Dolazim na aerodrom, setim se pred ulaza u avion da javim provajderu da mi ugasi net na telefonu da ne bih na brodu radio samo za internet na telefonu u romingu, pogledam avion kroz prozor kad imam sta da vidim, iznad prozora aviona dva slova, V i M. Ko me zna znace da su to moji inicijali, ja u neverici kazem sebi "dobro, to je dobar znak, izgleda da sam na pravom putu" ( au sunce ti al sam se za*****'o). Stigoh iz Beograda u Bec i juri pravo u sobu za pusace, 2 sata bez cigare, uzas, prva prepreka rada na brodu, divota.
Sve u svemu posle nekoliko sati stizem u Veneciju gde mi je ukrcavanje, na letu vidim i drugara s kojim sam bio na intervjuu, davno bese, al dobro, ukrcavamo se na isti brod, pa i to je nesto, nekog imam.
Kako smo izasli sa koferima naisli smo na zenicu ( port agenta NCLa) gde je bilo jos dvoje ljudi, kuvar Meksikanac i Shorex asst menadzer Rumunka. Nazalost Meksikanac je zbog problema kod kuce morao da napusti brod posle mesec dana. Nacuo sam se mnogih prica o hotelima kako je bleja kad sletis u embark grad, kuliras celu noc za*****avas se pred robstvo, ja tu cast nisam imao tako da dezodorans koji sam zaboravio kod kuce i jos par stvarcica sam morao da zaboravim prvih dana dok ne dobijem karticu za kupovinu na brodu ( tusiranje 2 puta dnevno za svaki slucaj da se gosti ne zale).
Kako smo se vozili onim kombijem i uglavnom cutali jer smo hipsteri i to nam je bilo kul ( jedino sam pricao sa Makedoncem, mojim drugarom) i u daljini u noci sam video osvetljen brod i u sebi mislio "Ijao eno ga brod. E vidi kol'ko nam je hotel blizu broda. Bas je blizu. Evo me na brodu. Fuck".
Cim smo dosli upoznali su nas sa "hranom" i meni je sve bilo jasno. "Veljko, jesces testeninu 8 meseci i povremeno ces biti srecan ako bude nekog mesista" ( nije bilo daleko od istine). Nakon brzinske ture gde nisam znao gde je napred, a gde pozadi vratili smo se u crew area gde sam naravno zapalio direktiva u crew bar da zicam za cigare i odma upoznao dosta ljudi i gde mi je prisla, mogu da kazem slobodno najbolja drugarica sa broda koja je iz Juzne Afrike ( srecica moja, spasila me mnogo puta da ne prsnem skroz).
Tu sam naravno i upoznao mog "drugara" Hrvata koji je morao da nas napusti posle nedelju dana, jer je odlucio da mene napadne ( zamalo fizicki), a svojim kolegama da drzi lekciju kako oni trebaju da rade svoj posao.
Tu je vec krenula klackalica emocija, koja je krenula da kulminira druge nedelje mog boravka na toj divnoj limenoj kanti punoj ljudi koji generalno nemaju kud ( pricam uglavnom o nasim zutim i crnim drugarima, a ni belci nisu daleko).
Da malo skrenem sa teme, ja sam covek koji prima informacije, sazvaka ih i smisli neki svoj plan kako da odradi posao koji mu je dodeljen ( fatalna greska). Priliku da iskusim prvu psihicku je*adu sam imao kad je dosao gost ( Englez) i raspitao se za paket pica kojim dobija "all inclusive" za vecinu pica na brodu. Naravno moj dragi drug i nadredjeni ( Indonezanin) koji vec 10 godina radi na brodu je negde na prvoj drugoj godini odlucio da nema potrebe da dalje usavrsava jezik, pa sam na gostovu zbunjenu facu odlucio da reagujem tako sto cu se ponuditi da objasnim ( sto je gost sa odusevljenjem prihvatio, dok je moj nadredjeni odlucio da mi dodeli jedan fini prostrelni pogled). Tad je vec krenuo nas ples, ko ce koga prvi da zaje*e. Naravno, gospodin sa iskustvom je bio hitriji, a ja cutljiviji i gluplji i zahvaljujuci mom divnom mozgu koji prati proceduru dobio sam prvu prijavu od nadredjenog kako ne slusam "naredjenja". Od tad je sve krenulo. Odlucio sam da zapnem i pokazem menadzerima da sam izuzetno dobar radnik koji cini sve za svoje goste (beyond the call of duty/an extra mile fazoni) i ubijao sam se od socijalizacije sa gostima, sto se na kraju ispostavilo da je los pristup. Menadzeri su mi pricali kako previse vremena provodim sa jednim gostom i kako trebam i drugim gostima, ali posto su moji gosti bili izuzetno zadovoljni moj tvrdoglavi mozak je bio u fazonu, "ma terajte se, zna Mile kako da vozi voz". Cesto sam posle smene i nakon sortiranja cekova odlazio u uniformi po barovima gde gazde uglavnom nisu i pricao sa gostima i drugima namestao neverovatne prodaje, sto sam sebi nisam mogao.
Polako ali sigurno kako su isle rotacije i kruzevi ja sam imao sve vise i vise problema sa nadredjenima koji su bili striktno fokusirani na prodaju, za razliku od mene koji sam bio fokusiran na zadovoljstvo gostiju ( vodio sam se logikom, ako su zadovoljni gosti pricace svojima kad se vrate i time dovesti jos ljudi). Jos jedna greska u ocima mog menadzmenta.
Polako ali sigurno krenuli su problemi sa spavanjem, tj. nespavanjem. Svako vece u crew baru ( nisam se opijao) da bi sve negativno tog dana ( odnos sa nadredjenima/bartenderima) izbacio iz sebe. Off time na brodu je definitivno jedna od najlepsih stvari na brodu. Biti okruzen ljudima koji su u istim govnima kao i ti u periodu relaksacije je nesto sto te mnogo zblizi sa ljudima. Nisam bio u vojsci, ali sam imao osecaj kao da se nekakva takva veza stvara izmedju nas.
Jedno vece sam zbog nemogucnosti da zaspim odlucio da odem u crew bar, koji je nazalost bio zatvoren ( tj. pusacka zona), pa sam otisao na nasu "terasicu" kod mouringa gde su bila dva decka iz Granade ( Galley Uttilitija). Tu sam ukljucio malo mozak i krenuo da pricam s njima o tome gde sebe vide za pet godina, da li stvarno zele da budu utilitiji i generalno na brodu za pet godina. Tu smo se siti ispricali i nisam ni primetio da je vec bilo pola sest, a ja pocinjem sa radom u osam ujutru. Naravno, odlucio sam da odem da spavam "ustacu ja bez problema". Nakon 4 sata probudio me je telefon preko kog se cuo glas "gde si ti, kasnis vec dva sata na posao". Divota, naravno poslat sam u kancelariju menadzera gde sam se izvinuo i rekao kako se nece ponoviti ( o zablude). Tu nisam dobio warning ( spoiler alert: nisam imao nijedan warning tokom celog svog boravka).
Dani su odmicali i ja sam sve manje i manje spavao, a izmedju smena sam vec poceo da se plasim da spavam za slucaj da zaspim i uopste se ne pojavim na poslu. To nije bio strah u fazonu, ajde necu da pravim sranja nego istinski gde sam se uvek okruzavao ljudima ( crew bar naravno) i namerno drzao cigaru upaljenu u piksli da bi me neko probudio posle 15-20 minuta sna. Jesam mlad, ali ni to nije bilo dovoljno sna da bi mi dalo snage da izdrzim ceo dan. Posle smene kad sam trebao da sortiram cekove otisao bih na cigaru da se malo razbudim i ajd' sinak rukavice na ruke i sortiraj ( i naravno zaspi oko 5-6 puta dok to radis).
Radio sam sve sto sam mogao da nadjem nacina kako da izdrzim dan sa sto manje sna, nije uspevalo ("Hey i***t, I got an idea, go to sleep at night" < ovo su mi drugari i supervizori redovno pricali, ali ja, stoka tvrdoglava naravno nisam slusao).
Kasnjenja su se gomilala, pred poslednje dve nedelje gde sam vec bio "fuck it all" i kasnio k'o blesav i ponekad nisam ni dosao na smenu ( nebitno dodatne smene) imao sam oko 3-4 kasnjenja od pola do dva sata.
Polako ali sigurno mi se u mozak uvlacila misao da bar definitivno nije za mene ( doduse, ni brod, ali i dalje tvrdim da bih izdrzao ceo ugovor bez problema da sam na vreme aplicirao za recepciju i tako otisao).
Malo sad gubim misli tako da cu raditi dopunu ovog teksta kad tad, ali cu sad samo zavrsiti jednim pasusom (dobro, dva......nekoliko).
Rad na brodu moze biti veoma stresno, a i ne mora. Sve zavisi od vaseg iskustva ( koje odlucuje da li cete u pocetku juriti k'o muva bez glave da pohvatate posao ili cete se fokusirati kako da organizujete svoj zivot u ovoj novonastaloj situaciji koja nije nimalo zavidna). Mnogi ce se truditi da vam postave nogu, a ako ste srecni mnogi ce i pokusati da pomere tu nogu koja vas saplice. Moj topli savet je da se fokusirate prvih par nedelja na to kako cete organizovati svoj zivot i to sitnice kao sto su pranje vesa, "izlasci", komunikacija sa kucom i prijateljima, jelo i naravno spavanje. Vi ste prva tri meseca ( u vecini kompanija) na probnom radu i dozvoljeno vam je da gresite u tom vremenskom roku pod uslovom da ne preterujete, kao sto sam ja. Ljudi koje cete sresti, kako gosti tako i kolege i koleginice ce biti razliciti. Budite sa svima na nekoj prijatnoj distanci i posle duzeg vremena pustite neke od njih da vam se priblize, ako su to zasluzili. Verujte mi, mnogi ce vas veoma prijatno iznenaditi, narocito oni od kojih to nikako niste ocekivali.
Ja licno sa broda nosim divna prijateljstva, kako nasih ljudi, tako i ljudi iz celog sveta. Pored toga ponude za druga zaposlenja ce vam sama dolaziti u komunikaciji sa gostima. Ne hvatajte se za prvu loptu, ja sam preskocio nekoliko ponuda dok nisam poceo ozbiljno da razmisljam o jednoj na kojoj trenutno intenzivno radim iako postoji velika mogucnost da od toga nema nista, ali ce sam cin pripreme za taj posao mene unaprediti poslovno i omoguciti mi mnogo lakse zaposlenje na mnogim mestima. Pored prijateljstva i tih ponuda za posao, sa sobom nosim i neku disciplinu koju sam tamo upoznao ( ali ne i stekao) i jedino sto mi je ostalo je da je u potpunosti tweekujem i implementiram u zivot ovde.
Da li bih se vracao na brod? Da, ali nikako u F&B, jer to jednostavno nije za mene posao, vratio bih se recimo na recepciju.
Da li bih preporucio drugima brod? Definitivno, to je iskustvo gde cete sebe dovesti do granice ludila i ko ne preskoci tu magicnu liniju ce se vratiti bogatiji jednim divnim iskustvom, a vala i parama.
Izvinjavam se sto je sve ovako razbacano, neorganizovano i nepotpuno, ali ima toliko stvari da bi mi trebalo oko nedelju dana da sve to spakujem u jednu fluidnu pricu, koliko god ona bila dugacka.
Ako ima bilo kakvih pitanja, slobodno pitajte, tu sam i dalje. To sto sam dao otkaz na brodu, ne znaci da necu biti ovde ( iako sam zauzet bas dosta kod kuce sad, tako da cu biti redje).
P.S. Razlozi odlaska sa broda: Stres, nespavanje, zdravstveni problemi, problemi kod kuce, prilike kod kuce, prilike u inostranstvu, promena pozicije za sest meseci.
Laku noc i dovidjenja
Show Posts
)
Put/Let do Broda & Datumi Odlazaka ~ Join Dates
