Drugari, evo nakon 6 dana da dodjem sebi da vam malo nesto napisem.  
Ukrcala sam se na Voyager OTS 5. maja.
Prvi dan haotican, pomislite sta mi je ovo trebalo
Milion informacija i pitanja. Da li cu naci kabinu, ujutru kad se probudim molim Boga da pronadjem kuhinju i tako u krug, medjutim drugi dan prodje, treci dan, eto stvari postaju malo jasnije.
Prvi mesec kazu bice najtezi, verovatno zbog svakodnevnih treninga koje imamo na pocetku. Za sada nije tesko, kolege dobre i rade da me upute u sve cari broadcasta na brodu.
Vec drugo vece sam snimala desavanja, tipa jutarnji šou, koji radimo svakodnevno, po principu vesti, dnevni party na bazenu, razne zanimljive igrice sa gostima, koktel sa kapetanom, zurke razne u vecernjim casovima, intervjui... uz to montaza, Avid se koristi, koji je izuzetno lak.
Mi ovde koristimo HD kameru i kartice, tako da se ne bakcem sa kepcerovanjem previse, snimim, izmontiram desavanja zasebno, na kraju svakog kruza sva desavanja u jedan video i to se kasnije prodaje, od cega dobijamo mali procenat uz platu.
Ujutru proverimo sve kanale,posaljemo sve potrebno za emitovanje po brodu, tipa veliki tv ispred bioskopa, na kom smo poslali prezentacije iz broadcasta sa filmovima predvidjenim za emitovanje za taj dan, potom u foto galeriji da li na tv-u idu video klipovi aktuelnih destinacija koje obilazimo,... i tako dalje.
Podesavamo projektore, cekiramo plejliste sa svim kanalima i odmor do vecernjih i kasnih popodnevnih desavanja.
Za sada sve dobro tece, ulazim u stos. Nije da se ne radi, radi se dosta, ali radim posao koji volim i pritom se ne brinem da li cu dobiti platu na vreme.
Jedino je bio problem za mene oko uniforme, jer nemaju cesto zenske broadcast tehnicare, pa smo morali da suzavamo majice itd.
Pozdravljam vas sve puno, cujemo se uskoro.

Sretan put Dia!  

P.S. Meni se uvijek digne želudac od mirisa kad krenu donosit one tople obroke u avionu, ali kad nemaš ništa drugo, i to je dobro! Osim ako ćeš dati 10e za neki sendvič na aerodromu...

hvala Nora   videcemo kako ce biti, nisam ovako daleko nikada putovala.

Naravno Bojane, sta se odmah osecas zapostavljeno draga Saveto.    
Zaista vasi saveti su mi mnogo pomogli, kao i ovaj forum, nista bez njega.

Javljam ti se Maki iz dragog ti Japana. 

Hehe, potrudicu se. 

Hvala druze.

Da, da, i mene je juce to obavestenje iznenadilo, nedelju dana pre ukrcaja, medjutim ne plasite se, lako se vadi. Odete do skolskog dispanzera, odeljenje za vakcinaciju, doktorica vas pita za godiste, potom pronadje vas karton, prepise u jednu knjizicu sve vakcine koje ste primili (izmedju ostalih i MMR, koju ste primili jos u osnovnoj) i to ponesete sa sobom, posao od deset minuta, nije vam potrebno da imate zdravstvenu knjizicu. E sada, ja sam uvek te neke ''srece'', pa se nesto zakomplikuje u poslednjem trenutku nisu mogli moj karton da pronadju, generacija 1987 je prosto iscezla   tako da sam otisla do arhive i bucala po kartonima iz 1960 i neke i nasla svoj karton, tako da bez panike.

Adri moja, drago mi je da si dobro.
Puno srece ti zelim. 

Sefe, gde je tu mladalacki duh.