Forum
Posao na Brodu => Život na Moru ~ Life@Sea => Od Apliciranja do Dobivanja Posla => Topic started by: radomiranja on 22/March/2013
-
Kako je sve počelo
Avgust-Septembar 2012. Sedim,gledam u gomilu obaveza koje moram da platim,ispoštujem,a ne mogu ništa,vezane mi ruke,posla u prodavnici nema(govorim o svojoj prodavnici „kućne hemije“ koju sam posedovao),bas neki sumoran dan,razmisljam da zatvorim,odjavim prodavnicu,ali šta posle,nemam ni jedno rešenje ispred sebe,a utapam se sve više i više u dugove,nervoza,tenzija.
Dolazi moja supruga i vidi me a bolje da me nije ni videla.Zao joj da gleda više kako,ne samo prodavnica propada nego i ja sam.Govori mi- zatvori,imamo nešto vrednije od toga,naše dete,njoj i meni si potreban.Pitam je šta ćemo,od čega ćemo živeti,kako?Odgovor:“ Sećaš li se da si mi oduvek pričao kako bi voleo da radiš u inostranstvu,da sam sebe usavrsis,podignes,postanes jos jaci nego sto si sada?“.Da,sećam se.Pa što to ne uradiš? Ali nemam nikog,ne znam,nemam ideju,odgovaram.Opet muk,tišina.Sledeći dan gledam u telefon,po ko zna koji put,ne bi li iskocilo neko poznato ime da radi negde,ali nema nista.Zove me supurga i kaze okreni ovaj broj,to je moj drug,radi na brodu kao konobar,znam da je lepo zaradjivao,pa čisto ga pitaj nešto.Brod?Šta ja znam o brodu,sem Titanika i lepih trenutaka provedenih sa tobom dok smo ga gledali, hahahah.Okrenem,jako prijatan dečko,čovek.“E ćao Raško!“ E ćao Bane.Vidi ja sam radio na Royalu dva ugovora,može lepo da se zaradi,a i radi se.Da li si spreman da se odvojiš od porodice? Muk...Spreman sam,a nisam ni razmislio dovoljno,ali mi je svega preko glave,nisam jedini koji odlazi.Ok onda,kako stojis sa Engleskom jezikom.Pa onako odgovorim.Znaš li šta te sve čeka,koje odricanje,učenje? Ne znam, ali mogu ja to Bane,dosta mi je svega.Razmisljam u sebi,ceo život pričam o inostranstvu i sada kada je počela priča o tome,zar da odmah odustanem.Pričam sa raznim ljudima o tom koraku i nailazim na odgovore „Nemoj,znas li koji to rizik nosi sa sobom,ja ne bih mogao bez porodice,ne mozes ti to za to treba skola,ne znas ti jezik dovoljno,nisi vrsni konobar,tamo su profesionalci, previše je teško, nikada nećes uspeti!!!
I setim se ove priče o žabi koja se penje ka vrhu: "Odustani, niko to nije uradio, pa nećeš ni ti. Šta glumiš?! Šta si umislio?
No žaba se i dalje penjala. Publika je vikala, a žaba se penjala.
I na kraju, žaba se popela na vrh! Prvi put je to nekome pošlo za rukom! Prvi put je nemoguće postalo moguće.
Da sam ostao da ih slušam nikada ne bih dobio posao!
Nikoga nisam slušao osim samog sebe.
Pozovem agenciju i kazem da bhi zeleo da radim kao konobar.Ok, zvacemo te da ti javimo kada je provera jezila preko Skayp-a.
Provera jezika preko Skyp-a.Dobar dan Radomire,jesi li spreman da proverimo jezik? Jesam! Tell me something about yourself...počnem...Ok Radomire dobićeš informaciju kada će biti održan preliminarni intervju u Beogradu.Ali nastoj da usavrsavas jezik!!!
Stigla informacija,01.decembar preliminarni intervju.Kupovina karte B.Bašta-Beograd...Srećno!!! Razmisljam u sebi dok prelazimo busom preko „Debelog brda“ da li je ovo jedna od mnogoih prepreka koje moram preći da bi prošao i dobio posao,da li je ovo brdo,planina mala naspram onoga što me čeka?!
01.Decembar preliminarni,ooooo guzva,nervoza,sam...Mnogo ljudi,svi kao muve bez glave,izadjem ispred da ispušim cigaretu.Ima još vremena do početka.Ispred grupica ljudi,pričaju.Ja sam radio na brodu kao kuvar dva ugovora ali imam želju da radim na Royalu,veli on...Pridjem,ćao...Vidi se da je radio na brodu,pruža ruku i osmeh od uveta do uveta,iskustvo...Odlazimo zajedno u salu,pričamo,daje mi sugestije. (Inače smo sada dobri prijatelji pozdrav Boki)
Dobar dan! Dobrodošli.Prezentacija...Završi se i to.Zbog velikog interesovanja moramo da vas podelimo u dve grupe za intervju.Prva je danas,druga je sutra.Razmisljam,odlučim da budem u drugoj grupi,produžavam agoniju!
Nedelja 02.Decembar zakazan intervju 10:30h i sada mi neka jeza prolazi kroz telo,iskreno.Ulazim,dobar dan Radomire,dobar dan. Pričamo :kaži mi nesto o sebi,gde si i sta si radio...hvala Radomire vidimo se na treningu sutra prošao si...AAAAAAAAAAAAAAAAAAA zovem kući,prijatelje,skačem do sreće...
Trening nešto što mi je ostalo u lepom sećanju...Grupa koja se već pronašla,Exy,Boki,Milica,Rile,Djuzepe,Aca...posle toga sam naravno upoznao jos dobrih ljudi sa kojima sam u svakodnenom kotaktu,pozdrav Penelopi ako čita ovo :D
Ludnica na treningu,smejanje do besvesti,Alex nas opominje,ali ne ljutito već smo joj zapali za oko kao ekipa koja je spremna,druželjubiva,spontana.
Odlazak kući...Čekanje na glavni intervju i učenje drugog jezika...ja sam dobio Španski da učim,kako ću,nikada nisam učio niti me je interesovao drugi jezik sem engleskog.Lepo sam rekao sebi nije jedino brdo i prepreka koju ćes proći da bi dobio posao preći preko „Debelog brda“.Zovem Baneta, kao i svaki put i tada mi pomaže oko Španskog,providm dane na forumima,i upoznam dečka po imenu Veljko.Pitam ga pošto vidim da ima veliko znanje o brodovima,kompanijama,o svemu a dečko nikada nije bio na brodu,čeka datum.Pitam ga da li može da mi pomogne oko Rossete Stone,sredismo i to.Hvala Veljko!!!
Učenje španskog,provera...Jedva nekako ali se vidi moj trud...
....Dobar dan Radomire čujem mio glas Miljin ali zaista ima jako prijatan glas,30.01.2013 u 9h glavni intervju.Odma telefon,Boki,Milica,Exy,Rile,Aca idemo li za Skoplje zajedno.Šta drugo nego da :D priključio nam se i Empty.
Prvi stižem na železničku stanicu Beograd iz Bajine Bašte :D ostali kasne,a većina ih živi u Beogardu,opušteno.Palim cigaru i vučem onaj dim kao ludak,svaki put sve sladje i sladje.Polako stiže Milica,Boki,enoga i Exy kolima,Rile.Idemo na pivo.Ulazimo kao banda u neku kafanu.Stiže i moj rodjeni brat da mi poželi sreću,pričamo,uživamo,niko ne pominje intervju.
Upadamo u voz 21:50 nismo ni izašli iz Bg-a pominjem da sam gladan :D niko neće,zamirisa Zlatiborska pršuta,pojelo se.Rile vadi ranac a u njega spakovali pile,but od praseta,jos neko meso....Nas sedmoro u kupeu,ludnica,nema ništa od spavanja,opet niko ne pominje intervju,da li ne žele sebi da nabijaju nervozu,kuliram i ja.
Skoplje 8h... i baš kao i svi naletimo na taxi koji nam se tada učinio jeftinim i po kolima su tražili 5e,krećemo put Hotela Evropa.Ulazimo u Hotel koji liči na napuštenu zgradu,hladno,dolazimo do recepcije a nema nikog.Zvonimo,počeli da se igramo sa zvonom,hahaha,kad evo neke žene,recepcionar,masne kose,neuredna,ne liči na ženu a ne na recepcionara.Tražimo vlasnika,stiže napokon i on.Kaže da nema još slobodnih soba da dodjemo negde oko 14h i da će biti sve ok.Ostavimo stvari.Krenusmo do agencije,takav je bio dogovor.Alex koja nas je videla umalo nije počela da vrišti od smeha,a ljudi koji su bili na preadvanju gledaju nas kako mi to opušteno pričamo sa Alex. Došlo je do zabune,mi na ta prevanja smo već i bili tako da nam Alex daje slododan dan.Lutanje po Skoplju...povratak u Hotel Evropa,još sobe nisu spremne 15:30h ja već počinjem da kuvam.Umoran,otečen od nespavanja i cigareta,jedva čekam da se istuširam,legnem da bi sutra bio svež.Konačno odlazimo da vidimo sobe...
Hladno,prljavo,nema tople vode,jedan bojler na nas sedmoro! Smiruju me,mada vidim nikome nije prijatno ali niko neće ništa da preduzme.Dogovor,ajde da pojedemo nešto pa ćemo videti dalje...dok jedemo svi se tresemo od zime,niko ni ne pomislja da ide da se tusira.Pogledam Milicu,ne ovako nećemo nigde stići.Palimo lap-top traži,traži...Hostel Urban...bežanija...odlazimo iz Hotala Evrope...Ulazak u raj zvani Urban,toplo,lepo,čisto...spremanje,učenje...
Polako postajemo svesni da nas sutra očekuje dan D...Ma koliko se trudili da nas nije strah,lažemo se medju sobom.
Budjenje,pijemo kafu,ćutimo,pokušavam nešto da pojedem,ne vredi,vreme je da krenemo ka Hotelu Aleksandar Palace.Da li se ovde završava jedan deo mog života a novi počinje?
Počelo je,prvo je počela grupa ljudi iz Albanije,čekamo,vidimo da kandidati izlaze crvenog lica,neki pak uplakani,šta se dešava.Posle Albanije idu kandidati iz Turske,Bugarske ništa boljeg izraza lica ne izlaze sa intervjua.
Imam problem,gledajući sve to,znam sve,odgovore,pitanja,ali ne znam da se nasmejem,ozbiljno imam problem sa tim,opominju me da mi je faca užas.Dolazi Boki do mene i kaže mi podji samnom.Odlazimo do bara,naručujemi dupli „Štok“ i kaže mi da popijem odjednom,ali osetiće me na alkohol kažem,neće neće štok se ne oseća mnogo imamo i žvake...Smeh se polako vidi na mom licu.Čekamo,pušimo jednu za drugom cigaretom,kažem Bokiju ajmo na još po jedan Štok :D
Dok ispijam štok primećujem jednog lika koji je iz grupe ljudi koja je došla iz Albanije,sedi sam,i pije,pridjem mu i počnem razgovor sa njim,čovek mi detaljno kaže svako pitanje koje mu je bilo postavljeno,plus me ponudi cigaretom.
Uhvatim sebe da pričam sa Albancem,a ja sam sa Kosova,znate šta to za mene znači,ali razmislim i kažem sebi : vidiš moj Radomire kako je svet mali,možda ćeš sobu deliti sa nekim od njih,i nećete mi verovati od tog trenutka svaka predrasuda o bilo kojoj drugoj naciji,veri je kod mene nestala najiskrenije.
Dodje vreme i na našu grupu,ulaze jedan po jedan i izlaze sa osmehom,lepo za videti,odlucimo da udjemo Milica,ja,pa dalje Boki,Rile dalje se nesećam. Izlazi Milica sva happy,ulazim ja,zaboravio da hodam,mislim o osmehu,i kako ću i šta da odgovorim,ponude me da sednem.Pitanje prvo,restoran u kom radite se zove Del Gusto,da li se u njemu služi španska kuhinja,nasmejem se i kažem ne nažalost,ime je dobio zarad nesvakidašnjeg imena restorana u Srbiji,ok drugo pitanje „ON“ vidim da živite Radomire blizu planina Zlatibora i Tare...Šok za mene,odakle on zna za Taru i Zlatibor...Opišite mi te planine Radomire,gde bi ste me odveli..i tu počnem,prekinuo me,pružio ruku sa osmehom.Izlazim i ne mogu da verujem šta me je pitao...Odlazak u Hotel,svi smo kao prošli ali niko nije siguran,povratak kući,opet ista ludnica u vozu...
Čekanje na informaciju da li sam prošao ili nisam.Ležim kući razmišljam šta ako nisam prošao,onda ne smem sebi nikako da dozvolim da padnem,razočaram se,nešto moram raditi.Zvoni telefon i Milja mi javlja: Radomire prošao si za sada stoji da si na Royalu ali je promenljivo,možeš biti i na Celebrity-ju a informacije o teningu i ukrcaju dobićes naknadno.
Oduševljenje,uspeo sam,da li je moguće,ponosan na sebe,konačno smem da pogledam svima u oči i kažem IDEM NA BROD.
Gluvarim po stanu,nemam posla,i kažem sebi mogao bi nešto i da još naučim,opet forumi,razne stranice,ima šta i da se nauči.Nestrpljiv ne mogu da čekam,zovem agenciju jednom,i uvek naidjem na kratak odgovor: da ima javili bi. Da šta drugo reći,ne mogu od njih čekati da me uteše što ja nemam posla.
Kouzon Niš vidim na telefonu,i naravno javlja se Milja smejući se i govoreći e samo da ti javim 29.04.2013 Celebrity Silhouette ukrcavanje u Rimu.A dalje je bilo mogu da zamislim Milju kako mene čuje kao Milojka Pantića kada Zvezda postiže gol : GOOOOOOOOOOOOOOOoooooooooooooolllllllll i čuje me u daljini kako nestajem hahaha tako je bilo.I povratim se kažem tu sam Milja,hvala najlepše,čujemo se.
Ostaje da sve ovo što sam uradio,postigo opravdam na brodu,trudeći se,marljivo raditi,ne brzati,pametno donositi odluke.Takodje puno sreće svim novim kandidatima i verujte u sebe!!!
-
Odlično napisano, sretno :uzdravlje:
-
Auu... :clapping: svaka ti cast!
-
Sa velikim osmehom sam prochitao ceo text. Lepo napisano i javi utiske sa broda. :)
-
super napisano! i sretno ! zelim puno srece i optimizma!
-
Odličan tekst! Sretno!! :)
-
Svaka cast, mirno more :)
-
Čestitke i sretnooo :-))))'
-
Da i ja nesto napiskaram ovde. Da nisam znao kako se cela prica odvijala navijao bih od pocetka do kraja k'o baka kad gleda Tursku seriju, a ovako sam samo srecan sto je sve ispalo kako je ispalo.
:pilot:
-
U poslednje vreme sve više dobrih pisaca na forumu. ;D
Ovaj tekst sam pročitao u jednom dahu i sa velikim osmehom na licu.
:uzdravlje:
-
bravo, svaka cast i za tekst i za upornost, sretno dalje... :clapping:
-
Svaka cast, sretno !! :)
-
Bravo, scaka cast, posebno mi se svidio dio o nacionalnostima... jos jednom :clapping: :clapping:
-
Dolazi Boki do mene i kaže mi podji samnom.Odlazimo do bara,naručujemi dupli „Štok“ i kaže mi da popijem odjednom,ali osetiće me na alkohol kažem,neće neće štok se ne oseća mnogo imamo i žvake...Smeh se polako vidi na mom licu.
to ti je boki...svakog ume da oraspolozi... a i o stoku zna dosta :D
svaka cast, samo guraj :)
-
odličan tekst, čestitaaam :uzdravlje:
-
To carino ! Od kucne hemije preko brda do broda :uzdravlje:
-
Čestitke i mirno more! :plovim:
-
Suze na oci. Svaka cast za hrabrost.
-
Last Active: 31-03-2013
Šteta što nestade čovjek -()-