Forum
Posao na Brodu => Život na Moru ~ Life@Sea => Zanimljivosti => Topic started by: CEO on 02/July/2012
-
With the Arcadia in port in Seattle, about 150 of the lowest paid decided to protest.
Before that evening's meal, the waiters gathered on the dockside.
http://www.guardian.co.uk/business/2012/jul/01/arcadia-cruise-ship-indian-crew
-
Proleteri svih zemalja ujedinite se ::bin-laden::
Dao bog da se proširi na sve carnivalove brodove +U+
-
bez obzira na sve... posve logičan pristup vlasnika! da su njima popustili... u budućnosti bi bilo još većeg sr**a!
no već je pomalo blesavo ponavljati kako UVIJEK nahebu najsiromašniji ili najnezaštićeniji! što ono vole reći... šit hepnds...
-
bez obzira na sve... posve logičan pristup vlasnika!
how yes no. Shari i Micky Arison su milijarderi, veliki humanitarci i filantropi, pa nije baš logično i uobičajeno da silni dobrotvori dijele otkaze..
mora da su indijci nešto gadno za*****ali :D
-
Mrzelo me da citam ali cim su Britanski putnici nema tu 'leba za restoran. Na Celebrity-ju Britance zovu "lovely" i "decline".
-
Istina u restoranu ne vole britance jer otkazuju tips, dok ih mi u baru gotivimo jer piju kao ludi a 15% tipsa koji ide na sve bar checkove se ne moze otkazati.... cheers!
-
Dok sam radio na P&O kao watch specialist, upoznao sam mnogo konobara, većinom Indijaca. Dok sam prepravljao sat za jednog Indijca koji radi kao konobar, pitao sam ga kako je u restoranu. On mi je ispričao nešto ukratko i pomenuo ovaj protest konobara sa Arkadije. Rekao mi je da im je sad plata 1200 funti mesečno(garantovano), i plus neki tips ako ga dobiju od putnika. Putnici na P&O su 99% Britanci. Puno puta sam se uverio da Britanci, barem na kruzerima, ne daju napojnice. Za skoro svaki sat koji je prodat u mojoj radnji, ili na promo stolovima(opet iz moje radnje), morao sam da radim sizing(skidanje karika na metalnim narukvicama, da bi sat lepo stojao na ruci), a samo jednom u 6 meseci ugovora mi je ponudjena napojnica. To je bio Britanac kome sam dva puta radio sizing za TAG Heuer koji je kupio od mene. Posle prvog puta mu je kao bio super, ali se posle vratio za prepravku. Nikakav problem, radio sam to sto puta...Dan dva posle druge prepravke je došao i pružio mi ruku kao da se pozdravimo, ja sam mu pružio ruku a on mi je u ruku stavio 20 funti. Zahvalio sam mu se i ipak odbio napojnicu. Rekao sam mu da nema potrebe za tim, ako ništa drugo zato što sam za neke druge goste učinio mnogo više(istina), itd. Ni dan danas ne žalim što nisam uzeo taj novac, jer sam radio sizing za satove koji nisu kupljeni na brodu, nalazio manual na internetu za gospodu koja su zaboravila manual kod kuće(ne znaju gotovo ništa o svom satu)a na ruci nose dijamantski Roleks(pravi), popravio puno naočara kojima je ispao šraf, zategao šrafove na narukvici satova koji opet nisu kupljeni od moje firme,itd. I nikada se niko,sem ovog gospodina nije uhvatio za džep. I jedna funta je veliki problem za njih.
Ah da...Puno puta sam čuo reči poput ''lovely'', ''smashing''(moj omiljeni, nisam sarkastičan) ,''thank you'', thank you very much'', thank you ever so much'',...Mada, sa druge strane, putnici na P&O nisu mnogo zahtevni u shop-u, barem ne po mom ličnom iskustvu i po onome što sam čuo o Amerikancima kao gostima na brodu. I dok ovo pišem sećam se reči mog druga koji je radio za Starboard i koji mi je govorio:,,Britanci nisu loši, čuvaj se od Amerikanaca''. A možda to zavisi i gde radite, bar, restoran, shop,...