Forum
Posao na Brodu => Price Veterana ~ Cruise Ship Job Veterans => Price => Topic started by: sirenaaa on 26/October/2015
-
Ovo nije obicna “prica”, malo je drugacija od ostalih na forumu.
Necu pisati o svom iskustvu sa broda, da li je tesko ili ne, ni kako je prosao let. Pisacu Vam o njima, ELITI koja dolazi na kruz.
Citali ste vec i culi kako su glupi, najcesce je pitanje “A vi tu spavate ili idete kuci svako vece?”.
Na pitanja o Srbiji ili ti Seberiji ili kako vec izgovore i to da li imamo struju sam takodje oguglala, kao i na ona sta i gde jedemo, koliko nas spava u jednoj sobi… Ima ih raznih…
Srela sam glupe ljude, pa jednostavno da ne verujes da neko moze biti toliko glup!
Srela sam takodje divne ljude koji ti postanu dragi tokom tog kruza, i kojih se posle rado setis. Ne mislim da su dragi samo zato sto su bili fini i dali ti kovertu sa 100 ili 200 dolara, kupili neki suvenir ili ti dali broj telefona i e-mail da im se javis da ti pomognu da dodjes u Ameriku, ma i da zivis kod njih. Dragih i dobrih, kojih se i danas setim i ako mi nisu dali nista sem najiskrenijeg osmeha i zagrljala…
A tu su i oni, sto ih zovemo snobovi, animals-i (mada to ne volim jer nazivajuci njih tako vredjamo zivotinje) i svim ostalim recima koje imamo samo u nasem recniku.
To su oni koji su dosli na poslednji kruz tipa Aljaske ili Havaja, kruz koji je naravno jeftin do te mere da im je jeftinije da budu na brodu 10 dana, jedu i piju nego kuci…
Ima takvih i na skupom kruzu, ma svaki dan sretnes makar jednog takvog. Ima takvih uvek oko nas, ali kad ih sretnes u "obicnom" zivotu mozes da im obrusis, okrenes se i odes. Ali na brodu ne!
E ako znate o kojima pricam, sad cete moci da procitate moje iskustvo sa nekima od njih…
Juce sam sedela sa drugarima i smarali su me da im pricam o brodu i gostima (meni su price o brodu i gostima smor najveci, bolje da cutimo nego da samo ja moram isto da meljem, evo vec godinama i odgovaram na ista pitanja). Ubedili su me da im ispricam situaciju sa najglupljima i najbezobraznijima… Sinoc, prepricavajuci im top 3 sa poslednjeg ugovora sam se zajedno sa njima smejala jer sad to jeste smesno ali tada, u tom momentu su “probudili” bes u meni koji nisam ni znala da iko moze, pomerili mi zivce kao niko, uvredili me pa da kazem i ponizili.
Obratite sad paznju kako se na brodu narucuje iz room service-a, na kom delu broda se nalazi i kako se uzimaju “orderi”. Ukoliko ne radite na brodu, trebace vam informacija da biste razumeli.
Znaci, imamo breakfast cards, putnik popuni tj oznaci sta zeli, cekira kvadratic, obelezi vreme od kad do kad da mu se dostavi i okaci na vrata… Nocna smena pokupi kartice, sprema a svi dostavljamo.
Orderi se uzimaju i naravno preko telefona, putnik nazove kaze sta zeli, OVAJ NA TELEFONU PROVERI SA NJIM JOS JEDNOM, mada uglavnom i dva puta da li je sve obelezio i sprema se i nosi…
E sad, cesto oni ne obeleze na kartici ili ne kazu preko telefona nesto, zaborave ili se predomisle, ko ce ih znati pa ocekuju da ces ti to svakako doneti.
Zaboravio je da stavi kafu ali Boze moj kad vidi da je nemas pita te gde je i gleda i ti mu kazes kako nije problem i kako ce ti biti zadovoljsvo da se po istu vratis, spremis je i doneses. Moras tako, usudi se da budes bezobrazan pa da to iskoristi, napravi oko toga citavu dramu i zali se. Bi ja, uf koliko puta ali treba mi taj posao, plata pa progutam, nasmesim se a u sebi sam mu i mamu, i tatu i babu ma sve…
Na princess se room service nalazi na samom, kako se to kaze aftu, tj u zoni 6, a ima ih 7. Brod je dugacak, mislim 290metara… Ti vidi koliko ima do zone 1 ili 2 gde naravno ima putnickih kabina…
Nije malo, gore dole, million puta dnevno, pa dok sacekas lift… Dovoljno da posle podne svi pokusavaju da izbegnu dostave na forward, pogotovo jer su tamo i jeftinije sobe i sanse za baksis… pa vrlooo malo.
Pisem iskreno, iskrenije od ovog ne moze :D.
Situacija 1: “Where is my tomato juice?!!!”.
Bilo je to na rodjendan mog brata, jako sam dobro upamtila dan. Probudila se, pila kafu, nisam zvala kuci zbog razlike u vremenu, poslala poruku na viber, cestitala mu i naravno smorila se, bila na ivici da se rasplacem jer sam opet njegov rodjendan propustila.
Znaci, dan mi je tako poceo, nisam raspolozena i samo cekam pauzu od tri sata da se ko covek isplacem i nazovem ga… Ugasila sam cigaru, progutala suze, smirila se malo i idem da radim.
Tuzna sam, samo fali da me neko pita sta mi je pa da se rasplacem, ali dajem sve od sebe da se ponasam normalno i smejem, smeskam ma sta god, sve po pravilima…
Dorucak busy, kartica pun k, jos se i ne skidaju s telefona, zvoni, ne prestaje. Uzimam order da nosim, standardno, kafa, orange juice, neki kroasani sta li i idem na deck 9 soba 2 nesto.
Kucam. Otvara mi covek, ulazim u sobu uz sve kako ste, da li cekate da idete napolje, evo vasa kafa bla bla bla… Na dvosedu lezi morz! Cuj morz, jadna, mlada je, ima oko 30tak godina i kunem se preko pa recimo 120 kila na visinu, otpilike metar i zelja za rastom.
Namesim se ja i njoj, pitam je kako je a ku… ne odgovara. Ni prva ni poslednja. Navikla sam. Spustila sam tacnu, okrenula se prema njenom muzu i pruzam mu papir da potpise a ona “gde je moj sok od paradajza?
Okrecem se prema njoj, u momentu ne zbog toga sto pita nego nacina i tona na koji je to uradila. Zbunila sam se, jel moze neko biti toliko odvratan?
Ponavlja, jos visim tonom, sa odvratnim izrazom lica koji nisam zaboravila i vice “pitala sam te gde je moj sok od paradajza”. I ja tako sva u cudu pogledam onaj order i lepo joj odgovorim kako ga nije narucila.
Ajd jos da znam da je neko drugi odgovorio na telefon i uzeo porudzbinu mozda bi i posumnjala da je zaboravio da oznaci ali s obzirom da lik nikad nista nije zaj, a vec drugi ugovor radimo zajedno znam da laze.
Kaze ona meni kako jeste narucila. Dere se. Muza jadnog sramota, pa sve kroz zube joj govori kako nije narucila sok od paradajza nego od narandze.
Crven kao bulka, jadan covek u zemlju da propadne. Ona njemu odgovara pa sta i ako nije, htela je.
Mislim se mars bre ku.. jedna! Pogledala me i kao da sam ja njen licni sluga, rob, njeno vlasnistvo, ma ni ne znam koju rec da uporebim kaze ti ona meni kako hoce sok i hoce ga “NOW”. O da ti m… ja je…
Sta cu, trudim se da se maksimalno suzdrzim i iskuliram, a ubila bi je da mogu. Oterala u 3 ….. puknula samarcinu kobili bezobraznoj al ne mogu… . Mislim mogu al sta onda… i onako nije moj dan, gusi me sve i samo mi je takva budala tad falila.
Umesto da sam kuci sa mojima, sedim na rucku ja idem po brodu, nosim dorucak lenstini koja nije u stanju da sedne na krevet kad sam u usla u sobu i kaze je..no zdravo! I jos moram da cutim i smeskam se takvom olosu.
Kazem, drsko dobro (da ja njoj stavim do znanja da je bezobrazna) vraticu se i doneti sok!
Izlazim napolje, jedva cekam da zatvorim vrata i ne gledam budalu, od besa mi se skupile suze u ocima. Ma slomila bi nesto ili nekog da sam mogla. Sta sam bre ja? Odakle ti pravo da se tako ponasas kravo jedna, bednice, ma sve najgore.
Papir sam u momentu zguzvala a najradje bi ga njoj gurnula u usta… Ulecem u room service, besna, kipim, sklanjaju mi se svi sa puta… Derem se kako moram nazad kod k…e odvratne, kako ona sebi daje za pravo da mi govori kroz zube i naredjuje i kako djubre ceka da se vratim. Sve svece sam joj skinula, znate da imamo psovke koje ne postoje ni na jednom drugom jeziku, filipinci i meksikanci razumeju samo dve reci ali im je vise nego dovoljno.
Uzimam sok, stavljam na tacnu i ajde gacaj nazad i nosi cudovistu! Stojim u liftu, besna da besnija ne mogu biti, kao da sam ja tamo sto volim i kao da idem nazad da joj dam jer mi je simpaticna i ljubazna. I tad mi je sinulo…
Zapravo, nisam ni razmisljala o tome, samo sam skinula celofan sa case (sve mora biti zatvoreno), pljunula i nasmesila se! Jao, kad bi vi znali koliko mi je bilo lakse!
Uvek sam govorila da cu nekom pljunuti u kafu, toplu cokoladu ili cedjenu narandzu koju naravno naruce kad operes sokovnik… Toliko dugo sam radila u sanku i toliko puta su me iznervirali, ili bili drski ali nikad nikome nisam niti bi. E pa vala bilo je vreme da gospodja ku..a bude prva!
Ja vama ne mogu opisati koliko mi je bilo lakse posle toga!
Vratila sam joj plastiku preko case, fino zategla, malo promuckala i da vidis! Besna? Ja? Vise ne! Ona ne zna da sam pljunula u njen je…. sok niti ce saznati, ali sam ja znala i to mi je bilo vise nego dovoljno.
I otisla sam opet na forward, pokucala, otvorio je naravno njen muz i tek sam tad shvatila koliko mi ga je zao. Izvinjavao mi se i zahvaljivao 10 puta i ja sam najiskrenije rekla da mi nije bio problem nego zadovoljstvo i covek je kao salu shvatio kad sam mu dobacila da ne moram ja da zivim sa njom i da uziva u svom danu :D. To sam i mislila…
Brata sam posle nazvala, pricala sa mamom i sestrom, i kad su me pitati kako sam, kako mi je prosao dan rekla sam im odlicno. Pa i jeste na kraju :D
Mozete me osudjivati, kritikovati i pametovati mi, ali ja sam ponosna na sebe i nemate pojma sa kojim sam joj zadovoljstvom pljunula, i sutra bi opet.
U sustini, kao sto sam napisala nije to nista posto ona ne zna ali meni je srce bilo na mestu. Cuj, ti ces mene dr..ti.
I tako, samo da znate da rad na brodu i ti ljudi tamo mogu da pomere svaki vas zivac i nateraju vas da razmislite da li vama treba to, da budete neciji sluga. Ili, uvek mozete da im pljunete, date prljavu kasiku ili viljusku ili cak, (sto znam da su radili) prljavom salvetom ispolirate casu. A mozda je neko u nju pre toga kinuo?
-
:bathtime: like a boss :giggle:
-
E ako si! :yeah:
-
Opravdano) da e pricam sta u kuhinji radimo)))
-
Bravo! :clapping: Ako si to uradila! To je pobuna "malog čoveka" protiv sistema i gostiju koji vas tretiraju kao robove a kao da su vam oni robovlasnici! To je očigledno bio jedini način da joj vratiš milo za drago.
U principu, ne pratim ovakve vesti ali ovo mi je ostalo u sećanju, ne piše iz koje godine je vest ali davno sam ovo čitao i mislim da ćeš ovo sa zadovoljstvom pročitati. Konobar se bahatom gostu ispišao u čašu! :yahoo:
http://www.srbijadanas.com/clanak/prica-sa-beogradskih-splavova-mokrio-sam-gostu-u-pice-jer-mi-napravio-pakao-na-poslu-25-02
:rofl:
-
Hahaha tako treba carice, možda nije ni dovoljno što si pljunula, trebalo bi joj ubaciti još nekih tjelesnih izlučevina :clapping:
-
Opravdano. :)
Jesi dobila od muža bakšiš? Mogao je i tako da se izvine.
-
:run: :run: :run: super je ova podrska :).
Ivane, clanak je super i objasnjava zasto nikada ne trebati zaj... konobara.
Sefe, naravno da mi nije dao baksis, da jeste napisala bi i podelila sa vama koliko. Mozda je hteo ali nije smeo od gospodje olosa. Mada, sve i da je ponudio, ja od njih ne bi ni uzela. Zahvalila bi se i rekla da nije potrebno ;)
-
Odobrenje iz UAE. Da bude lakse osjetis olaksanje u dusi smjeskas mu se dok on ili ona elegatno dizu podizu i naginju casu i jos elegantnije gutaju hehe.
Sent from my SM-G530FZ using Tapatalk
-
Pa da, moja je koleginca jednom bracnom paru koji su bili AIR pljuvala svakodnevno nebitno da li je ona sluzila ili neko drugi! Da bi na kraju od njih na kraju kruza dobila najveci tip! Pa ti vidi! i ja sam bila na rubu ali ipak mi je za redukciju stresa Grey Goose vise pomogao tako da je bilo na ovo uvo udje na ono izadje....
-
Priča je vrh, s hepi endom :run:
Kakvih sve gamadi ima to je strašno :(
-
Ovakvo ponasanje je neprihvatljivo i neprofesionalno. Ukoliko vam se gosti ne svidjaju nemojte ici na brod ili mjenjajte posao.
-
Tebi je prihvatljivo gore opisano maltretiranje?
Ni jednu rijec nisi rekao protiv, bice da se slazes.
Spominjes profesionalnost. Tvoja profesija bi se srozala u blato kada bi ju ti branio.
-
Prihvatljivo je. Imao sam i ja panjeve na sekciji. Od 20-tak stolova mora jedan biti takav. Sam se smjeskas i prodje kruz i idemo dalje.
Nemam se ja sta slagat ili ne slagat, to je tako u ugostiteljstvu i uvijek ce biti, oni koji rade znaju to i prihvacaju, moras biti iznad toga.
Imao sam puno losih situacija i nikad mi tak nest nije palo na pamet.
To se tako ne radi, vecina gostiju su ok i na njih se treba bazirat i ne zamarat se panjevima.
-
Nisam nikad radio u ugostiteljstvu, pa ne mogu da prenesem neko svoje iskustvo u tom smislu, ali po mom mišljenju - budala je uvek bilo i uvek će biti, bilo kakav rad sa random ljudima je takav, neizbežan je kontakt sa psihičkim bolesnicima, intelektualno ograničenim ili emotivno nezrelim ljudima... ili ljudima koji baš tad imaju "žutu minutu"... ili su pod nekim stresom koji ih je izbacio iz ravnoteže, ili su pod jakom terapijom, ili zaboravili da uzmu terapiju, ili su baš tad pod uticajem nekih hormona, hemije, alkohola, možda su nesrećni, ili pak veštački presrećni/utripovani, ma bilo šta.
Uslovno rečeno, lepota rada na brodu je da ti je svako tu samo privremeno, pogotovo budale - nisu ti te individue bile ništa pre tog susreta, neće ti biti ništa ni nakon susreta, potpuno su nebitni slučajni prolaznici u tvom životu. Neka se ponašaju kako hoće i neka rade šta hoće, sve dok ne narušavaju tvoj fizički integritet, a psihički narušavaju samo onoliko koliko im dozvoliš. Ne tiču te se te individue, to su nule, statisti, generički pozadinski likovi. Nisu ti ni komšije, ni rođaci, ni sugrađani, ni kolege, ni zemljaci, ni profesori na fakultetu, ni ljubavni partneri, ma niko, oni su ti niko i ništa. Nisu postojali u tvom životu do juče, neće postojati ni od sutra.
I što se onda potresati - na jedno uvo uđe, na drugo izađe, smeškanje, klimanje glavom, odjeb u sebi, ćao. Život je nešto drugo, ne slučajni prolaznici.
E sad, naravno, lako je meni da pričam kad to ne doživljavam, priznajem, ali ipak...
-
Treba podvuci crtu kod sta moze a sta ne moze raditi putnik za pare kojim plati krstarenje.
I bas zato sto bi SAV brodski menadzment stao na stranu love, ja stajem u obranu obespravljenih koji su za profesiju odabrali sluziti druge.
Da ima pravde, debela bi popila samar I nogu u guzicu u prvoj nadolazecoj luci.
To sto smo kao radnici na kruzerima podcijenjeni u ocima drugih, krivica je onih koji dozvole da se sa njima pomete pod.
Za sve kategorije koje Princ navodi, mogu reci samo 'sta takvi pacijenti imaju traziti na krstarenju?'
-
To su ljudi. Šareni ljudi. Ne polaže se psiho test pre dolaska na krstarenje. Pitaju ih samo da li su imali proliv/mučninu i ženske osobe da li su trudne. To je sve.
A šarenih ljudi ima svugde - u prevozu, na ulici, u raznim čekaonicama, redovima, u najbližem komšiluku, u porodici, među nama ovde na forumu, u prodavnicama... Ima ih svugde. I uvek je negde NEKOM deo posla da ih "trpi". Uvek. Ne možemo ih sve išutirati sa planete nogom u guzicu. Jednostavno, oni su tu i oni su deo društva.
E pa jbg, ugostiteljstvo podrazumeva i povremeno trpljenje tih "teških" osoba. Naravno da postoji granica, ali insistiranje na nekakvom soku od paradajza je sviranje onoj stvari. To je onaj tip situacije kad nekom šapneš uz namigivanje "Ma pusti, vidiš da je budala". Znači skontaš da je neko budala i ne spuštaš se na njegov nivo, nego pružiš neophodni minimum usluge i ćao. Imaš važnije/vrednije stvari u životu nego da se cimaš zbog nebitnih likova i njihovih nebitnih tripova. Izbrišeš ih, precrtaš ih u glavi, ne zanimaju te, ni oni ni njihovi sokovi od paradajza.
Kao što rekoh u prethodnom postu - dok te fizički ne ugrožavaju, samo od tebe zavisi koliko im dozvoljavaš da te psihički izbace iz ravnoteže, koliko ćeš da uđeš u "igru", u "klinč". Ne moraš sebi da daješ ulogu "žrtve", jednostavno uvidiš da si iznad tog blatnjavog gmizavca koji uzaludno palaca jezikom. Takvi ljudi ti ne predstavljaju ništa više od izvesnog procenta tvoje plate. I tu se njihova uloga u tvom životu završava. Neka im ga sok od paradajza. Na.
-
Ok, razumijem da se sefovi trpe, ali kada ti je svaki od 4000 putnika sef, onda je to pakao.
-
Ljudi ili nisu svesni ili prosto nikada nisu doziveli da se prema njima, totalno nepoznat covek, ponasa kao prema govnetu. Zato tako blago i reaguju.
Odakle pravo nekom majmunu, ko je platio krstarenje od 10 dana da se ponasa prema tebi kao prema robu? Ili bilo kom coveku, nevezano za brod, koga treba da usluzis?
Preko nekih stvari se jednostavno ne moze preci, a posto neke kompanije, firme, dozvoljavaju svojim musterijama da rade sta zele a briga ih za svoje radnike, onda potpuno podrzavam ovakav pristup. Stavise, ovo je i blago. (ne kao zlato, nego blaze ;) )
-
P.s. Tek sad videh sefov pretprosli post.
Svaka cast. Sve si rekao u jednom komentaru :uzdravlje:
-
Ja sam na Disneyu u diningroomu nesto malo vise od 7 mjeseci i jos nisam imao gosta koji me je "izuo" iz cipela, tj. ne vidim uopce nacin na koji bi me gost mogao iznervirat, pogotovo da mu pljunem u hranu/pice, to se meni ne moze dogodit nikada. Ugostiteljstvom se bavim 20 godina i kada bih nekome pljunuo u hranu/pice pljunuo bih u stvari u cijelu profesiju, a to sebi ne mogu dozvoliti. Kada se bavite ugostiteljstvom morate se pomiriti sa cinjenicom da ste "sluge" koji gostu lizu d*** i za to su dobro placeni, pogotovo u americi i zapadnim zemljama , i taj posao morate donekle volit i postivat. Zato ugostiteljstvo nije za svakoga, a danas bogami svakakvi rade taj posao.... a pljuvanjem u hranu/pice pljuvate u profesiju i dokazivate da nemate karakter !
Sent from my iPad using Tapatalk
-
Naravno, pošto nisam u toj koži, ne mogu objektivno da komentarišem situaciju. Tako da je ovo moje pisanje više u fazonu razgovora uz piće, razmena mišljenja, diskusija. Interesantno mi je, jer ima dosta psihologije. Da nije bilo natal-ove poruke, uzdržao bih se, a ovako vidim da i među konobarima ima nekog ko misli slično kao ja, a natal i udav su uz to i dugogodišnji profesionalci. Onda valjda ne promašujem temu baš previše.
Po meni, ta situacija nema veze isključivo sa brodskim kompanijama ili krstarenjima.
Nema veze ni sa time šta jeste, a šta nije fer. Ni sa šefovima i putnicima. Ni koliko su putnici platili krstarenje.
Ima veze sa ugostiteljstvom i "izrekom" koju svi znamo:
"Mušterija je uvek u pravu".
I ima veze sa balkanskim mentalitetom koji se tradicionalno lati toljage čim mu nešto nije po volji. I zato ekonomski prosperira i izvozi mladu radnu snagu.
Nego da se vratim izreci da je mušterija uvek u pravu. Ona znači baš to - mušterija je uvek u pravu, a ne samo kada to nama odgovara.
Zapravo, tu se radi o tome da se problemu sa mušterijom tako pristupa - nebitno šta ti lično misliš, nebitno ni šta stvarno jeste, bitno je da se situacija postavi na taj način i da se u skladu sa time i rešava, a ne konfrontacijom, ubeđivanjem i osvetom.
To je ugostiteljstvo, uslužna delatnost, hospitality industry. Tako funkcioniše. Ko to ne želi da prihvati, neka se bavi uzgojem cveća.
Nema rasprave ko je šta rekao, kako je rekao, da li jeste ili nije naručio, bla bla.
Kad do nesporazuma dođe, on se "hendluje" ovako: Izvinjavamo se, izgleda da je došlo do greške, odmah ćemo to ispraviti. Ili tako nekako u tom uslužnom smislu.
Ako nesporazum ne može da se reši ili eventualno eskalira, to se diskretno prosledi višoj instanci, koja će to da reši na drugačiji način.
Što se broda tiče, prijavite takve pacijente, oni budu obeleženi u sistemu i ako nekad kasnije ponovo dolaze na kruz, brod bude unapred upozoren na njih, zna se ko su, kakve su probleme pravili u prošlosti i kako da se postave prema njima. Ali to je druga priča, da se vratim pojedincu u datoj situaciji.
Odnos između zaposlenog i mušterije nije privatni odnos između Marije i Jannice, već uslužni odnos između kompanije i mušterije. Marija je predstavnik kompanije, zapravo je posrednik koji je plaćen za pružanje usluge. Ono što Jannice izvoljeva, Mariju ne bi trebalo da dotiče, jer to nema veze sa njenim privatnim životom. Marija nije tu da se raspravlja i utvrđuje činjenice ko je šta rekao, nego da uslužuje, za to je plaćena i na taj posao je dobrovoljno pristala.
USLUŽNA delatnost. Uslužuješ. Služiš. Primaš platu da uslužuješ ljude, bili oni budale ili ne.
To nije lični, nego poslovni odnos. Ti ljudi, baš takvi kakvi su, oni su tvoj POSAO. Tanjiri i čaše nisu posao, oni su alat. Ljudi su ti koji donose novac. Njih odrađuješ i od njih zarađuješ.
Odradite posao profesionalno, stavite lovu u džep, a međuljudske odnose čuvajte za prave ljude, za svoju porodicu i prijatelje.
Budala je bilo i biće i niiiišta to ne može da promeni, ma koliko gubili živce i pljuvali ljudima u piće.
Čak i brodovi koji se ne smatraju velikima imaju preko 2000 gostiju. Hej, kolika je to masa ljudi! I oni se svakih nekoliko dana izmenjaju. Koliko desetina hiljada, pa lako i preko stotinu hiljada ljudi potencijalno prođe "kroz vaše ruke" tokom jednog ugovora... Ne biti spreman da u toj ooogromnoj gunguli povremeno pregurate i neopisane budale je naivno i neozbiljno.
Biće ih. Neizbežno. Šta je tu problem? To je tako očekivano, i mora se reći - normalno. Pa radite sa ljudima, mnogo mnogo ljudi. Ne fabrički naštelovanim androidima, već ljudima. Ne pročišćenim i selektovanim, već ljudima iz mase. Oni nisu likovi iz mjuzikla koji su uvek nasmejani i u svakoj situaciji pevaju, već ljudi. Šareni ljudi. Dobri, zli, veseli, namrgođeni, prijatni, neprijatni. Masa ljudi. I vi radite sa njima. I niko vam ih ne bira i ne pročišćava.
Ako ne možete da radite sa LJUDIMA, ili ne prihvatate da rad sa ljudima podrazumeva i rad sa budalama, onda se bavite biljkama, životinjama, neživim svetom, tehnologijom, umetnošću... ima toliko toga drugog na ovom svetu.
Zna li iko kako se ta što se bečila i zahtevala sok od paradajza zove i odakle je, šta je po profesiji? Ne. Eto, to je njena bitnost na ovoj planeti. Bila je, otišla je i ne postoji više. Zašto bi bila vredna ičijih živaca? A zna li se da takvih još ima i biće ih. Da. I? Ima li im leka? Nema.
Eto, to je moja poenta - nemojte budale da doživljavate lično. Mora ih biti i neminovno će ih biti, ali je to deo posla. Ljudi se ne mogu promeniti, ali se može promeniti pristup poslu ili, u krajnjem slučaju, radno mesto. Ako radite taj posao, radite ga profesionalno, a to podrazumeva i snalaženje u neprijatnim situacijama. Najgore je gubiti živce i zdravlje, koji se nikakvim dolarima ne mogu nadomestiti. Ako radite to što radite, onda prihvatite šta taj posao sa sobom nosi. Ne u smislu da treba odobravati neprijatno ponašanje, nego u smislu da se ne cimate oko toga previše. To je deo posla, ništa neobično, ništa neočekivano. I najbolje od svega - prolazno je, niste osuđeni da npr. sa takvim ljudima živite u istoj zgradi ili u bračnoj zajednici ili da kod njih polažete ispit od koga vam zavisi uslov za upis godine ili šta god. Oni su samo zrnca prašine. Sad ih vidiš, sledećeg trena ih oduvao vetar... ali vetar će doneti još prašine i... uzaludno je potresati se oko toga dok god se radi taj posao.
Najgore je problem "rešiti" pljuvanjem u piće. Tim nezrelim i neprofesionalnim ponašanjem se spuštate na nivo tih pacijenata i baš mi je žao kad čitam da to radite i u opštoj radosti međusobno odobravate. Znači, potpuno svejedno da li razumem kako je konobarima ili ne, cela moja prethodna priča može da bude veći, manji ili potpuni promašaj, ali pljuvanje je baš baš jadno i tu nema opravdanja, odrasli ste ljudi.
-
Prince dali ti je ovo najduzi post ? :). Cudo ali evo i ja se slazem sa svime sto si napisao, u potpunosti . Sef se dva puta zaredom u potpunosti slozio samnom, ja jednom s tobom, evo snijeg ce mi ovih dana u Miamiju,haha. I i da Prince, zdravlje je najvaznije, to je poanta. Konobarenje ( pogotovo na kruzerima ) je samo po sebi jako stresan i zahtijevan posao, pa cak i fizicki tezak. Vidim dosta konobara koji su sa 10 ak godina na Disneyu posli u .... , invalidi, neki fizicki a neki i psihicki posli u pm. Ja ne zelim biti jedan od njih. Ne znam koliko cu dugo jos raditi ovaj posao na brodu, jos ugovor dva, ili mozda 5 ili 10 godina, ali dok radim idem redovno u teretanu ( barem tri puta tjedno ) i pokusavam ostati smiren u svim situacijama koje bi neke izbacile iz takta. Nasmijem se, recem sta je tu je, zavrsit ce smjena, proc ce dan, proc ce kruz, zavrsit ce ugovor, a ja kuci pun kao brod pjevajuci,haha. Te mi misli uvijek dignu raspolozenje :)
Sent from my iPad using Tapatalk
-
Po vasoj prici, slazete se da putnik moze da radi sta hoce osim bilo kakvog fizickog kontakta? Aj mogu da razumem donekle nekog ko se nije bavio tim poslom, ali ljude koji se bave ovim poslom dosta dugo, koji su sigurno doziveli svasta, ne mogu da razumem. Ne kazem da se ova debela nije mogla istrpeti, moglo je, ali eto, devojka je tako odreagovala i to je to. Ima dosta gorih primera.
Nego zanima me, da li je vama u redu da vas gost nekog lokala naziva pogrdnim imenima, da vas maltretira oko raznih gluposti, kad kazem maltretira mislim bas na to a onda na kraju da vas za*****ava pri placanju?
-
Vi onda nemojte da pljujete u njihove sokove, supe il sta vec. Poenta moje price ni nije u tome "pljunula sam u sok" koliko da neko vidi i procita kakvi snobovi tamo dolaze. Da li zaiste mislite da je ona jedna jedina koja me je uspela izvuci iz zivaca? Da li mislite da takvih snobova nema oko nas, svugde, i bez broda? Smatram da se tu uopste ne radi o necijoj, tj mojoj profesionalnosti ili neprofesionalnosti vec o tome koliko sebi neki ljudi dopustaju i kako se ponasaju. Niko nema prava da se tako ponasa prema bilo kome, a to je nesto sto od kuce poneses. Mislis da je mene mama ucila da pljujem ljudima u sok? Naravno da ne! Ali me je naucila da nikoga, nikad i nigde ne ponizavam i ne potcenjujem, a ona je meni upravo to uradila. A tebi svaka cast ukoliko se ti i dalje smeskas takvima, ipak si ti profesionalac, ti, vi, kako god.
Pozdrav od "male sto pljuje u sok od paradajza".
-
Sve sto ste rekli ima itekakvog smisla, poanta je da sirena nije zasluzila takvo ponasanje ali i da joj je posao da pregrize jezik u takvoj situaciji i napravi sto gost trazi (pod uvjetom da se radi o casi soka a ne oralnom seksu), jer je za to placena. Ponekad je u tom svakodnevnom stresu tesko zadrzati hladnu glavu i neke stvari koje ne bismo trebali shvatiti osobno, shvatimo... Najmanja steta je sto joj je pljunula u sok - sto nikako nije bilo profesionalno od nje, ali ocito je sebi olaksala dusu jer ju je ponasanje debele Amerikanke toliko dirnulo. Vjerujem da je to bio njen nacin za "closure" umjesto da joj se ta Amerikanka vrti danima, tjednima pa i mjesecima glavom u slicnim situacijama - kao sto se meni dogadalo kad sam pregrizao jezik i ostao profesionalan pa me ta nepravda pratila i ljutila, dok nisam dogovorio sam sa sobom da nije vrijedno toga i zauzeo upravo ovakakav stav o kojem Princ prica. A do toga ne dolazi brzo, mentalitet nam je takav kakav je, a vecina nas je i pocelo s ovim poslovima u ranim godinama s nedovoljno zivotnog iskustva i vruceg srca ali i glave :D Meni je ta pljuvacka u sok najmanja steta, bolje nego da je uzvratila nesto podjednako drsko debeloj Amerikanki, izgubila posao ili koji drugi scenarij... Ali nije profesionalno i nije preporucljivo, nikad se ne zna tko odkuda gleda na brodu... Pa bi od malog problema mogao nastati veci ako supervisor nekog ulovi da pljuje u sok... Mene je jednom Amerikanac optuzio da ne zelim poduzeti nista u vezi mladih koji imaju spolne odnose u bazenu pred njegovom djecom i tvrdio mi da se to upravo dogada pred mojim ocima... nakon sto sam pogledao u bazen i uvjerio se da to sigurno nije slucaj (iako su se grlili, sto im nitko ne moze zabraniti) vratio se do mene i rekao mi je da sam "fuck*ng i***t" jer nista ne poduzimam i nakon sto je buljio u mene par sekundi, sav crven u licu odjurio na front desk i podnio complaint/prituzbu na mene :facepalm: Nazalost, nisam mu imao u sta pljunuti osim u lice, sto naravno nisam napravio, i drago mi je da je tako. A to nije bio jedini susret sa takvom osobom. Svaki puta postajete jaci i na kraju pocnete zaliti te ljude... Treba se emotivno iskljuciti, kako Princ kaze, i hladne glave reagirati, ispricati se i napraviti sto zele, koliko god bili neugodni. To je jedini nacin da pobijedite :deda:
-
Mislio sam se ne uključiti u ovu priču, ali kao čovjek i profesionalac koji je sa konobarenjem počeo sa 14 i po godina, moram napisati par rečenica.
Prvo kapa do poda za par ljudi koji su dali svoje smislene komentare, a za one koji misle da sve znaju, preporučio bih da šute ili ne kaljaju konobarski posao koji je, ne samo fizički, nego i psihički težak.
Moj prvi mentor me je naučio jednu stvar koju se i dan danas držim kao pijan plota:
Konobar mora biti četiri osobe odjednom
-trijezan
-pijan
-normalan
-lud
Mnogi misle da je konobar samo uzeti tacnu u ruke i smješkati se. E pa nije baš tako. Moraš razmišljati svojom glavom i znati što napraviti u datom momentu. Živaca moraš imati tonu, ako ne i malo više. Sve te može zaljuljati i izbaciti iz takta.
U mojoj karijeri vidio sam i imao "čast" raditi sa zidarima, stolarima, doktorima, i inim koji su došli u konobarske vode misleći da je to lak posao. A isto tako sam imao ČAST raditi sa zidarima i stolarima i inim koji su shvatili kakav je to posao i koji su imali respekt prema istom.
Čitam ovo po tko zna koji put i nailazim na ljude što poštuju druge.
Prinče - jako dobri odgovori i neznam da li bih našao nešto što bih promijenio.
Udav - i ti i ja smo iz turističkih gradova koji žive od toga. Tvoje su sve na mjestu.
Biti konobar bilo gdje a pogotovo na cruiseru je jako teško. Svi se zasljepljuju velikim svotama novca (što je i pozitivno jer imate cilj) ali zaboravljaju na teške trenutke koji mogu a i ne moraju biti sastavni dio posla.
Ovo je bilo u obranu profesije.
A sad malo u obranu crew member-a
Sirena, nemoj se naći prozvana u svim ovim postovima, iako si pokrenula lavinu, svaka čast na tome.
Pod broj jedan svi koji rade na brodu imaju pravo prijaviti gosta za ugrožavanje bilo kakvih vaših prava. Bilo to sexual harassment, psychical ili bilo koji drugi vid istog. Ukoliko to napravite prvi, imate back up i koristite lijepu uzrečicu CYA (cover your ass). Tada možete I imate pravo "napasti" gosta koji vas je ugrozio na bilo koji način. Naravno tu stupa na snagu management i koliko su oni jaki.
Sljedeće što dolazi je iz osobnog iskustva. Dva puta mi se dogodilo da sam imao harassment sa strane gosta, i oba puta sam prvi došao na red i prijavio. Slijedeće jutro gošća je došla i optužila me za seksualni napad, međutim kako sam bio prvi security je stao na moju stranu, kao i viši management na brodu, gošća je sa svim počastima ispraćena sa broda i dobila zabranu da putuje sa tom kompanijom.
Trenutno kako se nalazim na jako odgovornoj poziciji na brodu, u cilju mi je zaštititi kako CM tako i putnike. Sa punom odgovornošću mogu reći da takav putnik ne bih dočekao slijedeći dan na brodu. Postoji procedura za sve i svašta na brodu. Pa tako i za to.
Kao što je Šef rekao, puno managementa će na žalost stati na stranu gosta, ali ima nas i normalnih.
Na kraju krajeva, najvažnije je ostati hladne i bistre glave, i odraditi taktički.
Svi mi koji imamo posao koji je u uskom dodiru sa ljudima jako je teško ostati hladne glave, pogotovo kad ti krv udre u glavi i sve šišti kroz uši, ali u takvim situacijama se prepoznaju pravi profesionalci. Doći do ovog stadija je jako težak i naporan put, ali svi smo mi krojači vlastite sudbine i ponoviti ću po tko zna koji put:
Sami smo odabrali svoju poziciju ili profesiju. Nitko nije držao pištolj naslonjen na glavu kad smo potpisivali ugovor. I sami smo krojači svoje sudbine. Nisam originalan ali je ovo istina.
Sirena - jedan savjet za tebe - ne daj se, svi smo mi bili mladi i ludi, ali nas je život naučio kad treba potegnuti a kad zakočiti.
Nadam se da nisam previše filozofirao ali jednostavno nisam mogao prešutili i zadržati za sebe ovo.
-
Zapravo, nisam ni razmisljala o tome, samo sam skinula celofan sa case (sve mora biti zatvoreno), pljunula i nasmesila se! Jao, kad bi vi znali koliko mi je bilo lakse!
Vidis ja mislim da ljudi poput tebe ne treba da rade sa ljudima uopste. Ti jednostavno nisi za to. To ne znaci da ne bi bila mnogo dobar radnik za nesto drugo. Mi nismo placeni da radimo samo sa finim ljudima.
Meni je tvoj postupak deset puta gori od te gosce, to je samo dno ponasanja ili kako bih to nazavala. Prosto me sramota sto takvi ljudi kao ti dolaze iz moje zemlje. A gosca mozda ima neki psihicki poremecaj ti ne znas kakve ona bitke vodi. Ona je na odmoru I najmanje do cega joj je je da titra nekom jajca. Ti si placena da titras jajca samo to jos nisi shvatila.
Pljuvati ljudima u casu I jos osetiti olaksanje I zadovostvo zbog toga, trebala je tebe mama vise da tuce kad si bila mala.
Nije mi jasno kako neko moze sebi da dozvoli da dozivi licno gosta. Koliko moras biti glup pa sebi dozvoliti da te gost izvede iz takta toliko.