunikacije
Osobi koja ima naglašene komunikacijske veštine ne predstavlja problem da razgovara s ljudima na višim pozicijama, niti da napiše određeni tekst ili izveštaj za nadređenog. Mada ljudi vešti u komunikaciji ponekad mogu pomalo da plaše one koji su formacijski iznad, a nemaju previše samopouzdanja, u većini zdravih firmi i organizacija njihova je sposobnost na ceni. Tajna dobre komunikacije ima više lica. Kontakti očima, strpljenje, univerzalni rečnik i smiren govor potrebni su kako bi pravilno preneli vaše misli drugima. Zato, govorite stabilno i samouvereno prenosite svoje poruke.
Budite timski igrač!
Ne predstavlja vam problem da radite u timu s ljudima različitog karaktera i važno vam je da ostvarite rezultate koji se od vas očekuju. To znači da tokom rada ne želite da ističete sebe i svoje interese, već želite da postignete cilj celog tima. Jasna svest o ovome može pomoći da korigujete sopstveno ponašanje na timsku i vašu korist. Ako praksa pokaže da nije bilo i u vašu korist, možda je rešenje u potrazi za novim timom i boljim vođstvom.
Pokažite inicijativu
Poslodavac traži motivisanog kandidata, spremnog na preuzimanje inicijative i fleksibilnog stava u preuzimanju novih radnih zadataka. Šanse za uspeh su veće ukoliko ljudi od inicijative razviju i sposobnosti probijanja kroz lavirinte komunikacija.
Prilagodljivost
Osoba koja je spremna da uči i lako se prilagođava svim zadacima ima sve šanse da bude miljenik poslodavca i nadređenog rukovodioca, ali i omiljeni saradnik kolegama iz tima.
-------------
Šta NE raditi na intervjuu
Vi ste pozvani na intervju da pričate sa potencijalnim poslodavcem pre svega o poslu, svemu što znate da radite, vašim veštinama, znanjima i umenjima, kao i vašem ličnom potencijalnom doprinosu daljem radu i razvoju kompanije poslodavca. Međutim, iako je ovaj cilj intervjua veoma jasan, veoma je širok dijapazon raznoraznih neprikladnih postupaka kandidata prilikom intervjua.
U svakom slučaju ukoliko ne želite da budete diskvalifikovani iz daljeg toka selekcije za otvorenu poziciju u firmi gde ste aplicirali povedite računa da vam se ne desi da budete među 15 odsto njih koji pokušavaju da ispituju osobu koja vrši intervju o njegovoj ili njenoj stručnosti, ili među oko 12 odsto onih koji insistiraju da budu primljeni ranije, jer žure na još jedan intervju za posao na drugom kraju grada. Isto tako, čak 25 odsto njih iskazuje nepoštovanje prema potencijalnom poslodavcu kašnjenjem i to bez ijedne reči izvinjenja ili objašnjenja.
Među interesantnim primerima svakako bi trebalo istaći i slučaj kandidata koji je pitao osobu zaduženu za selekciju šta je u horoskopu, kako bi procenio da li će se slagati tokom buduće saradnje, a potom je usledio i poziv na večeru tokom koga bi se mogli dogovoriti o svim detaljima vezanim za posao! Ne retko se susrećemo i sa kandidatima koji se hvale svojim vezama, kontaktima i poznanstvima pokušavajući na taj način da „izdejstvuju“ posao. Ima i primera poput onog kada se kandidatkinja na intervjuu pojavila sa majkom, koja ju je doslovce držeći za ruku uvela u prostoriju i odgovarala na sva postavljena pitanja umesto svoje kćeri, objašnjavajući svoj postupak kćerinim nedostatkom iskustva i sopstvenom željom da baš njeno dete počne da radi za jednu tako poznatu, uspešnu i renomiranu kompaniju!
Puno je primera i neuobičajenih odgovora na više - manje klasična pitanja većine poslodavaca, među kojima bi svakako valjalo izdvojiti i sledeće odgovore – naime, neki kandidati su ovako predstavili sebe „u najboljem svetlu“ - „Sklona sam da odugovlačim sa izvršenjem datih zaduženja, pogotovo ako mi se ti zadaci ne dopadaju“; „Za mog šefa bi bilo bolje da me ne stavlja da radim sa strankama, jer sam prilično agresivan, a i „fitilj“ mi je veoma kratak!“; „Moj profesionalni cilj je da postanem meteorolog, ali s obzirom da nemam adekvatno obrazovanje, smatram da bih karijeru mogao započeti u vašoj banci na poslovima savetnika klijenata, jer volim pare!“; „Postala sam potpuno paranoična i više ne verujem nikome ništa, pa ni vama“; „Svi moji prethodni poslodavci su pokušavali da me pređu i da od mene naprave žrtvu“; „Nemojte da mislite da su moje česte promene zaposlenja - ukupno 10 radnih mesta za protekle dve godine -nešto što govori negativno o meni, jer ja nikada nisam dala otkaz!“; „Poslednji posao sam napustila jer su tražili od mene da dolazim svaki dan na posao čitavih 15 minuta ranije. Meni stvarno nije palo na pamet da prihvatim takve uslove!“
Dakle, potrudite se da budete ozbiljni i na profesionalan način predstavite poslodavcu sebe u najboljem svetlu, a svakako i dobro razmislite pre nego što date svoj odgovor na neko od postavljenih pitanja!
--------------
Zapamtite: Na razgovoru o poslu ne tražite, nego nudite!
Selektivni intervju na koji vas je potencijalni poslodavac pozvao je obično najvažniji deo procesa selekcije i može vam otvoriti ili zatvoriti vrata u određenoj kompaniji, pa prema tome shavtite ga kao ozbiljnu šansu za ličnu samopromociju i povedite računa o tome šta pričate, kako se ponašate, kako ste odeveni i na koji način se zapravo predstavljate poslodavcu.
Obzirom da sigurno ne želite da ostavite negativan prvi utisak na potencijalnog poslodavca svakako razmislite i o sledećem što svakako može uticati na stvaranje negativne slike poslodavca o vama – oko 38 odsto kandidata se tokom intervjua žali na privatne probleme, nemogućnost zaposlenja iako su učestvovali na brojnim intervjuima, navode negativna iskustva sa drugih konkursa za posao na kojima su učestvovali, dok je i veliki deo onih kandidata koji na pitanje kako biste rešili određeni problem ili kako biste se postavili u određenoj situaciji odgovaraju da ne znaju! Naime, razgovor sa potencijalnim poslodavcem se ne sme pretvoriti ni u „apel za pomoć“, čak iako vam je ona stvarno neophodna!
Većina poslodavaca će vam tokom intervjua postaviti neka više - manje univerzalna pitanja, te stoga ne dopustite sebi da nemate unapred spremljene odgovore na pitanja tog tipa. Na pitanje – zašto biste želeli da radite u našoj kompaniji – čak 20 odsto kandidata daje odgovore poput onih „dobro pitanje, .... uopšte o tome nisam razmišljao/la,... pa da steknem iskustvo, ... pa ne znam vi ste valjda velika kompanija pa se verovatno može posle napredovati“. Na ovaj način odajete utisak neozbiljne osobe, koja nema svoj profesionalni cilj, niti viziju ličnog napretka i razvoja! Sve ovo vas predstavlja u jednom nimalo lepom svetlu, što svakako prilikom traženja zaposlenja ne bi trebalo da bude vaš prioritetni cilj.
Što se tiče razgovora o visini primanja – ne insistirajte odmah na razgovoru o plati, mogućnostima bolovanja, dužini godišnjeg odmora i dodatnim beneficijama. Budite oprezni kada je reč o plati. Najbolje je da zaobilazite to pitanje dok niste sigurni da ćete dobiti posao. Ako pokrenete pitanje o visini plate pre nego što je jasno da ste dobili posao, postoji mogućnost da vas eliminišu kao kandidata. Naravno da želite da radite da biste i zaradili, ali nikada nemojte to isticati kao prioritetan motiv. Ako se od vas zahteva da kažete za koliku platu biste radili, budite što realniji, pokušajte da se informišete koji je prosek plata u kompaniji za koju ste aplicirali ili pak kolika su prosečna primanja zaposlenih na istim pozicijama u nekim drugim kompanijama sličnim po delatnosti i velični. Ovde je uvek bolje dati očekivani raspon plate, a ne konkretnu cifru! Razmislite kakve uslove očekujete od potencijalnog poslodavca i dođite na razgovor sa jasnom predstavom koliko vaš rad vredi, pri tom budite realni. Razmislite pre odlaska na razgovor šta je to na šta možete da pristanete, na šta biste pristali uz korekciju prihoda, a šta je to što vam apsolutno ne odgovara kada su u pitanju uslovi rada!
--------------
Jasno pokažite da stvarno želite posao!
Priprema za intervju, osim adekvatnog i efektnog izbora odevne kombinacije, koja će upotpuniti kompletnu sliku potencijalnog poslodavca o vama, uključuje i prikupljanje informacija o radnom mestu i samoj kompaniji. Veliki broj prijavljenih kandidata za neku otvorenu poziciju, oko 65 odsto njih, spada u grupu onih koji svojim stavom tokom samog intervjua ispoljavaju veću ili manju nezainteresovanost, pa se samim tim obično i diskvalifikuju iz daljeg toka selekcije.
Nezainteresovanost se obično manifestuje u sledećem - 70 odsto kandidata ne zna ništa ili zna vrlo malo o kompaniji, njenom poslovanju, 35 odsto uopšte nema „ideju“ o tome u čemu se sastoji radno mesto i zaduženja na poziciji za koju su aplicirali, 25 odsto se čak i ne seća za koje su radno mesto konkurisali, dok 55 odsto pristiglih kandidata kao razlog navode da su došli iako nemaju nikakve šanse da dobiju posao, ali su ipak tu „za svaki slučaj, možda im se ipak posreći“ ili im je to „prvi razgovor za posao u životu, pa da se uvežbaju“ za neku drugu priliku, a ima i onih koji se ne pojave u zakazano vreme, unapred kažu kako čekaju drugi posao ili planiraju u skorijoj budućnosti putovanje ili preseljenje, pa su se „predomislili“, te zapravo više nisu zainteresovani za posao. Sve ovo je nedopustivo i nikako nemojte sebi dozvoliti da reagujete na bilo koji od ovih načina kod potencijalnog poslodavca, čak iako shvatite da vam ne odgovaraju mogućnosti i uslovi koje vam poslodavac nudi - recite svoj odgovor glasno, jasno i uljudno! Naime, nikada ne možete biti sigurni, ali će se možda u perspektivi u istoj kompaniji ukazati pozicija koja je „kao stvorena za vas“, a ukoliko ste kod tog poslodavca već „obeleženi“ kao neozbiljan kandidat, na novom konkursu možete automatski biti izbačeni iz daljeg toka selekcije.
Dakle, informišite se o svemu što detaljnije na vreme - jer će vas svakako potencijalni poslodavac više ceniti kao sagovornika ukoliko razgovara sa osobom koja se sa respektom odnosi prema njihovoj kompaniji, upoznata je sa njihovim radom, asortimanom proizvoda ili usluga, načinom poslovanja, korporativnom kulturom, brojem zaposlenih, delatnošću kompanije, dugoročnim i/ili kratkoročnim ciljevima i planovima razvoja itd.
Tokom samog razgovora i pri odgovaranju na postavljena pitanja trebalo bi da pokažete svoju jedinstvenost, uvek se trudite da dajete što više primera koji potvrđuju sve ono što znate da radite i što ste već naveli u svojoj biografiji.
Jedno od veoma često postavljanih pitanja tokom selektivnog intervjua jeste - zašto napuštate/ili ste napustili poslednje radno mesto? Prilikom odgovora na ovo pitanje budite veoma pažljivi i nikada nemojte sebi dozvoliti da o svom sadašnjem ili bivšem poslodavcu ili nadređenom govorite u negativnom smislu, čak iako je sve to što govorite zapravo prava istina. Naime, čak 35 odsto kandidata otvoreno govori o svojim nadređenima kao o nesposobnjakovićima, nepoštenim „gazdama“, prevarantima itd., jer ponekad način na koji govorite o tome više govori o vama samima nego o njima, čak iako toga niste svesni u datom momentu!
tolko za sad( ako ste preziveli ovoliko citanje)
