Evo kako sam ja svoj prvi ugovor "podesio u svojoj glavi". Samohrana siromašna majka me je podigla u čoveka. Nigde nikog nema osim mene i ništa svoje nema, ceo život, zdravlje i crkavicu od zarade je podredila meni da od mene bude nešto i da uspem više od nje. Misliš da sam cmizdreo kad sam otišao na brod? Nisam. Bio sam ushićen, jer sam znao da nešto mogu da učinim za nju! Prvi deo prvog ugovora sam radio da joj ispunim san da svoju penziju provede u svojoj kući, u svom miru i tišini daleko od svih. I kupio sam joj kuću od tog rada na brodu. Umesto da slinavim za mamom, ja sam bio inspirisan da joj pomognem da ostatak života provede u miru koji je zaslužila.

Nakon toga sam se posvetio sebi. Još manje razloga da plačem, stvarao sam nešto za svoju buduću porodicu.

Umesto da plačete, učinite nešto za te ljude koje volite. Budite inspirisani. (naravno da niti će svakom trebati, niti svako može da kupuje kuće, ali uvek ima nešto, neki način da se pomogne, zahvali, usreći)

Pare nisu proklete i stare majke neće biti bolesne kada se vratite sa broda, 'ajmo bez patetičnih kafanskih pesama.

Sve je ovo 100 % realno,ovo je jedini ispravan ugao gledanja.Pa i ti isti roditelji,koliko god da im deca nedostaju,srecni su sto su negde tamo gde mogu da nesto urade sa svojim zivotima,i srecni su sto su im se deca spasila od ove jadne drzave.I jeste 6 meseci realno kratak period zivota,al bas bas,ovde proleti dok se okrenes,za cas. Ali ja bas imam zesci problem kad su moji u pitanju kad sam daleko od njih,i to me je mozda dosta i kocilo i uticalo na to da ne nastavim s brodom,a evo sad zelim opet da idem.Konstantno imam crne misli i nerealan i nicim izazvan strah dok sam tamo,vezano za njih,da ce im se nesto dogoditi a ja sam daleko od njih,i jos se unapred osecam krivom sto sam otisla,a da im se hvala Bogu naravno,nista lose ne desava.I tako,imam opsesivne misli ,sta ako im se nesto dogodi,jer realno ,nikome preko 20-25 godina ,roditelji nisu bas u cvetu mladosti,a svaki covek koji predje 50-tu ,ulazi u malo riziciniji period zivota.Razmisljam "sta ako im se nesto dogodi,nikad sebi necu oprosti sto nisam onda sto vise bila sa njima dok sam ih jos imala ",eto moje paranoidne misli.Uzas. Sta ce biti samnom kad postanem majka tek..

I zalomi ti se sreca da se ukrcas tipa u Dubrovniku,odes na lastinu stanicu i kupis kartu Lepse je ici busom,mozes lepo da razgledas

Znaci ti fakticki platis agenciji kartu koju je kompanija vec platila za tebe?Carnival onda zna za to sta rade ovi iz agencije

A nije bas da idu okolo ne bi li ti nasli manu,vec hoce da budu sigurni da je u svakom trenutku sve savrseno,jer nikad ne znaju kada moze da prodje Ass.meterdi ili ne daj Boze meterdi,jer prvo ce njima da drze govor a onda i tebi.Imas debila koji bas i vole da se izdr*avaju a imas i normalnih likova,kao i ovde,u svakoj firmi.

Upravu si potpuno,mislim razumem te,i mene ubija u pojam pasivan nacin zivota.Zasto 6 meseci ovde proleti za cas,a na brodu i ne bas tako,pa zato sto je u onih 6 meseci na brodu stala velika kolicina zivota,a u ovih ovde ravna linija,rutina ,svaki dan skoro isti.Na brodu se stvarno zivi punim plucima,i to ne samo u odnosu na nas iz slabo razvijenih zemalja,vec za ceo svet.   Dobro,ajde,nije Rusu  milijarderu koji ima sopstvenu jahtu,i njemu je zivot dinamican i uzbudljiv,svaki dan mu je drugaciji.    Ma preseci i trazi rehire,a tom auto lakireru se na**bi mame .Odradi par ugovora da te mine zelja,posle mozes i da otvoris nesto svoje.

Extra,pa onda vredi probati,nista ne kosta. Joj nisam znala da ima i Carnival UK,kakvi su tamo uslovi ,jel znas?Znam za Cunard da su elitniji kruzeri.

Ja mislim da vise nema mesta pitanju da li otici ili ne ,iz prostog razloga sto vi niste ni na kakvom gubitku time sto ste tamo,cak naprotiv,na svim aspektima cete napredovati,napredovacete mentalno ,nadogradicete se sto je neprocenjivo,i naravno zaradicete novac,Nije to pitanje kupiti auto taj i taj i dati te i te pare,pa si u dilemi jbg ako ga kupis mozda ti se ne svidi ,a ako ga ne kupis ostace ti pare s kojima mozes nesto drugo.Ako odes na brod ,jedno znas sigurno,zaradices i putovaces,a ako ne odes isto znas sta ce biti-nista.Meni ne treba veci eksperiment od ovog koji traje 3 godine,u zemlji banana,gde sam samo zivotarila,ne kajem se sto sam,ali necu da se to nastavi. Veliki problem svih nas je sto uvek tripujemo da je nasa sreca tamo gde mi nismo,narocito na brodu kad smo,mislimo da se u nasoj zemlji desava nzm ni ja sta bitno,i da mi sve to propustamo i kivni smo i besni sto smo tu gde jesmo i sto "robujemo" na brodu.A ustvari desava se jedno veliko nista.   Jako je vazan nacin na koji posmatrate stvari,u samoj ljudskoj psihologiji cinjenica je da nam je mrsko sve sto MORAMO,a kada shvatimo da je to nesto sto mi sami zelimo i hocemo,i da smo tu jer smo tako odabrali,i da mozemo da se vratimo kad god pozelimo,stvari onda izgledaju drugacije .

Jovana osecam da si prava zena za mene ostavi mi broj u pp da  te nazovem 

Pisem ti za koju godinu,a nadam se i pre,cim ostvarim svoje planove.Necu da se udajem dok se ne osamostalim,a ti ako si pravi,cekaces me do tad,eto stavljam te na test ,dokazi mi da si covek mog zivota