Evo koliko je smotana ne zna ni copy/paste da uradi na racunaru u Crew Library .. Hahahha ..
Evo napisala je ovo i rekla da postam na forumu, tako da svi vide !
Ovo vam je od Tanje ...
******************
Cao drugari , sad sam kupila net karticu, moci cemo vise da se druzimo, a i sad imam vremena pa mogu da vam se ispovedim na miru...
Od početka... Letovi do Venecije su bili brutalni, mogla bih da letim svaki dan.
Što se tiče moje zabrinutosti kako ću se snaći na aerodromima, džaba sam brinula, jer je sve veoma jednostavno dok pratiš uputstva...
Stigla sam u Veneciju oko 2 popodne, u brutalan hotel, raskomotila se, oko 6 neko kuca na vrata, kad ono cimerka (niko mi nije rekao da cu imati cimerku).
Kanadjanka koja ovo radi od 2005, ali je stalno sezonski youth counselor. Ima 27 godina, ona mi je i sad cimerka na brodu, i mnoooogooo je dosadna ... samo jede, spava, i radi... ali nebitno, bar je čista i ne smrdi ..
Prenoćili smo tu noć u hotelu, ali ja nisam oka sklopila, što je zajedno sa prethodnim noćima bila ukupno treća noć bez sna...
Ujutru nas je pokupila cica koja radi za Princess Cruises, odvela do busa koji nas je povezao do broda...
Kad sam videla brod izbliza... ljudiii... znate li vi koliko je ovo čudo??????? OGROMAN JE ! u***la sam se kad sam ga videla ...
Ništa, prošli smo kontrolu prtljaga... i posle su obavili svu potrebnu papirologiju (uvale ti brdo nekih papira sa uputstvima) , i nakon toga sproveli nas po kabinama...
Vivian (cimerka) i ja smo dobile kabinu na 10. spratu, tj. deck-u , putnička kabina, koja je vrlo fensi i prostrana i sve, ali je problem što ću svakih 12 dana morati da je menjam jer je možda rezervisana za neke putnike na drugom kruzu (jedan kruz Mediteranom traje 12 dana) ... No dobro, prezivecu
Nakon toga podelili su nam raspored i odmah sam išla da radim... dobila sam tinejdžere (to zbog svih vas koji ste mi izbaksuzirali da ću baš njih dobiti), ali klinci su super, mnogo su druželjubivi i fini i kulturni, a sam posao mi se sastoji (za sada, posto sam nova) od toga da kad dođu sa roditeljima da ih registrujem, ili kad dođu sami da se igram sa njima, i da ćaskam sa njima i da ih animiram (mislim da ce mi stoni fudbal dosaditi za života!) ...
Znaci, nije teško ništa, više je za*****ancija nego posao, ali stvarno, kad kažu da ti treba tečni engleski, to stvarno znači da treba da bude tečan, jer se posao svodi na komunikaciju i sa klincima i roditeljima, što je vrlo dinamično .
Što se tiče supervizorke i kolega... hm... ta moja cimerka mi je između ostalog i koleginica na tinejdžerima, i ima nas jos 4 koje radimo sa njima, i prvi utisak mi je potpuno nedefinisan, zato što mi generalno niko nije objasnio pravila igre, niti me je uputio u to šta se sme šta se ne sme, kako ovo kako ono, tako da sve učim gledajući njih kako rade...
Nisam očekivala naravno da će svi da se sjate na mene i da me upute u sve živo prvi dan, ali danas se npr desila situacija da smo bili na košarkaskom igralištu i neka žena (putnik) je došla i pitala me da li sme da ih slika (decu) i ja sam rekla naravno što da ne, pa je neka koleginica došla i objasnila kako se to ne sme jer mora prvo da se traži dozvola od roditelja , a ja to nisam znala... niko ti ništa ne uzima za zlo naravno, prvi ugovor , ali svejedno...
Sve iz mog departmana se poznaju od ranije, osim jednog momka kom je ovo isto prvi ugovor ali on radi sa mlađom decom... tako da većinu vremena ne mogu da se uključim u njihove rasprave i razgovore jer nemam pojma o kome/čemu pričaju ! Ali nebitno, to će doći vremenom...
Što se tiče radnog vremena, juče sam radila nekih 9 sati (sa pauzama naravno) a danas sam radila od 3-5... i sad sam free do 11, pa od 11 do 3 ujutru radim...
Ajmo dalje... snalaženje na brodu... najveće iznenađenje od svega... mnogi su mi pričali kako je prvih par nedelja nemoguće snaći se i kako se ljudi gube i kako po sat vremena traže gde treba da jedu i to... Meni je potpuno drugačije.. danas je drugi dan, a ja šetam po brodu ko prava... juče je naravno bilo gubljenja, ali su je**** svi preljubazni, (radnici ne putnici).
Koga god da pitaš za put, svi te uvate za rukav i pokažu ti gde treba da ideš... već juče sam naučila gde je crew bar, bazen, kabina, gde jedem, gde radim, i sve je vrlo jednostavno...
Predveče sam se upustila u avanturu šetnje po brodu sasvim sama jer mi je jedino logično bilo da ću ukapirati gde je šta ako krenem solo.
Bilo je vrlo uzbudljivo, nisam se ni jednom izgubila, još uvek ne znam gde su neke stvari ali nevažno, tek sam stigla...
Šetajući sam čula Srpski jezik i zastala, upoznala se sa neka dva momka koji si mi rekli da nas ima preko 100 na brodu, a uveče sam upoznala još desetak u crew baru (popila sa njima 5 piva, i aj na spavanje oko dva...
Što se tog crew bara tiče, nije loše, ima deo za pušače, fino je unutra, ali se zatvara u 1,... ti možeš da sediš dokle hoćeš ali se cuga izdaje do 1 pa svi u 5 do 1 kupe brdo piva da imaju za kasnije hehe ...
Hrana je očajna (tj ono što sam do sad jela) jer sam jela u staff mesu i crew mesu... ja sam staff pozicija i imam privilegije u odnosu na crew, mogu da se krećem gde god hoću, da jedem skoro svuda, da se brčkam u bazenu sa putnicima (ali to neću praktikovati jer ne bih da se mešam sa decom s kojom radim, predostrožnosti radi,... ima lep bazen za posadu sa dva djakuzija... a da, počela sam sa hranom... večeras ću da idem da večeram u tom nekom mesu gde jedu putnici, pa da vidim kako je tamo... inače nema supe nigde :/ što će mnooogo da mi fali!
Ono o čemu sam pričala, da bih volela da se brod malo ljulja, jer ja to eto tako baš volim... malkice može da se oseti u zavisnosti od toga gde si, ali ovo je sad Jadran i jako je miran, po običaju .. idemo ka Grčkoj... kontala sam da prvi kruz iskuliram i ne idem u luke, jer prvo moram da se prijavim za ture (sve ture su mi free) a još ne znam tačno kako to ide, ali ću u četvrtak morati da odem do Rima, jer ću raditi svega 3 sata uveče, imam ceo dan free, neću odoleti...
Ne znam šta još da vam pišem... ne mogu da verujem koliko su svi učtivi, nebitno koja pozicija, realno nikome nije posao da mene kao njihovog kolegu sa broda vuku hodnicima da bih našla nešto što mi treba, ali svi su takvi... i još nešto... svako se svakom javlja... i putnici tebi i ti njima, i radnici medjusobno, što je meni baš nekako do jaja...
pojma nemam šta sam sve ispisala gore, svašta sam izostavila ali ne mogu više da kuckam, tako da ću sad da završim ovaj deo bloga i javiću vam se prvom sledećom prilikom ...
Ljubim vas sve u guzice ćelave :p
P.S. da napomenem da sam sve smajlije koje je doticna stavila morao da obrisem jer je na jednom postu dozvoljeno samo 5 smajlija (sto me strasno nervira , jer sam navikao da stavljam smajlije, pa bi htio bar 10 da moze da se stavi, sefe regulisi ovo please) hehe
