Apropo price o sopinzima i avanturama po portovima,neko pametniji od nas je rekao :
"Život je ono sto ti se dešava dok ti praviš planove za život."
  za ratnog druga

I tu je možda i najveći problem, kada iz života koji je 200km/h ubacite u rikverc povratkom u matičnu zemlju, probajte to na kolima pa ćete videti šta se dešava sa mašinom. Smatram da se stvara određena varijacija blagog Vijetnamskog sindroma ili PTSD (post traumatic stress dissorder) ili ti post-traumatski stres.

Uf,jedva sam se izborila sa depresijom koja me je zadesila po povratku kuci.Ali ne depresija u smislu jao nije mi dan,smorena sam itd.Patila sam od teskog oblika depresije,ja koja sam ceo zivot bila srecna i pozitivna.
Sreca pa sam se sama izvukla iz toga,bez strucne pomoci,uz pomoc  odlicnih knjiga i jake volje da nastavim da zivim.

 Ako ste ostavili posao na brodu npr. pre 2-3 godina a skoro i da ne prođe dan da ne pomislite u nekom obliku na brod upitajte se da li je normalno da posle toliko vremena ne pređete preko toga?
Zar to nije postala opsesivna misao? Dobar deo ljudi sa kojima sam radio, a među njima ja prolazi tu krizu i ako sada imaju porodice ili državne poslove...
Verovali ili ne plata na kopnu mi je za 100$ manja nego što je bila na brodu i to za upola manje radnih sati ali opet sam nezadovoljan i želim da se vratim.

Skoro pa mogu da tvrdim,da kad bih imala ovde lep i sredjen zivot ,stalan ,siguran i dobro placen posao,brod bi ostao u mom secanju samo kao lepa uspomena,koju bih povremeno ozivela mozda nekim krstarenjem.
Nije brod kriv za "opsednutost",vec teska ekonomska situacija u zemlji,zivot nedostojan jednog zivog bica.
Enzo86,cime si konkretno nezadovoljan?

Vidim da je forum postao dosta neaktivan, novih tema i postova sve manje.
Pretpostavljam da je razlog tome to sto su neki clanovi nesebicno pisali o svemu i svacemu i dali odgovore na sva pitanja, pa ovi ostali sve mogu da iscitaju, bez da imaju vise i sta da pitaju.
A s druge strane oni koji su noci i dane provodili ovde ,dok nisu zaplovili, posle prvog ugovora verovatno imaju poremecaj identiteta ,videli su malo sveta, udarila ih "slava" u glavu  ,pa ne znaju ni gde su ,a kamoli kako da dodju na forum i ispisu svoja iskustva i tako se oduze forumu.

  Ja sam vec pisala ranije o mom iskustvu na Princessu, i u vise navrata rekla da nemam zelju da se ikada vise vratim. Od mog poslednjeg ugovora proslo je skoro 3 godine.
Da me pitate sta sam radila ,gde sam bila za te 3 godine ,ne bih znala da vam kazem.
Nista veliko i od zivotne vaznosti nisam uradila. Nisam se udala, nisam rodila dete i nisam postala milioner. A proletelo je za cas.
   
Da se razumemo, radila sam i zaradjivala sve vreme, izlazila i uzivala, ne mogu da kazem da mi je bilo lose, ali daleko je to od onog zivota kakav ja zelim.
Uvek sam u necemu oskudevala,ako hocu na more nema novih krpica, ako hocu u grad nema novih onih cipela koje sam videla, i takvih bezbroj situacija.
Udjem u butik ,vidim bar 5 artikla koje su me oborile s nogu,a u tom trenutku mogu da kupim lupam samo jednu stvar, i to vas malo baca u bedak, kolko god vam to izgledalo sporedno i nevazno.
Za ove tri godine ,neki moji prijatelji su se znacajno ostvarili na  polju karijera, resili su neka zivotna pitanja, i ti ljudi su mi motivacija da uspem i ja.
Da napomenem da nisu bili na brodu, ali su imali niz nerealno srecnih okolnosti. Ja nisam,jbg.

Vec par meseci mi se mota ideja da ponovo zaplovim, gledajuci te ljude koji su uspeli, ne prodje nijedan dan da se ne zapitam sta bi bilo samnom da sam nastavila sa brodom za ove tri godine, i zasigurno ne bih ovde nista propustila ,to je jasno, a ne bih ni bila u ovakvoj poziciji, to je jos sigurnije.

     Poslednjih mesec dana, u mislima, ja sam vec otisla.     
Znate sta mi najvise nedostaje? Nedostaje mi budjenje svakog dana u drugom gradu, svaki dan suncan i topao. Ispijanje kafe po svetskim metropolama, sopinzi u istim.
Ja nisam osoba koju ispunjava radno vreme od 9 do 5, letovanje jednom godisnje, i povremeni izlasci. Takvim zivotom nisam potpuno zadovoljna, jer uvek imam utisak da mi nesto fali, a da ne znam sta je to, a ustvari znam vrlo dobro.
 Na brodu se zivi 200 na sat, za 6 meseci prozivite i dozivite ono sto ovde necete za 3 zivota. A ja se uzasavam na pomisao da su zivot i mladost prolazni, i zato mi je zao da vise tracim vreme ovde.
Kad sam odradila ugovor, imala sam stav da ne zelim da ostavim mladost i najbolje godine tamo, da ne zelim da bacim vise ni 6 meseci zivota tamo. A sada ,iz ove perspektive, posle 3 godine nicega ovde, ne mogu da prezalim 3 protracene i bacene godine zivota. Na brodu ni jedan jedini dan nije protracen, sada tako mislim.

   Naravno ,postoji jedna jako losa stvar vezana za  rad na brodu, a to je udaljenost od porodice i prijatelja. To je nesto sto svakom coveku padne jako tesko, nemate vise onaj osecaj ususkanosti i uljuljkanosti, sve dok ste tamo. Ja recimo imam konstantan ,nerealan strah da ce se nekome od mojih najblizih nesto desiti, i da se tamo ko zna sta desava, a oni nece sve da mi pricaju da se ne brinem, ili ne daj Boze ne vratim na sred ugovora.
Moji su bili bas zadovoljni dok sam bila na brodu, tj.tata vise nego mama. Nikada mi nisu trazili ni jedan dolar, bukvalno, ali im je bilo drago da ce njihovo dete ,eto mozda da nesto uradi od svog zivota, pa makar bila daleko od njih. U vreme kada 80% mladih nema nikakav posao, a ovi preostali i ako imaju, zaradjuju toliko da mogu da jedu svaki dan ,i to je sve, ni dinar preko toga. Gde su tu putovanja, sopinzi, kola i ostale stvari, stvari koje su ovde nazalost luksuz, a u svim razvijenim zemljama ,samo propratna stvar koja se podrazumeva.

Osamostaliti se u Srbiji, je ravno dobiti sedmicu na lotou, a ja to zelim vise od icega. Imam 25 godina, necu ni da se udam dok ne stanem na svoje noge, a kamoli da imam dete.
Zasto sutra da trpim neku budalu, samo zato sto imam dete ,a nemam gde. Ne zelim to nikada.
   Mnogi su brodove poredili za plutajucim zatvorima, u jednu ruku i jeste tako, sto se tice fizickih ogranicenja. ALi sto se tice osecaja koji vam zarada na njemu pruza, vi ste mentalno potpuno slobodna i nezavisna osoba.
   Eto toliko za sad, rekla sam najiskrenije sve sto mi je na dusi.
Pisite i vi ,sta vas najvise usrecuje na brodu, a sta vas ubija u pojam, i kako uspete da napravite balans izmedju ta dva.

Hahaha ,Ceo kaze da sam ocajnica    . A ja kazem da zelim da idem ponovo na brod,i da razmatram sve moguce opcije ,i bas zato sto nisam ocajna ne zalecem se i ne drzim se samo za jednu agenciju ,vec imam vremena da biram,razmatram,a na kraju ako ne nadjem nesto sto mi odgovara onda necu ni da idem.Da sam ocajna ne bih 3 godine posle poslednjeg ugovora bila u Srbiji.Ide mi se samo,to je sve.

U pomenutu agenciju sam otisla iz ciste radoznalosti,naravno sa velikom rezervom.A ovde sam odmah napisala jer znam koliko ljudi u Srbiji je "ocajno"sto bi reko Ceo  i koliko njih zeli da ode,vapi za brodom,te samim tim jako dobro znam da ce ova agencija imati po stotinu prijava na dan.Zato smo i ovde na ovom forumu da se medjusobno usmeravamo i pomazemo.

Malo je zalosno kako ljudi provode dane ,nedelje i mesece na forumu pre nego sto odu,kako bi pokupili sto vise informacija,a kada  se vrate ni ukratko da napisu utiske.

Pozdrav svima.Nije me bilo neko vreme ovde,tacnije nisam se oglasavala ali sam svracala i pratila sta se desava,i sada definitivno odlucila da zelim ponovo na brod. Molim vas za pomoc ,ne znam sta da radim.Situacija je sledeca,radila sam na Princessu i odradila jedan ugovor,otisla i na drugi i dala otkaz posle manje od pola ugovora.Sta da radim?Da li da pominjem agenciji da sam uopste i bila na brodu,ili da spomenem jedan ugovor a drugi naravno precutim.I na koju kompaniju uopste da pokusavam,doduse izbor se dosta suzio zbog onih zabrana .I ako precutim ,da li ce mi proveravati pasos pre nego sto dobijem Loe?

Ti stalno nesto hejtujes .

Nastavljam svoju pricu veceras ili sutra,uzela sam malo stene,pa po ceo dan oko njega .

Au strasno,to treba odmah na smrtnu kaznu.Pa lepo sam ja rekla na pocetku,da kad ih vidis uplasis se ,kako balave za belim devojkama,fujj,ne smem da pomislim sta im se mota po glavama.A malopre vidim na fejsu kod jedne nase,slike u kabini s Filipincima,jedan od njih joj je decko,a prosli ugovor je bila sa jos dva tri Filipinca.Inace prvi seksualni odnos je imala sa Filipincem.