I da konacno zavrsim sa svim putesestvijama. Imam mnogo obaveza, pa cu preskociti dosta toga i u kratkim crtama napisati kako je izgledao jedan moj radni dan. Naravno, tako je bilo ne mom brodu, sto ne znaci da ce tako biti i kod vas.

Dakle radni dan pocinje u 7:00h, ili 6:30h, zavisno od toga kako se dogovorite sa kolegom.
Ne dolazite u isto vreme. Dakle dok vas kolega ukoliko je to neophodno, ljusti krompir, luk. . . obicno se to radi po sistemu ''danas za sutra, prekosutra itd'', tako da nema nikakve jurnjave i tenzija, vi perete tiganje, serpe i sve ostalo sto se tu zateklo, dok ste bili u krevetu.
Kada se sve to ocisti, stize posudje sa dorucka, solje za caj, male posude za dzem, posluzavnici, tanjirici. . . . napunite korpu, ubacite u masinu, izbacite, pakujete na svoje mesto i to je sve, prosto kao pasulj.
Za to vreme proverite da li mozda ima neka kesa sa djubretom da se izbaci, ocistite kiper, ako je neophodno i to je to, do rucka laganica.
 U dogovoru sa kolegom, isli smo na pauze od 15-20 min, s tim naravno jedan uvek mora da ostane u kuhinji.
 Odmah da napomenem da su mi kolege bili Rumuni. Sef kuhinje, kolega. . . komplet ekipa. Iskreno sa njima nisam imao ama bas nikakvih problema, sef kuhinje izuzetno korektan lik, ni jednog trenutka nije usao u deo kuhinje gde radim, niti me je terao da mu bilo sta pomazem, povremeno samo odnesem posudu sa salatom u restoran i to je sve, on i ja nismo imali skoro nikakvih dodirnih tacaka.

Rucak obicno pocinje u 12:00-12:30h, kada je jedan od nas na masini, brise i slaze posudje, a ovaj drugi prihvata prljavo posudje, opere malo pod mlazom vode i salje na dalju ''obradu''Nista tesko.
 Sve je bilo gotovo negde oko 15:00h, i onda sledi najduza pauza. Jedan dolazi u 17:00h, drugi u 17:30h, i to vreme sam obicno koristio za spavanje, probudite se potpuno relaksirani i resetovani i onda pun gas i priprema za veceru, gde je malo veca guzva, posebno ako je neki rodjendan, ili gala.
Na kraju kada se i vecera skine sa dnevnog reda, sledi izbacivanje vreca sa djubretom, buradi sa hranom, ciscenje poda u svom delu gde radite, desavalo se da se prelazilo i preko cele kuhinje, ali obicno su to radili kuvari, jer su ostajali posle nas da spremaju dorucak za sutrasnji dan. Sve je gotovo do 22h. Tusiranje, pa u ''aljine'', i laku noc do sutra.
Sa svim pauzama, okvirno sam radio negde oko 12h svakog dana, sve u svemu posao nije tezak, bar nije bio meni. Jedino se malo vise udarnicki radi prilikom utovara hrane,  i pica, ali to obicno jednom u 2 nedelje je islo, tako da i nije toliko strasno.
Naravno posle toga u kuhinji ostaje gomila kartona koju treba srediti, ali tu su obicno svi iz kuhinje bili ukljuceni.
Poslednji dani ugovora, su bili kao na medenom mesecu, i tek tu nije bilo nikakvog pritiska, jurnjave, isl. zatvaranje broda, na poslu sam morao da budem obicno oko 9:30h, kada ide pakovanje svih posuda, pribora za jelo, tanjira itd u plasticnu foliju.
Ciscenje frizidera, sistema za ventilaciju. . . . sve je trebalo da bude gotovo u roku od 4 dana, kada sledi poslednja destinacija i iskrcavanje posade.
Mi smo bili gotovi za 2 dana, a preostalo vreme je bilo raj na zemlji.
Konacno sam docekao da se izvrnem na onim lezaljkama na gornjoj palubi i da uzivam, rostiljanje, cirkanje, poslednje vece pred odlazak, mislim da jedino kapetan i mornari nisu bili pod gasom. A i zasluzili smo.
Kada se podvuce crta jedno jako lepo iskustvo, odlicna ekipa, posao koji sam radio ima svojih prednosti, u mom slucaju imao sam najvise vremena za odmor od svih kolega iz drugih odeljenja, nivo stresa je nikakav, nikad niste gladni, ja sam na brod otisao sa 90kg, a vratio se sa 115.
Ko god odluci da proba, neka proba, ali ko nema stecenu radnu naviku, na brod moze slobodno da zaboravi.
Nemojte da budete mangupi, slusajte sta vam se kaze, i nece biti problema.
Svojim ocima sam video kako je proslo nekoliko sobara koji su usred velike guzve, lezerno otisli na palubu da zapale cigaretu.
Svi su ostali do 1-2h nocu, jer ako nadredjeni hoce da te drnda, uvek ce ti naci nesto da radis.

To bi bilo to, ako vas nesto jos zanima, slobodno pitajte.

Sve je bilo spremno.I ostalo je samo ono glavno.Dan po dan,svakodnevni refresh inboxa,i konacno je stigao email sa svim detaljima oko ukrcavanja.Brod MC Crucebelle,mesto polaska Regensburg,s tim sto sam mogao da biram da li cu se ukrcati 17-tog u Nirnbergu ili 18-tog u Regensburgu.Straha uopste nije bilo,maltene kao da mi je to bio deseti ugovor,a ne prvi.Jedini stres koji sam doziveo bio je kada sam trebao da uradim PCR test,tu noc pred polazak nisam oka sklopio.Rezultati su trebali da stignu istog dana,medjutim,sve se oteglo do kasno u noc,zeljno sam iscekivao zvuk sms-a kao kisu u pustinji i konacno ga docekao.Odstampao sam rezultat,spakovao u fasciklu pored vec ranije odstampena online prijave za ulazak u Nemacku i to je bilo to.Usledio je pozdrav sa porodicom,i put me zove,moram poci.Doslo je i tih zeljenih 17h kada sam imao autobuski prevoz do Regensburga. A tih 20 sati koliko mi je trebalo do tamo moglo je da se pretvori u pravu vecnost,samo da mi prijatelji nisu bili mobilni telefon,slusalice i YouTube.Gomila stranih penzionera koji su jelte zaboravili nas jezik,pa samo melju bez prestanka kao vodenicni kamen,kao da se nisu videli 20 godina.Na tv ste morali potpuno da zaboravite,jer od celokupnog repertoara,video sam Balkan Ekspres koji je prikazivan jedno 10x,a pola od toga je bio samo ton.Na granici nije bilo nikakvih problema,sem kod Madjara,gde smo se malo duze zadrzali,zbog 1 putnika koji je imao nekoliko boksa cigareta,jednog su jednostavno iz nekog razloga vratili sa granice.Mozes misliti kakav je osecaj kad u 2-3h nocu ostavis coveka u nedodjiji.Od celokupne dokumentacije koju sam poneo,samo sam morao pasos da pokazem,niko nista nije trazio,ali treba uvek biti spreman.I konacno posle 20h,stizem u Regensburg.Prvo sto je me sacekalo,bilo je uzasno vreme.U Srbiji,bar kod mene kise nije bilo jedno 4 meseca,i celim putem je nije bilo,kako sam stigao,pocela je da lije kao iz kabla.Prvo sto mi je bila obaveza,je da nadjem adekvatan smestaj jer sam stigao 2 dana pred ukrcavanje s obzirom da je autobus isao samo utorkom,subotom i petkom,a meni je ukrcaj bio u petak.Nailazim na jedan manji motel,sa izuzetno pristupacnom cenom od 60e za noc,medjutim sve je bilo zatvoreno.U krugu motela nalazim jednog Afrikanca,koji mi rece da gazda motela dolazi tek za 2 sata.Nisam mogao da cekam,krevet mi je bio potreban sto pre.Konacno uspeo sam da resim ''goruci problem''.110e nocenje sa doruckom...ok.Nisam pravio problem oko cene,jer znam da cu sve to nadoknaditi na brodu.A kada smo vec kod novca,uvek nosite sto vise  sa sobom,jer kad imate novac kod sebe,imate i sigurnost.Smestaj,kao i hotel se ne moze opisati recima,sve je na vrhunskom nivou i jedino sto mi je ostalo je da tih 2 dana pred ukrcaj iskoristim na najlepsi moguci nacin,da obidjem grad,ali najvise da se odmorim i naspavam sto je vise moguce.O samom gradu,kao i mom prvom susretu sa brodom,kroz par dana.

Pozdrav ljudi od novog clana.Dakle danas 14.7,odradio sam svoj prvi intervju u zivotu.Aplicirao sam za poziciju Utility,recni brod je u pitanju,znam da je slozena pozicija,ali na brodu skoro i da nema lakih,rad,rad i samo rad.Moja strategija od samog pocetka,je da prvo odem na neku sugavu kompaniju,i pocetnu poziciju,sto zbog lakseg ukrcaja,sto zbog sticanja nekog iskustva za mnogo jace firme gde se ipak trazi malo iskusniji kadar.Kompanija Scylla je u pitanju i nakon samog intervjua sa regruterom,mislim da sam je pogodio direktno u centar  Dakle CV je poslat 5.7,kompaniji Edelweiss gastro,regruter se javio nakon 6 dana i zakazao mi intervju preko Whatsapp-a za danas u 12:30 (vreme na Kipru).Odmah da napomenem,da su izuzetno korektni,ispostovali su zakazano vreme sa svega mizernih 6 minuta kasnjenja (bez sarkazma).Nakon razmene pitanja tipa:''Kako je u Srbiji-na Kipru,ima li vrucine....'',krenuli smo sa konkretnijim razgovorom.Uzeo je moj CV i krenuo da me ispituje o radnom iskustvu,zasto zelim na brod,da li imam nekog iz familije ko je na brodu,da li znam kako funkcionise brodska industrija,kako brodovi izgledaju iznutra itd itd.Zatim se nastavlja sa standardnom procedurom,iznos plate (8 ;)60e+tips),tip ugovora (Kiparski),koliko sati traje radni dan (do 12h,mada sigurno i vise),u ambasadu Nemacke apliciram za D vizu,tek nakon sto mi posalju ugovor o radu (nisam ni razgovarao sa kompanijom,a vec salju ugovor,wtf       e sad dolazi onaj deo gde sam rekao da mi je bila zelja da radim za sugavu kompaniju i da sam je pogodio direktno u centar.Ne znam kakva iskustva su imali ostali,ali ono sto mi je receno je da peskire nosim od kuce,kao i radnu uniformu ali samo dok mi ne stigne druga na brodu.Kaze da moze bilo koja za posao,mada sam ja to uzeo sa velikom dozom opreza,bolje mi je da kupim preko interneta posebnu za rad u kuhinji,i nema brige.I na kraju sam ga samo pitao koji tipovi vakcina su odobreni za rad na kompaniji za koju sam aplicirao,kaze svi tipovi,ali posle je poceo nesto da petlja tipa da su pozeljne Fajzer,Moderna,Astra Zeneka,Dzonson i Dzonson itd...,na sta mi on uzvraca pitanjem koje vakcine su dostupne kod nas u Srbiji,ja ko iz topa Sputnjik i Sinofarm,inace sa jednom od te 2 i zelim da se vakcinisem. (mada mogu oni sve to da provere)To bi bilo to,u kratkim crtama,nadam se da sam nekome pomogao ko aplicira prvi put u zivotu za brod,isto kao i ja.Svako dobro i budite mi zdravi.