Forum
Posao na Brodu => Blogovi => Moja potraga za boljim sutra => Topic started by: Zelenooka82 on 24/July/2014
-
Osecam se lose vec par dana.
Pokusavam da nadjem izlaz iz situacije u kojoj smo se nasli ali izlaz ne vidim. Barem ne ovde u zemlji Srbiji na koju sam osudjena.
Nakon 4 godine ljubavi suprug i ja odlucili smo da krunisemo nasu vezu brakom, sto se i dogodilo u maju 2010 :)
Krajem marta 2011 dobijamo sina i mislimo kako nasoj sreci nema kraja. Problemi pocinju vec tokom trudnoce (finansijski).
Saznajem da gazda kod koga sam radila ne uplacuje doprinose tako da tokom citave trudnoce ne primam ni dinara. Nemocna da bilo sta promenim mirim se sa cinjenicom da necu imati primanja i da cemo ziveti od suprugove plate koja je u to vreme bila 40.000.I to je funkcionisalo dok smo bili sami ali kada je stigao malisa to je bilo ne malo nego nemoguce malo za normalan zivot.
Od stresa gubim mleko vec u malisinom drugom mesecu zivota i bivam osudjena na dohranu. Mogla bi sada da pisem redove o tome kako se desavalo da mu uvece dam poslednju dozu dohrane a za ujutru nemam novca da kupim .... No kako se to desava i vecini ljudi ovde necu mnogo daviti sa tim temama.
Poenta je ta da dodjem do trenutka kada sam se odlucila da apliciram za rad na kruzeru.Moram da pisem sve po redu da bi me sto bolje razumeli.
Kako detetu ne bi nedostajale osnovne potrepstine za zivot prestali smo da placamo redovno racune.
Racuni su se gomilali a nama je sve teze bilo da se iskobeljamo iz problema. Dosli smo do toga da samo za infostan dugujemo preko 200.000!
Ja sam se posle porodjaja uverila koliko je tesko majkama da dobiju posao.Niko me nije hteo.Kao da sam sugava.
Cim cuju da imas dete gledaju te kao da si nesposobna za rad.Kako ranije nikada nisam imala problema sa zaposlenjem ovo mi je doslo kao da me je neko udario maljem u glavu.
Pocela je da me obuzima depresija i osecala sam se nesposobna da pomognem sto se tice budzeta.Kako je malisa rastao tako su rasle i potrepstine za njega.
I ne pricam o bilo kakvom luksuzu vec o garderobici,obuci ... Iz meseca u mesec samo smo se zaduzivali a izlaz nismo videli.
Sada moj junak ima 3.5 godine i bogu hvala zdrav je i prav je :) To je najbitnije zar ne?
Dolazi moja komsinica na kafu ciji je klinja dva dana mladji od mog i govori mi kako ide na kruzer! Ja je pitam pa kako mozes?Kako ces bez deteta? I ode ona :)
Kada se vratila sredila je sebi i detetu potkrovlje porodicne kuce a malisa je zaboravio da je nije bilo vec posle nedelju dana.I tako pocnem da razmisljam o soluciji da pokusam i ja.
Mnogo sam se dvoumila i razmisljala sta je najbolje.Jedno vece sam sela sa muzem da popijemo kafu i da porazgovaramo.
Rekla sam mu o cemu razmisljam i pitala ga za misljenje i savet.On mi je rekao citiram:
-"Daleko od toga da bi voleo da odes, ali jos manje mogu da ti zabranim" "Da se meni nudi takva prilika ja bi uradio ono sto je najbolje za moju porodicu"
Rasplakala sam se kao malo dete. Mnogo mi je bilo tesko i osecala sam bes u sebi sto ovde covek ne moze da zivi normalno a pritom te Drzava fakticki reketira!
On mi je pomogao da presecem u sebi i tako je sve pocelo ...
-
SmajliKojiPlače
Ali na kraju :clapping:
EDIT:
A, ima ga - :crying:
-
gledaj s pozitivne strane imaš najveću moguću motivaciju da ne odustaneš u teškim trenucima... a za ugovor, dva si možeš riješiti osnovne egzistencijalne potrebe... a ugovor (vrijeme) za čas prođe...
žalosno je da živimo u takvim zemljama gdje majke moraju ostavljati djecu i obitelj ali i to je riješenje financijskih problema, još je gora bezizlazna situacija i osjećaj nemoći i besperspektivnosti koji većinu ovdje čeka...
samo hrabro naprijed i izvještavaj nas dalje kakva su iskustva s broda... :uzdravlje:
-
... a ugovor (vrijeme) za čas prođe...
Čeka ju teška borba na brodu, višemjesečno vaganje između vrijednosti novca i vremena. Tko preživi pričaće. :clapping:
(http://image-store.slidesharecdn.com/2c138c7e-0d7c-11e4-8bd3-22000a9ab58d-medium.jpeg)
-
apsolutno, to stoji... htio sam naglasiti kako ovdje 6mj prođe za čas a nisi se maknuo sa mrtve točke... dok na brodu za 6mj uz sav umor i napor koji dolazi s poslom dolazi i pozitivna strana kao novac, destinacije, ekipa, iskustva...
-
pricaj mi o ljubavi....moja draga i ja tek 7 meseci zivimo zajedno u stanu za koji jos dugujem par soma a o infostanu da ne pricam....i evo cekamo datume za dve razlicite strane sveta....
zelim ti sve naj zelena :crying:
-
Ne bi mi palo toliko tesko rastajanje od muza ali od sina ...Uh,ma to me ubija! Mislim,da me ne razumes pogresno naravno da mi nije svejedno ali kada stavim na vagu sve daleko bi mi bilo lakse da nemam dete.Kazem,cudna je ta povezanost majke i deteta.Mogu sad da trubim do sutra ali najbolje ce me razumeti oni koji imaju decu.
Ti i devojka cete otici ali zato kad se vratite pa kad izaberete neku destinaciju 15 dana all inclusive ..... HHHmmmm sve cete da zaboravite posle par sati u hotelu ;D
-
Ja mogu da ti kazem samo jedno,a verujem da bi se slozili svi veterani,i oni zaljubljeni u brodski zivot i oni koji su odustali posle nedelju dana samo-BROD CE TI SVAKAKO PROMENITI ZIVOT NABOLJE!!! Ja do sad sam sreo i ljude sa milion ugovora i ljude sa par nedelja,svi su se slozili.
-
Trazim iskustva ljudi, najvise zena koje su ostavile decu I otisle trbuhom za kruhom.
Nadala sam se da nisam jedina...