Da Vam napisem koju recenicu.

Vec 3 (slovima - tri) pune godine se spremam za odlazak na brod. Iskljucivo kao somelijer, zato se i spremam toliko.
Pare za sersin kurs (35000), sam stedeo godinu dana jer sam bio u teskoj materijalnoj situaciji i nije lako prikupiti taj novac kad jedva sklapas kraj s krajem, od prvog do prvog.
Anyway, nakon kursa, nije mi padalo na pamet da mislim da sam sav posao zavrsio...
Znao sam koliko ne znam, i u to sam se uverio kad sam dobio posao somelijera (u Beogradu, ne na brodu, da se razumemo.
Za brod jos nisam nikad aplicirao). Pa sam na tom poslu dobrano ucio dalje. Sersa daje odlicno osnovno znanje, ali podvlacim osnovno.
Oni to i sami isticu i ne znam koliko puta kazu - "Nemojte da vam padne na pamet da se posle ovog kursa izdajete za somelijere.
Ovde ste naucili azbuku koja vam je potrebna da mozete da citate sa razumevanjem na te teme, a iskustvo cete sticati godinama - ukoliko budete zeleli da se bavite ovom profesijom".
Znaci citiram reci Djurdje Katic (potprecednica sersa), Miroslava Radojcina (tadasnjeg predsednika) i Dejana Zivkovskog (sadasnjeg predsednika serse).

Shvatio sam to izuzetno bukvalno. Upoznao sam dosta somelijera koji su radili ili i sad rade na brodovima, znam koliko znaju.
Sa nekima od njih pricam ravnopravno - neki isti level smo. Neki od njih su daleko ispred mene (da ne pisem imena, ipak ljudi iz vinskog sveta regiona itekako znaju za njih, nije umesno).
E - na njih se ugledam. Jer meni nije cilj otici i uzeti par hiljada ili desetina hiljada dolara i stati. Sta sam onda uradio?
Hocu da mi brod bude odskocna daska, a kasnije da se prodam (izrazito dobro prodam) negde u belom svetu. Ali to bi bila mastarija, da nije potkovana visegodisnjim radom i odricanjima.
Znate li koliko sam puta mrtav umoran i bezvoljan isao na degustacije, samo zato sto znam da moram?
Pa sve sitne radionice, sve te obilaske vinarija i vinograda, gacanje po blatu, przenje po suncu - isto posle posla, razmontiran skroz.
Koliko puta se otvorila boca od po par hiljada... Koliko sam samo hiljada evra ulozio u to sve vec do sada.
O konstantnom ucenju i obnavljanju znanja da ne pricam - cesto ucim i u gradskom prevozu, obavezno pre spavanja, kad se probudim ponovim, tokom dana kad god imam vremena ili bar malo citam, resavam neke testove, ili se satima udubim u to kad bas imam vremena. To se studira covece. I sad ces ti (neko), zavrsiti 7 dana kurs, konkurisati isto kad i ja, proci i otici tamo pre mene (ili isto kad i ja) i uspeti da zadrzis tu poziciju?
Neces batko (ili sekice), neces garantujem ti

Nemojte se zanositi ljudi...
Iskreno, nije nuzno ici ovoliko daleko koliko sam ja, i potrositi toliko novca. Nije. Moze se otici komotno i sa manjim znanjem, i kroz manje vremena.
Ali 7 dana osnova, uz 2-3 meseca samostalnog ucenja? Samo kao wine waiter u najboljem slucaju.
Znam sta pricam, jer znam ljude koji su zavrsavali taj kurs. Aj sto sam pricao sa njima, pa vidim da ni osnove ne znaju, nego sto su svi komplet najdalje otisli kao assistant waiter.
Pojedini su probali u vinotekama ovde u zemlji - ali ni tu nisu imali prodju. Najredji su otisli  kao pomenuti wine waiter.

E sad, Vi mislite i postupajte kako god zelite. Ali da sam na vasem mestu ja bi ove smernice odstampao i drzao pred sobom svaki dan.
Jer i ja kad sam ulazio u ovu pricu kopao sam forum do besvesti, nalazio ovakve postove, proveravao ih koliko god sam mogao, i kad se ispostave da su tacni, uzimao ih kao osnovu svog usmerenja.
I u tom smislu forum mi je enormno pomogao. Bez njega, sumnjam da bi ista od ove moje price bilo.
Savetujem vam da uradite isto, ali - od volje vam.

Pre svega, pozdrav svima

Posto sam registrovan vec vise od godinu dana, a forum (izrazito) aktivno citam preko dve godine, smatram da bi bio krajnji red da se predstavim...
Pored toga, zamolio bi visegodisnje moreplovce za misljenje u vezi ovoga sto cu izneti.

Ovako... Prvo mi je zelja bila samo da odem. Ass. waiter pozicija je u mojim ocima bila san snova (jer sam tad radio robovski posao u fabrici za 300e, 12h smene, okruzen kolegama sumnjivog morala i proslosti). Pre tog posla sam bio samo student, neko krace vreme radio sam kao menadzer za organizovanje poslovnih proslava, i jos neke kratkorocne nebitne poslove.
Samog rada se nikad nisam libio, i jos kao osnovac sam prosao rad na njivi (preko zadruge, svako leto od kraja sedmog razreda, pa skoro svako leto tokom srednje), zavrsavao sam s ocem kucu, radio na gradjevini - tezak fizicki rad mi nije stran, niti problem. Sa druge strane, kompjuterski sam pismen (da tako kazem), instalirao sam ljudima operativne sisteme za pare (a i za dzabe), namestao net, spasavao "vazne" podatke sa harda na izdisaju itd. Tehnologiju volim oduvek, tako sam cesto jos u srednjoj menjao mobilne telefone, svakom zamenom bi profitirao 20-30 maraka (il evra, sta je vec tad bilo), da bi s vremenom od toga poceo lepo da zaradjujem. Cak su moji zeleli da mi otvore prodavnicu mobilnih telefona posle srednje, ali ja sam hteo da studiram.

Anyway, stekli ste vec neku sliku o meni, tj. da sam bio svastar bez ikakvih vecih uspeha u zivotu, da mogu i ovo i ono, kao i to da umem da se snadjem.

Sad je red da predjem na stvar.
Iscitavajuci forum i informisuci se o ama bas svemu, shvatio sam da je meni najbolje biti u gift shop-u, ili raditi kao somelije (od opcija meni dostupnih po bilo kojoj teoriji).
Prodavac malo radi, ima staff status, nema stresa itd. Ali plata i nije nesto od cega se moze ozbiljno ustedeti (sto je meni proreitet, a videti sveta - koliko se stigne).
Somelije opet, ima crew status, radi dosta vise od prodavca, ali opet manje od ass. waiter-a, a sa platom ih sije obojicu. Posle mesec-dva premisljanja, prelomio sam da postanem somelije...
Poceo sam da iscitavam o vinima na netu, o sersinom kursu itd. Na kraju, upisem taj isti kurs sa nadom da cu ga uopste zavrsiti (jer mi je predznanje bilo zaista minimalno), a na brod sam kontao tek za godinu do dve - kad se pare nekako ustede ili nadje neko za zajam. Medjutim, ja na tom kursu razvalim skroz... Tj. budem najbolji u klasi apsolutno neocekivano... Tamo je bilo 60-70% njih sa broda (uglavnom ass. waiter-i), a ostali vinski fanatici, gastronomi, vlasnici manjih vinograda itd. Medjutim, ludilo nije stalo tu... Suludim spletom okolnosti ja posle toga dobijem posao u jednoj vinoteci (bez da sam ga i trazio, jednostavno se desilo, ali ne bih o detaljima). Uglavnom, tu sam vec preko pola godine. Somelijerstvo u praksi sam usavrsio maksimalno i savrsen (potpuno pravilan servis radim odavno bez da ista razmisljam o tome), kao i mnoge druge stvari vezane za "fino ugostiteljstvo" (da ga tako nazovem) jer radim sa kolegama koje su se skolovale za to, i imaju visegodisnej iskustvo.
Pristup gostu, nacin resavanja problema, zadobijanje poverenja gosta i pogadjanja tacnog stila vina koji gost zeli na osnovu njegovih laickih opisa mi takodje ide extra, mada je odnos sa gostom nesto sto se uvek moze usavrsavati (kao i poznavanje vina, a trenutno znam oko 150 domacih i bar jos toliko stranih vina, uz mnostvo prica vezanih za vino, ili o konkretnim vinima/proizvodjacima, procesu proizvodnje vina itd.). Sa engleskim sam ok. Pre 3-4 godine (dok sam jos strudirao) sam bio fluent, sada vec ne... Ali to bi pod obavezno unapredio pre odlaska na brod. Uostalom bar jednom u 2-3 dana svrati stranac ili grupa stranaca i do sada nisam imao problema da im prodam/preporucim vina, ili da caskam sa njima o zivotnim temama (mada, iskreno, nije to bio nikakav high level conversation).
Vredi naponuti da i Sinisa Golac svraca sa vremena na vreme, tako da se znamo licno.
Pricali smo u vise navrata i o vinima, i o nekim uopstenim zivotnim stvarima, samo o brodu ama bas nikada (nisam hteo biti napadan pa da pocinjem te teme, jer covek u koji god ugostiteljski lokal da udju, radnici ga salecu sa vrata s tim pricama. Izmedju ostalog, kod nas i dolazi bas da se skloni od toga i da na miru popije vino, a zaista je veliki ljubitelj i poznavalac vina).
Ono sto je takodje bitno, je da me je jednom prilikom pohvalio za izvanrednu vinsku preporuku, servis i poznavanje vina (doduse, bilo je domace vino), i to bas vlasniku vinoteke u kojoj radim.

E sad......................... Ako je sve tako sjajno i bajno, zasto ja vama sve ovo pisem?

Zato sto:

Leto je, slaba je sezona, a ove godine gora nego ikada (ne smeta meni, ja zaista lepo zaradjujem, i po prvi put u zivotu zadovoljan sam zaradom za pruzeni rad, vec firma gubi).
U svemu tome, menadzer dovodi novog radnika na obuku - koji bi bio apsolutni visak. Osim - ako neko od nas ne ode. Sa njim (menadzerom) sam u izuzetno losim odnosima (covek koji ni o vinu ni o ugostiteljstvu pojma nema, ali zna neke druge stvari - da ne detaljisem sad, i ima beskonacan kredibilitet kod gazde. Neke stvari vezane za administraciju i knjigovodstvo (jer radimo i to), nije hteo da mi pokaze kako treba, i zavlacio me mesecima sa tom "obukom" pa sam ispao... Ajde da kazem glup. Bilo je tu jos nekih podmetanja nogu, ali nebitno sad.
Decko koji je dosao je njegov tip - njegova preporuka, znaju se odranije. I ne bi sad vise stvarno ulazio u celu pricu, niti pravio dramu oko problema koje ja imam na trenutnom poslu (jer nije ovo forum za to, niti zato pisem), poenta je - verovatno mi sledi otkaz.
I dobro, nije problem, nacu drugi posao bez vecih problema.
Problem je sto sam ja racunao da budem tu do odlaska na brod - to bi se savrseno poklopilo sa biografijom i svim. Ovako, morao bi bas sve da laziram (a racunao sam samo prethodna iskustva).
Drugo (mozda i mnogo veci problem), bi mogao da imam bas sa Sinisom Golcem. Naravno, ne mislim sa njim licno, vec u smislu da me vec zna, zna gde sam radio, ako dobijem otkaz bojim se da mi sav dobar utisak koji sam ostavio pada u vodu. Jer, on ce da nastavi da dolazi na to mesto, primetice da me nema, pitace cisto iz radoznalosti i onda ce da cuje njihovu verzije (menadzerovu tacnije), sto ce sigurno da bude neka korektna prica... I sta ja sad prokleto da radim? Dve godine se spremam za ovo, i toliko sam daleko otisao jbt... Toliko, da sam od fabrickog fizikalca, dogurao do lika koji na kopnu zaradjuje koliko neki na brodu.
Nemojte mi reci da se obratim drugim agencijama, vec kako bi se vi postavili sad u smislu preporuka, CV-a i objasnjavanja situacije Sinisi Golcu (posto i dalje racunam da idem preko njega).

Druga stvar, obratio bih se pretezno somelijerima (kao i svima onima koji zista znaju stvarno stanje) - gledao sam vinkse karte sa brodskih restorana (celebrity konkretno, i jos par kompanija).
To su stotine vina, cini mi se od 400 do 600. Ja sad znam oko 300- 350 (kao sto rekoh pola strana vina, pola domaca). Za to mi je trebalo bar 3 do 4 meseca da naucim sve sortne sastave, sortiram u glavi sve regije i proizvodjace tih vina, popamtim neke pojedinosti vezane za pojedina vina itd. Da li vi (somelijeri na brodu), znate to sve za bas svako vino? Da li ste znali i pre odlaska na brod (bitna informacija), ili ste znali tipa 30-40-50-60% vinske karte, a ostalo naucili kroz rad? Ili (da prosirim broj ljudi koji bi mozda odgovorili) da li barmen zna bas  sve koktele, sastojke i nacin pripreme istih?
Da li ih je bas sve (ili preko 80%) znao i pre odlaska na brod (ma jednostavno ista pitanja, da se ne ponavljam). Pitam da ne bi gubio vreme sad na prekomerno ucenje jer sam zatrpan obavezama trenutno (mozda kasnije ako mi ostane vremena, vrlo rado, jer znam da pripreme nikad dosta, al u ovom periodu zaista ne mogu).
Imao bih jos dosta pitanje vezanih za posao somelijea na brodu.
Dosta je ovo za sad, ionako sam preterao sa obimom posta. Dosta vam je za prvi
Hteo sam samo da vam priblizim svoju situaciju sto detaljnije i autenticnije, da bi zainteresovani imali sto bolji moguci uvid pri davanju odgovora/saveta, i zahvaljujem se unapred svakome ko ostavi bilo kakav odgovor.

Jos jednom, pozdrav svima i da, umalo da zaboravim... Fantasticna ste zajednica (mnoge od vas kroz citanje prilicno dobro znam), more informacija na kojima sam vec sad izrazito zahvalan, jer mi je to sve pomoglo mnogo u zivotu vec sad, pre odlaska na brod.