Post by: Kakun on 09/November/2018
Razlog zbog kojeg pishem sve ovo je da ohrabrim ljude koji ne vide izlaz a jako im je potreban. Rodjen sam u Beogradu gde sam ziveo ceo svoj zivot pre odlaska na brod. Zavrshio sam srednju gradjevisku shkolu, fakultet nikad nije bila opcija za mene iz razloga shto niti ja niti moja prodica nije mogla to finansiski da izdrzi. Kad kazem nije mogla finansiski da izdrzi hocu da kazem da nismo imali prebijene pare. Krpili smo kraj sa krajem i ziveli od danas do sutra. Svu odecu i obucu koju sam imao je uglavnom bila vec nechija prethodno. Kao porodica koja je bila u dugovima do gushe radio sam bilo koji posao.
Radio sam kao nocni chuvar u zatvorenoj fabrici gde mi je glavni posao bio da jurim ljude koji bi krali staro gvozdje, radio sam kao ispomoc jednom invalidu koji nije mogao da se krece, prenoseci ga sa kreveta u stolicu i iz sobe u sobu, radio sam selidbe, radio sam postavljanje bina, osvetljenja i ozvuchenja, radio sam kao paker u par fabrika, chak sam zavrshio josh jednu srednju shkolu (politehichku za plemenite metale) i istovremeno radio u jednoj zlatari za bakshish da bih ispekao zanat. Pokushavao sam svashta samo da se izvuchem iz govana.
Razmishljao sam o brodov i fantazirao kako bi bilo lepo otici, no to nije bila opcija jer sam imao verenicu iz beograda koju sam jako voleo. Bilo kako bilo idalje sam se trudio i radio shta sam stigao, chinjenica je bila da ni jedan posao koji sam radio nije bio dovoljno placen da reshi mene i moju porodicu problema. U to vreme nisam sanjao velike snove jer nisam imao vremena za to, fokusiran sam bio na sada i na trenutne probleme kojih je bilo previshe. Nisam zeleo nishta specijalno u zivotu, samo neki normalan zivot. Hteo sam da ozenim svoju tadashnju verenicu i da kupimo neko nashe mesto i da uzivamo u malim stvarima - to su bili moji najveci snovi.
Da skratim prichu… nishta nije ishlo kako treba. Problemi su se gomilali, izlaza nigde nije bilo, upadao sam u sve vecu depresiju. U jednom momentu je moja tadashnja verenica otishla sa svojom porodicom do Austrije da poseti rodbinu i nedugo nako shto se vratila odluchila je da me ostavi nakon 3 godine veze i preseli se za Austriju. Mesec dana kasnije sam saznao da se udala za nekog momka odande.
Redovno sam pronalazio vece nivoe depresije u koje sam upadao… Hteo sam da odem shto pre iz Srbije. Prijavio sam se za gift shop i zbog toga shto sam imao iskustvo sa satovima i plemenitim metalim, plus diplomu srednje shkole za plemenite metale bio sam pozvan na intervju. Iako sam znao posao i znao da popravim bilo koj nakit, nisam bio prodavac… jednostavno mi nije to u krvi. Nije mi recheno zashto nisam proshao intervju ali mi je bilo jasno da je to razlog. Nisam sebe prezentovao kako valja, nisam prodao prichu. Prestao sam da izlazim iz svoje sobe. Sedeo bih po ceo dan za kompom i tako bih provodio dane. Sve je ukazivalo na to da shta god pokusham nece uspeti, nema vishe poente pokushavati. Zashto troshiti energiju i pare do kojih sam jako teshko dolazio. Cela porodica je bila na granici prezivljavanja. Stvari su krenule na gore ako je to ikako moguce. Nije mi bilo strano da nemam shta da jedem i ponekad bih uhvatio majku kako plache… nisam morao ni da je pitam shto.
Jednog dana nam je policija pokucala na vrata i obavestila nas da mi je deda (koji je ziveo ceo zivot sa nama) na izlazu iz autobusa bio zatvoren vratima na pola, da stvar bude gora iako su ljudi vikali u autobusu da vozach otvori vrata on se nije obazirao ...dao gas i krenuo da vuche dedu koji nije mogao da isprati brzinu autobusa na jednoj nozi koja je bila napolju. Pao je i noga je otishla pod tochak gde je bila otkinuta istog meomenta. Deda se borio josh par dana u bolnici ali ga je srce na kraju izdalo. Da, mislim da sam tada izgubio veru u sve i izgubio bilo koju volju za zivotom.
Vishe sam bio biljka nego chovek… kao ranije sedeo bih u kuci i ne bih izlazio, nisam imao para ni volje da probam ishta. Ne mogu iskreno da se setim koliko je ceo taj period trajao dok se nisam malo povratio. Mislim da je bilo par meseci svakako pre nego shto sam se malo opasuljio. Moja tvdoglavost i najbitnije snaga volje me je vratila da josh jednom neshto pokusham… bilo shta. Nije me znimalo shta je to neshto samo da se izvuchem.
Video sam poziciju za zatvorskog chuvara na internetu ali sam u isto vreme aplicirao u safe cruise za posao stage crew. Za ovaj posao sam aplicirao zato shto je ortak sestrinog tadashnjeg dechka (sadashnjeg muza) otishao na tu poziciju i zbog mog predjashnjeg iskustva su me bodrili da se oprobam u tome. Za posao zatvorskog chuvara se prijavilo oko 250 ljudi… da skratim prichu - proshao sam sve fizichke i IQ testove i bio u poslednjih 7 na intervju.
Nisam dobio posao. Iako meni to tada to nije izgledalo ali to je mozda najbolja stvar koja mi se ikada desila u zivotu. Zatvorio sam se u sobu ali ovaj put iz drugog razloga. Skinuo sam sav materijal sa interneta koji sam mogao da prochachkam u vezi stage crew-a, a u to vreme nije bilo mnogo toga shto sam mogao da nadjem i napisao sva pitanja na jednom papiru i odgovore na drugom papiru. Uzeo sam kinder jaje i napunio ga malim papiricima sa brojevima na njima. Otvorio bih jaje i izvukao broj. Prochitao bih pitanje sa tim brojem i krenuo da deklamujem… Ovo sam radio 10 dana po 100 puta u jednom danu. Ponavljao sam toliko puta da sam sam sebio bio dosadan i onda bih napravio 5 min pauzu i pocheo iz pochetka. Pozajmio sam 800e od babe da bih isfinansirao sve ovo, shto su tada bile astronomske pare za mene koji nije imao 1000rsd kod sebe.
Dan intervjua je doshao jako brzo i ja sam bio jedini za svoj department. Ostali su bili konobari, fotografi i mesari. Dolazi red na menei intervju traje izmedju 10 i 15 min. Italijan koji me je intervjuisao se predstavlja, postavlja mi prvo pitanje i ja krecem da deklamujem celu prichu nadovezujuci na njegovo pitanje sva moja pitanja koja sam pronashao tako da mu onemogucim da me ishta pita. Pricham svih 10 do 15 minuta i chovek me je na kraju samo pitao dal sam koristio zashtitnu opremu tokom svih tih fizikalija sa binama itd. Kazem da i nabrojim zashtitnu opremu i to je bilo to. Dobio sam posao!
Bio sam pozvan posle mesec dana od Princess-a na prvi april. Mislio sam da me sprdaju jer je ipak bio prvi april a ja sve shto sam dotakao nikad nije uspelo. Tako da je ovo sasvim moguce neka glupa neslana shala, i istovremeno nisam ovo dobio od Safe Cruis-a vec direknto od Princess-a shto nije imalo smisla jer je Safe Cruise trebao da me obavesti prvi o polasku itd. Kontaktirao sam njih i oni su mi trazili da im prosledim mejl i nako shto sam to uchinio oni su potvrdili autentichnost e-maila.
Shale nije bilo i ja sam otishao za LA da se ukrcam na Golden Princess kao Stage Crew, plata astronomskih 1600USD!!! Sa tim parama mogu da zivim kao car zauvek... tako je to barem meni delovalo dolazeci od nichega :)
Pozdravljam se sa rodbinom i sedam na avion prvi put u zivotu. Polecem i ne mogu da se nachudim chuda niti da skinem osmeh sa lica. Prvi put u avionu i prvi put za josh mnogo mnogo stvari koje ce tek doci. Presedam u frankfurtu i secam se kada je klopa bila doshla u avionu na onim posluzavnicima njihovim ja stavljam to sebi u krilo i mala devojchica do mene od mozda 8-9 godina mi pokazuje kako da izvuchem sa strane sedishta onaj drzach za klopu. Osecam se kao totalni debil ali sam idalje nasmejan i srecan.
Ovo je prvi deo koji opisuje kako sam od nule doshao do 0.1 nechega... kucam dalje kako sam od 0.1 nechega doshao do nechega malo boljeg :) i na kraju gde sam sada i ka chemu gazim dalje
Nadam se da ovo pishem u pravoj temi
CEO premesti ako sam neshto zabrljao :smack:
Post by: Princ na belom brodu on 09/November/2018
Quote from: Kakun
Nikad nisam umeo dobro da pishem, pogotovu ne o sebi. Sve jedno, evo pokushaja pa kud puklo.
Braaateee... :pad: ... pišeš za medalju. :clapping:
Post by: Kakun on 09/November/2018
Braaateee... :pad: ... pišeš za medalju. :clapping:
LOL, ne bih se slozio sa time ali hvala! :D
kad ugrabim opet vreme nastavljam dalje prichu :)
Nadam se samo da ce nekome ovo pomoci i pogurati ih napred ka nechemu boljem.
Post by: mileeena10 on 09/November/2018
Post by: Kakun on 09/November/2018
Stizem u LA.
Po instrukcijama koje sam dobio u koverti od Princess-a izlazim ispred aerodroma da pronadjem mini bus koji treba da me transportuje do hotela. Dok sam nashao lokaciju na kojoj sam trebao da budem uspeo sam da se izgubim tri puta. Na neku ludu srecu sam naleteo na neke nashe momke koji su ishli na isti brod i jednostavno sam im se pridruzio i pratio ih gde god da su oni ishli.
Iskreno sam se osetio kao jako mala i nebitna osoba kada sam izashao napolje. Grad je jednostavno megaloman, neblakoderi na bilo koju stranu da se okrenesh. Nisam mogao da prestanem da zevam shto u neblakodere, shto u ljude koji na neki charoban nachin nisu videli ono shto ja vidim. Nemo sam sve ovo posmatrao dok minibus nije stigao.
Ostalo nije ni bilo toliko bitno. Stigli u hotel, vecherali, prespavali i ujutru stigli pred… mini grad na vodi. Ukrcavam se i na samom ulazu me cheka Senior Production Manager koja me upoznaje sa brodom. U tom momentu zapravo nishta nisam zapamtio jer ima previshe koridora, zavijutaka, prechica. Jedan deck gore pa tri dole, niz i uz stepenishte. Jedino shto sam zapamtio je M1 vodi pravo do crew mess-a. Na kraju krajeva zar hrana nije najbitnija? :D
Ostavljam stvari u kabinu koju delim sa Indijcem koji mi pokazuje da zivimo tachno iza pozorishta shto je vishe nego savrsheno. Chak i da hocesh, ne mozesh da kasnish na posao. Velichina kabine je manje vishe velichina moje sobe u Srb tako da nemam shta da se zalim.
Imam par treninga za taj prvi dan i dve predstave popodne gde cu raditi na spot light-u. Absolutno sam odushevljen svime na brodu. Ono shto pamtim je da sam seo za spot light to veche prvi put u zivotu jer nikad nisam radio na spot light-u pre toga i imao sam gadan osecaj da cu neshto zabrljati. Krece predstava i ja pratim osobu na stage-u sa spot light-om i u isto vreme osecam kako gubim ravnotezu. I mislim se u sebi “Ladno cu da se onesvestim prvog dana na poslu.” Trebalo mi je dobrih deset minuta panike u mojoj glavi da shvatim da se zapravo brod po malo ljuljushka i da se zapravo ja necu onesvestiti na svom prvom radnom danu.
Dani su prolazili i ja sam ulazio polako u rutinu, uchio sve shto sam mogao da uchim i uvek trazio josh.
Prva dva meseca sam joshuvek bio u nekom grchu gde sam ochekivao da ce sve poci naopako kad tad. Da cu ili biti poslat nazad kuci ili da necu dobiti platu ili neshto… ne znam zapravo shta ali samo taj osecaj nesigurnosti, grcha i neke strepnje.
Idalje sam bio u neverici kada sam video prvu platu na rachunu. Brze bolje sam izashao na prvi turn around u Sijetlu i otishao u Ross (klasika) i potroshio 1000$ da kupim sve osnovno shto nisam imao. Bukvalno gace, charape, majice, cipele… prvi put posle ne znam ni ja koliko dugo sam imao dvoje para patika. Uglavno sam do tada imao jedan par patika pa...dokle traje.
Kao shto rekoh, tek posle dva meseca sam krenuo da se opushtam i da razumem da je ovo zapravo normalan zivot. Radish, placen si, imash krov nad glavom, hranu, dovoljno para da platish turu pica, da izadjesh na vecheru… sve shto ti treba.
Ne postoji jedan jedini razlog zashto ne bih trebao da budem srecan. Chak je i teretana besplatna, krecem da treniram i da se hranim zdravije nego ranije.
Stize novi Senior Production Manager iz Juzne Afrike i nikad pre niti posle toga nisam radio sa boljim menadzerom. Za prva dva meseca sam nachio sve i sada se prijavljujem za sve moguce dodatne poslove. Kad god smo bili u luci i ako je bilo extra posla ja sam bio prvi (i u vecini sluchajeva jedini) koji bi digao ruku da se prijavi za posao. Zbog velikog truda koji sam ulozio, menadzer mi je dao odreshene ruke da dobijam obuku za bilo koj sledeci korak u produkciji za koji bih se odluchio.
Pored toga sam dobijao sve manje posla na svom rasporedu. Razlog je bio moj menadzera koji je jako poshtovao ljude koji se ne boje rada. Tako da sam dobijao otprilike dva dana nedeljeno gde sam radio samo po sat-dva. Shto sam samo na tom ugovoru doziveo i nikad vishe.
Prvi put sam bio na mestu gde sam osetio da mogu da napredujem koliko god hocu ukoliko ulozim vreme i trud shto je u mojoj rodjenoj zemlji to bilo van pameti. U tom periodu sam zatrazio i da mi produze ugovor na barem osam meseci jer nisam mogao da verujem koliko mi je zivot krenuo na bolje i nisam video nikakav razlog zashto ne bih ostao duze. Jednostavno sam imao sve shto sam hteo i bio sam srecan posle jako dugog vremena.
Ugovor mi se zavrshio posle osam ipo meseci i za to vreme sam video Havaje, Mexico, Aljasku i Sijetl. Kuci se nishta nije promenilo tada kao ni sada kada se vratim. U Srbiji vreme uvek stoji… ili se to barem meni tako chini. Doneo sam kuci pare, oporavio malo porodicu i vratio sve dugove koje sam do tada imao. Bio sam chist i osecaj je bio oslobadjajuci.
Za kraj bih zeleo samo da ostavim isechak iz appraisal sa tog ugovora koji mi je itekako znachio u daljim koracima ka svojoj karijeri.
https://imgur.com/a/bFwtsf7
Post by: Kakun on 09/November/2018
Svaka čast! Očekujem nastavak.... :clapping:
Hvala Milena 😊
Post by: ognjilo on 11/November/2018
Pre svega priča je u isto vreme i teška i neverovatna i divna i istinita. Mnogi se u Srbiji mogu poistovetiti sa prvim delom priče i naći sebe u njoj, baš kao i ja. Na mom putu "ka boljoj budućnosti" Kakun je bio prva osoba koju sam kontaktirao u vezi rada u produkciji na brodu, nesebično mi je pomogao i uputio u prve i osnovne stvari koje treba da znam, jer kao i on ni ja se nisam bavio ovim poslom pre. Evo sada posle dva ugovora dobio sam promociju iz Stage Crew u APM LIghts, guram dalje, svet je mali a život kratak. Još se lično nismo upoznali (par puta smo bili blizu, al sudbina ) a kao da se znamo 100 godina.
Čekam nastavak......
Post by: Dezhan on 12/November/2018
Post by: zokibgd on 13/November/2018
Post by: triki on 28/November/2018
Post by: NVC on 30/November/2018
Ja sam sada u fazi ucenja za APL. U pocetku me je tadasnji APL kocio, nije bio voljan obucavati ali je sadasnji vise nego voljan.
Ako nekom treba pomoc, tu sam. Imam dosta materijala, programa, grandMA, Hyppo.. Tu sam ako zatreba
Post by: Alexica on 08/January/2019
Svaka cast momak
Sent from my SM-G950F using Tapatalk
Post by: Kakun on 20/January/2019
Tako da preko dana ne pokushavash da prichash sa njim jer je mamuran i nadrndan a preko noci bash i nema neke poente prichati sa njim jer je pijan. Iz tog razloga sam odluchio da se drzao svog posla i klonim njega koliko god mogu. Na zalost vishe od pola ugovora sam imao sa njim.
Ceo tim je bio jako psihichki namuchen i pod stresom od strane njega. Chovek bi znao tokom dana da prati nekog od nas chisto da bi pronashao neshto shto si uradio pograshno, a kad ti neko konstantno visi nad glavom pravish barem dupovishe greshaka jer samo o tome i razmishljash. Sve je jednostavno doshlo do te tachke da niko vishe nije imao volje za bilo kakvim poslom.
Ja sam se idalje trudio koliko sam mogao, ali ne mogu da kazem da je volja bila ista kao sa prvog ugovora. Chudno kako moze jedna osoba da ti promeni ceo ugovor. U timu smo imali i dve devojke, jedna iz Amerike i jedna iz Australije. Iako sam obecao sebi da sam na brodu samo da bih napredovao i da ozbiljnih veza nece biti, pogotovu posle celog fiaska sa prethodnom vezom… uspeo sam da prekrshim to obecanje.
Ne samo shto sam uspeo da prekrshim to obecanje, nego sam uspeo da ga prekrshim i to unutar departmenta. Recept za katastrofu! Bilo kako bilo, Bree (devojka iz Australije) i ja smo provodili svo vreme zajedno. Shto na poslu, shto u portu….shto u kabini xD Iako je ugovor bio krajnje tezak, ona ga je uchinila daleko podnosljivijim.
Nash Crew Chief/Automation Technician nije imao tu srecu. Pored toga shto nije imao nekoga sa kim bi provodio slobodno vreme, imao je i kuci nekih problema sa majkom.
Da malo pojasnim poziciju Automation Tech/Crew Chief-a, zaduzenje ove osobe je pomeranje cele scenografije(flybars, lifts, scenic elements) kompjuterski tokom predstave. Izuzetno stresan posao kad imash na umu da ukoliko pritisnesh pogreshno dugme u pogreshnom trenutku to moze da znachi da si spustio par tona scenografije jednoj osobi ili celom dance cast-u na glavu. Ili si mozda otvorio lift koji je dubok ceo jedan deck. Pored toga, zaduzenje Crew Chief-a je da pishe dnevni raspored za celu produkciju. Senior Production Manager ima input u ovome ali uglavnom Crew Chief radi 90% posla. Tako da je Crew Chief zapravo desna ruka Senior Production Manager-a.
E sada zamislite kad je neko totalni olosh i zeljan da jashe nekoga konstantno za bilo kakvu glupost, onda mozete da zamislite Crew Chief-ov zivot koji mora svakodnevno da bude u kontaktu sa ovom osobom.
Zbog svih problema koje je imao kod kuce, plus dodatno svakodnevno jahanje od menadzera nash Crew Chief je jedan dan rekao - hvala lepo odo ja kuci.
Treninzi koje sam forsirao sa prvog ugovora su urodili plodom i ja sam bio jedino logichno reshenje po pitanju privremene zamene. Druga solucija za Princess Cruises bi bila da nemaju predstave dokle ne nadju nekoga da poshalju na brod.
Ko god da je radio na brodu zna tachno koliko se sporo ove stvari odvijaju sa head office-om. Poshalje se mejl da vam treba neko onda oni krenu da ganjaju ove shto rade rotacije da nadju nekoga onda oni poshalju mejl agenciji koja onda shalje mejl toj osobi sa ponudom za ugovor. Naravno treba rachunati na faktor vremenskih zona… U prevodu ovaj proces traje 2-3 nedelje u najboljem sluchaju. A da nemash nijednu prestavu u pozorishtu za to vreme je ozbiljan problem.
Bilo kako bilo, pozove mene menadzer sledeci dan u kancelariju da me pita dal hocu da prihvatim poziciju da pokrijem na neko vreme dok ne nadju nekoga.
Ovo je bila ozbiljna kocka za mene lichno. Privatiti neshto shto ce biti placenije duplo vishe, ali ako zabrljam gubim sve. Ili da budem miran i da radim na siguricu sa parama koje nisu male i koje reshavaju sve moje zivotne probleme.
Ja naravno odgovaram sa DA. Zahto jednostavno kad moze komplikovano.
Dal sam bio spreman da radim ovaj posao sa znanjem koje sam imao tada? Apsolutno ne, i bio sam jako svestan toga. Toliko toga moze da podje naopako za ljude koji znaju ovaj posao i rade ga godinama a kamoli za nekoga ko ga nikad nije radio i ima 0.1% znanja o tome kako sve radi.
Ljudi placaju ozbiljne pare na fakultetima da bi nauchili ovaj posao a meni je ponudjen tek tako.
Takodje sam jako dobro znao ono shto sam nauchio iz rodne zemlje,a to je da kad ti se ukaze prilika u ziotu zagrizi dobro i ne pushtaj makar ti bilo poslednje. Jer se one uglavnom ukazuju jednom i nikad vishe.
Tako da sam prihvatio ovaj step up na kratko vreme dok ne pronadju nekoga da me zameni.
Imao sam ozbiljan problem u glavi da cu napraviti neku glupost i dobiti otkaz i otici nazad kuci gde cu se vratiti na nulu.
Imao sam cela 3 dana sa prethodnim Crew Chief-om pre njegovog iskcavanja da nauchim sve.
Ono shto sam nauchio za ta tri dana je bilo dodatnih 0.1%.
Nauchio sam kako da podignem sistem na mashini i da load-ujem show koji je za to veche i sta da pritiskam kada. Bukvalno majmun nauchen da pritiska dugmice. A ukoliko bi bilo shta poshlo naopako… to bi bilo to od mene. -()-
Vec chetvrtog dana sam imao produkcijsku predstavu sa celim dance cast-om. Na moju “srecu” jedna od igrachica je bila zena kruz direktora… chisto da se na sve doda josh malo tenzije u mojoj glavi ukoliko neshto zabrljam. :hehe:
Secam se da sam ceo taj dan proveo ispred konzole prolazeci krzo svaku tachku predstave. To nimalo nije pomoglo mojim nervima, i kada je doshlo vreme za predstavu bukvalno sam se tresao.
Dobro je shto je moj deo zaseban na stejdzu gde ne mogu ljudi da me vide, jer da su me videli oblivenog znojem kako se tresem… pa, recimo da ja ne bih bio na tom stejdzu da sam na njihovom mestu.
Iako sam se tresao kroz celu predstavu, predstava je na srecu proshla bez greshke.
Dobio sam velike pohvale od kruz direktora i placenu vecheru u restoranu za mene i moju devojku.
Istog meseca sam bio izabran i za radnika meseca. Sav stres se nekako isplatio. Polako sam ulazio u shtos i krenuo samog sebe da uchim programiranje sa manuelom koji sam imao tamo.
U medjuvremenu se i ljubavni zivot podigao na sledeci nivo jer smo oboje trazili da se linkujemo da bi i sledeci ugovor imali zajedno.
Sve kockice su nekako upadale na svoje mesto i sve je naizad imalo smisla.
Link je bio odobren ali su trazili takodje od mene da produzim ugovor na josh dva meseca jer nisu imali nikoga da pokrije poziciju, tamte za kukuriku shto bi rekao moj matorac.
Moja devojka je zavrshila ugovor dva meseca ranije od mene zbog tog produzetka.
Iskoristio sam ova dva meseca bez nje da se ozbiljno bacim na uchenje Automacije, i uspeo sam da dovedem sebe do jako lepog pochetnichkog nivoa gde sam mogao sa samopouzdanjem da pricham o svemu vezanog za Automaciju.
Pred kraj ugovora organizovan mi je bio intervju iz glavne kancelarije preko telefona od osobe koja je glavna za Automaciju da bi znali dal me sledeci ugovor shalju na istu poziciju ili se vracam na poziciju stage crew-a.
Da skratim prichu, intervju je bio jako kratak i dobio sam poziciju!
Dobiti ovu poziciju tokom drugog ugovora je veoma retko, uglavnom ljudi chekaju po 3-4 ugovora minimum.
Ne mogu da opishem srecu i taj osecaj da sam zapravo postigao neshto u zivotu, da stvari dobijaju smisao. Taj osecaj kada znash da nishta ne moze da te zaustavi i da samo mozesh uzbrdo da idesh i da ne prihvatash ne za odgovor.
Nedelju dana pred kraj ugovora sam imao hand over sa novim crew chiefom kome sam predao poziciju i otishao kuci sa dve extra menadzerske plate koje su bile duplo vece od moje prvobitne plate. Jednostavno je sve ishlo previshe dobro da bi bilo istinito.
Kada sam stigao kuci to se promenilo, dobio sam poziv od svoje agencije da idem na novu poziciju Crew Chief-a ali bez mogucnosti da idem sa svojom devojkom tamo iako je link odobren.
Kada sam pitao za poziciju na nekom drugom brodu sa devojkom, rekli su mi da nema nishta otvoreno za Crew Chief-a.
U sushtini su mi dali da biram izmedju karijere i veze.
Nisam mogao da imam oba, i morao sam da izaberem dal nastavljam uzlaznom putanjom po pitanju karijere ili ne.
Kucam o svom izboru u sledecem post-u ;)
Post by: Kakun on 20/January/2019
Kucam dalje kad stignem :D
Malo sam u guzvi u zadnje vreme na zalost, ali cu se potruditi da skratim i zavrshim prichu oT
Post by: svašta on 20/January/2019
pozuri ba nastavi dalje, pogotovo sto si ovaj teaser na kraju ostavio :D
Post by: triki on 20/January/2019
Post by: CEO on 20/January/2019
Zasto ti nude crew chief kada si vec bio i placen po novom ugovoru?
Post by: Kakun on 20/January/2019
Automation Technician je Crew Chief. Ista pozicija samo ima dva naziva.
Na nekim Cruise kompanijama se pozicija zove Automation tech a na nekim Crew Chief.
Zapravo full naziv na Princess Cruises je Assistent Production Manager - Crew Chief
Da, bio sam placen ta dva meseca kao Crew Chief (Automation tech) ali samo kao temp zamena. I onda su mi ponudili sledeci ugovor da idem kao Crew Chief (Automation Tech) bez devojke ili da se vratim nazad na poziciju Stage Crew.
Takodje, kada uzmesh unapredjenje, u sistemu ti idalje pishe titula stare pozicije (Stage Crew u mom sluchaju) i nosish tu titulu neko vreme dok se ne dokazesh kao neko ko zapravo radi posao kako treba na novoj poziciji i onda ti tek promene titulu u sistemu.
Razlog zashto to rade je da bi mogli da te vrate nazad na staru poziciju ukoliko nemash pojma shta radish.
Tako da nekad i kada dobijesh unapredjenje i ne dokazesh se kako valja u sledeca dva ugovora na novoj poziciji, samo te vrate na staru poziciju.
Post by: CEO on 21/January/2019
Post by: NVC on 21/January/2019
Prosto je neverovatno (ali istinito) da jedan ugovor moze da ide od sjaja do očaja.
Post by: Dina8 on 28/January/2019
Radujem se čitati ostatak priče, iako već znam, što uživo s Islanda, što preko Fb.
:uzdravlje:
Post by: pspman on 09/April/2019
Post by: pomagac on 10/April/2019
odlicna prica.... dje ba zapelo? rekli bi Nadrealisti :D gde je nastavak?
Nastavak je happily ever after u zemlji down under :D
Post by: pspman on 10/April/2019
Post by: grem.hitro on 11/April/2019
Poslano z mojega BLA-L29 z uporabo Tapatalk
Post by: Jeeves on 09/May/2019
Post by: grem.hitro on 09/May/2019
Pitanje za ognjilo i/ili kakun. Vezano za neki materijal za pripremu za poziciju Production Aasst ili Stage Crew, moze vise informacija?..pogledaj ovaj link.
https://r.tapatalk.com/shareLink?url=http%3A%2F%2Fwww%2Einozemstvo-posao%2Ecom%2Fsmf_1-1-2_install%2Findex%2Ephp%3Ftopic%3D11914%2E0&share_tid=11914&share_fid=31572&share_type=t
tu downloaduj ovu brosuru
to je neki standard. nauci i to je to...
mada mene su na RCCL primili bez ikakvih pitanja...nisam imao nikakve provere znanja....
Poslano z mojega BLA-L29 z uporabo Tapatalk
Post by: Jeeves on 09/May/2019
..pogledaj ovaj link.Hvala puno. Da iskoristim priliku da izvucem jos informacija:) Jesi li imao skype intervew ili face to face? Pretpostavljam da onda sledi lekarski, viza, mozda neki sertifikati (ono tipa security awareness)?
https://r.tapatalk.com/shareLink?url=http%3A%2F%2Fwww%2Einozemstvo-posao%2Ecom%2Fsmf_1-1-2_install%2Findex%2Ephp%3Ftopic%3D11914%2E0&share_tid=11914&share_fid=31572&share_type=t
tu downloaduj ovu brosuru
to je neki standard. nauci i to je to...
mada mene su na RCCL primili bez ikakvih pitanja...nisam imao nikakve provere znanja....
Poslano z mojega BLA-L29 z uporabo Tapatalk
Post by: grem.hitro on 09/May/2019
Hvala puno. Da iskoristim priliku da izvucem jos informacija:) Jesi li imao skype intervew ili face to face? Pretpostavljam da onda sledi lekarski, viza, mozda neki sertifikati (ono tipa security awareness)?nemas nikakve brige...znas da cu da pomognem :)
Aplicirao sam preko Zagrebacoe agencije. Nakon 2 sedmice dobio sam poziv za skype intervju.
Pricao sam sa covekom....bukvalno o svemu ...
"zasto zelis da radis na brodu...bla bla...i onda sto znam o audio tehniki...etc"....
Znam da se radi sve sa Digico mixerima pa me to malo brinulo ali me je ljubazno pomirio i rekao da ne brinem jer ce da mi obezbede Handover time od 14 dana....
Nakon nekih 10 dana javili su da sam primljen i da pocnem sakupljati dokumente.
Lekarski...STWC..pasos....
No U isto vreme dobio sam i odgovor iz Aide da sam primljen...pa sam se radije odlucio za Aidu....
Ako imas jos pitanja..tu sam...
Poslano z mojega BLA-L29 z uporabo Tapatalk
Post by: Jeeves on 09/May/2019
Post by: grem.hitro on 09/May/2019
grem.hitro jos ovu turu pitanja i necu vise daviti za danas :) Jesi lekarski i stwc trening radio u zagrebu? Mozda trcim pred rudu ali da pitam na vreme, dal znas jel moze jos negde da se radi (ja sam 2015 isao na princess kao buffet pa smo lekarski radili u beogradu, Dr Ristic dom zdravlja je imao licencu tad a stwc nije trebao za buffete)?ma ne gnjavis..ti samo pitaj...;)
Ja sam STWC odradio u Kopru u Sloveniji ( posto Aida prizna samo to..)
A mislim da RCCL ( ides na RCCL, jeli?) prima i online stwc...tako da ga za nekih 100 dolara odradis online.....
Pozanimaj se koje STWC priznaje RCCL.
Mene su Kopru izasla 4 certifikata 660 eura ( skupo..znam )
Trebao sam odraditi sva 4 jer Aida zahtjeva sve 4 ( 1.Basic safery, 2.Security awareness, 3.Crowd management i 4.Crisis management).
Ako firma zahteva samo osnovna 2 certifikata ( basic safety i security awareness) to dodje u Kopru 250 eura. Evo ...cisto da imas neki info...
Lekarski sam radio u Rijeci i izasao me je 60 eura. Veoma povoljno.
Radio sam ga u ProVita Medical u Rijeci. Oni su ovlasteni i za RCCL...tako da mozes i ti tamo...
Jesi vec aplicirao..?
Poslano z mojega BLA-L29 z uporabo Tapatalk
Post by: Jeeves on 09/May/2019
Post by: grem.hitro on 09/May/2019
Nisam jos aplicirao, jos uvek prikupljam informacije, pregledam forume, sutra krecem redom da zovem agencije da cujem sta ce mi reci dal salju i gde salju (safe cruise, mozda feron i empl pow) jos uvek citam job requirements( i koliko se placa :) ) i uporedjujem sa svojim nazovi kvalifikacijama. Msm imam srednju elektro i masinski fax i radio jedno leto na poslu postavljanja i rastavljanja bina ali nista ozvucenje i rasveta. Na Aidi treba i nemacki jel?1. Ja preporucujem Employment power. Ja sam iz Slovenije ali sam aplicirao preko njih. Sve super korektno.
2. Ako imas elektro + masinski fax...jesi mozda razmisljao da apliciras za posao u tom smeru? mozda kao electrician..ili slicno?
..bila bi i plata malo bolja....bar mislim....
3. Na Aidi trebas nemacki samo ako radis sa ljudima ( bar department, shop..etc...)
Ja neznam reci na nemackom :)
Poslano z mojega BLA-L29 z uporabo Tapatalk
Post by: Jeeves on 09/May/2019
Post by: grem.hitro on 09/May/2019
ali da i traze....napisi sam taj letter i ispod stavi broj od drugara...
ali LOR je samo neka formalnost...
a to sto nemas prakse...ja se nebi s tim zamarao....napisi u CV da imas praksu! kad jednom dodjes na brod, imas handover time i ssve ti pokazu drugi....
Poslano z mojega BLA-L29 z uporabo Tapatalk
Post by: Kakun on 13/May/2019
Ti si sjajan momak i zaslužio si sve najbolje.
Radujem se čitati ostatak priče, iako već znam, što uživo s Islanda, što preko Fb.
:uzdravlje:
Hvala puno! Drago mi je da smo se upoznali uzivo :D i nadam se da cemo se ponovo videti negde u svetu :)
odlicna prica.... dje ba zapelo? rekli bi Nadrealisti :D gde je nastavak?
Heheheh malo sam se ulenjio a i dosta toga se izdeshavalo u zadnje vreme oT
Kucam danas nastavak :banana:
cekamo nastavak ..... to kao turska sapunica...:)
Poslano z mojega BLA-L29 z uporabo Tapatalk
Lol jeste po malo I guess :D
Post by: grem.hitro on 13/May/2019
Hvala puno! Drago mi je da smo se upoznali uzivo :D i nadam se da cemo se ponovo videti negde u svetu :)...nastavi....svi cekamo nastavak.....
Heheheh malo sam se ulenjio a i dosta toga se izdeshavalo u zadnje vreme oT
Kucam danas nastavak :banana:
Lol jeste po malo I guess :D
jos toliko zanimljivije mi je.....sto cu ja za mjesec dana da pocnem ugovir kao audio technician....
Poslano z mojega BLA-L29 z uporabo Tapatalk
Post by: Kakun on 13/May/2019
Ne zelim da moram da biram. Znam tachno da ako izaberem bilo karijeru ili vezu da cu se kajati. Pricham sa svojom devojkom (Bree) sta da radimo. Njoj nude ugovor na nekom brodu...ne secam se vishe ni koji je brod bio u pitanju, znam samo da nije bio onaj na koji bih ja trebao da idem.
Svesna je koliko mi znachi ova pozicija i koliko bi mi to promenilo zivot na bolje. Takodje smo svesni oboje da ukoliko budemo razdvojeni na 6 meseci od veze vrlo moguce nece biti nishta ma koliko zeleli da bude neshto. I na kraju razgovora koji nije vodio nikuda ona mi kaze “Idi, znam koliko ti je bitna ova pozicija.”
Veoma bi mi bilo lakshe da je neko sebichan i da mi kaze: trebao bi mene da izaberesh pre nego karijeru.
Ovako mi nishta nije olakshalo. Na neki nachin sam dobio taj neki lakshi izlaz kojim bih mogao da kazem samom sebi ...pa rekla je da idem, razume da mi je bitno itd.
Pritisak raste iz dana u dan jer ovi iz kancelarije chekaju na moj odgovor, a ja ga realno nemam.
Plus postoji taj neki skriveni strah da ne razljutish kompaniju, jer ako mi lupe otkaz ili ne dobijem ugovor sledecih 4-5 meseci - sta da radim sa sobom? Maltene sam se onda vratio nazad na nulu.
Pricham sa ortacima i rodbinom. Pretezno vecina mi kaze: morash svoj zivot prvo da sredish. Ili bi mi rekli: chekace te ona ako je prava.
I tako pre slanja mejla agenciji, sedim i pricham sa zetom oko cele situacije i kako zapravo zelim oba. I on mi kaze - “Pa pazi ovako, oni tebe vec imaju na radaru i znaju da znash posao. Pozicija ce sama doci, a dal cesh takvu devojku ponovo da nadjesh je pitanje.”
I tako ja njima na kraju iako sa podosta straha da cu da napravim pichvajz, poshaljem mejl u kome je pisalo - hvala lepo ali ja mislim da bi vi trebali da isposhtujete svoju rech po pitanju linka koji ste mi obecali. A ako jedno ili drugo, poshaljite me nazad kao stage crew.
I tako posle par dana dobijemo oboje mejl da se vratimo nazad na Island Princess kao Stage Crew, za chudo nije bilo mnogo drame oko svega od head office-a po pitanju mejla. Isposhtovali su svoju rech za chudo.
Iako sam prelomio, ne mogu da kazem da je lako vratiti se nazad na slabiju poziciju sa duplo manjom platom i na brod gde si do malo pre bio menadzer. No nebitno, prelomio sam i sada je vreme da se stisnu zubi i da se zapne.
Kad smo stigli nazad nije bilo nimalo uzbudjenja shto se tiche posla. Oboje smo bili jako srecni shto smo se vratili na isti brod, svakako je ojachalo nashu vezu i dalo veci smisao svemu. Ali posao nije bio nikakav izazov jer smo vec nauchili sve napamet od prethodnog ugovora, chak je i itinerary bio isti tako da ni tu nije bilo nimalo uzbudjenja.
I tako u sledecih par dana od kako smo se ukrcali pokushavam da se priviknem da nisam vishe in charge i da moram da pratim pravila igre od osobe kojoj sam predao poziciju pred odlazak sa proshlog ugovora.
Ono shto ja nisam znao je da je taj Crew Chief/Automation bio jako poznat po pravljenju jako kritichnih greshaka tokom predstava shto je neshto shto ne bi smelo nikako da se deshava jer su ipak tudji zivoti u pitanju kad greshke pochnu da se prave.
I tako vec petog dana tokom predstave Crew Chief/Automation napravi kritichnu greshku gde je sluchajno otvorio pogreshan lift na stejdzu i gde je umalo jedan irach upao jer nije ochekivao da ce biti rupa na prostoru gde je trebao da igra (Ne znam dal sam pomenuo ali lift je dubok ceo jedan deck, tako da taj pad ne bi bio nimalo naivan za njega ili bilo koga drugog) Na njegovu srecu, jedan igrach pored njega je video shta se deshava i zgrabio ga je za ruku u momentu kada je ovaj zakorachio u prazan prostor. Uspeo je da ga izvuche i predstava se nastavila.
Odmah nakon predstve kruz direktor je doshao u backstage sa senior production managerom zahtevajuci potpun izveshtaj i kako je doshlo do tog incidenta.
Crew Chief/Automation je tvrdio da nije njegova krivica vec da je krivica kompjutera koji je imao neku greshku u softveru. Zbog ovakvih tvrdnji i zbog vec pozamashne reputacije po pravljenju kritichnih greshaka u sve ovo je bila umeshan i Head Office kojima je poslat incident report od pomenutog sluchaja.
Head office je potom poslao svog struchnjaka za automation da ispita sluchaj i da proveri tachno u kompjuteru dal ima ikakvih greshaka ili je u pitanju user error.
Sve ovo je krenulo da se odvija jako brzo jer su predstave morale da se nastave zarad klijenata ali nisu smeli da dozvole Crew Chief/Automation-u da se vrati na posao dok se stvar ne reshi.
Dva dana posle incidenta je stigao jedan od softver inzinjera za automaciju koji je utvrdio da je bila greshka user-a.
Odmah sledeceg dana je Crew Chief/Automation imao saslushanje kod kapetana, i svi znamo koliko je sati kada imash saslushanje kod kapetana.
Istog dana se Crew Chief/Automation iskrcao u portu.
Istog dana su me vratili nazad na promovisanu poziciju.
Izgleda da nekad moze luda sreca da te pogodi dva puta. Em sam dobio devojku, em sam dobio poziciju koju sam hteo!
Neverovatno je kad se sve sluchajnosti odviju bash u tvoju korist. Nikad mi se tako neshto ranije nije desilo, pogotovu ne dva puta.
Shanse da cu biti na brodu gde ce Crew Chief popiti otkaz i da ce im trebati neko odmah da popuni poziciju i da cu u isto vreme biti sa svojom devojkom su….pa ochigledno ne jednake nuli...ali jako blizu toga.
Ako sam imao ikakve nedoumice ranije dal je ovo bio pravi izbor, sada ih nisam vishe imao. Sve shto sam ikada hteo sam dobio.
Ja sam iskreno mislio da cu chekati barem josh dobrih 2-3 ugovora pre nego shto se ponovo ukaze prilika za promociju. Nikad nisam bio srecniji shto nisam bio u pravu!
Vecinski deo ovog ugoora je proshao bez imalo problema, ili barem nimalo bitnih problema. Mogao bih verovatno da pricham o gomilu sitnih problema... kako je jako teshko raditi sa nekim ljudima, ili kako su neki dani jako dugi i teshki, ili kako je zapravo posao menadzera daleko tezi nego kada samo dobijesh raspored i gulish kako ti kazu. Ali u sushtini to su sve minimalni problemi koji su me samo dalje oblikovali i chinili me samo boljim u poslu u kojem sam uzivao.
Gurao sam dalje da uchim shto vishe o Automaciji, i u sushtini je moj cilj bio da pokusham sebe sa znanjem da uchinim shto nezamenljivijim u svom poslu. Takodje sam se trudio da budem shto dosadniji glavnoj kancelariji po pitanju svog sledeceg ugovora jer sam hteo neshto komplikovanije sa vecim izazovom.
Ono shto sam nauchio iz toga je da zapravo kancelarija jako ceni kada si dosadan i uporan, i da te zapravo zapamte bolje - shto je zapravo jako dobro.
Pred kraj samog ugovora devojka mi se povredila na poslu dok je dizala neku opremu i nakon toga je krenula da ima bash dosta bolova u predelu kichme, i iz tog razloga je odluchila da joj je ovo verovatno poslednji ugovr ukoliko ne uspe da reshi taj problem pred sledeci ugovor. Nisam mogao da je krivim shto ce mozda odustati, ali opet sam se nashao na nekoj raskrsnici gde sam pokushvao da nadjem reshenje kako zadrzati oba ukoliko ne moze da nastavi?
Posle ovog ugovora smo otishli zajedno za Srbiju, jer je htela da vidi odakle sam ja, i da upozna moju rodbinu.
O tome kako nam je bilo u Srbiji i da li je nastavila samnom na sledeci ugovor ili ne vam kucam uskoro...obecavam da nece biti velika pauza izmedju postova kao shto je bilo do sada :uzdravlje:
Post by: Kakun on 13/May/2019
Nastavak je happily ever after u zemlji down under :D
hehhehe maltene tako neshto ;)
javi se kad si u kraju ;)
Post by: CEO on 14/May/2019
Post by: pomagac on 15/May/2019
hehhehe maltene tako neshto ;)Sad sam na drugoj strani, al ce se vidimo sigurno negde ;)
javi se kad si u kraju ;)
Post by: Kakun on 08/January/2022
Malo cu da ubrzam shta se sve izdeshavalo, jer iako je ovo moda interesantno i bitno… danasnje okruzenje je dosta drukcije nego kako je bilo pre 3 -4 god.
Ozenio sam se, preselio sam se za Australiju, kupili kucu… poceo sam da radim u Australiji gde sam opet morao manje vise da krenem od nule jer nikog nisam znao pa sam morao da se opet dokazujem itd. Usput sam radio neke kratke ugovore kao manje vise corporate… Imao sam passanger kabinu, nisam nosio uniformu vise, radio sam po 2-3 meseca pa isao kuci. U sustini je bilo sjajno, ali nije bio vise zivot za mene. Gledao sam da se stabilizujem u Australiji i da guram zivot dalje.
To bas i nije islo najbolje jer smo krenuli da przimo kroz sve zalihe para sto smo imali, racuni krenuli da se gomilaju itd.
Kad je bas prigustilo, ja sam dobio random email preko LinkedIn-a sa pitanjem dal sam zainteresovan da radim kao Automation Supervisor u Macau, u jednom od njihovih kazina tamo.
Plata je bila sjajna pa sam prihvatio ponudu i presao u Macau na neko vreme. Posao je bio dosta naporan psihicki, jer sam imao tim kineza i filipinaca gde je pola (uglavnom filipinci) samo govorilo engleski…sa ostalima si morao preko neko prevodioca pa je ceo proces bio jako mucan. Bilo kako bilo pare su bile sjajne i naizad sam isplivao na povrsinu sa racunima i pi***rijama koji su se gomilali u Australiji.
Posle otprilike 6 meseci rada u Macau dobio sam ponudu da se pridruzim Cirque du Soleil kao Automation Tech. Ovo je ekvivalent Google ili Microsoft ili Tesla u tech industriji. To mi je oduvek bio neki san mada nisam mislio da ce ikada biti moguce dostici ga.
Ja i zena smo spakovali stvari, izdali kucu sto smo kupili u Australiji i zaputili se za evropu gde je Cirque bio trenutno.
Ovo je definitivno bio najbolji posao koji sam imao do tog treutka. Kompanija me je tretirala maximalno korektno i pruzala mi da se usavrsavam kako god sam zeleo.. .tipa nadjem trening za automaciju u Engleskoj, oni mi srede vizu plate da odem na 3-4 dana da odradim trening, smestaja itd i nazad na posao.
Uspeo sam svega 4 meseca da budem tamo ( poslednja lokacija je bila Nemacka ) dok nije udarila korona. Sav entertainment se odmah ugasio… ovo je bio moj san snova posao do kojeg sam naizad dosao da bih ga tako brzo izgubio :( jednostavno nije bio fer… ali zivot retko kada jeste fer.
Spakovali smo se i zaputili nazad za Australiju - Melbourne. Nismo mogli nazad u nasu kucu jer smo je izdali ljudima pre 4 meseca pa smo na kratko odlucili da ostanemo kod svekrve ( ne bas najsjajnije xD ). To sto smo mi mislili da je na kratko dok ne nadjemo stan/kucu gde bi mogli da predjemo se ispostavilo krajnje netacno xD zaglavili smo 111 dana u lockdown… krajnje ne idelana situacija.
Mene cela ova sitaucija zapravo nije toliko pogodila.. Nije bilo fer izgubiti bukvalno sve na cemu sam radio i gradio konstantno u zadnjih X godina. Ali realno video sam gore dane od ovih. Mogao sam da budem ljut na kovid, i na situaciju i na svet i na sta god da sam hteo. Mogao sam da vidim da jurim neke esencijalne poslove, kao tipa rad u supermarketu ili tako nesto i da cekam da se sve popravi nekako i da se vratim Automaciji kad se entertainment vrati na noge.
Ali po meni entertainment se pokazao kao poslednja rupa na sviralu, i def prva stvar koja ce otici kad god krene neki picvajz. Zbog toga i zbog toga sto je na svu srecu Australija odlucila da da pare svima da sede kod kuce i ne rade nista, ja sam upisao fakultet za Computer Science ( u sustini kodiranje ) vec posle prvog dana u lockdown-u.
Bacio sam se svim silama da naucim nesto novo i nesto sto je bulletproof za ovako neke situacije. Kodiranje je explodiralo kao industrija tokom kovida i moj jedini fokus je bio da naucim ovo cim pre. Plan je bio da odradim prvu godinu studiranja i da krenem da jurim poslove odmah nakon toga.
Pred kraj te godine imali smo kratki prekid lockdown-a i pzoroista su krenula da se otvaraju u Melbourn-u. Ja sam dobio ponudu za rad u pozoristu na Harry Poter And The Cuirsd Child koju sam oberucke prihvatio jer mi je realno trebao neki posao. Iako nas je drzava placala dok nismo imali posla, to se sve polako privodilo kraju.
Tako da sam se vratio automaciji i istovremeno studirao i aplicirao za mozda 101 posao u kodiranju.
Radio sam svega 2 meseca u pozoristu pre nego sto sam dobio poudu za web development posao. Rad od kuce, plata otprilike troduplo vise nego sto sam uzimao trenutno sa Harry Poterom. Sigurnost da i ako udjemo u lockdown necu imati problem sa poslom… zbog svega ovoga odluka je bila jako jednostavna.
Nedugo nakon sto sam dao otkaz, pozorista su se zatvorila na 6 meseci jer su bila veliki rizik za sirenje kovida.
Ja evo sada radim vec 8 mesci u ovoj kompaniji sada… nikad bolji uslovi, radim kako hocu, kad hocu i odakle god hocu. Niko me ne dira dokle god se posao zavrsi i nema nikakvih problema.
Idalje studiram i guram ka promociji…ali u sustini vise nikad zime necu imati. Posla i opcija ima preko glave.
Poenta cele ove prce je da koliko god su dani negativni i naopaki i vremena izgledaju nikako i bez neke sjajne buducnosti… to je sve u nasim glavama… Mozemo da nadjemo 101 razlog zasto nismo uspeli i ko nam je kriv za sve. I nakon sto sam izgubio posao i nisam mogao da nadjem ni jedan jedini posao u industriji u kojoj sam radio 7 godina, nisam odustao. Ustao sam opet po ko zna koji put i rekao ok, ajd sada guramo opet, nije prvi put da nemam nista.
Tako da, ako ste izgubili poslove na kruzerima zbog ovog opsteg saranja i muke… ne odustajte. Glavu gore i gurajte dalje. Zivot nikad nece biti fer, na vama je da pokazete i dokazete sebi i svima ostalima od cega ste napravljeni. :uzdravlje:
Post by: CEO on 08/January/2022
Post by: donshone on 08/January/2022
Post by: Kakun on 09/January/2022
Tvoja borba se cita kao roman :pop:
Nikad dosadno na zalost oT :pad:
Nema odmora dok traje obnova :rolleyes:
Post by: Drunken_Sailor on 01/February/2022
Nikad dosadno na zalost oT :pad:
Nema odmora dok traje obnova :rolleyes:
Prezimenjak, zajedno smo radili na crownu 2016 godine :D Nadam se da si dobro!
Post by: pspman on 05/February/2022