Negde sam nekom vec napisao-Cruise and maritime voyages.Brodovi idu za Australiju,Afriku,Jugoistocnu Aziju,Baltik,Severnu Evropu,Karibe,Juznu Ameriku.Ne treba nikakva viza.

Crew moze uvijek da kupuje u shop-u i buticima u toku radnog vremena. Ne moraju da cekaju posebne dane i akcije.

I to ti zavisi od broda.Kod nas je bilo dozvoljeno dok se jedan dan nije skupila masa plavaca i onako zamasceni (nemam nista protiv ljudi,rade krvav posao) se pojavili u butiku,malo je reci da se shop menadzerka slogirala  ,sutradan svima zabranjeno. Crew pozicijama.

Ovo za Global shiping nisam znao da posjeduju i Trans Ocean, jer je Trans Ocean zasebna kopmpanija koliko ja znam, i koliko ljudi na trenutnom brodu gdje sam kazu,ali isto tako sam cuo da je Tran Ocean puk'o, tako vjerujem da je ovo istina sto kazes. kako god, vidimo se 5 novembra.. Ja cu se vec ukrcati na Astor mislim oko 7 septembra. Pa onda lagano 20 dana odmora na Astoru  

Dobro je,ekipa se povecava.Prpiremi prste za play station i otvaranje piva  ,mada ja cu da vidim da dodjem sto ranije. Da,istina je global je preuzeo trans ocean,a koliko se isti bahatio sa ponudom nije ni cudo sto je pukao.Hteli su da nastave sa istom pricom ali je Kristijan (global gmbh Munchen) hvala bogu presekao i rekao dosta inace se ni globalu ne bi pisalo najbolje

Ja mogu da ti kazem samo jedno,a verujem da bi se slozili svi veterani,i oni zaljubljeni u brodski zivot i oni koji su odustali posle nedelju dana samo-BROD CE TI SVAKAKO PROMENITI ZIVOT NABOLJE!!! Ja do sad sam sreo i ljude sa milion ugovora i ljude sa par nedelja,svi su se slozili.

Fantastican brod, sa 500 putnika ja mislim. Trebao sam da idem tamo ali eto,i dalje sam tu gdje jesam. Astor je sad po carterom CMV, ali samo na 6 mjeseci, jer na ljeto bice vjerovatno drugi carter.

Astor nije pod carterom,vec pripada globalshipingu koji je vlasnik CMV i od skoro Trans oceana. Inace prosla sezona Australijska je bila dobra,brod solidno popunjen i previse dana na moru. Ova ce sto se kompanije tice biti otlicna,brod rasprodat,i jos vise dana na moru. Bez' te noge posr... vas  Ali ima tu i dobrih strana  ,plus zanimljive destinacije po Africi. Sezona krece 5 novembra,jakoooo dug odmor.

Sertifikati koji se polazu u trening centru "Poseidon"-Budimpesta su za lucku kapetaniju Beograd samo "potvrda" i oni je ne priznaju. Te iste sertifikate drzava Hrvatska priznaje i izdaje se tzv endorsment a moja kompanija je to proveravala i u Italiji i u Panami i to su validni dokumenti. Takodje i kolega Wolfns( on je takodje iz Srbije) plovi na Princesu kao 2nd ETO sa istim sertifikatima. Za gradjane Srbije nije problem dobiti hrvatsku pomorsku knjizicu ( saznao sam u Ministarstvu Pomorstva Republike Hrvatske ) sto je dobro jer drzava Srbija je sad " ni na nebu ni na zemlji" sto se tice prava pomoraca iz Srbije. Dokle ce taj vakum da traje to niko nezna. Takodje,dobivanjem HR pomorske knjizice gradjani republike Srbije nisu u obavezi placati porez na dohodak replibici Hrvatskoj bili na moru vise ili manje od 186 dana.

cekaj,a od kada je to tako? Jer sam ja 4. juna 2013 malo posle 12h  dobio uredno svoju pomorsku Srpsku knjizicu sa sertifikatima bas iz Posejdona.

Svakim danom sve vise me je prolazila pocetna nervoza,a naviknutost,ustaljenost i "familirization" sam sve vise osecao.
Iako sam ispunjavao svaku zelju svog supervizora,zakasnio sam jos jednom.
Ovaj put samo 7 minuta,ali moj omiljeni vejter je to docekao vise nego sto se ceka nova godina,kinder jaje kad imas 4 godine,Zvedina titula posle 6 godina...Sa istim onim sarkasticnim glasom ponovio je isto glupo pitanje.Vise se nisam niti nervirao niti uzbudjivao.
Stigao sam na posao,a burence i patuljasti FIlipinac od supervizora vec su me cekali kao zapete puske.
Trebalo bi i da naglasim da je razmimoilazenje u "ljudksim odnosima" sa filipinskim pedofilom pocelo onog dana kada sam cisto iz zezanja krenuo da trabunjam nesto na svom prokislom Zabraskom ali dovoljno da se primi Ukrainka koju je cimao isti.Ni to me nije bilo briga,a ni za nju me nije bilo briga,jer sam na brod dosao kao veren covek,kome je cilj zarada a ne svrljanje po brodu.
Video sam da mi ovaj sa izolovanih ostrva (Filipini zemlja hiljadu strva,ali ponasanje tih ljudi je nekad kao da su izolovani od bilo kakvog vida civilizacije) mase sa nekim papirom,a burence se smeska onako kurvinski,samozadovoljno.

Sa mojim "dobro jutro" usledilo je suvoparno-sacekaj ovde,idemo na deck 16.Rekoh nema problema.Filipinac ode do telefona da se konsultuje sa nekim,dok sam ja ostao da stojim.
Burence je primetilo u mom pogledu i stavu da ama bas niti trenutka nisam bio nervozan i da ga bukvalno ne primecujem.To ga je toliko isteralo iz takta da je na sve moguce nacine pokusavao da mi drzi pridike,iznervira,isprovocira...Dzaba,nije mu uspelo.Ja sam se vec iskljucio uveliko i poceo da razmisljam kako da okrenem stvar na svoju ruku.
Jer u prirodi svakog normalnog coveka je isto,tako i kod mene.Mozes da izdrzis do neke granice ali kad tad puknes.U medjuvremenu,vratio se i Filipino i samo kratko rekao da ga sledim.
Vozeci se do 16 deck-a sinula mi je izvanredna ideja kako se iscupati iz cele situacije,''NOCNA SMENA''! Koji sam je je...ni genije.To je to,trazim premestaj jos koliko danas!
Izlazimo cutke iz lifta,ali primecujem da Filipinac zeli nesto da kaze.
Takav kakav sam,vecito preuzimam inicijativu u svemu,kratko samo izgovorim "yes capo"?
Ovaj kao da mu je za jezik bila zavezana cigla od pola kile koja se tog trena otkacila,u momentu je krenuo svoj cuveni taka-taka.Tesko se iznenadjujem ali sad sam bio zgranut?!
Bez imalo trunke srama,straha ili bilo ceka covek je krenuo da sikti na mene zbog gore pomenute curke.
Povrativsi se nekako od soka,sad sam vec poceo da shvatam da je covek bolestan.Kao i svaki drugi pedofil.Bilo je tu raznih pretnji,ucena,pa opet pretnji i na kraju "mafijaskih,dobronamenrih saveta" kao iz filma.
Mora da je covek ziveo na Kumu,Bilo jednom u Americi,Scarface-u itd...I sve to u sred pasendzer erije,na horajzontu,bez imalo straha da ce neko cuti njegovo izlaganje.
Na kraju svog Toni Montana izlaganja,kratko je dodao samo da idemo kod asistent metardija,i da ce on da odluci da li cu dobiti formal ili verbal.Kao i da se ne bunim radi svog dobra.
Radosno sam odgovorio-super,konacno da upoznam i tog coveka.Trebam li da dodam da je kipeo od besa sto se nisam zabrinuo ili uplasio.

Deck 16,malena vrata  i jos manja prostorijica mislim u Sabatinju,je dom gde obitava asistent metardi.Covek koji svojom telesinom pokriva 90% te prostorije,a lik i delo mu odgovara savrseno kastingu za porodicu Soprano.Uputivsi prvi pogled na tu ogromnu gomilu mesa,sala i dlaka da se zakljuciti da i on nije bas svoj.A i ko bi bio posle 15,20 godina brodskog zivota.
Covek koga je izjedao alkohol,cigare i bespostedna trka za svime sto nosi suknju na brodu i mladje je od 30 godina.On je imao sigurno vise od 50 godina.
Portugalac,kome se imena ne secam najbolje,Karlos kao kroz maglu ili sam ga tako doziveo.Nekako smo se strpali unutra sva trojica,kad je on konacno izvalio da mora da se potrudi i uvuce dah i stomak sto vise moze.Smrdelo je na alkohol i pljuge.Predstavisi se kratko,poceo je svoje izlaganje.Takodje u mafijaskom stilu.Pomislio sam da se svi loze na Italia stajl made in Bronks and Bruklin.
Bilo mi je smesno takodje.Ali sam nekako uspeo da klimam glavom i potvrdjujem ovaj put sa jes ser.
Jedne recenice cu se secati mislim celog svog zivota,a ni sam ne znam zasto.Niti je bila originalna,niti previse mudra,bas jedna sasvim obicna recenica,ali je u meni izazivala toliko pomesanih osecanja.Smeha,podsmeha,ironije,cudjenja itd.Istu je izgovorio Portugalski kazanova a glasila je ovako:"ivan,zamisli da ti imas restoran i ja radim kod tebe,pa zakasnim dva puta u roku od dva dana,da li bi to bilo uredu i da li bi dozvolio da se to desi opet bez ikakvog upozorenja ili kazne".
Prvo sto sam pomislio u sebi je "da imam restoran razmislio bi da li bi te primio i kao gosta,da mi strasis musterija,neka 'fala".Kako sam izdrzao da se samo osmehujem a ne da prasnem od smeha,ni sam ne znam.Naravno,slozio sam se sa svime sto je iznela ta "vreca od coveka" i na pitanje imam li nesto da kazem,zatrazio sam da me prebace u nocnu.
Vadio sam se na poremecaj sna,na stres od novog posla,na nenaviknutost da neko u krevetu pored hrce,prdi i smrdi i sta ti ja znam...sve sto mi je u tom trenutku palo na pamet.
Ideja se svidela i ovom izolovanom,koji je bio u strahu da cu da mu skinem ribu,tako da je odmah okrenuo plocu.Kako sam dobar i odgovoran radnik,jedino eto ta dva kasnjenja...U istinu i bio sam.
Na zadovoljstvo sve tri strane,parafiran je novi ugovor na neodredjeno,i stavljanjem potpisa na verbal vorning konacno sam pojacao tim nocnih setaca krpa,metli i vajroksa.

Sreci nikad kraja.
Izasli smo iz kancelarije,pedofil je nesto trabunjao o nocnoj smeni,a meni su u glavi bili svi ti portovi koje cu konacno da vidim (za mesec dana niti jedan off nisam imao),soping,normalna komunikacija sa verenicom,rodbinom i drugarima,plaze,treniranje...zivot je lep! Zanimljivo je kako na brodu srecu prave i cine male stvari.To se samo tamo oseti i dozivi.
Dok kad smo kuci cesto smo nesrecni jer zelimo samo materijalno i sto vise istog! Jedna od prednosti broda,koja ti znatno menja zivot i pogled na isti.

Dosli smo nazad u kru mes posle nekih 25,30 minuta.Naravno burence je ocekivalo da ce da vidi moju smrknutu facu,moj bes ili razocarenje.
Trebalo je videti taj sok i mrznju u njegovim ocima videvsi moju nasmejanu glavu.Za takve trenutke se zivi-pomslih.Jos lepse je bilo kada mi je Filipino saopstio da idem i da se pojavim u pola tri za ti tajm.
Uzevsi nesto sto je licilo na hranu sa linije,seo sam na svoje omiljeno mesto jos iz skole,zadnji red do prozora i uzivao u pogledu na Napulj.
Konacno cu da ga vidim ponovo.Posle Beograda i Atine mesto koje najvise volim i gde se osecam kao kod kuce...
Umedjuvremenu prilazila su mi zabrinuta lica kolega iz mesa,sa ispitivanjima i izrazima podrske.Znaci to na brodu jako,cak iako je podrska lazna.Topla rec i lepa rec stvarno i gvozdena vrata otvara.
Cini da se osecas sigurnije i korisnije,dostojanstveno...

Zavrsivsi dorucak otisao sam do kabine da se presvucem i pravac grad.Cekalo me je uzvivanje od par sati i pocetak intezivnijeg druzenja sa omiljenim sastojcima USPH....
Nastavice se...

Pročitao sam ovo štivo u jednom dahu, i moram priznati da je veoma zanimljivo pa i emotivno, na momente čovek stvarno saoseća sa autorom. međutim, postoji par momenata koji su prenaduvani, a to je masovna konzumacija narkotika (pa i težih droga). Ne znam, nisam veteran, ali mi je nekako totalno nelogično da svi to uzimaju počev od nekog najnižeg assist. waitera pa do menadžera i supervizora, jer sudeći po svemu između menadžmenta i običnih radnika (sitne boranije) postoji tolika netrpeljvost i pritisak i stres da je prosto nemoguće da ništa ne može "procuriti" i izbiti gigantsko s**** (bilo na samom brodu, bilo na kopnu). Davao sam prijateljima koji po 5-6 godina rade na brodovima da čitaju ovo štivo, i svi se slažu da je opis samog posla i života izuzetno verodostojan, osim tih par prenaduvanih momenata.

Sve u svemu, je**** žestoko svedočanstvo o životu na kruzeru.   

Druze,itekako se ljudi drogiraju,u luci,na brodu,u gradu,u kabini....