Došlo je vreme da podelim sa forumašima svoje iskustvo. 

Da vas kratko uvedem u priču... Već sam pominjala druga koji je otišao 2013. da radi za Harding, on je sada već menadžer, obišao skoro ceo svet a za to vreme ja nisam bila za to da odem odavde i napustim dosadašnji posao.
Već 11 godina sam trener u jednom odbojkaškom klubu, sve je fino išlo, uspesi nisu izostajali, ali zarada je premala a vremena za sebe, putovanja i prijatelje jednostavno nije bilo.

Tek 2015. nakon odlaska u posetu u Kotor kada je drug dokirao tamo sa Oceania Marinom, skontala sam da bih možda i mogla da probam. Ulog je bio ogroman, sav taj trud i rad, odricanja... a nadu da će jeeednog dana biti bolje sam definitivno izgubila. 

I tako odlučim da sačekam još jednu sezonu u klubu, da završim započeto sa generacijom koju sam trenirala. Jednostavno moram da završim nešto što započnem, tako je bilo i sa Royalom.

Taj drugar (milosiv88 sa foruma ) je sredio CV da se prijavim za Harding, ali ja sebe nisam videla u shopu nikako, suviše statički posao za mene i hvala Bogu, svaki put su me odbili direktno iz kompanije. Agencijama nisam ni želela da šaljem, za slučaj da prođem. 

Dok sam te godine čekala da se prijavim, gledala sam sve pozicije koje imaju veze sa sportom. Teretana nije dolazila u obzir, nije to to i zarada nije ništa posebno. Onda sam izbunarila teme o Sports Staff poziciji na Royalu i počela time ozbiljno da se bavim. Inače, drugar je bio i na Royalu 2014. godine i nije mi ni pomenuo da postoji Sports Staff! 

Onda sam krenula da hvatam lagani zalet, napravila neki CV, spremila sertifikate, diplome, bla bla, napravila sam profil na CTRAC i prijavila se. To je bilo to. Smatrala sam to velikim korakom jer sam zvanično prelomila da želim da odem i probam. 

Kontala sam ja da neće mene niko da pozove od njih iz kompanije pa sam poslala mailove svim našim agencijama i od svih je stigao isti odgovor. Kažu ne možeš na Royal sa srpskim pasošem!    Rekoše mi to, a ja se baš nameračila da dobijem taj posao. I kako sam već počela da se motam oko toga, reših da se potrudim i nađem rešenje...

Sela sam jedno veče za laptop, otipla na sajt cruisemapper.com (taj mi je nekako pregledan) i krenula redom od kompanije do kompanije da listam brodove i sadržaje istih. Ko god je imao neku sportsku aktivnost, ja odem na sajt kompanije i apliciram.
Neki su mi odmah odgovorili, neki nisu...

Setila sam se jedne agencije iz UK, koju sam našla na netu kada sam prvi put guglala sve o Royalu i poziciji. U pitanju je Kings recruit i na njihovom sajtu sam takođe imala neku aplikaciju, ali niko ništa nije odgovarao. Reših da ažuriram taj profil kod njih i kada sam kliknula da izaberem zemlju odakle sam, nije bilo Srbije, samo EU zemlje. I šta ću, odem na kontakt, e mail i pitam zašto nema Srbije i da li mogu da apliciram. Odmah im pošaljem CV i sav prateći materijal.

Dan kasnije stiže odgovor da su pročitali moj CV, da imam sjajno iskustvo i da li mogu da zakažu intervju za par dana... Ne moram da vam pišem kako sam se osećala tada... 

Da se ne ponavljam, već sam pisala o tome, evo linka: http://www.inozemstvo-posao.com/smf_1-1-2_install/index.php?topic=6863.msg96430#msg96430

U kratkim crtama, imala sam jedan intervju neka uopštena pitanja oko aplikacije, drugi kroz mesec dana, tada me iscedila pitanjima. Pričale smo 15 minuta i odmah mi je rekla da sam prošla. To je bilo to, čekanje, čekanje, svaki mesec sam pitala kad će intervju...ali oni ništa nisu znali, kažu samo strpljivo.
U maju stiže mejl da je Royal promenio politiku i da ne mora da kontaktira sve koji su prošli intervju, već samo one koji im odgovaraju. 
To mi nikako nije odgovaralo i trebalo je naći neku alternativu. 

Moram da pomenem da sam sve to vreme mnogo čitala o kompaniji, na svim mogućim društvenim mrežama, domaćim i stranim forumima. Živeo i hashtag sportstaff    Tako sam na instagramu pronašla ljude koji rade taj posao i mnogi su kačili klipove sa flowrider-a, rockwall-a, itd... obraćala sam pažnju kako se i šta radi, gledala koja se oprema koristi kako bih se što bolje spremila za taj neki intervju...

U julu su iz Kingsa poslali grupni mail da će doći predstavnici Royala u London negde u septembru i ko želi da se prijavi za intervjue. Ja sam već otišla na Wizz air sajt da pogledam letove i pitala ove u agenciji da mi pošalju neko pismo za UK vizu. Ali kažu ti intervjui su samo za građane UK.

U međuvremenu javlja mi se drugarica koja je čula da ja pokušavam da odem na brod i sad bi htela ona. Sredila CV, poslala agenciji EP i kažu može na recepciju, ali za Carnival. Ona kaže neće, hoće sa mnom na Royal. 

Ona ima i HR pasoš i probala je tako za Royal, takođe preko EP, oni su probali i kažu odbjeno jer joj je adresa u Srbiji. E to je bila kap koja je prelila čašu! Bila sam toliko frustrirana da sam 5 sati provela guglajući mail adrese velikih faca kompanije.

Ta drugarica je odradila intervju sa Carnivalom, dobila posao, ali je posle odbila.... 

A ja sam uspela da izguglam mail čoveka koji se zove Michale Bayley, gosn CEO lično.    Lajkovala sam njegovu zvaničnu strancu na FB, ali tamo ne vredi pisati, glupost. Ali sve to mi je pomoglo da shvatim tu strukturu i da znam koga da guglam. 

Sročila sam jedan fin i kulturan e mail, napisala sam mu da su me domaće agencije odbile zbog te zabrane, da sam aplicirala preko Kings recruit, ali da se ništa ne dešava. Da želim da radim samo za Royal i da sam odbila neke ponude jer strpljivo čekam njihovu (odbila sam neku Saudijsku Arabiju, fitness centar, hvala Bogu). Napisala sam da imam 10 godina iskustva u radu sa decom i odraslima i pitala kada će prestati ta zabrana.

Taj mail sam poslala totalno ravnodušno, nisam ubacila ni CV... To je bilo 3. avgusta.

Nakon 3-4 dana pred spavanje uzmem da obrišem neki spam sa maila kad vidim Darren Budden, krenem da brišem, ali mi nešto bilo čudno.
Otvorim mail, čitam i ne verujem šta čitam.    Kaže Darren da je primio moj mail i da mu pošaljem CV da pogleda. Istog trenutka šaljem sve što imam. Diplomu, CV, sertifikate, power point prezentaciju, sveeeee. Darren je Director of Shipboard Human Resources. 
 
Znala sam da ću dobiti posao samo ako dođem do nekog iz kompanije koji će pogledati moj CV i eto uspela sam i morala sam sve to pod konac da sredim i pošaljem. Zato je sve bilo spremno, uredno i odmah prosleđeno.

15. avgust, ujutru krećemo na pripreme, pun autobus dece, 52 komada. U putu mi javlja kolega koji je u prvoj smeni sa 12 igračica da su u bolnici, svi na infuziji, stomačni virus. Stigli tamo, ja moram da ih vratim za Beograd autobusom jer ih ja poznajem, one su one moje zbog kojih sam ostala još godinu...

U busu povraćanje, nemamo više kesa, smrdiii...kljukala sam ih Dimigalom da bi zaspali i prestali da povraćaju makar do neke pumpe. Bilo je još 10-ak devojaka iz drugog kluba sa nama, takođe sve zaražene, i njih sam uspavala.  Odlazim na sedište pored vozača, vidim sve je pod kontrolom, uzimam telefon i po navici odmah proveravam mail. Ugledam opet dobro poznato i dugo očekivano ime - Darren Badden - 

Otvara se mail dva minuta, prolazimo negde gde je slab domet, hoću da riiiiknem! 
Učitao se mail, kaže Darren da je pogledao moj CV i da će me neko iz Sports tima uskoro kontaktirati! Au, kakav adrenalin me spucao. Nije mi više smetao smrad, ni to što sam ispovraćana!

Odmah ujutru sam se vratila nazad na te pripreme, nadajući se da me neće baš zvati dok sam tamo. Prošlo je dve nedelje, možda malo više, niko me ne kontaktira. Pošaljem mail Darrenu da pitam, on kaže uskoro će. Uskoro su bili uragani i bilo mi je jasno da sada ne mogu ništa da očekujem dok se to ne završi.

Čekala sam da se sve to smiri i sredinom septembra opet slala mail sa istim pitanjem i usput čestitam kompaniji na TTG Travel Award... 
Darren se zahvali i kaže sad ću da pogledam šta se dešava pa javljam. Opet ga nije bilo mesec dana.

Krajem oktobra se opet iznerviram, jer vreme prolazi a ja samo čekam... Umesto power point prezentacije, napravim video klip od 3 minuta. Gomila slika u kojima se vidi sve što piše u CV-u. Rad sa velikim grupama, odraslima, kampovi, tobogani, klipovi sa maskenbala, autobusa i raznog zezanja sa tih kampova. I naravno nekih kao ozbiljnijih sa utakmica, dodela medalja... U pozadini je išao rmx pesme Simphony... 

Sve diplome i sertifikate stavim u jedan PDF fajl, sa sve sadržajem i sve to pošaljem Darrenu kao update! On odmah odgovara, bukvalno za 5 minuta i kaže da je prosledio kolegama. Ja se opet smorim i pripremam na još mesec dana čekanja.

20 minuta kasnije krećem na trening, ulazim u bus, stigne mail od Georgine Pintado. Kaže koliko sam shvatila vi ste zainteresovani za poziciju Sports Staff! Pitala je da li možemo da se zakažemo intervju za sledeću nedelju, da li hoću utorak ili četvrtak, rekoh utorak...ne mogu više da čekam.

Intervju je bio zakazan za 7. novembar, a ja sam 6. počela da radim na drugom poslu, u jednom sportskom centru. Odmah sam rekla da mi je utorak slobodan dan, tako je ostalo do mog odlaska sa tog radnog mesta.