Forum
Posao na Brodu => Život na Moru ~ Life@Sea => Pozdravi => Topic started by: bobica on 16/March/2014
-
OK, konačno sam našla 5 min da se javim :D
Prve dve nedelje na brodu... konfuzno, naporno, ali i zabavno. Svi su maksimalno ljubazni i puno su mi pomogli u prva dva dana kada sam se stalno gubila. Populacija uglavnom tamnoputa sa meni vrlo nerazumljivim engleskim, pa češće koristim španski. Posao je vrlo odgovoran, treninzi dosadni, hrana katastrofalno loša. Brod je najmanji i najstariji, pa sve škripi i ljulja, ali koliko čujem, najbolje zarađuje. Ture su 3 i 4 dana pa sam od jutra do sutra u haosu, prebrz tempo.
Vidim da sam im prilično zanimljiva kao "fresh (white) meat", kako mi je rekao jedan od oficira. Jbg, džaba im trud. Slušala sam priče i čitala kako su vezice i kombinacije česte iako dosta ljudi kod kuće ima muževe i žene ili trudne devojke, ali sad kad vidim lično, uf... ne želim da osuđujem nikog, pa ću prećutati.
Vizu će mi refundirati, ali medical NE.
Put do Majamija preko Ciriha je bio dosadan do bola, ali svanulo mi je kada sam videla grad, ne znam zašto ga oduvek idealizujem. Zbog obaveza na imigraciji i zbog treninga, još nisam stigla da izađem na Floridi, samo mogu da se švrćkam po Bahamima.
Na aerodromu sam imigraciju prošla za 10 min, bez čekanja, ali me gdin policajac štagod pošteno iscedio za to vreme, na španskom. Deluju ludački strogo, ali ja nisam paničila, jer sam to, thanks to forum, očekivala.
Da se vratim još malo na brod. Cimerka mi je godište mojih roditelja. 90% stvari koje kaže na engleskom ne razumem, dok ne progovori španski. Nisam se usudila da menjam kabinu jer smo u istom ofisu i moram da je gledam ceo dan, ali za koji dan joj stiže dečko, pa se seli i ostajem sama.
Ostatak grupe sa kojom radim svakodnevno je većinom indijskog porekla ili su sa Kariba i Južne Amerike. Da bih ih razumela, moraju mi bar 3 puta ponoviti. Vrlo neprijatno. To mi je najveći problem. Takođe, pokušavaju da iskoriste to što još nisam upućena baš u sve, pa imaju razne zahteve, ali uspešno se borim sa takvim budalaštinama.
U maju se selim na Explorer, najverovatnije. Jedva čekam. Život na ovako malom brodu, gde svi sve znaju......no me gusta.
Pozdravljam vas puno! Odoh da iskuliram još malo, pre početka druge smene...da, radim prvo malo ujutru, pa onda malo poslepodne, a nekada i do ponoci, sa pauzama koje su besmislene, ali dobro, preživeću, jaka sam :D
:wave:
-
:clapping:
-
:uzdravlje: :wave:
-
Bravo,samo napred i ne osvrci se, :clapping:
-
:-*
:wave:
-
. Takođe, pokušavaju da iskoriste to što još nisam upućena baš u sve, pa imaju razne zahteve, ali uspešno se borim sa takvim budalaštinama.
kao npr? :D
-
Bićeš ti dobro, početak ti je sasvim OK. :uzdravlje:
-
Na aerodromu sam imigraciju prošla za 10 min, bez čekanja, ali me gdin policajac štagod pošteno iscedio za to vreme, na španskom. Deluju ludački strogo, ali ja nisam paničila, jer sam to, thanks to forum, očekivala.
Zašto na španskom? Šta fali engleskom?
Drž se i uživaj kolko mozes! :)
-
:uzdravlje: Drži se.....
-
Ludiiiiiiiiiiiim bez normalnog interneta oT
Vreme prolazi, brojim dane do odlaska sa ovog broda na veći. Tempo 3-4-3-4... ubija! Kada je gdin koga menjam otišao na odmor, kompjuter mi je totalno blokirao, passwordi nisu više funkcionisali, jedan program mi je sabotirao (pred mojim očima je napravio haos i kliknuo SAVE, došlo mi da ga raspalim po sred one ogavne face). Svaki dan isti kao prethodni, problem za problemom, atmosfera u ofisu se promenila, frajeri Indusi pokušavaju da me tretiraju kao roba, zahtevaju gluposti, obraćaju mi se nekim tonom od kog mi se prevrne želudac. Držim se, ne znam uopšte odakle mi ovoliko snage. Emocije me drmaju, fali mi porodica i društvo nenormalno, ali nisam ni suzu pustila, iako mislim da bi ponekad prijalo isplakati se. Imam i "kritični" emergency # što je dodatni stres jer su treninzi koje sam imala nedovoljni. Radim i PDST sa onima koji dolaze na brod svaki put kada smo u Majamiju, što znači da još nisam stigla da izađem i vidim makar blok dalje od broda. Izgubim i po 4 sata na imigraciji u Ki Vestu, debark i caskanje sa gostima prvi dan puta mi takođe oduzmu previše vremena.
Užasno mi fali net, fale mi moje serije, normalna kafa i moja kuhinja. Porodica i drugarice mi samo nabijaju tenziju što se ne javljam češće, ne shvataju da ako želim da zovem iz sobe, ne samo što nije jeftino, nije ni moguće zbog vremenske razlike i činjenice da moja matora cimerka ili navija na sav glas (gleda kriket ili basket) ili hrče kao traktor u vreme kada bih mogla da telefoniram. Napuniti mobilni ili laptop je isto skoro nemoguće, osim ako odnesem u ofis. Njoj je sve živo uključeno u struju non stop. Takođe, puna nam je kabina čipseva, kolača, sira, salama i sl. Vrlo je aljkava a histeriše kada uzmem da čistim. Ne smem da se bunim da me premeste, jer moram da je gledam i u ofisu, mogla bi da mi zagorča život ako želi, vidim da je to ovde vrlo česta pojava. Otkačiš ribu i ona sredi da te prebace hitno na drugi brod. C, c, c.
Ide mi na nerve konstantno ogovaranje i površni razgovori. Da mi nije par momaka sa Balkana i par Britanaca sa kojima sam kul, zaboravila bih kako izgleda voditi normalan, inteligentan razgovor. Sa devojkama se slabije družim, nešto nisam fascinirana njihovim stavovima i činjenici da im se svet vrti oko toga koga će sledećeg pljuvati iza leđa. Super sam se uklopila sa jednom devojkom koja je došla isti dan kada i ja, a posle nekog vremena čujem da me pred drugima zove "white Barbie". Ne kapiram je li to neka rasistička uvreda ili kompliment. Nadala sam se da će mi bar cimerka biti kul, kad ono....bakuta.
Iznenađuje me činjenica koliko dobro se držim (ne hvalim se, Bože sačuvaj, nego se iskreno čudim sama sebi, očekivala sam najgore). Usamljena sam, umorna, nedovoljno spavam (thanks to vodka), živim na salatama i voću, ponekad se zeznem pa uzmem piletinu. Kapiram otkud toliko muvanja, malčice sam, kao, spustila gard (thanks to vodka), ali i dalje mi niko nije zabavan. Borrrrrrrrrrrrrrrring life on Majesty :waiting:
Hvala svima na pozdravima i podršci, puno mi to znači! Ljubim
-
uff bobica baš se vidi iz tvojih riječi da ti nije lako i da si nezadovoljna...
drži se samo i ne odustaj, a na slijedećem ugovoru će valjda i nestati neki od ljudi... :uzdravlje:
-
daj detalje o ljubavnom zivotu na brodu :party:
-
hahaha, žena samo što ne isplače dušu a tebe zanima ljubavni život... :D kralj
-
Bravo Bobice ,samo nastavi jako..Ja ti nemam sto pomoci sto se tice brodskog iskustva,ALI moja mama kaze,da ja tebi kazem, da je njoj bilo lakse kad se malo isplace :)
Kad prodje neko vrijeme,dok skontas sve finte i ljude po brodu bice ti lakse..
A ja te pozdravljam ,i podrzavam vazda :yeah:
-
Jaka si, inteligentna si, preguraćeš početnu krizu, posle ćeš vladati situacijom i ljudima. ;D
-
Fala na podrsci!
Sve je generalno ok, osim sto imam uzasan problem sa cimerkom, vise ne razgovara sa mnom, jer sam saznala sta mi je sve radila iza ledja. Gospode Boze, kao da sam upala u telenovelu, ne biste verovali kakve nebuloze dozivljavam od nje. Pod hitno moram da menjam kabinu, iako ce mi nedostajati lokacija i velicina i prozor :D