Forum
Posao na Brodu => Život na Moru ~ Life@Sea => Život poslije broda => Topic started by: Jovana_Bg on 11/June/2015
-
Vidim da je forum postao dosta neaktivan, novih tema i postova sve manje.
Pretpostavljam da je razlog tome to sto su neki clanovi nesebicno pisali o svemu i svacemu i dali odgovore na sva pitanja, pa ovi ostali sve mogu da iscitaju, bez da imaju vise i sta da pitaju.
A s druge strane oni koji su noci i dane provodili ovde ,dok nisu zaplovili, posle prvog ugovora verovatno imaju poremecaj identiteta ,videli su malo sveta, udarila ih "slava" u glavu :money: ,pa ne znaju ni gde su ,a kamoli kako da dodju na forum i ispisu svoja iskustva i tako se oduze forumu.
Ja sam vec pisala ranije o mom iskustvu na Princessu, i u vise navrata rekla da nemam zelju da se ikada vise vratim. Od mog poslednjeg ugovora proslo je skoro 3 godine.
Da me pitate sta sam radila ,gde sam bila za te 3 godine ,ne bih znala da vam kazem.
Nista veliko i od zivotne vaznosti nisam uradila. Nisam se udala, nisam rodila dete i nisam postala milioner. A proletelo je za cas.
Da se razumemo, radila sam i zaradjivala sve vreme, izlazila i uzivala, ne mogu da kazem da mi je bilo lose, ali daleko je to od onog zivota kakav ja zelim.
Uvek sam u necemu oskudevala,ako hocu na more nema novih krpica, ako hocu u grad nema novih onih cipela koje sam videla, i takvih bezbroj situacija.
Udjem u butik ,vidim bar 5 artikla koje su me oborile s nogu,a u tom trenutku mogu da kupim lupam samo jednu stvar, i to vas malo baca u bedak, kolko god vam to izgledalo sporedno i nevazno.
Za ove tri godine ,neki moji prijatelji su se znacajno ostvarili na polju karijera, resili su neka zivotna pitanja, i ti ljudi su mi motivacija da uspem i ja.
Da napomenem da nisu bili na brodu, ali su imali niz nerealno srecnih okolnosti. Ja nisam,jbg.
Vec par meseci mi se mota ideja da ponovo zaplovim, gledajuci te ljude koji su uspeli, ne prodje nijedan dan da se ne zapitam sta bi bilo samnom da sam nastavila sa brodom za ove tri godine, i zasigurno ne bih ovde nista propustila ,to je jasno, a ne bih ni bila u ovakvoj poziciji, to je jos sigurnije.
Poslednjih mesec dana, u mislima, ja sam vec otisla.
Znate sta mi najvise nedostaje? Nedostaje mi budjenje svakog dana u drugom gradu, svaki dan suncan i topao. Ispijanje kafe po svetskim metropolama, sopinzi u istim.
Ja nisam osoba koju ispunjava radno vreme od 9 do 5, letovanje jednom godisnje, i povremeni izlasci. Takvim zivotom nisam potpuno zadovoljna, jer uvek imam utisak da mi nesto fali, a da ne znam sta je to, a ustvari znam vrlo dobro.
Na brodu se zivi 200 na sat, za 6 meseci prozivite i dozivite ono sto ovde necete za 3 zivota. A ja se uzasavam na pomisao da su zivot i mladost prolazni, i zato mi je zao da vise tracim vreme ovde.
Kad sam odradila ugovor, imala sam stav da ne zelim da ostavim mladost i najbolje godine tamo, da ne zelim da bacim vise ni 6 meseci zivota tamo. A sada ,iz ove perspektive, posle 3 godine nicega ovde, ne mogu da prezalim 3 protracene i bacene godine zivota. Na brodu ni jedan jedini dan nije protracen, sada tako mislim.
Naravno ,postoji jedna jako losa stvar vezana za rad na brodu, a to je udaljenost od porodice i prijatelja. To je nesto sto svakom coveku padne jako tesko, nemate vise onaj osecaj ususkanosti i uljuljkanosti, sve dok ste tamo. Ja recimo imam konstantan ,nerealan strah da ce se nekome od mojih najblizih nesto desiti, i da se tamo ko zna sta desava, a oni nece sve da mi pricaju da se ne brinem, ili ne daj Boze ne vratim na sred ugovora.
Moji su bili bas zadovoljni dok sam bila na brodu, tj.tata vise nego mama. Nikada mi nisu trazili ni jedan dolar, bukvalno, ali im je bilo drago da ce njihovo dete ,eto mozda da nesto uradi od svog zivota, pa makar bila daleko od njih. U vreme kada 80% mladih nema nikakav posao, a ovi preostali i ako imaju, zaradjuju toliko da mogu da jedu svaki dan ,i to je sve, ni dinar preko toga. Gde su tu putovanja, sopinzi, kola i ostale stvari, stvari koje su ovde nazalost luksuz, a u svim razvijenim zemljama ,samo propratna stvar koja se podrazumeva.
Osamostaliti se u Srbiji, je ravno dobiti sedmicu na lotou, a ja to zelim vise od icega. Imam 25 godina, necu ni da se udam dok ne stanem na svoje noge, a kamoli da imam dete.
Zasto sutra da trpim neku budalu, samo zato sto imam dete ,a nemam gde. Ne zelim to nikada.
Mnogi su brodove poredili za plutajucim zatvorima, u jednu ruku i jeste tako, sto se tice fizickih ogranicenja. ALi sto se tice osecaja koji vam zarada na njemu pruza, vi ste mentalno potpuno slobodna i nezavisna osoba.
Eto toliko za sad, rekla sam najiskrenije sve sto mi je na dusi.
Pisite i vi ,sta vas najvise usrecuje na brodu, a sta vas ubija u pojam, i kako uspete da napravite balans izmedju ta dva.
-
Ja sam po dolasku na brod radio I bespogovorno izvrsavao cesto glupe zamisli svojih sefova, sve dok sam skupljao $$$ da se osamostalim. Mislim da kupnja stana ili gradnja kuce mora biti najvisi prioritet svih koji se upute u pricu o brodovima. Prije toga, ne razumijem zasto ljudi uopce otpocinju rasprave tipa "gdje je zivot, gdje je sreca" itd
I zivot I sreca je kada zivis pod svojim krovom, I po svojim pravlima. Eto, ostvarenjem toga cilja, ja sam postigao balans. Zadnje 4 ponude za posao na brodu sam odbio.
-
Jovana,vidim da je rjesenje tvoje zivotne price : krpica i shooping . Slobodno odi na brod , svaki port shooping i krpice,za brodske negativnosti nema mjesta ,ako te krpice cine sretnim i ako to trazis od zivota . Materijalistima je lako jer zive u pogodnom sistemu,potrosackog drustva ,opsjednutog, " imanjem stvari " . Slazem se sa CEO da je imati svoj dom,sreca . Nema tko da te zeza . Imati svoj dom je imati mjesto pod zvijezdama .
Ja sam zahvalan svom tati koji je sagradio 2-katnicu u perifriji grada,gdje pticice pjevaju i gdje imamo zasad jagoda :pilot: .
I ja sam isto kao ti otisao s broda i rekao sebi : nikada vise, i kako se sjecam to je bilo bas jedno uvjerljivo : nikada vise, never ever ,
ali nakog pola godine monotonije naseg drustva...
Jovana,mislim da jednostavno imas osnovni poriv svakog covjeka : zelja za promjenom .
Na brodu neces da nadjes balans na duge staze,ali ako van broda imas neki aktivan plan, onda se mozes balansirati ,ali opet zivjeti mislima na dvije strane i nije ugodno .
Po meni je najbitinije da covjek zna sta hoce . Zapitaj se sta na kraju krajeva hoces od zivota ?
Mene ne brodu najvise ubija ebanje u mozak na dnevnoj bazi tokom citavog ugovora,dnevno objasnjavanje : kako obrisati sto !?
Nisam netko tko trpi i suti,a jos uzimajuci u obzir da nalazim da taj "brainucking" nije vrijedan tih vrazijih dollara ,koji ce otici kao vjetrom odneseni,koji mi ne znace pisljiva boba, dok covjek u isto vrijeme gupi svoj integritet i ponos .
Stavljati se u ulogu sluge za nekog drugog covjeka zbog komada papira . To mi je najveca boljka .
A ostalo je ok :pilot: .
-
"brain*ucking" nije vrijedan tih vrazijih dollara ,koji ce otici kao vjetrom odneseni,koji mi ne znace pisljiva boba,
Nitko neće potrošiti tvoje pare. Dolari neće otići kao vjetrom odnešeni. Samo od tebe zavisi kako, kada i gdje ćeš ih potrošiti.
Ako ne znaš ili nemaš sposobnost oplemenjivanja para, jednostavno priznaj. Zašto optuživati vjetar.
Isto tako, "brain*ucking" nije ništa nepodnošljivo. Tvoj ugovor je jednako dugačak, radio ti ono šta želiš, ili ono što ti kažu.
-
Iako nisam za to da ja rmbacim i ostvarujem tudje snove dok svoje potiskujem, sve vise po tom pitanju menjam misljenje. To vazi za Srbiju gde radis za bednu platu od koje ne mozes ni da zivotaris dok tamo neki nepismeni sto ima u i na glavi 3 padeza i 2 mladeza debelo zaradjuje na tebi. Na brodu je malo drugacije, jeste da rmbas ali ako si odlucan i mentalno snazan, radi dok ne zaradis da ne zavisis ostatak zivota ni od koga, uostalom, isto ti se vata da li radio ovde ili na brodu, da li za tih 6 meseci lezis u krevetu ili si u zatvoru, vreme ide i ti se tu samo pitas kako ces ga iskoristiti i sta ces uraditi za to vreme.
Bezi odavde sto pre!
-
Pa da CEO ,u pravu ste,ali zasto izvrcete moje poetske misli u nesto povrsno,kao : "nece vjetar odnijeti tvoje pare " ,znate sta sam htio reci !?
Je li Vi ne shvacate da neki ljudi ne zele isto od zivota kao ostala populacija ?
Tako da te Vase rijeci mozete tehnikom : copy-paste,preusmjeriti nekome drugome .
Ja sam po dolasku s broda,ove jeseni pokusao suicid i lijecio sam se od odredjenih poremecaja koji su isplivali po dolasku s broda.
Idem opet tamo , da aktiviram jos neki poremecaj pa da okoncamo ovaj suvisli zivot :pilot: .
Postovani sefe,Vase rijeci odisu iskustvom i zivotnom spoznajom ,volio bih da sam kao Vi .
-
Jovana,vidim da je rjesenje tvoje zivotne price : krpica i shooping . Slobodno odi na brod , svaki port shooping i krpice,za brodske negativnosti nema mjesta ,ako te krpice cine sretnim i ako to trazis od zivota . Materijalistima je lako jer zive u pogodnom sistemu,potrosackog drustva ,opsjednutog, " imanjem stvari " .
Kako si ti to zakljucio majke ti,da sam neko koga samo materijalne stvari cine srecnom?Ja sam navela samo banalan primer kako se zivi u Srbiji,i to ako pripadas nekom srednjem stalezu.AKo se i u srednji moze svrstati.Navela sam stvari koje mi ovde nedostaju,pored svih onih nematerijalnih koje imam.Kapiras,pravim paralelu,ovde imam porodicu,prijatelje,duhovni mir i sklad ali nemam nesto drugo,na brodu nemam ovo prvo ali imam ovo drugo.Da sam povrsni materijalista ,ne bih posle prvog ugovora odlucila da ipak ostanem u Srbiji.
Po meni je najbitinije da covjek zna sta hoce . Zapitaj se sta na kraju krajeva hoces od zivota ?
Daleko od toga da zelim da provedem zivot na brodu.Od zivota jasno znam sta hocu,a to je da uparim materijalno i nematerijalno na jednom mestu.
Trenutno jedino resenje vidim na brodu,vidim put ka ostvarenju cilja u Srbiji.
-
Mujka, izbjegavaj poetiku kada pričaš o radu i životu na brodu. 99% ljudi je tamo zbog para, nema tu nikakve poetike.
Ono što sam ja primjetio, je da ljudi koji nemaju čvrst stav prema ostvarenju ciljeva, a nalaze se u priči o brodovima, često pribjegavaju praznim riječima, defetizmu i frazama poput npr. "moderno robovlasništvo".
Moje je skromno mišljenje, da čovjek treba odrediti cilj, saznati koliko će ga to koštati, prihvatiti tu cijenu, i krenuti u realizaciju.
Na taj način, ne može se uz put izgubiti i/ili početi se pitati "šta ja to radim", "je li to vrijedno" ...
Kod tebe, izvinjajem se, primjećujem u postovima jaako puno lutanja, uopćavanja, beznađa ..
Ono što je mene vodilo kroz mnoštvo poslovnih uspjeha je slaganje prioriteta, inspiracija, motivacija.
Je li Vi ne shvacate da neki ljudi ne zele isto od zivota kao ostala populacija ?
Opraštam ti ovu opasku. Zašto ne bih shvaćao? Zato što se ne slažem sa nekom tvojom tvrdnjom?
Kao ilustraciju moje sposobnosti shvaćanja, navešću da veliku većinu posjetitelja ovoga foruma (populaciju) zanima kako se negdje zaposliti, dok mene to uopće ne zanima. Yet I am here. Jer shvaćam populaciju. Razumijem tematiku bolje od mnogih.
-
Verovali ili ne većina ljudi koja se vrati sa broda ima slična razmišljanja (među njima i ja). Mnogo faktora utiče na stvaranje tog efekta a među neki od njih su npr. brod je veoma precizan sistem koji radi u svakom trenu/ znaju se pravila koja se poštuju kao i jasno definisana hijerarhija, dok na kopnu u našim matičnim zemljama toga nema. Potom tu je šansa da se vide mesta o kojima se mašta, svi znaju kako je lep osećaj dok nekome pričate o dalekim mestima kako vas pažljivo slušaju i pomalo ljubomorno - moglo bi se reći određena vrsta poštovanja se stiče. Tu je i porodica takođe čije ste poštovanje stekli, za njih je ipak velika stvar kada dete ode 10.000km samo da radi. Novac, mada mišljenja sam da većina zarađuje novac koji ne menja život iz korena (mislim da novac koji bitnije menja stvari je 2500$ i više) ali opet novac koji se kući ne može zaraditi. Gustina događaja - kao i što ste sami rekli život na brodu je 200 na sat i mislim da nema ista dva dana - koliko ste različitih dana povezali na kopnu?
I tu je možda i najveći problem, kada iz života koji je 200km/h ubacite u rikverc povratkom u matičnu zemlju, probajte to na kolima pa ćete videti šta se dešava sa mašinom. Smatram da se stvara određena varijacija blagog Vijetnamskog sindroma ili PTSD (post traumatic stress dissorder) ili ti post-traumatski stres. Znam dosta ljudi koji su otišli sa broda ili npr kao stjuardese i nisu se okrenuli. Bukvalno, posle godina rada skoro nikada ne možeš da ih čuješ da pričaju o tom životu ili egzotičnim mestima. Prethodne dve godine sam radio sa koleginicom a nisam ni znao da je bila stjuardesa u FlyEmirates 5 godina. Jednostavno ona je tip osobe koja vrlo lako nastavlja dalje i ne razmišlja puno o takvim stvarima, niti o eventualnom povratku (imali smo dobro plaćen ali dosadan posao). Elem tu je i druga grupa ljudi sa PTSD-jem. Npr. ili moja bivša koleginica, koja je ostavila brodove ali se vratila vrlo brzo zato što jednostavno ne može normalno više da funkcioniše na kopnu. Ako ste ostavili posao na brodu npr. pre 2-3 godina a skoro i da ne prođe dan da ne pomislite u nekom obliku na brod upitajte se da li je normalno da posle toliko vremena ne pređete preko toga? Zar to nije postala opsesivna misao? Dobar deo ljudi sa kojima sam radio, a među njima ja prolazi tu krizu i ako sada imaju porodice ili državne poslove... Verovali ili ne plata na kopnu mi je za 100$ manja nego što je bila na brodu i to za upola manje radnih sati ali opet sam nezadovoljan i želim da se vratim.
-
I tu je možda i najveći problem, kada iz života koji je 200km/h ubacite u rikverc povratkom u matičnu zemlju, probajte to na kolima pa ćete videti šta se dešava sa mašinom. Smatram da se stvara određena varijacija blagog Vijetnamskog sindroma ili PTSD (post traumatic stress dissorder) ili ti post-traumatski stres.
Uf,jedva sam se izborila sa depresijom koja me je zadesila po povratku kuci.Ali ne depresija u smislu jao nije mi dan,smorena sam itd.Patila sam od teskog oblika depresije,ja koja sam ceo zivot bila srecna i pozitivna.
Sreca pa sam se sama izvukla iz toga,bez strucne pomoci,uz pomoc odlicnih knjiga i jake volje da nastavim da zivim.
Ako ste ostavili posao na brodu npr. pre 2-3 godina a skoro i da ne prođe dan da ne pomislite u nekom obliku na brod upitajte se da li je normalno da posle toliko vremena ne pređete preko toga?
Zar to nije postala opsesivna misao? Dobar deo ljudi sa kojima sam radio, a među njima ja prolazi tu krizu i ako sada imaju porodice ili državne poslove...
Verovali ili ne plata na kopnu mi je za 100$ manja nego što je bila na brodu i to za upola manje radnih sati ali opet sam nezadovoljan i želim da se vratim.
Skoro pa mogu da tvrdim,da kad bih imala ovde lep i sredjen zivot ,stalan ,siguran i dobro placen posao,brod bi ostao u mom secanju samo kao lepa uspomena,koju bih povremeno ozivela mozda nekim krstarenjem.
Nije brod kriv za "opsednutost",vec teska ekonomska situacija u zemlji,zivot nedostojan jednog zivog bica.
Enzo86,cime si konkretno nezadovoljan?
-
Nista veliko i od zivotne vaznosti nisam uradila. Nisam se udala, nisam rodila dete i nisam postala milioner. A proletelo je za cas.
Jovana , skorz sam se pronasao u tvom postu, istog smo i godista, i razumem te.
Ali postoji razlog zasto si odlucila da se ne vratis, i do nekle verujem da nije sve samo splet okolnosti, odluka i tvog uticaja.
Za ove tri godine ,neki moji prijatelji su se znacajno ostvarili na polju karijera, resili su neka zivotna pitanja, i ti ljudi su mi motivacija da uspem i ja.
Mozda, ali ti ne vidis sve, ne vidis sta se krije iza tih fotki sa letovanja na fejsbuku, ne vidis sta se krije iza osmeha i radnih mesta, ljudi otkrivaju i dele samo lepe stvari, one ruzne se kriju iza lajkova i instagrama....
Ja, na primer, znao sam da se necu vratiti iz par razloga, shvatio sam da mogu bolje, da postoji drugih prilika i bio sam spreman da pokusam.
Sta me je sprecavalo: rizik (u smislu gubitka dosta para), i strah od neuspeha.
Sa druge strane, sada kada se osvrnem jedino sto mi nedostaje jeste to lakse zblizavanje sa ljudima sa svih strana sveta, ta druga, lepsa strana brodskog zivota, izlasci u raznim zemljama itd. sve je to bilo zabavno, medjutim jako kratko i u odnosu na sve ostalo, zanemarljivo,
i zrtvovati sve sto druga ''losija'' strana tog zivota sahteva od tebe, zdravlje, psihicku stabilnost, itd. zarad par krpica, par kafa u portovima, i zurki u crew baru veruj mi nije vredno , nije ukoliko je jedino to sto te usrecuje, i ako nemas nekih mnogoo vecih ciljeva, da osnujes porodicu, pokrenes neki biznis, kupovina nekretnine itd. a da pritom nemas ni jedno drugo resenje.
Ja imam dosta prijatelja koji su i dalje na brodu i kad god ih pitam: ''jel se vracas'' , pa znas, ''mozda jos jedan ugovor da odradim i to je to'' evo ih na sestom vec, ocigledno da se neko vise bori i da imaju te ciljeve, uglavnom im se dan svodi na kabina - posao -kabina - spavanje pa sve iz pocetka, ali niko mi do sad nije rekao da je sjajno, super, cak sam primetio da su se znacajno psihicki promenili , da nekako vise nije to moj isti prijatelj koga sam video pre par godina, vec samo izbledela krpa, ispijen od rada, umoran sa ''par dolara'' vise u novcaniku i nadom da ce mu biti bolje nakon tog jos jednog ugovora, najgore od svega je sto ni on sam sebi ne zeli to da prizna.
(dobro ajde mozda sam sad jbg previse mracno to opisao) ali govorimo o stvarno teskim poslovima, kuhinja itd. Sa druge strane ljudi koji rade manje zahtevne poslove, mislim da je njima zaista OK. da oni mogu da iskuse taj lepsi deo i da se u tom slucaju ne bi razmisljao da li da se vratim ili ne.
E sad pazi, nazalost rodila si se u Srbiji i to momentalno znaci da si bar 50 % hendikepirana u smislu da nemozes nigde bez vize, obrazovanje je jednako nuli kao i sve nase diplome, a prosecna plata je nekom dzeparac.
Da nemam izbora, DA vratio bih se i promenio department koji mi odgovara ili bih gledao da to bude bolje kompanija sa boljim uslovima,
u svakom drugom slucaju ne.
-
Jovana osecam da si prava zena za mene ostavi mi broj u pp da te nazovem :-*
-
i ako nemas nekih mnogoo vecih ciljeva, da osnujes porodicu, pokrenes neki biznis, kupovina nekretnine itd. a da pritom nemas ni jedno drugo resenje.
Glavni motiv mi je pokretanje sopstvenog biznisa,brod mi nije bas jedino resenje,ali je bolje jer bih raspolagala sa vise para.Od normalnog posla u Srbiji sam digla ruke,tako da mi ostaje samo da pokusam nesto sama da radim.Druga opcija je dizanje kredita,ali tu postoji rizik od ne tako lepih posledica ukoliko biznis pukne.
Krpice i kafe po portovima naravno nisu nikakav motiv,samo sam navela da je to neka lepa strana koje te ispunjava dok si tamo,i cini da potisnes sav onaj svakodnevni stres i lakse prebrodis ugovor i stignes do krajnjeg cilja,koji je naravno mnogo iznad sopinga i provoda.
U Srbiji imas uspesnu devojku-zenu koja je dosla do uspeha na 4 nacina :
1.Ima bogate roditelje
2.Ima bogatog decka,dedu,j*** se za lovu ,budimo realni ,toga je sve vise ,
3.Uspela je da se preko veze ubaci na neko dobro radno mesto
4.Otisla je na brod ili negde preko :)
-
Jovana osecam da si prava zena za mene ostavi mi broj u pp da te nazovem :-*
uuu ovaj forum se pretvara u neki dating site :-* lepo je kad se ljudi vole :D salu na stranu mislim da vecina ljudi koja dodje sa broda,a zivi u Srbiji ima kratak period da nadje neki posao ili nesto da ga ispuni(decko,devojka,porodica...),a oni koji dodju sa odlukom da nece nazad na brod,a ne znaju sta ce da rade kuci posle odredjenog perioda pocinju da premotavaju film i zele nazad na brod,jer im u sustini nije bilo toliko lose,zaradjivali su,putovali,isli na plaze,pili,nasli zanimaciju :-* nebitno sta ih je ispunjavalo,dobro im je bilo.ja sam radila sezonu 2008-e na Hr primorju,uzasno mi je bilo,samo rad bez trunke zabave,da li mi je to nedostajalo i da li sam htela da se vratim sl sezone...NE,nikada nisam ni pozelela nesto slicno da trazim. Tako da te razumem,Jovana,ratni druze :wave:
-
Apropo price o sopinzima i avanturama po portovima,neko pametniji od nas je rekao :
"Život je ono sto ti se dešava dok ti praviš planove za život."
:-* za ratnog druga
-
Krpice i kafe po portovima naravno nisu nikakav motiv,samo sam navela da je to neka lepa strana koje te ispunjava dok si tamo,i cini da potisnes sav onaj svakodnevni stres i lakse prebrodis ugovor i stignes do krajnjeg cilja,koji je naravno mnogo iznad sopinga i provoda.
U Srbiji imas uspesnu devojku-zenu koja je dosla do uspeha na 4 nacina : 1.Ima bogate roditelje 2.Ima bogatog decka,dedu,j*** se za lovu ,budimo realni ,toga je sve vise ,3.Uspela je da se preko veze ubaci na neko dobro radno mesto 4.Otisla je na brod ili negde preko :)
Pa o tome i govorim, krpice, provod kao primer da potisnes stres, nebitan je primer, hocu da kazem jako malo je te lepse strane i da trebas sto kazu da ''izdrzis'' zvuci kao da odsluzujes zatvorsku kaznu a ne da radis. Jedan od razloga sto sam ja prestao jeste sto ne zelim da izdrzavam, zeleo sam da radim i da srecan odem sa posla i ujutro se opet vratim raspolozan. :) sto mi je i uspelo, Koja si pozicija bila?
btw. ja da sam zensko ja bih se opredelio za opciju 2 hahaha salu na stranu ja glasam da se vratis onda ukoliko imas cilj :) ::yes::
-
Jovana osecam da si prava zena za mene ostavi mi broj u pp da te nazovem :-*
Pisem ti za koju godinu,a nadam se i pre,cim ostvarim svoje planove.Necu da se udajem dok se ne osamostalim,a ti ako si pravi,cekaces me do tad,eto stavljam te na test ,dokazi mi da si covek mog zivota :rofl:
-
I ziveli su srecno do kraja ugovora .... :D
-
Blago tebi kada si ostvario to da srecan ides na posao i s posla,i jos uz to verovatno mozes sam da se izdrzavas i lepo zivis?Cime se bavis?
Radila sam u restoranu,buffet stw
Opcija 2. emituje se uzivo na tv happy :facepalm:
-
eee to da li lepo zivim to je druga prica, ali se nadam u skorije vreme, hehe rekao sam da srecan idem na posao i volim to sto radim.
Zavrsio sam hotelijerstvo i gastronomski menadzment F&B , time se bavim i planiram da preusmerim u potpuno drugom pravcu, ali pored toga imam jos 3 posla koje sam zapoceo iz hobija i planiram da nastavim dalje.
-
Cekam te i sada kada sam te docekao opet mora da te cekam, pa dokle vise??? :D
-
U Srbiji imas uspesnu devojku-zenu koja je dosla do uspeha na 4 nacina :
1.Ima bogate roditelje
2.Ima bogatog decka,dedu,j*** se za lovu ,budimo realni ,toga je sve vise ,
3.Uspela je da se preko veze ubaci na neko dobro radno mesto
4.Otisla je na brod ili negde preko :)
Ovo sve vazi i za muskrace,samo izbaci broj dva, a i ne moras,ima ih raznih :)
Evo moj primer, nisam balavac blizu 30-te sam, zavrsio sam fakultet (nije da se hvalim da ne shvatite pogresno) i imao sam ok poslove u dosta ozbiljnim firmama koji su obavezno na odredjeno,gde ti ne mozes da racunas da si tu za stalno i eventualno neki kredit da uzmes ili slicno i kad pogledam zaradu na brodu i onu koju sam imao to ne moze da se poredi i kapiram da cu tu tavoriti dok se ne desi cudo.E sad da ne bih cekao da se cudo desi odlucio sam se na ovo. I imao sam dosta vremena da razmislim o svemu dok sam cekao na ukrcaj ali kao sto kazes nista se spektakularno nije desilo tako da ovo sledi kao logican korak.Ako cu izgubiti 8 meseci da vidim da li sam se za*****ao ili nisam ja mislim da nisam,videcemo... na kraju
u
-
Bas tako, bolje da se s vremena na vreme kad se setis da se jedes jer si pokusao i nije ispalo kako si planirao, nego da se do kraja zivota jedes pitajuci sta bi bilo da si malo skupio m*** i otisao i probao nesto novo.
-
Ja mislim da vise nema mesta pitanju da li otici ili ne ,iz prostog razloga sto vi niste ni na kakvom gubitku time sto ste tamo,cak naprotiv,na svim aspektima cete napredovati,napredovacete mentalno ,nadogradicete se sto je neprocenjivo,i naravno zaradicete novac,Nije to pitanje kupiti auto taj i taj i dati te i te pare,pa si u dilemi jbg ako ga kupis mozda ti se ne svidi ,a ako ga ne kupis ostace ti pare s kojima mozes nesto drugo.Ako odes na brod ,jedno znas sigurno,zaradices i putovaces,a ako ne odes isto znas sta ce biti-nista.Meni ne treba veci eksperiment od ovog koji traje 3 godine,u zemlji banana,gde sam samo zivotarila,ne kajem se sto sam,ali necu da se to nastavi. Veliki problem svih nas je sto uvek tripujemo da je nasa sreca tamo gde mi nismo,narocito na brodu kad smo,mislimo da se u nasoj zemlji desava nzm ni ja sta bitno,i da mi sve to propustamo i kivni smo i besni sto smo tu gde jesmo i sto "robujemo" na brodu.A ustvari desava se jedno veliko nista. Jako je vazan nacin na koji posmatrate stvari,u samoj ljudskoj psihologiji cinjenica je da nam je mrsko sve sto MORAMO,a kada shvatimo da je to nesto sto mi sami zelimo i hocemo,i da smo tu jer smo tako odabrali,i da mozemo da se vratimo kad god pozelimo,stvari onda izgledaju drugacije .
-
Skoro pa mogu da tvrdim,da kad bih imala ovde lep i sredjen zivot ,stalan ,siguran i dobro placen posao,brod bi ostao u mom secanju samo kao lepa uspomena,koju bih povremeno ozivela mozda nekim krstarenjem.
Nije brod kriv za "opsednutost",vec teska ekonomska situacija u zemlji,zivot nedostojan jednog zivog bica.
Enzo86,cime si konkretno nezadovoljan?
Ovde sam nezadovoljan zato što npr. kompanija za koju sam radio (velika za naše uslove), je kompletno "rođačka" i to je jedini kvalitet koji se vrednuje. Npr. čovek koji je meni "upravnik" ima preko 50 godina, nije uspeo da završi srednju za automehaničara (vodi se kao fakultetski obrazovan), radio je ceo život kao farbar/bravar, ne ume da komunicira sa ljudima, ne ume da rukovodi i što je najbitnije apsolutno loše radi svoj posao tačnije ne radi. Ja radim njegov posao a meni u ugovoru piše neka nepostojeća pozicija kako bi ispalo da on nešto radi. Iskreno za Srbiju primao sam lepu cifru, ali taj čovek koji se izdavao za upravnika primao je preko 2500$ što je blago rečeno frustrirajuće. Zamislite da neko za vaš rad prima enormnu platu godinama, a vi se stvarno trudite da date maksimum i to se vidi kroz poslovanje + plus u kompaniju sam došao sa svežim brodskim radnim navikama što je za ljude koji su, kroz celu karijeru, navikli na balkanski način rada bio kontakt sa vanzemaljcima i još taj pavijan uvek ima nešto da prokomentariše u vezi mog rada. Trebaš da budeš prilično tup da duži period trpiš to.
I druga i možda najbitnija stvar koja mi smeta je rutina, možda će vam biti smešno ali ja ne mogu da se setim cele jedne godine, pojma nemam šta mi se dešavalo u periodu 2012-2013. Evo iz petnih žila se trudim da se prisetim i jedino što se sećam je da sam gledao neki očajan alternativni film u KC Beograd. Mislim stvarno, da od jedne cele godine se sećam kako sedim u mraku poluprazne bioskopske sale i gledam neko slovenačko sr*nje, neke feministkinje/hipsteri suzu puštaju na najgori film ikada snimljen a ja u fazonu "jbt šta sam ja bogu zgrešio da zaslužim ovo?". Bukvalno svaki dan mi je isti, osvrneš se i sve čega se sećaš je loš film, od 365 dana u godini, i nije nimalo prijatno kada tako život prolazi, nema tih novih stiuacija koje su na brodu svakodnevne. Na brodu je teže ali je drugačije... Mnogo drugačije.
Setio sam se i kako se zove film, "Sitna ptica" Daneta Komljena :D Potražite ako ste odlučili da na najgori mogući način bacite pola sata.
-
Upravu si potpuno,mislim razumem te,i mene ubija u pojam pasivan nacin zivota.Zasto 6 meseci ovde proleti za cas,a na brodu i ne bas tako,pa zato sto je u onih 6 meseci na brodu stala velika kolicina zivota,a u ovih ovde ravna linija,rutina ,svaki dan skoro isti.Na brodu se stvarno zivi punim plucima,i to ne samo u odnosu na nas iz slabo razvijenih zemalja,vec za ceo svet. Dobro,ajde,nije Rusu milijarderu koji ima sopstvenu jahtu,i njemu je zivot dinamican i uzbudljiv,svaki dan mu je drugaciji. Ma preseci i trazi rehire,a tom auto lakireru se na**bi mame .Odradi par ugovora da te mine zelja,posle mozes i da otvoris nesto svoje.
-
Ljudi mene interesuje,kad kazu ljudi stresan je posao,kakvi su to dani kad te psihicki maltretiraju??? Znam kako je bilo meni na mom prethodnom poslu,odje u svom gradu,ali me interesuje kako je to na brodu. I jos jedna stvar,kad kazu da progutate svoj ponos,kakve su i to situacije bile? Vidio sam takodje par klipova na YouTube-u gje konobari u restoranu pjevaju gostima i zabavljaju ih,jeli to mora da se radi li ne? Da li je to od broda do broda,ili samo do departmenta ? Hvala
-
Za mene je dovoljan stres sto imam 5-6 supervizora oko sebe ,koji kao kobci vrebaju okolo i posmatraju svaki tvoj postupak.Ako im se nesto ne svidja onda krene da te smara,a ti se jedva suzdrzavas da ga ne oteras u tri lepe.Stresni su mi i dani kada ima vise posla nego sto ima inace,pa treba postici da obletis ,sa jos par kolega oko celog restorana i da u svakoj sekundi svaki putnik ima sve sto treba,da ne ceka dugo na pice,itd.Ma postoji milion situacija stresnih koji mogu da te zadese,od sefova a vala i putnika.Pricam o restoranu
-
Hvala Jovana,dosta da mi makar priblizis,sto me ceka tamo. Ja sam u Bar,pa cemo vidjet kako je,ljudi kazu lakse je,mozda i manja plata nego u restoran,ali dobro. Znaci to je to,konstantno skakanje po glavi,pa kad uradis konacno da valja,oni nadju nesto novo,i tako u nedogled. A ovo pjevanje,jeli moguce da se i to radi?
-
A ovo pjevanje,jeli moguce da se i to radi?
U baru nema toga. Samo u restoranima.
-
A nije bas da idu okolo ne bi li ti nasli manu,vec hoce da budu sigurni da je u svakom trenutku sve savrseno,jer nikad ne znaju kada moze da prodje Ass.meterdi ili ne daj Boze meterdi,jer prvo ce njima da drze govor a onda i tebi.Imas debila koji bas i vole da se izdr*avaju a imas i normalnih likova,kao i ovde,u svakoj firmi.
-
Najbolje je da probas da odes i osetis na svojoj kozi. Nikada ti niko nista nece docarati dok ne osetis iz prve ruke jer svako ima svoje ugao gledanja na nesto. "Izgubices" oko 6 meseci zivota ali ces cak i za taj mali period zaraditi u svakom smislu bogato iskustvo plus novac.
-
Da znate da otkako sam prosao intervju,prvo samo bio ushicen,covjece ja na brod,uvau...onda cujem price sa svih strana,a onda se i meni izdesavaju neke stvari,pa sam poceo da kriziram. I tako zadnjih mjesec dana sam htio pa i da odustanem od svega. Zamisljam sebe kako vec tamo radim,sta mi se desava,pogledam na sat vidim 21 15 i kazem sebi,covjece pa ti ces u ovom trenutku dok sjedis za kompom,da trcis 200kmh da zaradis koju paru i tako ,pogledam ujutro ustanem se u 11 i 30 i kazem,covjece na brodu ces u ovom trenutku da letis oko gostiju,a odje se izlezavas,aoooo kako ce tamo da mi bude vrh. Zasto ne nadjes odje nesto da radis za 300e,pa ces se snaci,za nesto bolje,+ radim privatno i iz svoje kuce,iz svog podruma,znam da uzmem taj minimalac mjesecni,sto je super,sa obzirom da nemam posao. I tako uvatim sebe da ubjedjujem da ostanem da nadjem bilo sto da radim. I onda rekoh sebi,alo probaj,pa ne drzi mi niko pistolj na glavu da me cera. Idem! Idem da izdrzim 3,4 mjeseca od 7,pa ako izdrzim ta 3,4 gledacu onda i cio ugovor. Idem da probam,da vidim to iz svoje perspektive,da osjetim na svojoj kozi,da vidim kako je to usluziti 1000 ljudi u jedan dan.Upoznavati 100 novih lica svake nedelje,obici lokacije,pa da ne znam kakav je oder tamo,oticu makar da zagrlim jedan put delfina. Idem da probam,idem da iskocim iz ove moje odvratne svakodnevnice,iz ovoga (nazalost)toksicnog okruzenja,u kojem se svi mi nalazimo. Idem za nekom novom energijom,da se promijenim,formiram kao licnost i ko zna mozda mi se bas i sve to svidi. Blagosloven bio ovaj forum,stvarno,sto bi cinjeli bez njega.
-
Upravo to, svako me je potrebna promena a kamoli neka koja vodi ka necemu boljem. :)
Idi i ne osvrci se.
-
Jako je vazan nacin na koji posmatrate stvari,u samoj ljudskoj psihologiji cinjenica je da nam je mrsko sve sto MORAMO,a kada shvatimo da je to nesto sto mi sami zelimo i hocemo,i da smo tu jer smo tako odabrali,i da mozemo da se vratimo kad god pozelimo,stvari onda izgledaju drugacije .
Ovako često pomažem brodskim drugarima koji upadnu u krizu, objasnim im da NE MORAJU da budu tu, u toj kabini, NE MORAJU još toliko-i-toliko meseci da "robuju", NE MORAJU da odu sutra na posao. Vrlo je jednostavan i brz korak do potpune slobode - odeš do crew office-a i kažeš da hoćeš kući. I to je to, slobodan si čovek da odeš kući na ručak sa svojima.
Bitno je osloboditi se osećaja zarobljenosti. Treba stvari posmatrati kao vlastiti izbor i ne smetnuti sa uma da izbor uvek postoji. "Oćeš, nećeš, ne moraš".
-
Pa upravo sam ja tako prebrodio krizu,pricajuci sam sa sobom. Niko me ne cera,idem da probam,ako mi se ne svidi vazda mogu kuci da se vratim. Pa nisam u logor nekakvi otisao. I nekako sam vec shvatio to kao nesto novo u zivotu sto zelim da iskusim da probam i kad budem tamo krizirao,kao sto ocu,sacekacu jednu cijelu nedelju i ako i dalje bude prisutna onda cu odustati,ali mislim da je sve to prolazno. Kad posle 15 dana teskog rada ti legne prva polovina plate,a umedjuvremenu si izasao u 1 port,pa reci ces daj jos ovih 15. Pa onda ponovo plata,ponovo izlazak u neki drugi port i covjek sebi vjerovatno kaze,aj kad sam izdrzao ovaj mjesec mogu i ovaj drugi,i tako sam sebe gura i prodju 6,7 mjeseci brze nego sto si se nadao.E sad,najgore je navikavanje na skucenost,na cimera,na sobu,na svakodnevnicu,hranu,pritisak....Psiha je glavni faktor...
A Prince,vidio sam nedje da si radio u IT na cruzerima. Mozes li mi reci,sva se treba da znam za najnizu poziciju u IT,da bih poceo vec sad da ucim o tome,pa za 7,8 mjeseci ako budem mogao da se spremim i da probam da se prebacim,koliko je to tesko ,da li se moze i na college sto naucit,koliko se cesto odrzavaju,jer me to stvarno interesuje. Hvala unaprijed.
-
Knight, ovo nije IT tema. Na ovome forumu, kao I na brodu, postoje pravila igre.
Hvala tebi unaprijed.
-
Izvinjavam se novi sam,pa se vec opustih,ne znam kako funkcionise. Znaci CEO odem na temu koju hocu i otvaram novi topic i to je to jel?
-
Well I saw the english version in the site and there is now better way to describe this thing with the ships. And you know when you are young and dont have children and everything is fine - why not? Well thats why I am trying since four years(?!) with all kind of agencies, they were lying to me, there were some promises, some are trying to put you in the most miserable company, but you dont give up, you try and you try... and you know what - you dont miss anything when you are on board, for me - I dont have real friends here... well maybe one, but anyway, Every year I thought I will go onboard some ship - but no, here I am 29 almost 30, no ship, no children, no marriage, just a boyfriend, but we dont have enough money to marry and to have kids and to live "normal". Here for average person the salary per month is around 350$. THe job on the ship would help me to save some money, this year I found a way and maybe in couple of months I could work there, but ... And you know what - the most ugliest thing that the life could make to me is that my father died this year and then my stepfather died couple months after and now my mom says that if i go on a ship I will be a selfish person to leave her here... She is youg person, healthy and stuff but she says she dont want to live alone and I should stay here. So this is my life now, no people around (I wanted to work on ship to be surrouded be people, I love it), unemployed right now, no money, no kids and I should say bye to the dream of my life. 4 years goes in the wind.
So my thing is, if you want to do something just do it, before it is too late and your years are passing in front of your eyes with all the dreams ...
Sorry for the long post.
-
The worst thing parents can do to their kids is to restrain them, to limit the choices in their life.
I'm sorry, but your mother is the selfish one.
-
Bas kao sto kazes Prince, kako roditelji mogu da izdebilisu svoju decu to niko ne moze. Mene su moji donekle razmazili i zato imam tu zelju da odem na brod da se ostamostalim, budem svoj covek i radim ono sto mi se radi, kupim ono sto mi se kupuje bez ikoga da me osudjuje da li mi je to trebalo ili ne.
-
Супер је тема. :clapping:
-
Meni bi najvise odgovaralo da sam posao u roku od 15 dana pa bih razmisljao tamo da li je trebalo da odem ili ne,a u medjuvremenu bih i zaradjivao :)
-
I also think that your mom is selfish,but try to understand her,it's not easy to stay alone,you are the only person in her life.
When you go abroad you can send some money to your mom,so she can enjoy life and maybe find someone for herself.
Where are you from?In Serbia, we also earn around 350$ per month,even less,and it's not enough even to cover the bills.
-
Always how mom says
-
Exept for you,for you will be always how I say :rofl:
-
::yes:: of course miss I`m your lover boy :rofl:
-
Ja koliko kužim tebi se, stara moja, baš ne radi, a voliš ''sve što vole mladi''. Razmisli dobro i presijeci, onaj spika daleko je familija to vrijedi za oženjene i udane, imaš 25 godina, ja sam sa 29 otišao prvi puta, ostao sam 11 godina i sada mi ništa ne fali.... LP iz Zagreba
-
Jovana moram priznati da si se jako razvila u nacinu razmisljanja u zadnjih godinu dana od kad sam zadnji put citao tvoje postove, prije je bilo, ja zaradjujem, ja miss ja ovo ja ono.... svaka cast! :uzdravlje:
-
So this is my life now, no people around (I wanted to work on ship to be surrounded be people, I love it), unemployed right now, no money, no kids and I should say bye to the dream of my life.
Are you doing any better? There is always a way.
-
Jovana mozemo li znati kakva je sada tvoja zivotna prica 5 godina nakon pisanja ovog teksta? b00/
-
Gde su, šta rade autori postova sa ove teme?
Sva je prilika da ja više neću ići na brod. Moram da priznam da mi nedostaje. Ipak je to jedna velika avantura. Toliko nacija i kultura smo upoznali na brodovima da, meni se čini, takvo iskustvo nigde dalje ne bismo mogli da steknemo.
-
i ja se pitam... dosta prica je bilo ispricano do neke 2016, ovaj forum je cvetao tih godina i pre toga ... ehhh, dobri lepi dani... :/
-
Zanimanje za kruzere je naglo opalo ulaskom HR u Evropsku uniju, otvorila se mogucnost odlaska na posao posvuda u Evropi, iste ili bolje pare za daleko manje posla.
-
Zanimanje za kruzere je naglo opalo ulaskom HR u Evropsku uniju, otvorila se mogucnost odlaska na posao posvuda u Evropi, iste ili bolje pare za daleko manje posla.
Da. Tacno.
Evo i ovih dana agencije iz Hrvatske, cak i u ovom uslovima pandemije, raspisuju konkurse za Skotsku, Irsku, Nizozemsku.
Puno manje se radi, imas slobodne dane. Nema safety traininga, IPM i sličnih stvari. Možeš živeti zajedno sa porodicom. Svaki dan možeš do prodavnice, restorana, da prošetaš.
Inače nisam upoznao puno ljudi iz Hrvatske u hotel departmentu na brodu.
-
Inozemstvo je puno bolje sto se tice imanja normalnih uvjeta za zivot, to definitivno, iako s financijske strane na kopnu se puno teze napreduje, na brodu se relativno brzo dodje do pozicije sa 2500-3000$, puno mojih frendova je otislo u Njemacku i tu su place od minimalca 1300€- 1800€, (naravno inzinjeri, dr. Medicine i sl zaradjuju puno vise i na kopnu i na brodu) ovisno o mjestu zivljenja ako je negdje na istoku Njemacke jos se moze mozda ustediti cca 1000€ mjesecno, ali jug Minhen i veci gradovi jako tesko... iako je i to daleko bolje od uvjeta nasih Uhlje*istan drzava, pogotovo ako se ide u paru...
-
Da ali brod je izazov...ne moze zivot na kopnu da se poredi sa brodom...starim,ostavio sam okeance,razmisljao o Nemackoj,i na kraju zavrsio na recnom brodu..nekako taj sistem rada mako radis malo kuci mi se vise svidja od kopna-radis celu godinu za jedan godisnji...vise slobode nakon robovanja,posetiti nove portove,upoznati jos ljudi...za sada ima jos puno toga da se prica nareenim generacijama,mislim da ,Boze zdravlja,dok god budem mogao da hodam ostajem na brodovima..svima zelim da im se snovi ostvare -za buduce pomorce-pa da citamo Vase recenice za par godina ovde..
-
Rad na brodu svakako donosi vise uzbuđenja nego rad na kopnu. Putujes puno, vidis razlicite zemlje, kulture, upoznajes razne ljude...
Rad na brodu i rad na kopnu se u mnogo toga razlikuju, imaju svoje prednosti i nedostatke.
Ja sam isto navikao nekako na brod i baš da vidim koliko će da mi nedostaje nakon par godina.
Inače je rad na brodu, prema mom skromnom mišljenju, jedno jako pozitivno životno iskustvo i mogao bih da preporucim mladim ljudima da se upuste u tu avanturu.
-
@Jovana_Bg
Kad stanes i osvrnes se, ako nemas decu da sa njima putujes tada ti je uzalud vreme protraceno. Pa ne znam sta da si osvojila.
Jer na kraju, sve se svodi na jedno. To je da li si istinski zivela onako kako bi zelela, ali po tvojem postu bih rekao da nisi. Da li zaista zelis na brod? Istinska sreca se skriva u samom nacinu penjanja na vrh planine.
U gradovima 100% sam siguran da je vecina ljudi nije srecno, zato i zeli da ode. Prvo dodju sa sela u grad, potom iz grada odu ko zna gde i ko zna kad. Potom bi da se vrate, ali i da ostanu tamo gde jesu, velika je to nedoumica ne znati sta hoces, prodju 10 godina kao nista, kazu bas je brzo proletelo.
Da li ste znali da u jednom danu sporije tece vreme nego u godini dana, nakon sutrasnjeg dana znas sta si, dokle si stigao, i dokle jos uvek mozes da ides, jer znas istnski sta hoces, imas cilj pred sobom, i nista te ne moze da spreci da gajis ciljeve prema kojem bi svaku svoju trunku energije usmerio ka njegovom izvrsenju. Lutati morima da zivis onako kako drugi hoce ponizavajuce je, ma bio i kapetan broda ti brod ne mozes da vozis gde ti hoces vec kako ti kompanija od tog lanca kruzera odredi da ides, i ne mozes da biras kad ces da se vratis i koliko da budes na brodu, jer pre nego sto i krocis, nogom na brod imas izbor da biras.
Sta su sva ta putovanja ono sto ti zaista jesi?
Mozes se opredeliti da odes, ili da ostanes ali uvek nastoji da budes srecan, i uvek koracaj siroko, tamo gde stanes hrast ce izrasti.
Tamo gde hodas, potok ce poteci.
Nisu sve pare ovog sveta bitnije, jer da se ne lazemo to je samo papir, prema parama sam ravnodusan, zaista jesam i oduvek sam i bio.
Zelim ziveti mirnijim i ispunjenijim zivotom, bez briga, bez stresa, bez zurbe, samo to i nista vise, samo to. Ali uvek postoji nesto vise od toga, da mi je bar imati bastu pokraj kuce, da mi je bar otici u kafanu po jos jedno pivo, jer, bice malo. Potrosice se, bojim se.
Da mi je bar samo otici na taj kruzer! Da mi je bar samo okustiti koju drzavu na kruzeru, da vidim i sveta malo a i kazu da se lepo zaradi, ali ne znati ono sta ce ti to, jer ako bi samo isao cisto radi cilja, onda odustani, jer za ciljeve trebas imati vise ciljeve kao naprimer, kad bi otisao na taj kruzer i video sveta tada bih naucio i engleski kako treba, bio bih vredniji za jednog jos coveka sto prica neki strani jezik, kad bih naucio engleski na kruzeru i bio npr u njujorku ili video kip slobode tada bih mogao bez problema da procitam one reci sto pisu na statui o kipu slobode, tada bih mogao i deci svojoj da kazem da i oni znaju.
Kada bih zaradio pare na kruzeru, stekao bih poznanstava, mogao bih naucim jos neki strani jezik. Tada bih kupio kolibicu na Zlatiboru i tamo gajio pecurke ali bih predhodno pre toga naucio sve o pecurkama i starom siru kako se pravi i pije vino.
Kada bih sve to uradio, tada bi mi bilo malo, jer kad bih bar kupio neka bolja kola ili napravio sobu za sina, tad bih bilo jos nesto vece.