Pozdrav svima, kod mene je sve slicno kao kod Tanje  
Iz Novog Sada sam i imam 23 godine, studiram zurnalistiku, i u junu ako sve bude kako treba trebalo bi da zavrsim za svim ispitima. Sefe pohvale za vas forum, imam par prijatelja koji su mi na brodu, ali niko od njih mi nije ovako lepo objasnio koliko su mi ove informacije i iskucana iskustva pojasnila (skoro)sve nejasnoce...ja planiram da apliciram za posao tek tamo pred kraj godine (u zavistnosti kada bude bilo intervjua), razlog zbog toga su fakultet i ispiti koje zelim da zavrsim do juna. Jos jedan od razloga je i moj odlazak za Grcku gde bi trebalo da radim, drugarice su mi bile prosle godine na Mikonos-u i ove godine ce ici pa im se ja pridruzujem to ce ustvari biti test za moju mamu. Naravno ne idem da bi testirala majku, vec da radim i upoznajem ljude i uzivam...
Potpuno identican problem imam kao tanja i jedino kako ja vidim resenje je bas ovako kako je ona uradila, svakodnevnom komunikacijom na tu temu, a pored toga obavljanjem sve sto treba za apliciranje...Pocelo je jednostavno da me gusi ta preterana povezanost, razmisljam kako bi se snasla ako bi se ne daj boze negde izgubila, nisam ne sposobna od 14 godine radim sezonski u kaficu kao konobarica, a od predprosle radim konstantno, ali hvatam sebe u nekim situacijama da ako nema nje ja ne znam kako bi funkcionisala, to mi iskreno nije potrebno krajnje je vreme da se osamostalim i krenem sama o sebi da brinem

verovali ili ne moj najveci problem koji bi mi bio kada bi otisla na brod je kako ustati? Spadam u osobe koje samo ziv covek moze da probudi, moguce zato sto vodim takav zivot da uporedo i studiram i radim i idem privatno na engleski pa mi sna nikad dosta... Neka konkretna pitanja za sad nemam, u fazi sam iscitavanja foruma koji je neverovatan!!!

Eto Tanja sada znas da nisi jedina i jako mi je drago sto si problem resila