Forum
Posao na Brodu => Price Veterana ~ Cruise Ship Job Veterans => Topic started by: CEO on 28/November/2013
-
Korisničko ime: Odin
Država: BiH
Spol: M
Kompanija: Image/RCCL Enchantment of the Seas
Pozicija: Photographer
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
Preko nekih prijatelja, a i brat je aplicirao prije par godina za posao na kruzeru.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Svakodnevnica, monotonija, i avanturisticki duh i naravno iskustvo
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Prijavio sam se preko EP, jer je to jedina agencija za koju sam znao, a iskreno bila mi je i najbliza.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Prijavio sam se za Image pozicija fotograf, iz prostog razloga sto sam se prvestveno prijavio direktno RCCL za poziciju GSO, no medjutim nisu imali otvorenih pozicija, tako da pozicija fotografa je bilo nesto sto mogu da dobijem u kratkom roku.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Interview je trajao relativno kratko, i znao sam odmah, no medjutim potvrdi mail je dosao dan poslije.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Cca 1000$
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Jako brzo, odlucio sam nositi sto vise iako sam bio svjestan da je to pogresno, no medjutim ispostavilo se da sve sto sam imao sam isto tako koristio.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Pomalo izgubljeno, ali jako uzbudjeno, bio sam zainteresovan za sve. Sva ta raznovrstnost mi je bila jako zanimljiva i eventualno sam se prilagodio bez nekih problema.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Ne previse, od prvog dana sam radio, bez nekih pauza, tako da se sve uci jako brzo u hodu.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Da par kolega sa posla su bilo super, is to god mi je trebalo bili su tu da pomognu.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
Nisam imao problema niti sam se osjecao ograniceno sto se toga tice, s obzirom da sam vecinu svog ugovora proveo van kabine.
U kabini sam bio kada se tusiram i spavam, a jako rijetko sam i spavao u svojoj kabini.
Vecina vremena je sa rajom na beck decku ili u nekoj kabini na nekom partiju.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Apsolutno nisam, s obzirom koliko sam vremenski dnevno radio, zarada je smijesna, ali se ne zalim previse, iako sam se kuci vratio bez prebijene, ali bukvalno, uzivao sam troseci novac u crew baru i van broda u nekim portovima.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Postoji, samo je potrebna volja.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
MMeni je to bio najbolji dio cijelog tog iskustva, stekao sam neke prijatelje koji ce znam biti tu.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
Ljudi sa kojima sam radio…… Hmmmmm, mnogo ljudi se promijeniloo u timu u toku mog ugovora, tako da je bilo dobrih, a i onih manje dobrih, tj onih uzasnih…
- Kako biste opisali putnike?
S obzirom na brod na kojem sam radio, i na rutu koju smo radili, gosti su bili u skladu s tim.
Tacnije, jeftine seljacine u vecini slucajeva. Naravno uvijek ima i onih malo boljih iako su rijetki, ali nadju se.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
S obzirom da smo imali samo tri porta imao sam priliku da posjetim ta tri :D
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Kao sto rekoh samo tri porta, ali ako bih nesto da izdvojim onda Nassau-Bahamas. Tu smo uzivali na plazi, i u povremeno dobrim ruckovima :D
Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Upoznavanje ljudi iz cijeloga svijeta, upoznavanje sebe i testiranje sebe kroz taj nevjerovatan zivot, koji ili volis ili mrzis.
Ja sam licno uzivao, koliko god da sam tesko radio i vremenski jako puno, sve je to u sjeni kada sjednes poslije dugog iscrpnog dana sa ljudima koji su tako zanimljivi, posebni na svoj nacin i koji ucine da si pun energije za sutra za opet jedan takav iscrljpljujuci dan.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Manjak sna naravno, ali i to je stvar navike.
Mozda udaljenost od porodice i prijatelja, mada nakon nekog vremena i to postane stvar navike. Tako da bas nesto jako lose ne mogu da izdvojim
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Svakako, jer je to nesto sto ne dolazi niti sa jednim drugim poslom.
To je posebna vrsta zivota, i u tom zivotu ako zelis i ako znas mozes da uzivas i da budes zadovoljan samim sobom, a onda i svime ostalim.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Da budu spremni na mnoga odricanja, ali da budu uporni, jer na kraju dana isplati se, mozda ne novcano, ali dobijete jedno zivotno iskustvo koje ce uvijek trajati i koje necete htjeti da zaboravite.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Mislim da sam rekao dovoljno, ako neko ima neko pitanje tu sam.
Jos jednom cu reci samo da, svako ko razmislja o poslu na kruzeru nemojte da vas sputava neki strah, uvijek se imate gdje vratiti.
-
Odlican post, samo da dodam na tvoj zakljucak. Imate se gde vratiti ukoliko imate para. Ukoliko ste na karibima ili nedaj boze u aziji ili australiji a poslo ste na kruzer sa 200$ morace te prvo odraditi aparat uniformu i depozit 1450$ a zatim zaraditi za kartu kuci ukoliko odustanete pre kraja ugovora. Karta sa kariba, je oko 1800-2000$ u jednom smeru ako je kupujete u kratkom periodu. Dakle budite spremni na to.
Ukoliko niste sigurni da li je to posao za vas gledajte da se zaposlite dok su brodovi u evropi ali nikada neznate na koji ce vas poslati.
Gledao sam cesto ljude koji spreme stvari i pokusaju da izadju u prvom portu i secutity im ne da. I oni ljudi placu, i pricaju "Pustite me hocu kuci", to je na mene ostavilo jak ustisak jer vam nije sve jedno.
Kao i svaki posao nije za svakog. Nije da plasim nekog samo imajte u vidu.
-
Gledao sam cesto ljude koji spreme stvari i pokusaju da izadju u prvom portu i secutity im ne da. I oni ljudi placu, i pricaju "Pustite me hocu kuci", to je na mene ostavilo jak ustisak jer vam nije sve jedno.
Mamini i tatini sinovi i kcerke, klasicne placipi*ke koje nisu niti ce ikada biti zadovoljni u zivotu ma sta im isti pruzio. Koliko sam samo njih ispratio sa broda....i iste sretao po gradu kako placu i kukaju zeleci nazad na brod :waiting:
-
Ajde, Odin, pa nek se i tvoj glas cuje ovdje. Welcome back! :-*
-
Ajde, Odin, pa nek se i tvoj glas cuje ovdje. Welcome back! :-*
Hvala Adri, drago mi je da si i ti tu :D Kojim vodama sad ti plovis?? :D
-
Brazilskim trenutno, pa dalje Argentina, Urugvaj, Cile i prema Antarktici do poslije Nove godine, a onda Australija, Novi Zeland itd., itd. Nije lose. :)
-
Dragi moji moreplovci, ja se razmisljam da idem na brodic kao fotograf... Procitao sam pazljivo milion postova, i imam samo jedan problem. To je smaranje gostiju. Imam tu malu barijeru...a sve ostalo me :nono:ne brine. Moze li mi neko reci kako toga da se resim.
-
Ides sa ciljem da dobijes sto vise fotografija, a ne da smaras putnike. Ukoliko imas smisla za pricu i fore to onda vise nije smaranje putnika vec zabava sa njima, bar je meni tako bilo, isto sam se mislio na pocetku, dok nisam shvatio kako fotografija na brodu funkcionise.
Ono sto je najbolje od svega je to da, cak i kad mislis da ih "smaras", onda ih smaraj ako nemas drugog nacina, jer svejedno ih vidis tih 7 dana i vrlo vjerovatno vise nikada.
Eto, mislim da ti je to najbitnije, usadi sebi u glavu da te ljude vidis sad i vise nikad. :pop1:
-
Cujem gomilu prica, kako moras goste da vuces za rukav da bi se fotkali,...pa onda im banes kad jedu u restoranu,,pa onda open deck...A predpostavljam i da ne smes bas da ih kinjis da bi se fotkali, vec po principu, malo ih animiras pa ako pristanu. Sigurno se prolazi neka obuka oko svega sto ces raditi, pa verovatno ima i obuka oko tog detalja: Kako prici gostu. Bar se nadam.
Mada sve ovo sto si napisao ima smisla...Ne treba ih mnogo respektovati, jer ih vidis tad i vise nikada... Veruj mi ,vec sam sada poceo da ih psujem i da zauzimam stav prema svemu sto bi me cekalo da sam tamo. :moli:
-
@photo, sve je na tebi. Nisu gosti nikakvi nadljudi, i tako se prema njima trebaš odnositi.
Nitko te tamo neće cijeniti po tvojoj frizuri, nego po broju fotki koje izmuzeš.
Gosti će dolaziti i odlaziti, a tebe će se gledati kroz prizmu broja fotki koje si napravio.
Ako ti je važnije šta će o tebi misliti tamo neki amer kojega ćeš vidjetio jednom u životu, od toga šta će reći tvoj šef kada pogleda tvoj roll-count, onda biraj drugi posao.
I zapamti, da je lagano i fino - amerikanci bi radili taj posao. A ako hoćeš zaraditi, pokaži da si bolji od Indijca ili Filipinca.
-
Hvala CEO,...dacu sve od sebe da se izlecim, i pocnem da razmisljam na pravi nacin :plovim: