Prvi ugovor, i odmah trljanje ruku i
. Zvuči super, samo koliko je sve to realno?
Imam neke ideje, i mislim da ih podelim sa vama, kao i to kakav sam ja kao radnik i da dobijem neki savet za početnu poziciju, mislim da to govori dovoljno koliko imam poverenja u ovaj forum. ŠEFE
Što se tiče posla, nemam preveliko iskustvo, s obzirom na to da imam dvadeset i dve godine. Sa 17 godina sam radio u kafani, oko godinu dana, tada sam još išao u školu. Nije mi to bilo teško, ostajanje svako veče do tri ujutru, pa ujutru ustajanje za školu. Posle toga, na pijaci, znači totalna suprotnost, ustajanje u 6h svako jutro.
Zatim je usledio pravi gospodski posao u odnosu na ovo, sedenje u radnji. ''Trudničko radno vreme'' od 8,8:30h do 14,15h.
Poslednjih godinu, godinu i po dok sam radio, počeo sam da igram poker, sa društvom. Pa sam počeo da delim i to mi se jako svidelo.
Počnem da tražim neku profesionalniju obuku na netu i nadjem krupije-obuka.com. Odem tamo, posle dva dana mi kažu da ne rade holdem, što uopšte nije bilo pomenuto, i ja odustanem od njih.
Nadjem nešto drugo, završim neku, da nazovem ''obuku'' privatno nekih mesec dana. Par dana po završetku obuke trebao sam da počnem da radim sa tim likom koji me je obučavao, da radim sa njim zajedno(da se menjamo) dva-tri puta, čisto da vidim kako je to u live gejmu pre nego sam počnem da radim. Dan pre nego što smo trebali da počnemo, ja sedim kući, ustajem i padam na krevet. Nezamisliva bol u donjim ledjima. Ukočio se. Snimim kičmu, diskus hernija. Tegovi(provedeš dve godine na forumu čitajući o treningu, ishrani i ostalim stvarima i misliš da si nešto naučio(a nemaš pojma) i zaj**** se na budalaštini). Jbg, šta da se radi, zakazuj operaciju i leži u krevetu kući četiri meseca dok ne odem pod nož. Kad je došlo vreme za to, moji roditelji i ja se složimo da ne odem na operaciju i da pokušavamo još nešto da radimo, a dosta toga sam pokušavao,
Krenem na neke masaže, pokušam da odem na bazen, i posle dva meseca, bol nestane. Naravno, ne u potpunosti, ali mogu da funkcionišem. Počeo sam opet da treniram, ali još uvek nije to to, batalio sam bazen poslednjih mesec i po dana, i vidim da mi je bazen nekako više odgovarao. Problem je u tome što sa ovom zlokobnom bolešću nikad ne znaš na čemu si, možeš da odeš na operaciju, ali si limitaran, ne smeš ovo, ne smeš ono, itd. Bezveze je, u mojim godinama.
Ta četri meseca su me jako promenila, i počeo sam ozbiljno da razmšljam šta da radim sa svojim životom, i gde sebe vidim za 5,6 godina. I stvarno, kad malo bolje razmislim, šta ovde mogu da napravim do svoje 27,28-e godine? Jedno veliko ništa, ako budem štedeo, neka kola, poneko letovanje, zimovanje nema šanse, makar ne sa skijanjem. Tu sam počeo ozbiljno da razmišljam o brodu, i onda sam naleteo na ovaj forum, koji je stvarno vetar u ledja(kako kome), i prepun informacija, iskustva, svakakvih iskustva, koja su neprocenjiva. Koliko njih još znate da bi vam toliko pomogli, a kao prijatelji su? Na stranu još to što se ne poznajemo, većina nas.
Ono što mene zanima (da mi vi mene kažete gde ima jeftina kavurma, čvarci, mene to brine jutros
) je šta vi mislite da je najbolje da počnem da radim na prvom ugovoru, uzimajući u obzir sve ovo što sam naveo, kao i taj problem. Prva želja je krupije, druga cashier , koliko je to izvodljivo u mom slučaju?
Nadam se da će makar nekoga ovo zanimati i da će biti dobre volje da mi pomogne (u ovo drugo ne sumnjam
).
Pozz drugari
