ako negde ima vec, vi me uputite, ja precesljala i nisam nasla

treba evre da pretvorim u dolare
a ne radi mi se to u Srbiji, jer ovde prvo moras evrice u dinare pa onda da kupim dolare, gubi se nesto para
palo mi na pamet dal bih to mogla obaviti na aerodromu u Evropi, dal ima tamo tih mogucnosti, samo ide evro => dolar
ja do sad nikad nisam imala potrebe da menjam pare po aerodromima pa nisam isprobavala te cake
jel neko to radio? gde na aerodromu? menjacnica ili neka banka ili nesto trece?
ja presedam u Nemackoj
nasla sam gde je banka na aerodromu u Nemackoj na kome presedam, ali da li da idem tamo? nemam vremena za setanje, ako banka nije mesto za tu zamenu gde onda da idem, zato pitam sad

Mala napomena oko naslova bloga, verovatno ne znaju svi, ali pre jedno mesec dana digla se prasina oko ukidanja autorskih prava fotografima koji okace fotke javno na netu, prema recima ministra to nije umetnicko delo nego rezultat proste mehanicke radnje, stoga fotografi su prosti mehanicari  

Ajmo od pocetka

Kao mala  dozivela sam mini brodolom na CG primorju. Luljanje turistickog brodica, jaka bura, prsluci za spasavanje, upozorenje vodica i alarm za opasnost. Srecom nije bilo prevrtanje, ali ostala je ogromna  trauma koja je ostala sve do skorasnjih dana.
Nikada vise u camac, brodic, brod, ma u nikakvo cudo koje plovi na vodi nisam usla...Tj probala sam i zavrsavalo se neslavno, sa ogromnim napadima panike, bas mi se slosi, ne mogu da udjem u camac/brodic. Umem da plvam, nije to frka, kupam se u moru, ali nisam mogla da udjem na necemu sto plovi po vodi i ima tendencije ka tonjenju.

Kada smo zavrsili srednju imala sam par prijatelja i poznanika koji su otisli na kruz da rade. Ja sam uvek mislila blago njima kad mogu, ja to nikad necu moci, a bas bih volela, jer mi je zivotna zelja da mi posao bude vezan za putovanja po svetu.

Inace sam prvela zivot na relaciji vise gradova, ja ne znam sta znaci biti ceo zivot na jednom mestu, ja ne znam sta znaci raditi od 9-17h svaki dan decenijama u istoj kancelariji. Meni je to nezamislivo. Ja moram da sam u pokretu i da mi se prizori pred okom menjaju, ne mogu u jednom gradu non stop da sam. Imam neke pundravce garant... Ili sam neki rodjak buve

Onda se desila veza, sa sadasnjim muzem. Radimo zajednicki posao - trgovina,  i to obuhvata putovanja po srbiji stalno, nije statican posao... A i kako bih ja to. Dakle ko buva skakucem tamo ovamo.

Pre par god, predlozi on da odemo na brod, ja sam momentalno odbila i ispricala mu oko onog nemilog dogadjaja, ja nema sanse, hocu al ne mogu.... Ok nista onda

Prodje tu jos neki period, svasta nam se izdesava, imali smo neke planove nisu se ostvarili. Drzava ovakva kakva je poturila nam nogu, hteli da ulozimo u biznis neke pare ali drzava zeznula. Ocajni, razocarani, shvatimo da ne vredi ovde nista pokusavati, mora da se leti napolje, hocemo da odemo odavde.

Opet brod se javlja kao tema, valjalo bi, ali kako cu, ja ne mogu, nema sanse, a tako bih htela, vrtim po glavi ali ne mogu.

Desi se neko putovanje, do Barselone, i ispadne problem povratak. Avion preskup, bus ne mozemo, voz nema karata kad nam trebaju. A mi moramo za dan da krenemo nazad.
Kaze muz "Barselona je po definiciji luka, ima brodova, mora da ima neku vezu sa Italijom, Grckom, Jadranom, bilo gde da nas dotera nekako blize" Motam misli, to je dobra prilika da probam veliki brod, to nisam nikad, mozda cu moci, to cudo je veliko nije ko ovi turisticki brodici.... Zajedno zakljucimo da je to dobar test da vidimo mogu li, zbog ideje o kruzu, da se suocim sa fobijom.
Kupimo kartu "Grimaldi line" Barselona-Civitavecchia sa nocenjem, onda cemo iz Rima avionom nazad.
Ja sam bila ubedjena da necu moci. Medjutim dolazimo na terminal stize poveci brod, feri kruz kategorija, dole kamioni a gore nekoliko spratova za putnike, restorani, shopovi i sl... To mene utesi, kontam vidi grdosiju pa ne moze da potone ko oni camci, ajde ulazi ne zezaj veci je od tvoje stambene zgrade!
Udjem ja nekako i vidim nije mi strasno, setam brodom sve ok, sutradan shvatim ej pa meni je lepo!!! I onda iskrcaj, meni zao sto je gotovo! E svasta!

Pocinje ponovo prica oko kruza, citaju se forumi, skupljaju se informacije, odlucimo idemo ko fotografi. On je vec imao neko iskustvo, imao prijatelje medju profi fotografima. Ja sam to vise kao hobi praktikovala, nisam komercijalno. U medjuvremenu citamo svasta,  uzimamo dslr aparate, povezujemo se sa fotografima da radimo sa njima, svadbe, portreti, rodjendani, pohvale stizu za radove, ja uzivam. Oduvek sam volela fotografiju, ali uvek radis nesto, nemas kad da se bavis fotkanjem nesto vise, jer mislis ma to je hobi nema leba od toga, moras da rintas nesto. Medjutim kako ulazimo u tu pricu sve vise pocinjemo da zapostvaljamo primarni posao, trgovinu, i sve vise fotkamo i sve mi je lepse. Jer trgovinu ne volim, radim jer moras nesto raditi, ali ovo volim, i plus pocinje da se isplacuje. A i nije statican posao, svrljas i tako po srbiji, sto je za jednu buvu bitno.

U prolece 2015 prijavljujemo se u razne agencije, slajemo cv, slali smo za ep, kouzon, safe cruise, ocean jobs, heleni... Ma kome smo stigli...
Javljalju se oni ali niko nema nista, samo da ce nas staviti u bazu
Helena nudi sop zbog dugogodisnjeg iskustva i u prodaji koji pise na cv, ona ne radi foto kaze, ali mi nismo hteli shop
I tako ide vreme niko nema info kad ce biti nesto

Iskace jednog dana na netu reklama msc kruz lastminute ponuda, bas jeftino...
Ja kazem to je to! Ajmo na probu, ajmo da vidimo dal stvarno mogu, ajmo da vidimo mogu li 12 dana, unutrasnja kabina nema prozora, pola od tih 12 dana su sea day bez kopna, ocu da testiram, moram da se testiram... Sta ako odem da radim i ukocim se na ulazu u brod, vrati se fobija, puknem tolike pare odem preko kontinenta a ispadne sou....
Odemo... Uzbudjenje dok ulazim, pozitivno uzbudjenje, straha nema nigde, ogroman brod, grad na vodi.
Divno, pa nemam frku, nemam mucnine od ljuljanja, nemam fobiju.... Kad udare ceo dan sea day ume da bude dosadno, jer je sve uredjeno da trosis, a ako ne trosis, ko mi stipse, kakvo trosenje jedva i kartu kupili, ostaje ti da se seckas u krug.... Ali nema veze plovis, suta je neka nova drzava na meniju a u tome je draz....
Upoznali smo dosta nasih radnika, foto, shop, spa doktori, sestre... Ma ima nasih koliko oces, mogli bi pobunu da dignu, pobacaju italijane u more i bace se na pirateriju da se namlate blaga
Kraj kruza meni se ne ide!. Ja cu se vratiti!! Ocu! Moram! Ovo je moj san, stalno sa jednog kraja na drugi, kao buva hop hop, spavas a putujes!
Dedini geni se probudili (deda mi je bio "kapetan na ladju", ne znam detalje njegovog posla jer nisam u kontaktu bila sa njim, ali je bio pri mornarici u splitu)
Rintas kao konj to da, plate ti kolicinu novca koju ovde u srb mozes da sanjas samo, a budis se svaki dan u novoj drzavi, pa za jednu buvu nista bolje!
Naravno da nije isto kad rintas i kad si gost.... Ali poneta ove probe je bila da proverimo moju fobiju dal je jos tu.

Posle tog kruza ko nekom magijom pocinju da se javljaju agencije, jedna za drugom imaju otvorene konkurse.

Prvi intervju je ispao za msc, preko kouzona, u Skoplju.
Tri najvaznije stvari: poslovna odeca, ponesite portfolio (stampan ili na usb, ili online portfolio) i osmeh na lice!

Prvi deo intervjua je grupni, nas 8 ili 9 poredjani za stolom. Krece prezentacija, pricaju o svojoj firmi bla bla. Sta cemo mi raditi bla bla.
Posle ide test na papiru, trideset pitanja na zaokruzivanje vezana za tehnikalije oko fotografisanja (koji otvor blende od ponudjenih za boke, koja brzina satera od ponudjenih za zamrznut pokret itd), nista strasno, ako ste stvarno fotkali sa dslr na manuel modu nema sanse da ne znate.

Onda daju nam vezbu - organizujte humanitarnu zabavu od tri dana da se prikupi novac za decu. Rasporedite uloge ko ce biti sef, ko ce koji department da uzme, hrana, zabava, menadzeri, odnos sa gostima, zabava za decu, kako prikupiti pare... Imate 15 min!
Krece caskanje, smejanje, bili smo luda grupa, reko nam agent posle da smo najbolji bili. Vecina se ucuti i ni da beknu kaze, mi smo caskali, zezali se kako da izvucemo pare od gostiju... Proletelo 15 minuta
Najvaznija stvar, sta god da vam daju za tu vezbu nemojte cutati, lupetajte, izmisljajte, dodelite uloge i unesite se.... Prodaja, poklanjanje, svako trece pice gratis, zongleri, poznate pevace dovedite da pevaju iz humanitarnih razloga.... Ma lupetate sta vam padne na pamet....
Prodje to nekako, eliminacionog je karaktera... Svi prosli osim jedne devojke.

Drugi deo je jedan na jedan driblanje.
Bili su tu hr menadzer i kazino menadzer, niko iz foto departmenta.
Neki kandidat zavrsi u kandzama kaziono menazdera, a neki na tanjiru kod hr.
Ja zapadoh kod hr.
Dolazim ja na red, ulazim, noge mi klecaju.
Rukujem se sa osmehom, on mi vraca osmeh i pocinje prijatno caskanje. Ja se tu opustam, kazem sebi ajde caskaj ko sa bilo kim, opusti se. Mi smo se raspricali o svemu i svacemu. I do komunizma smo stigli hahah... Sve na eng naravno.
U jednom momentu daje mi olovku i kaze mi prodaj mi ovu olovku.
Odmah mi prolazi vuk sa vol strita scena, reko jao vidi kako krade fore.
Ja blenem u onu olovku i kazem sebi lupaj ajde lupaj nesto, tolike godine prodajes sve i svasta pa ovo je za tebe lako.
Krenem da lupetam kako je to olovka od novog materijala, nelomiva plastika i poseban celik unutra... Kako cu dati garanciju 6 meseci na nju. Ako kupi dve dobice drugu 50% jeftinije. I posto ima logo na njoj, msc, kad je zadene za dzep od sakoa i ode na posao svi ce ga pitati sta mu je to, otkud mu takva hemiska, i on ce moci da im se hvali kako je bio na odmoru na msc kruzu i kako mu je bilo fenomenalno!
Covek je zinuo bukvalno, a onda poceo da se cepa od smeha, rukovao se sa sa mnom i reko bravo kupujem  
Portfolio sam donela stampan, nije ga zanimao uopste.

Onda je na red dosla mala zackoljica. Kaze pozeljan jedrugi jezik, oni bi da imam osim engleskog jos nesto. Ja kazem pasivno znam italijanski i spanski, mogla bih neki od ta dva da pretvorim u aktivan vezbanjem. Vazi, kaze on, nauci bilo koji jezik, osnove za lako sporazumevanje... Vazi

Druga zackoljica (kaze on meni sam, nisam ja nista pitala jer je pravilo da im ne skaces za vrat oko toga) necemo vas spajati nikako na prvom ugovoru, ni sad ni posle sa broda, tek ako se vracate na drugi ugovor onda cemo. Uf knedla u grlu, vidim da me namerno baca u vatru da vidi reakciju, smeskam se kazem ok znam (nije ok al ne smes da mu kazes nista)... Mislim se ja ma mora da moze nekako posle sa broda, cuti i klimaj glavom posle cemo da vidimo za to.
Zavrsen intervju.
Javljaju za par dana prosla sam!
Muz takodje.

Ali ima zackoljica, javljaju iz kouzona (iz Nisa) - mora nemacki.
Kakav nemacki pa mi ni da beknemo nemacki, dogovorili smo spanski i italijanski. Kouzon nudi besplatan kurs nemackog. Ma nema sanse, reko nam covek u lice bilo koji jezik. Jajvlja se Blagoje (iz Makedonije, agent koji nas je vodio na onaj intervju) kaze ok ako su vam rekli tako, nama su pominjali nemacki u mejlu. Svi zbunjeni, Blagoje zbunjen, mi, nislije... Ali dobijamo zeleno svetlo da ne mora nemacki, i da ucimo sta smo dogovorili.
Pitam jel ima nekih datuma. Nema nista kazu.

Posle toga javljaju iz ep, imaju intervju za karnival.
Prvo da se snimomo, video predstvaljanje. 2 minuta pricas o sebi. Dobijas pitanja tipa gde vidis sebe za 5 god, sta je najcudnije sto si ikada jeo... bla bla. Traze i link ka nekom online potrfoliju.

Intervju za karnival je bio preko skajpa. Divna devojka, Julia, koje je caskala sa nama oboma u isto vreme. Bio je raspored svako sa svog skajp naloga, posebno. Nije zena znala da smo u braku, niti su iz ep hteli da se na tome insistira. Al je cula moj smeh u pozadini dok je muz caskao, i pitala ko je to, on reko za mene, i ona kaze ajde onda sto da vas razdvajam nek sedne pored. I tako blebetali sa njom. Gledala nam fotke pitala gde i kako smo ih slikali, pohvalila ih. Pitala jesmo li putovali nekad negde da joj pricamo.
Onda ona pricala o karnivalu i koledzu. Sama pocela da prica (mi nista nismo pitali za to, naredjene iz ep je takvo) kaze, ako se desi da nas razdvoje pri dolasku, da sacekamo posle koledza brod, i onda sa broda da trazimo spajanje. Ali bice o nasem trosku karta za to prebacivanje. Mi kazemo super nema frke, daj sta das.
Zavrsava zena sa - "Otvarajte sampanjac primljeni ste"  
Mi presrecni!

Al sad sedimo na dve stolice, qq pa sta cemo sad, koga izabrati  
Bio je i princes itervju u to vreme, mi odbili, pa gde jos i to.

Sad se cekaju datumi, mi se neckamo koga odabrati, skupljamo informacije sta kako gde bi bilo bolje. Na kraju od tolikog nerviranja odlucimo da ne vredi da birkamo nego da ko prvi da LOE tamo odemo.

Stize poziv iz kouzona da idemo u Skoplje opet, foto trening dva dana.
Pitam a jel ima nekih datuma
Nema, ovo je samo trening....
Zovemo ep za karnival, nemaju ni oni datume
Nista ajde idemo, ne smemo da ispustimo

Foto trening je sve samo nije foto trening

Dva dana traje...drze ih foto menadzer (nije menadzer bukvalno nego nesto kao glavni za trening, iskreno nemam mu pojma fukciju pa sam ga krstila u menadzera) i hr menadzer (on je stvarno to)

Prvi dan
Posedasmo za stolom. 10 sati (sa malim pauzama) smo sedeli i slusali njihove prezentacije o firmi, pa o fotografima, pa kako se radi, pa slike primeri kako slikati kako ne...
Samo sedimo i slusamo, nista da skljocamo.
On objasnjava kako da prilazis gostima, cene slika da zapisemo i to da zapamtimo bla bla... Dakle predavanje, nista praksa.
Hr prica engleski sa tako teskim naglaskom italijanskog da jedva razumes sta prica, kao u komedijama kad ih ismejavaju, original  

Drugi dan.
Ide jedan na jedan, opet si na meniju.
Da ti nikon D 7200 u ruke kaze slikaj me i podesi. Jao majcice. Nikad u ruke nisam drzala taj model. Mi smo radili sa drugacijim modelima. Kod ovog su dugmici drugaciji. Mnogi iz grupe se tu nisu snasli bajno, ali kazes im ja ovo nisam drzao u rukama, radim sa drugim modelom, izvinjavam se sto se slabo snalazim, i nije frka oce da pokazu, polako istiskas dugmice koje treba.
Ispituju detaljnije malo foto tehniku. Gledaju ti portfolio (trazili su odstampan!). Pitaju gde si i kako fotkao... I tako caskanje malo.

Opet mi ponavaljaju vas dvoje necete moci zajedno nikako ceo prvi ugovor (sami od sebe, nisam pitala nista).
Opet ponavlja drugi jezik koji oces nauci. Pitam jel mora nemacki ili moze neki drugi, kouzon nam javio za oboje nemacki, a sa proslim hr menadzerom ugovorili smo spanski ili italinajnski. Nauci bilo koji drugi kazu objica. Kazem vazi
(posle saznajem da su muzu rekli, kad je on bio unutra, da ne mora ni jedan drugi jezik, moze i samo engleski). Sou sa njima!

Za kraj, rukovaje uz osmeh i kaze mi "vidimo se na brodu"

Vracamo se kuci, stizu poruke, svi smo prosli, ali jos nema datuma.

Pisem ep za karnival, jel ima nesto?
Ima! Stigli datumi. Dodjite u taj i taj hotel tad i tad u bg, dajte pare na ruke za karte 950e po osobi
Pitam a loe? Ima i loe?
Kaze bice za neki dan, nema sad, za sad platite karte.
Auuu kako da dam tolike pare na ruke bez i jednog papira, to je skoro 2000e, za oboje. Dati nekome a nista za uzvrat! Kako sad, sta sad  

Stize poruka od kouzona - stigli datumi od italijana (ne loe) ali mora nemacki da se uci. Pa ovo je ludnica! Kako kad smo sa svim onim hr menadzerima pricali rekli moze bilo koji jezik, agenti isto bio tu, cuo. Ni agentu nije jasno poludeo i on sto zezaju. Ne vredi oce nemacki, poslali mu mejel
Drugi problem, agent potvrdjuje iz iskustva, da nema sanse da nas spoje, ni sad ni posle sa broda, nece takva im politika. Tek na drugom ugovoru. Auu

Stigo dan za sastanak sa ep. Uzeli pare idemo, ali ako ne da neki papir, loe, potvrdu o placanju, ma bilo sta, ne damo pare, sanse nema na lepe oci tolike pare da damo.
Stizemo tamo. Rukovanje i njegovo pitanje, uz rukovanje - gde su pare?
Mi odpozdravljamo pitanjem - gde je loe?
Kaze stigo, u mejlu mi je.
Odlicno!
Prosledi nam loe, mi platimo, dovidjenja prijatno.
Izlazimo iz hotela i shvatamo to je to, idemo za karnival definitivno!!!  

Sad ide na red viza i medikal. Nadam se da na medikalu nece naci da mi fali pola mozga i da ne mogu da idem hehe

Srecni sto smo se docepali loe.
Datumi su sa dve nedelje razlike, i brodovi se razlikuju, ali drzim za rec onu menadzerku iz karnivala koje je rekla nije frka, cekajte da stignete prvo na brod onda trazite spajanje. Aj da vidimo oce li biti frka...
Ako cujete da je srpkinja preuzela brod i piraterise po karibima znajte da su nas zeznuli za spajanje  

Nastavak sledi kad budem imala neku korisnu info za vas.
Ako imate neka pitanja vezana za ove intervjue slobodno ih napisite