Pitanje je hipotetičko-pitam unapred. Boravim 90 dana u Šengen zoni. Vratim se u Srbiju. Po pravilu bi trebalo da budem u Srbiji najmanje 90 dana pa tek onda, ako 'oću da se vraćam u Šengen zonu...
Posle mesec-2 boravka u Srbiji dobijem poziv za posao na brodu. Izvadim američku tranzitnu vizu, pošalju mi LOE i/ili ugovor o radu i uhvatim avion.
Da li bi me sa tim dokumentima granična policija na aerodromu pustila da uđem u zemlju i odem u luku s obzirom da sam iskoristio boravak od 90 dana u Šengenu a još mi nisu istekla 90 dana koje bi trebalo da provedem kod kuće?

E sad pretpostavljam da mi ukrcavanje u Americi u tom slučaju ne bi predstavljalo problem zbog američke vize ali ja pitam prevashodno zbog ukrcavanja u Šengen zoni tj. u Evropi.
Da li je neko imao takvu situaciju i da li su LOE i ugovor dovoljni dokazi da se neću zadržavati u Evropi pošto idem na prekookeanski kruzer?

Ovo je, za razliku od one šaljive pre neki dan, ozbiljna i dobra vest i ovo je  vest koja izaziva veliki ponos kod mene, ne lični naravno, nego nacionalni. Nedavno je prvi solarni avion na svetu krenuo na svoj prvi let tj. obilazak zemaljske kugle. Ovaj avion je konstruisala švajcarska kompanija "Solar impuls" i o tome su pisali svi mediji, evo npr. ovaj naš dosta:

http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/nauka-i-tehnologija/avion-na-solarni-pogon-u-drugoj-etapi-puta-oko-sveta_575880.html

Međutim, postoji 1 bitan podatak koji nije objavio nijedan domaći medij osim RTS-a (ili ja barem nisam to primetio) a to je da u ovoj kompaniji RADI DVOJE SRPSKIH INŽENjERA STEVAN MARINKOVIĆ I TAMARA TURŠIJAN! Ovo je fantastična vest i ja sam to video samo u nekom Dnevniku RTS-a ali kasnije nisam mogao da nađem na internetu. tj. na sajtu RTS-a ili nekog drugog domaćeg medija!

Pročitajte vest sa ovog linka:

http://www.abb-conversations.com/2015/03/flexibility-passion-unite-abbs-solar-impulse-engineers/

U okviru ovog članka se nalazi snimak sa izjavom Tamare Turšijan (dakle jedne od to dvoje naših inženjera) i ona je nekad radila u kompaniji "Strawberry energy" u Srbiji.

https://www.youtube.com/watch?v=7OnIU7AKKGo

i upravo je ona govorila o celom ovom projektu. Fantastično, zaista i lepo je čuti da naši inženjeri sudeluju u ovom velikom i važnom svetskom projektu koji će u budućnosti drastično sniziti cene karata za letove i zaštititi planetu od aero-zagađenja.

 

Ova tema je za sve oni koji čekaju, postoji mnogo vrsta čekanja a 3 glavne su na ukrcaj, LOE ili bilo kakav odgovor agencije ili kompanije. Pre svega kompanije pošto agencije odgovaraju brže. Ovo se odnosi na sve agencije i kompanije generalno.

Dakle, moguće su sledeće situacije. Nećete da idete preko agencije, šaljete mejl ili CV direktno kompaniji, čekate dugo, NEMA NIKAKVOG ODGOVORA! Ili ste prošli prvi intervju i čekate konačni a ne znate kada će da bude. Ili ste prošli i konačni intervju, odradili ste potpunu proceduru, spremili sebe i papire i samo čekate ukrcaj a to se odužilo.

I sad, vi zovete agenciju ili im šaljete mejl i oni kao po običaju pojma nemaju i kažu vam da ne znaju još koliko ćete dugo čekati i da to zavisi od kompanije. I jednostavno vas drže on hold! I to traje! Nedeljama, mesecima, pola godine, godinu pa čak i više. Vama prolaze život i vreme i eventualne druge neke ponude za posao a to nije dobro. Sve vam je neizvesno i ne samo da ne znate kada ćete se ukrcati na vaš brod nego ne znate i da li ćete se uopšte ukrcati. Šaljete mejl kompaniji. NE ODGOVARAJU! Popunili ste formu na sajtu kompanije ali nema preciznog datuma. Što se kaže-ne vide vas ni z dvogled!

Postavlja se pitanje šta raditi u ovakvoj situaciji i koje je rešenje ovog izazova neizvesnosti i predugog čekanja. Ja mislim da je jedino ili optimalno rešenje da pozovete kompaniju telefonom ili nekako preko interneta. Mislim da nema drugog rešenja osim da ih pozovete i pitate šta se dešava da biste znali na čemu ste!

E sad ovu temu sam otvorio da bismo razmotrili rešavanje ovog izazova iz više aspekata. Molim iskusnije forumaše da odgovore na sva pitanja koja se budu postavljala u temi i da vidimo kako možemo da pomognemo onima koji predugo čekaju na ukrcaj ili bilo kakav odgovor agencije ili kompanije.

Dakle, prvo pitanje je da li je ovo dobar predlog i dobro rešenje i da li možda postoji neki bolji?

Drugo pitanje je KOGA TAČNO zvati? Pa najlogičnije je zvati HR službu mada neki pominju Napulj. Šta vi mislite, koga i gde tačno? Bilo bi dobro kad biste u ovoj temi postavili telefonske (ne e-mail) kontakte tj. brojeve vodećih brodskih kompanija na koje ljudi mogu da dobiju najpreciznije i najbrže odgovore na pitanja kada će se i da li će se uopšte ukrcati na brod. Znam da to ima na sajtovima ali bolje je ovde.

Ono što ja mogu da pomognem je odgovor na pitanje kako zvati. Jeste skupo zvati Ameriku, Englesku, Napulj ili gde već ali hajde da vidimo kako prilikom pozivanja možemo da prođemo što jeftinije. Neki odgovori su univerzalni a neki su specifični za Srbiju pošto za ostale zemlje Balkana stvarno ne znam a vas susede bih zamolio da ovde ostavite internet adrese (po mogućstvu sa cenama) vaših operatera i provajdera.

Da krenemo od Vajbera. Postoji tzv. Viber out, za one koji ne znaju, to je jeftino telefoniranje preko internet programa Viber, nešto slično Skajpu ali je bolja veza tj. bolje se čuje prilikom razgovora. Znači, kad zovete Viber sa Vibera to je besplatno (kao Skype sa Skype-a) a kad pozivate fiksni ili mobilni telefon to se plaća ali povoljno. Kad zovete vašu zemlju je skuplje a inostranstvo jeftinije. Evo konkretno nekih cena za Srbiju:

https://account.viber.com/rates/?utm_source=des_l&utm_medium=l&utm_term=4226&utm_content=set

A sve imate na sajtu Viber-a: http://www.viber.com/en/

Za Skajp znate svi ali ponavljam, bolje se čuje na Vajberu.

Postoji VoIP4cent servis za jeftino telefoniranje preko interneta a ovo vam je cenovnik za telefoniranje prema svetu po minutu razgovora:

http://www.internet-srbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=40

Sve ostale informacije imate na sajtu a za detalje možete da ih pozovete i na Skajp, rade do 5.

Postoji i Abatel http://www.abatel.rs/

Čuo sam da i MTS ima jeftine tarife prema inostranstvu:

http://www.mts.telekom.rs/index.php/naslovnastandard.html

Postoje i Google Voice i Hangouts a o njima tek ne znam ništa. Evo njihovog cenovnika:

https://www.google.com/voice/b/0/rates?hl=en&p=hangout


Dakle, razmotrite sve opcije, vidite koga ćete tačno i kako da pozovete, šta vam je najjeftinije, i nemojte da čekate 100 godina-zovite kompaniju na telefon da znate na čemu ste!

E pa pošto je ovo podforum pozdravi, želje i čestitke, imam dizjavim samo jedno:

SREĆNA NOVA GODINAAAAAAAAAAA svim forumašima i sve najbolje u 2015. i da vam se sve želje ispune!

IIIIIIIDEEEMOOOOOO!

CEEEEEPAAAAAAAAJ!

        

Luuuudiiiiloooooo!

      Kako prolazi vreme, prodajem sve više i više, radim ko dragstor, što više prodam više zaradim i to je krajnje pošten način obračuna i isplate zarade. To mi je motivacija da se trudim i da idem napred. Vrelinu ubivam za**bancijom. Haha. Što bi rekli Bosanci-šala, šega, komika, ba! Hehe. E sad, imao sam problema sa nogama i obućom (a nisam jedini) izlazili mi žuljevi, čak sam i kod doktora išao, zato je za rad na plaži i dugo hodanje na poslu veoma važno naći udobnu obuću. I taj problem sam kasnije prevazišao.

I tako, dan za danom, radim, kuvam se, prokuvavam, haha, i zamišljam PVC prozor na sobi koji ću kupiti od ušteđenih para a to sam kasnije i pretvorio u realnost! Već me svi živi zapamtili po tome: „MINI FINI U 'LADOVINI“, zarazio sam decu time i ajde što su deca ponavljala to ko nezdrava kad vide mene sa krofnicama, nego su to pričala i ponavljala čak i mojim kolegama kad god bi ih videli na plaži. Sećam se da mi je 1 kolega rekao da kad su mu dosadna deca to rekla, on ih oterao u 3 lepe i reko im: „j*** vas onaj od koga ste to čuli!“ Hahaha. Ima i ruskih turista i za njih sam odštampao majicu na kojoj piše na ruskom nešto kao: „Prodajem krofnice, još malo pa nestalo. Ajde, ajde!“ 

A ubijao me prazan hod po šetalištu a pravilo je da se po šetalištu hoda brza a po plaži polako. I sad na tom praznom hodu između plaža se gubi vreme. Najbolje mi je išlo u Staroj banji a tamo je bio 1 prodavac konkurencije koga smo zvali Brzi Gonzales jer je isuviše brzo išao plažom i vikao: „Mini-fini, fini-mini!“ i ode čovek ko munja a to ne valja jer ljudi moraju da trče za njim i da ga jure po plaži da bi kupili krofnice. Ja sam išao polako i razvio sam 1 tehniku a to je da se non-stop okrećem po plaži i gledam i malo dalje ne bi li pogledom uhvatio ruku koja me zove. Jer mi ljudi uglavnom signaliziraju da hoće da kupe krofnice dizanjem ruke ili pozivanjem. Mada je bilo i za*****anata koji podignu ruku pa se posle okreću, prave se ludi. I ja sam te ruke posmatrao kao neke lampice na polju/plaži koje se pale i koje su znak za akciju i prodaju. Što više tih lampica svetli to je bolje. I sad nikad ne znaš gde će, kad će i koliko tih lampica da se upali. Tvoje je samo da ideš polako, da se vidiš, da se čuješ, da pratiš lampice, da zasmejavaš narod na plaži, da se za**bavaš i zanosiš ko muda u kosidbu i da prodaješ. 

Osim Srba i Rusa, ima malo i drugih stranaca, tj. turista iz zapadne Evrope. Ponekad čašćavaju. Kao što rekoh, najbolje mi je išlo u Staroj Banji a tamo je radila i konkurentska firma Ilijada. To je restoran na šetalištu koji je prodavao i krofnice na šetalištu i po plaži. Oni su radili samo u Staroj Banji a ne u celom HN ko mi. I ja sam im bio velika konkurencija, nisu mogli da me smisle. Par puta su mi rekli-ti ovde najviše prodaješ, bili su ljubomorni na mene, i imao sam čak i par problema sa njima.  Kolege su smislile foru „Ivan protiv Ilijade“, ubivao sam im promet na mesto, haha, nikad u taj restoran nisam ušao a ja mislim kad bi se to desilo, da bi mi oni sipali mišomor u jelo s jasnom namerom da me utepaju. Hahaha.

Rećiću vam 1 anegodotu. Radim ja i nestaju mi krofnice, pozovem dostavljača i naručim još. Nastavljam. Kod mora sam. Čujem neko viče IVANEEEEEEE, IVANEEEEEEEEEEE, okrećem se, i čudim se jer znam da mi tamo retko ko znao ime, na plaži me niko ne zove, pogledam ja prema vodi i vidim neko mi maše, bio je malo dublje i nisam odmah video ko je. Kad ja pogledam malo bolje i on se približi i imam šta da vidim: PRVI KOMŠIJA, JE*O TE! A niti sam ja znao da je on u CG niti obrnuto. I mi se tu pozdravimo, gde si, kako si, bio je tu z devojkom, a očekivao je i sestru. I pita on mene gde može da nađe stan za sestru pošto ona treba da stigne kasnije. I ja mu kažem da ne znam al ga uputim kod Novljanke pošto se na toj raskrsnici nalaze dileri, tj. ljudi koji izdaju sobe. Kaže-jel to blizu? Jeste, odvešću te!

I krenemo tamo i pokažem mu. I tek kad smo krenuli tamo, setim se da sam naručio krofnice i da me čekaju baš kod Novljanke, inače sam u tom razgovoru bio i zaboravio na njih. Haha. I dogovaramo se mi da odemo negde uveče na piće a on mi kaže da će da vodi devojku i sestru na ribu u Ilijadu. I zove i mene. A ja mu kažem da u Ilijadu ne ulazim ni za živu glavu. Odma bi mi sipali otrov u tanjir. Hahaha. 

Opisaću vam dan kada sam najviše prodao. Obično sam prodavao po 70-80-90 porcija, dnevno. Neki dan i više. 8.8.2010. Od samog početka je bila dobra prodaja koja mi je toliko fenomenalno išla da uopšte nisam ni izlazio iz Stare banje i nisam ni išao na druge plaže. Ceo dan sam ostao tamo. Nestaju mi krofnice u 15 do 12. Naručujem još. A grubo rečeno sam imao neki prosek oko 1 tacnu na sat. Pita me Peđa jel će to da ti bude dovoljno, ja gledam na sat a znajući da ide pauza u 1 računam da oće i kažem mu da mislim da je to to. I on mi doveze i ja uzmem tacnu i odjednom kreće navala,. Nisam šetao po plaži nego su se ljudi okupili oko mene i kupovali mi krofnice na mestu. Ko na štandu, j*** te! Proste neverovatno. I ja prodam tacnu za 10-15 minuta a do 1 sat sam umesto one 1 planirane prodao 3! Fantastično! I odem na pauzu. Posle pauze se nastavlja navala. Špic sezone je i tako tera ceo dan. Ja zovem Peđu i stalno mu naručujem još. I zovem. I zovem. I zovem. I zovem. I još. I još. I još. I još.  I on me u jednom trenutku pita: „Jel si ti normalan?“ Ja kažem-jesam. Dobro, tu sam ga slagao al vi ćutite, nemojte nikome da kažete. 

I na kraju dana-analiza. Sedimo u 1 prostoriji mi, prodavci, i oba poslodavca. A zaboravio sam da kažem da sam imao 2 poslodavca, 1 je bio Zdravko policajac ali je Milan vodio glavni posao i oni su bili ortaci. Zdravko je isto super čovek. Sedimo i brojimo pazar. Svako svoj. Mene je živo zanimalo koliko sam prodao jer sam ga taj dan ubivao na mesto i znam da sam postigao rekord. A da, sve se piše u blokče kod Peđe. I Srđan je izbrojao 138. I na kraju ja. Sabiraju crte. A crte u blokčetu obično stanu na 1 stranu strane a meni je taj dan popunio crtama prodaje skoro celu stranicu, nije imao gde da ih piše više. Hehe. Neizvesnost raste. I izbrojimo moj pazar 217,5 evra i ja ti taj dan prodam ČAK 145 PORCIJA KROFNICA i postignem ukupni rekord koji posle niko nije mogao da probije! Znači, bio sam mnogo srećan, taj dan sam zaradio 46,5 evra i to mi je bila najveća dnevna zarada do tada. Svi mi čestitaju a kolega Srđan koji je bio malo bolji prodavac od mene je naravno bio vidno snužden i ljubomoran na moj poslovni uspeh. A bio sam mrtav umoran, na kraju dana sam se jedva vukao. I kad to završimo-odma u krevet! Znači padam! Nema tuširanje! Nema ništa! Haha.

Nastaviće se.......

  
     Pozdrav svim moreplovcima. Kad sam pisao ranije na nekim forumima, imao sam običaj da pišem dugačke poruke i neko me pitao kako me ne mrzi da pišem tako dugačko a 1 forumaš je na to odgovorio: NJEGA MRZI DA PIŠE KRATKO. Hehe. Međutim, posle toga sam to radio sve ređe jer me je mrzelo a i nisam imao vremena. Pa evo sad opet da napišem nešto dugo. A i 1 turista mi je predložio da bih na osnovu svega što sam doživeo radeći na moru, mogao knjigu da napišem i to ću sigurno uraditi al tamo negde posle 100. godine pošto nameravam da živim večno a ne verujem da ću raditi nešto na moru posle 100. godine. Sve u svemu-nikad nema dumrem!  

  Što se tiče naslova, da objasnim delimično: Kad sam radio u Grčkoj, 1 Leskovčanin mi je lepo objasnio na koji tačin ja pomažem grčku ekonomiju: Plaćam hotel ili stan grčkom stanodavcu, kupujem grčki leba, vodu i 'ladni soci, kupujem grčku robu, jurim grčke sojke...dobro ovo sam retko retko radio pošto su debele. Hehe. I ja sam onda shvatio da ja tamo nisam otišao da se obogatim, zaradim prvi milion i donesem ga kući u centar sveta nego da izvadim Grčku iz krize a kad bi me ljudi pitali kako to radim, ja bih im rekao-svojim poštenim radom na crno. I tako, uspeo sam da izvadim Grčku iz krize i kasnije kad sam se vratio kući sam pričao zemljacima da ako opet na TV vide masovne proteste u Atini i Grčkoj (GR) da to nije zbog krize, taman posla, nego da to Grci traže da im se vrarim jer očigledno ne mogu da žive bez mene. Razumem ih.  

E pre nego što počnem da pišem ljucki (objasnio sam vam juče moj stil pisanja) da vam pustim 1 šašav spot na YT!

https://www.youtube.com/watch?v=yv5t5mRnKg8

27. maj (ako se ne varam) 2011. Posle raspitivanja po netu i uživo, čekam bus na stanici u centru sveta, oko 8 uveče. Autobus ide za Atinu. Malo me vata trema al sam spremam da ceo život idem napred. Klasika, pozdravljanje, najlepše želje, ulazim u bus, stisnem petlju i krenem napred. U GR NIKOGA NEMAM I NIKOGA NE ZNAM! Idem manje-više na bum. Gledam di ću sednem, bus skoro pun i 1 momak mi ponudi da sednem pored njega. Oberučke privaćam. Momak se takođe zove Ivan, moje je godište, i ide u ISTO MESTO. Prosto neverovatno. E jedino što nije iz centra sveta nego iz Novog Kneževca, čini mi se.

Da objasnim: Na osnovu raspitivanja (koje, kako sam kasnije shvatio, nije bilo baš najbolje) odlučim da idem u Hersonisos. To je 1 malo mesto na severu Krita a Krit je najveće i 1 od najdaljih ostrva u GR i mnogo je daleko od Srbije. Nalazi se na jugu GR. Od Atine do luke Pireus (ili Pirej) se putuje metroom a posle od  Pireusa do Krita brodom (ferijem). I taj dečko ide BAŠ U TO MALO MESTO-HERSONISOS. Što bi rekla ona čuvena pesma-sudbina je tako htela, da odem iz rodnog sela, nek me ne zaborave devojke sa Morave.   Inače moja Ćuprija, moj centar sveta se nalazi na 1 od najvećih reka u Srbiji-Velikoj Moravi. I mi, Ćupričani smo Moravci.

Sednem do njega, krećemo da trućkamo. I on prvi put ide u GR da radi. Upoznam se i sa ostalima oko nas u busu i to je potrebno jer ja bi se utepao od dosade na tako dugom putu. Savet za sve-izbegavajte buseve za duge destinacije, ako imate para sedajte na avion, ako se rezerviše na vreme i ako se navata neka akcija, mogu da se nađu jeftine karte. A ja šta ću-sirotinja raja-busom i brodom, je*i ga. Umesto privatnim avionom. I to ne od Željka Mitrovića nego svojim privatnim. Al ja kad bih imao svoj avion ne bi ni išo u GR da masiram babe po plažama nego bi ladio jajca u Moravu. Ili u Dubaiju, ili negde u Nilu, samo bi morao da pazim da me ne izedu pirane, će me skrate za jajca.  Ali je*i ga, bratanac, ja sam viši fizioterapeut, nisam vlasnik TV Pink.  

Ako već idete busom, ponesite onaj jastuk na naduvavanje, ili slušalice za muziku ili oba. Ili nađite nekog da ga davite u busu ceo put do Atine, (i dalje, kako koga) ko što sam ja radio. Sigurno se dečko jadan gorko pokajao što me uopšte pozvao da sednem do njega. Ali je*i ga, sigurno nije znao da ja radim i psihičke i fizičke masaže. Al dobro, masažu mozga do Hersonisosa mu ništa nisam naplatio-to mu je bio poklon od mene.  

I sad, u busu i na pauzama puta sam čuo razne priče o braći Grcima-i dobre i loše. Bila je dobra ekipa u busu ali brate put traje, i traje, i traaaaaaaaaaaaaje jer je neudobno spavati u busu, barem bez onog jastuka. A Atina je mnogo daleko. Za one koji ne znaju, Atina je poslednja autobuska stanica u GR. Uglavnom stižemo u Atinu oko 11 sati po srpskom i 12 (podne) po grčkom vremenu. Razlika u vremenskoj zoni je 1 sat. Putovali smo oko 15 sati, mada to zavisi od zadržavanja na granici. Atina je veliki i lep grad. To mi je bio 1 od najvećih gradova koje sam video u životu. Pre toga sam bio samo u Carigradu koji je tek OOOOOOGROMAN! Atina je inače malo veća od Ćuprije. Hahaha.

U busu smo upoznali 1 dečka koji takođe ide u luku Pirej ali ne ide na isto ostrvo nego na Mikonos. Pomogo nam je da stignemo u Pirej. Metro se renovirao pa smo morali da idemo taksijem. Delimo trošak, putujemo oko 45 minuta i plaćamo taksi po 6, ukupno 18 evra. Inače, pazite se kad putujete metroom u Atini a pogotovo noću pošto su pljačke i džeparenja tamo MASOVNI. Stižemo u luku, a karta za brod se može kupiti u nekoj agenciji u luci ili na ulazu u brod. Stiže i brod. KOOOOOOOOLIIIIIKIIIIII JE, BRAAAAAATEEEEEE! Ja sam se oduševio kad sam ga video, prvi put u životu sam video tako veliki brod (i brod uopšte) uživo. Sad se sigurno vi iskusni moreplovci smejete jer je taj brod od Atine do grčkih ostrva mala maca u odnosu na kruzer al polako s to smejanje i putovanje kruzerom, Panjkoviću. Hehe.

Brod se zove Superfast a ima i još neki. Karta je koštala 36,5 evra a zaboravio sam da kažem da se bus zove Siamos-turs a ima još i Alamanis i FTP. Brod putuje do Irakliona, glavnog i najvećeg grada na Kritu. Brod je prelep i meni je tamo bilo uživanje. Bilo mi dosadno da sedim na 1 mestu pa sam malo pio piće sa Ivanom a malo više šetao po brodu, obilazio sve živo, malo i dremao...Moram da vam priznam i da sam ga jednom i bacao na brodu ali ne tad nego drugi put. Uostalom, šta da vam pričam kad vi to sve znate i to radite stalno, tj. kad god nema grada (kad nema kiše-dobar je i grad). U avionu, čini mi se, da ga još nisam šiljio, al mlad sam, ima vremena. A sve zavisi i de ide avion, dal ću da stignem... Hahahaha.

Stižemo u Iraklion u 10-11 uveče i na glavnoj autobuskoj stanici čekamo autobus za Hersonisos. Inače, gradski autobusi u samom Iraklionu su plavi a međugradski autobusi koji saobraćaju po ostrvu su zeleni K-Tel busevi. Čekamo zeleni bus. Upoznajemo tu 1 ženu iz Hrvatske i tako. Bus do Hersonisosa putuje oko 40-45 minuta i košta 7,5 evra, čini mi se. U busu upoznamo 2-3 Vranjanca s kojima ću kasnije da se družim povremeno a pogotovo 1 Nešu koji je skroz opičen, ma lud je ko struja i ubiven s mokru čarapu u mali mozak. Obožavao sam ga a kasnije ću da vam ispričam neke anegdote s njim. Priča ko navijen, ko ja. Nas dvojica ko da smo rođeni u vodenicu. Hahaha. I odma na početku nam kaže kako se z Grcima treba cenkati što više i kako je to tamo normalno. A ja pošto već imam leglo anakondi u džepu-to mi uopšte nije bilo teško da prihvatim. Hehe. Dade mi broj i reče da rade u noćnom klubu Havana i ako mi nešto treba da ih zovem.

Konaćno stižemo u Hersonisos. Ivan je već imao neke poznanike iz Srbije tamo, neki su već radili tamo a neki su tek trebali da dođu. Stanovali su u 2 stana. Ivan je otišao u 1 a mene su poslali u drugi pošto je tu imalo mesta pa da prespavam tu te 1. noći (a bilo je kasno) a posle da se snalazim sam. Ali moram da sačekam Ivana da nađe druga koji radi u nekom kafiću do 1-2 noću. Čekam na klupi pored supermarketa Spar i nikako da se vrati. Čekam da ga nađe, da se onom završi radno vreme, čekam i čekam. Hladno mi je. Vadim iz kofera nešto toplije da obučem. Pusto je. Prolaze povremeno neke pijane Engleskinje a ja već zamišljam koju majicu da ištampam kad krenem da radim ne bi li ih privukao na masažu onako pijane i debele. Mislio sam da su tamo većina turista Englezi ali sam se za**bao. U Hersonisosu nisu ali u susednoj Malji jesu. Ivan se konačno vraća. On se već uselio pa je došao da mi pomogne sa koferima i da me odvede u taj stan na jednu noć. Mislim, ne da me prca, nemoj pogrešno da me shvatite, nego samo da prespavam. Hahaha.

Silazimo niz ulicu prema moru, prolazimo pored policijske stanice, vučemo kofere i sećam se, prolazimo ispred neke zgrade a neki Grci sede ispred, češkaju jajca i kažu nam rečenicu koju ću ja pamtiti dok sam živ:

„WELCOME TO OUR GREECE!“

To je onako baš lepa dobrodošlica. Naravno, mislili su da smo došli turistički i mislim se-eeeeeeeeeee moji bratanci, kad biste vi znali da smo mi došli tu da radimo, i to na crno i da vam oduzimamo 'leba iz usta, ne biste nas vi tako toplo dočekali, nego biste nas bačili u more što bi rekli Crnogorci. Haha. Kasnije sam i sam istim rečima (samo bez onog OUR naravno) dočekivao neke turiste kad ih vidim u gradu pored busa jer je to baš fino. E jednom sam se za**bao, poželeo sam im dobrodošlicu u GR, kad pogledam malo bolje a oni one kofere pored busa pakuju i ODLAZE KUĆI. Hahaha.

Dolazimo do zgrade i stana, unutra su 1 devojka i dal 1, dal 2 momka. Upoznajemo se i ležem da spavam. Komarci mi poželeli dobrodošlicu i kreću u vazdušne napade a u GR em ih ima mnogo, em su veliki ko da ih rane hibridima ili koncentratima. Ko da su amerikanski. Neki GMO komarci. E sad dal grčki komarac nije znao da sam ja Srbin ili je teo da se napije bratske, srpske krvi, je*em li ga. Hehe. Inače, savet za sve-kad idete tamo obavezno kupite nešto protiv komaraca. Krećem u protivnapad na agresora, ubivam gi, ukrašavam zid i ležem konačno da snom mrtvijem snim pošto sam bio umreo od dugog puta a i bilo je mnogo kasno. Haha.

Budim se, vatam kofere i tražim privremeno mesto di ću da mećem kofere dok ne nađem stan. Kupujem grčku mobilnu karticu na trafici. Rekoše mi da je Q card kompanija najbolja, košta 5 ojra, kredit na njoj isto toliko. Ali je registracija kartice mnogo komplikovana za početnike, ne mogu da se snađem, ide teško, valjda je bila i nedelja pa treba nešto da se čeka da se registruje, tako nešto. A mora to da se obavi. I ja kupim i onu karticu za halo govornicu i zovem Vranjanca za pomoć i pitam ga dal mogu da odnesem kofere u Havanu da mi pričuvaju dok nađem stan da ih ne vučem sa sobom dok ga tražim. Kaže mi, ja sad ne radim al ti slobodno potraži toga i toga, pozovi se na mene, i pričuvaće ti. I ja odem, a bilo je prepodne, Havana nije radila, sačekam malo da otvore, pitam tu 1 Albanca koji radi da mi pričuva, kažem takva i takva stvar, nema problema.

I krenem u potragu za stanom. Al daj, pre toga da vidim plažu. Nisam video grčko more toliko dugo a tako ga volim. I siđem ti ja na plažu a na sebi nosim majicu na kojoj su napred srpska zastava i slika Novaka Đokovića i piše NOVAK ĐOKOVIĆ-PONOS SRBIJE a pozadi, isto to na engleskom. Da se zna bre, odakle sam. Haha. I krenem da razgledam plažu i prolazim pored 1 momka i devojke u polusedećem položaju na ležaljci a devojka z golim sisama. Pogledam ja devojku u sise, momka sam pogledao onako 1 okom, hehe, i krenem dalje. Kažu oni na srpskom-KO JE SAD OVAJ? Iskuliram ih ja i nastavim. Oni meni kažu na grčkom ELA a od ranije sam znao da ELA znači dođi, a znaći i ajde. Zastanem, okrenem se, priđem i upoznam se sa njima. Ispostavi se da su to momak i devojka iz Vrnjačke banje i Kraljeva sa kojima sam se ja prethodno dopisivao preko interneta kada sam se raspitivao o GR, znao sam da su tu al nisam znao gde i šta tačno rade i do tada nisam znao ni ja njih ni oni mene. Kucali smo se samo preko neta. Zdravo, zdravo, gde si, šta si, i ja ih pitam za stan i oni me upute na Arbija. Arbi je, inače, mnogo dobar Srbin iz BG koji je bio menadžer istoimenog noćnog kluba i restorana i tu su Srbi činili većinu zaposlenih. Uputiše me tamo jer je on nalazio jeftine stanove za svoje radnike pa sigurno zna. Odemo do Arbija, tamo upoznam i još neke Srbe i upute me u giros bar čiji vlasnik Karvunakis drži i zgradu u kojoj izdaje jeftine stanove. Nađem ga, on ne zna engleski, pa nam je prevodila 1 njegova simpatična radnica. Cena 180 evra-mesec, mislim da jeftinije nisam mogao da nađem. Bila je to garsonjera, 1 krevet, mala soba, ormar, kupatilo...znači, uslovi loši a i velika buka. To sam tek kasnije shvatio pošto se stan nalazi blizu mnogih noćnih klubova. Ali dobro, računam, biće dobro, za početak, za prvih mesec dana a kasnije, kad počnem da radim, drugi mesec ću da pređem u hotel a treći mesec, kad postanem milioner ću da kupim hotel i na taj način uštedim 200-300 evra jer što bi nekoj budali plaćao te pare mesečno za kiriju kad mogu da imam svoj hotel i živim u svom hotelu. Hehehe. E prva želja mi se ostvarila a druga još nije.

Inače stanovi za radnike (pošto se za njih to računa drugačije nego za turiste) u GR se kreću prosečno 200-300 evra mesečno. Krećem da pokupim stvari, i sad naravno, pošto sam 1. put tu, ne znam kako da nađem Havanu pa pitam 1 plavušu ispred poslastičarnice preko puta mora, na engleskom naravno. Ona krenu da mi objašnjava pa kad vide onu majicu pita me da li sam iz Srbije, ja potvrdim, i ona mi reče da je Srpkinja iz CG al da već dugo živi u GR. I tu mi malo, kako, šta, popričamo i ja odem po kofere i uselim se.

E sad malo da vam opišem Hersonisos pa da krenem o poslu. Kao što rekoh, to je jedno veoma malo mesto na nekih 25 km od Irakliona, nekad je bilo selo al se onda zahvaljujući turizmu razvilo. Većina turista su Rusi a većina posetilaca noćnih klubova i barova ili noćne tice su mladi Holanđani od 16-25 godina koji su inače pijani ko letve i nikad se ne trezne. Hehehe. Rećiću vam 1 zanimljivu anegdotu koju mi je ispričao Bugarin koji radi u Havani kad je video noću na plaži dvoje Holanđana kako se prcaju, on mi je to opisao kao taka-taka. Posle smo se stalno zaje**vali na tu temu. Haha. Ima i Izraelaca i ostalih. Hersonisos ima dušu i mane i vrline. Naime, tamo ima milion noćnih klubova i barova, znači, na sve strane pa je idealan i Meka za te noćne poslove tipa konobare, šankere...ali zbog promene nacionalne strukture klijentele i krize, mnogo se manje para zarađuje nego ranije, i dnevnice/noćnice se kreću u proseku 30ak evra. U GR se kod privatnika za vreme letnje sezone radi puno, najmanje 8-9-10 sati dnevno, zavisno od posla. Inače, grad ima 2 glavne ulice, main road ili ulicu kojom prolaze vozila i beach road-šetalište pored plaže. Između njih ima dosta malih poprečnih ulica. Zbog Rusa, u gradu ima dosta krznara sa bundama, zlatara, juvelirnica... Ima dosta i rent-a-kar agencija a u mnogim radnjama ne možeš da se zaposliš ako ne znaš ruski. U krznarama je to obavezan jezik, naravno. Mesto živi dan-noć i kao stvoreno je za noćni provod i život!


Nastaviće se.......

Evo da se i ja zvanično predstavim. Ja sam Ivan iz Ćuprije i Srbije i nadam se da ću 1 dana raditi kao maser na brodu. Evo već danima čitam ovaj forum, vidim da smo ga mi iz Srbije okupirali skroz  , oduševljen sam raznim informacijama a pogotovo pričama.

I pošto sam video temu od mog komšije Jagodinca da kažem da se naziv moje teme rimuje.