Pazi, nije ona ta koja te šalje, to ide ovako: Head office u L.A.-u šalje njima i Southamptonu da im treba npr. 300 waiter-a i da smatraju da taj broj može da se nađe u Evropi, onda i Italijani i Englezi krenu da traže te ljude preko svojih regrutnih agencija.
Problem u vezi zvanja nje je u slučaju: da njima ne treba ljudi i da ti pozoveš, ako nema potrebe ona neće moći da te šalje jer to prevazilazi okvire njenih ingerencija, a veruj mi za njih je L.A. bog otac, pogotovo kad im šalju angy e-mails.
Drugo, ti ljudi su uglavnom zaduženi za nas koji smo već tamo, i veruj mi da i oko nas imaju dosta posla, prvi ne bi da ide sad, drugom se nešto desilo, treći hoće ranije, četvrti mora da obnovi vizu i medical,... zato oni vole da svi newhires idu preko agencija.
Nemoj pogrešno da me shvatiš, ne pravim reklamu nikom jer agencije svakako deru a to ne bi smeli da rade, ja samo iznosim svoje viđenje priče.
Pozovi, pošalji mail, probaj, ali i dalje stojim pri tome da će najverovatnije da te uputi na neku od regrutnih agencija iz Evrope ili sa Balkana.
Svako dobro i javi kako je prošlo.

Izvinjavam se što ovako upadam u temu, ali npr. kod mene u kompaniji Gift Shop manager ne može da bude osoba koja je radila manje od 5 godina u Princess shop-u. Mnogi 1st assistant-i su proveli po 5-8 godina sa kompanijom i još uvek su na toj poziciji. Tako da je moje mišljenje da je to nerealno, odnosno tzv. bacanje udice ili prodaja šarene laže od strane agencija, najpre iz razloga što sam svojim očima video koliko su se mnogi ljudi pošteno namučili da skoče po 1 level u promociji, a ne da dođu do te pozicije.

Plata se dobija mesečno. Mesečna plata ti je konstantno ista recimo za moj level na prošlom ugovoru je bila 1833 dolara, e sad kad je dobro tu bude procenta koji bude i 400-500 dolara pa ti vidi, ali kad je lošije zadovoljiš se i sa 100-150 dolara, ćutiš i šljakaš.

Što se tiče tog predznanja, moj savet ti je da počneš da učiš jer će to da te pita na intervjuu.

Samo se orjentiši na jednu oblast, tipa ili učiš parfeme, ili učiš satove ili nakit.
Ja sam recimo dosta znao o Swiss made satovima i dragom i poludragom kamenju pa je meni bilo lakše, ali kod njih je sve moguće, možeš čak i da učiš on fly što se kaže: recimo na ovom ugovoru sam imao koleginicu Filipinku klasičan shoppie nije imala pojma o jewelry dept.-u (i nije ni bila voljna da uči) ali je menadžer prebacio kod nas, što pokazuje da su na Princess-u čuda moguća.

Drugo pitanje je zarada: ovako, plate su i dalje iste, znači to se ne menja ALI demografija putnika je jaaaaako drugačija, tako da je sad većina ovih što dolaze teška sirotinja i veruj mi da im je i 50 dolara problem. U odnosu na Ruby gde sam izlazio baš baš dobro sa comission-om, na Sea to nije bio slučaj i dosta sam se puta cimao da pređem target (naravno ugovor sam završio na 112%) ali nikad nisam uzeo procenat koji je prešao 200 dolara.

Sefe, ceo ugodja oko Hiltona je bio za 10, jer sta me je ovde sacekalo... ali bolje da pocnem: Evo i mene da se javim posle vise od dva meseca provedenih na novom ugovoru. Pokusacu da dam sto realniju sliku stvari i to ukratko, a vi dragi prijatelji ako imate neka pitanja tu sam za vas: Prvo cu poceti od broda koji je jedan od najstarijih u floti i pravo je cudo kako i dalje plovi, sinoc niko nije oka sklopio od neke buke kao da konstantno grebemo morsko dno, malo malo pa se desi da nesto otpadne sa svog mesta, imali smo man overboard gde se neka luda putnica Britanka bacila sa deck-a pa smo proveli ceo dan neplanirano na moru da bismo je nasli itd itd. Sto se tice kabina, one na Ruby-ju su bile hotel sa 5 zvezdica u odnosu na ove ovde, ali sva sreca pa mi je cimer ok tako da kad je potrebno imam kabinu za sebe. Sto se tice hrane, bilo je i boljih dana, ali je zanimljiva cinjenica da se bolje jede u crew mess-u nego u staff mess-u, cak sam u crew mess-u jednom prilikom naleteo i na sarme. Jedna od najbitnijih stvari je naravno i posao koji je ovde u teskoj krizi. Putnici su nam Britanci i ovo je moje upozorenje svima koji rade na procenat i pripadaju revenue departmentu: bezite sto dalje od brodova na kojima su glavni i jedini gosti Britanci jer oni otkazuju tips za dining, nece da plate fotke na kraju kruza, zale se kad potrose Internet vreme preko limita, u spa ne idu, a kad udju u shop i kad im samo pozelite "dobro vece" gledaju vas kao da ste im kidnapovali porodicu i trazite milion evra otkupa. o.O  Jedini department koji koliko-toliko dobro prolazi (za sad) je bar dept. Sto se tice mog departmenta, ja za sad uspevam da pravim pare, svaki target sam odradio, ali sam to odradio uz toliko cimanje i stres da cu morati da uzmem jedan pooooduzi odmor od brodova kad se vratim kuci. A da, skoro svaki dan smo u stockroom-u ili na deck-u 4 ili na deck-u 10, tako da ko od shopija voli fizicke radove moja topla preporuka je Sea Princess. E da, itinirary je dobar i stvarno je malo sea day-eva, od 14 dana kruza samo 3 sea day-a, a idemo na neka bas kul ostrva, tipa Barbados, Aruba, Bonaire, Curacao, Grand Cayman itd. itd.
Ako imate neka pitanja, just shoot, ja cu odgovoriti sledeci put kad se nakacim na net. Pozdrav svima i mirno more!

Ja sam radio crossing od Evrope do USA, i imao tu sreću da smo svaku noć kad smo menjali vremensku zonu dobijali po jedan sat više za spavanje, a to veruj mi znači na brodu i to dosta. Ovako: bili smo podeljeni u timove, neko je počinjao da radi od 9 ujutru (meeting na shop floor-u), neko od 11 (meeting kod menadžera u office-u), zatvarali smo shop u 21h, imali dosta pauza od kojih su neke bile i 3 sata. Možeš i da odmoriš ali je činjenica da se u shop-u u toku prelaska Atlantika više radi. Ne radi se toliko na prodaji kao kad su dani u luci jer retko šta kupuju samo gledaju, nego ima dosta sređivanja, priprema za kontrolu koju ćemo imati kad stignemo u USA. Zavisi sve kakav je menadžment, ako im je cilj da cimaju zaposlene oni će da izmisle neki schedule sačuvaj Bože pa nećeš moći da digneš glavu - nadajmo se da neće biti tako. Ako imaš još neka pitanja ti pitaj.

Pozdrav i tebi.
Što se tiče tvog muža, to su sve plusevi koji pomažu u poslu (mada on tamo neće da popravlja ništa samo se radi prodaja), minus su godine (i to možda, a zašto možda ću obrazložiti u daljem tekstu), ali neka proba preko agencija koje su respektabilne i koje ljudi hvale ovde na forumu kao sigurne, neću nikome da pravim reklamu za dž. Sad da obrazložim to za godine: Sa mnom je na ovom ugovoru bio lik Britanac, 41 godina, prvi ugovor a level 5 - senior jeweler, razlog: 10 godina je radio na Kajmanskim ostrvima, prodavao sve najjače brendove satova i nakita na svetu, bio regionalni menadžer prodaje za Cartier na komplet karipskim ostrvima, od njega sam kao mentora pokupio dosta stvari što se tiče rada sa takvim stvarima, a i čovek je toliko jak sales person da će ti prodati space shuttle umotan u ukrasni papir i još ima da te ubedi da bez njega ne možeš da živiš.
Tako da ja savetujem tvom mužu neka proba pa neka vidi, proba.