Show Posts
1
Photo Department / Ako stvarno želiš, MOŽDA i dobiješ
« on: 09/April/2012 »
Još od oktobra 2010 god sam se prijavio za odlazak na brod kao fotograf. Od onda - ništa. Često prelistam forum,zvao Kouzon (bez uspeha), dopisivao se sa kolegom Miomit(-om) koji je imao više sreće , on otišao ,ja ostao da čeznem i to su sva dešavanja vezana za moj odlazak.Svi moji poznanici znaju za moju želju, nadu itd. Da ne dužim...
U decembru 2011 dođe mi na posao momak (koga znam iz viđenja) i igrom slučaja saznam da on već 5-6 godina radi na brodu. Davno juri da on samostalno otvori neku agenciju, da bude istureno odeljenje Kouzona itd. Obeća mi da će se čuti sa gazdom Kouzona i da će mi srediti odlazak ako je to moguće. Tu se ja ponovo naložim i potkrepim nade...
U isto vreme Miomit se vraća sa svog prvog ugovora i uliva mi nadu da ne odustajem. Kaže prošao lepo, nije baš toliko teško...
A onda za DOČEK NOVE GODINE vrh svega!!!
Pošto sam inače fotograf, slikao sam doček Nove 2012 u jednom restoranu. Poslali mi devojku koja treba da prodaje slike a nema pojma (dete prvi put to radilo tada).
Ja preuzmem i prodaju slika i krenem da radim. Žuraja do bola. Svi veseli, hoće da se slikaju, kupuju slike itd. Ja prilazim stolu da prodam slike i ustaje momak , kupuje slike i jakim US naglaskom me pita: A zašto ti (ja) se ne prvijaviš na brod da radiš kao fotogaf? Vidim da znaš posao. Evo ja i moja supruga radimo na brodu. Ja sam dogurao do menagera i radim za Image ...
Ja pogledam njega. Pogledam okolinu i vidim da nema poznatih ljudi koji bi me zezali na tu temu. Momak vidim na mestu, otvoren, preporučuje mi Tomislava Merlića iz EP(zna priču) a ja još uvek mislim da me neko zafrkava. On nastavlja priču kako može da mi da mail,mob... Ja onako besan što se stalno nešto vrti oko priče o brodu, poslu (a nikako da dođe) ga pogledam i samo mu kažem da sam se prijavio i kod Tomislava, i u Kouzon ali me NEĆE PA BOG!!!
Prodam mu slike i tko završim priču o tome. Toliko sam bio ozlojeđen da (iako je čovek hteo da priča sa mnom), nisam imao volje za bilo šta.
Rezime: Tri događaja za mesec dana i ćorak. Kažu : Morate jako da želite nešto i to će se desiti... Ja želim ali dobih samo podje..vanje.
Eto...
Pozdrav
U decembru 2011 dođe mi na posao momak (koga znam iz viđenja) i igrom slučaja saznam da on već 5-6 godina radi na brodu. Davno juri da on samostalno otvori neku agenciju, da bude istureno odeljenje Kouzona itd. Obeća mi da će se čuti sa gazdom Kouzona i da će mi srediti odlazak ako je to moguće. Tu se ja ponovo naložim i potkrepim nade...
U isto vreme Miomit se vraća sa svog prvog ugovora i uliva mi nadu da ne odustajem. Kaže prošao lepo, nije baš toliko teško...
A onda za DOČEK NOVE GODINE vrh svega!!!
Pošto sam inače fotograf, slikao sam doček Nove 2012 u jednom restoranu. Poslali mi devojku koja treba da prodaje slike a nema pojma (dete prvi put to radilo tada).
Ja preuzmem i prodaju slika i krenem da radim. Žuraja do bola. Svi veseli, hoće da se slikaju, kupuju slike itd. Ja prilazim stolu da prodam slike i ustaje momak , kupuje slike i jakim US naglaskom me pita: A zašto ti (ja) se ne prvijaviš na brod da radiš kao fotogaf? Vidim da znaš posao. Evo ja i moja supruga radimo na brodu. Ja sam dogurao do menagera i radim za Image ...
Ja pogledam njega. Pogledam okolinu i vidim da nema poznatih ljudi koji bi me zezali na tu temu. Momak vidim na mestu, otvoren, preporučuje mi Tomislava Merlića iz EP(zna priču) a ja još uvek mislim da me neko zafrkava. On nastavlja priču kako može da mi da mail,mob... Ja onako besan što se stalno nešto vrti oko priče o brodu, poslu (a nikako da dođe) ga pogledam i samo mu kažem da sam se prijavio i kod Tomislava, i u Kouzon ali me NEĆE PA BOG!!!
Prodam mu slike i tko završim priču o tome. Toliko sam bio ozlojeđen da (iako je čovek hteo da priča sa mnom), nisam imao volje za bilo šta.
Rezime: Tri događaja za mesec dana i ćorak. Kažu : Morate jako da želite nešto i to će se desiti... Ja želim ali dobih samo podje..vanje.
Eto...
Pozdrav
)? Objektivi? Blicevi? Ako je Image u pitanju uniforma se plaća, svi znaju..