Nije mene Sinisa nista pitao 

Meni je bilo super. Da se razumimo pare jako dobre, posao nista tezi nego kod kuce, jedino psihicki napeto dok ne shvatis japansku kulturu i jezik. Neki dani teski, kao i inace u zivotu, neki super, neki nit smrde nit mirisu. Dok imas osmijeh na licu sve je lakse. Jedno divno iskustvo. :-)

Alo ekipa! Jeste zivi? Za 17 dana idem kuci. Trazila sam da mi produze ugovor nisu mogli pa sam uspila skratit vacation za mjesec dana. Sve je isto osim sto vise ne trcim na deck -u nego u teretani jer je cesto nemirno more. Placa je ispala veca nego sam mislila da ce bit. Nema prekovremenog, jezik napreduje polako. U principu se osjecam dobro. Jako cesto imamo rough sea al sreca ja nisam sea sick a od tableta se svima spava. Zna bit veselo :-) Eto ukratko jer mi ovaj mobitel steka opasno :-)

Ide brod, nisam najvisa. Zacudo ovi Japanci rastu dosta , pogotovo nove generacije. Mislim da je od radioaktivnosti... :-) Svaki dan smo u drugom portu. Sto vrime ide dalje sve mi je bolje. Sto se tice nacionalnosti ima najvise Filipinaca. Ja sam si ok sa curama i sa muzicarima. Bit ce skoro neka akustik svirka u baru pa se nalazimo i pjevamo. Kazu da bude ok ali na kraju prevladaju Filipinci. Ima par europljana u entertainmentu i to je to. Nije neki izbor. A da ne kazem da nema normalnih tipova. Svi su skoro gay a Japanci rezervirani. Bar tako cure kazu a ja ne ispitujem previse. Neki dan sam trazila prostoriju za prat robu i izgubila se i zaustqvila nekog Japanca koji mi je sve pokazao i isao samnom po prostorijama da bi posli saznala da je to kapetan. Neki dan sam nekog supervizora u crew area opalila nogom. Slucajno. Pa sam mu se ispricavala ko Japanac i klanjala pola sata.  Jutros sam izaslau  dining room bez kravatice i skoro srusila kobara do sebe. Sve u svemu cure koje su bile na drugim brodovima kazu da je ode prva liga kako je tamo i vec su tu nekoliko ugovora. Name tag se nosi samo u guest area a kad idemo trcat van ne moramo imat name tag iako na tom decku setaju gosti.  I dosta je opustena atmosfera, kad  nije napeta haha. Hrana ok. Pitam svaki dan oce sutra bit sto vege pa uvik naprave svasta. Nisam gladna. Voca jedem na tone iako nisam sigurna je li to voce vidilo vitamina. Nocas mi je cima pogasila sva svjetla i ja sam se probudila onako dezorijentirana  u mraku i skoro se ispruzila po podu kolko sam duga i siroka, opet imala napadaj gusenja ali sve su manji i manji. Niko o tom ne pise a sigurno ima dosta ljudi kojima se bilo tesko priviknut na kabinu. Ili je to samo meni jer nemam previse posla pa mozak stigne mislit :-) Ima jedan bar koji radi od 5ipo i  tamo cu mozda bit iduci kruz. Sad sam od 7ipo i ne mogu navecer ic spavat rano pa sam uvik zamantana ujutro. Rano zavrsim s poslom, oko 9ipo a drugi rade do ponoci pa sam izgubljena i dosadno mi je. Kupit cu si laptop u Koreji i zicat Filipince filmove. Moram rec da su ok za posudit nesto pogotovo ako im zauzvrat das koju sitnicu. Ima dosta bracnih parova. Hotel menadjer je Hrvat i housekeeping menadjerica ili sta vec. Neka visa pozicija.  Ko bi reka da ima tolko nasih.. Sve u svemu prilicno drukcije od sveg sto sam citala na forumu. Pitomije. Ja se stalno smijem i svih pozdravljam jer tek sad vise ne znam ko ima bijelu uniformu jer je pitur a ko jer je faca... U biti  iznenadjujem sebe  svaki dan koliko sam smirena. Doma kad vidim ljude da usporeno rade dobijem sizove a ode sve usporeno pa tako i ja. Prvi put u zivotu ne trcim stalno negdi ne brzam... Samo easy. Kako kazu kolege iz Srbije : opusteno :-)

Ej ekipa. Ukratko, fora je iskustvo. Isprazne price, dosta ispraznih ljudi, poneki drag covjek, onako realnost. Nista ekstra, nista katastrofa .
Nemam potrebu nista shvacat ozbiljno niti se brinut zbog icega. Ovo nije moj zivot da se nerviram. Radim od 8-10 sati. Pauze od po pet sati izmedju , nikad iza ponoci.
Crew bar ok. Cure su mi maximalno pomogle u prilagodbi. Sefovi svaki dan pitaju kako ide, svi mi znaju ime, zovu me - ,,ti,, :-)
Cure iz ex yu su u velikom broju i drze se skupa.
Dva dana sam bila u paklu i imala napadaje klaustrofobije. Nisam dva dana ni spavala ni jela. Onda me je kolegica izmasirala sat vremena da se opuste misici jer sam bilq prenapeta. I odonda sam ko bebica :-)
Budala ima svugdi tako i ode. Nista nova. Zivot ko zivot. Dala bi 30 000yena za dvi dobre knjige :-)
Sve je ok. Cujemo se. Ne dajte se. Tu smo zbog para i drugo nista nije vridno zivaca.  Gosti su stari, dragi i bogati. Nema bakse, ima pokloncica. Nisu zahtjevni uopce. Sad vec normalno radim.
Prva dva dana mi je bilo isto pricaju li japanski ili klingonski i nisam raspoznavala lica ko mi je sto narucio.  Sad ih vec znam a i dosta se ljudi ponavlja. Glumis finocu i stalno se smijes.
Rekoh pocet cu sama sebi govorit ,,Vi,, .
Cujemo see!!  Ako imate pitanja slobodno pitajte!

Eto. Idem ujutro pekarskim letom ... Moram se dic u 4 da sve stignem. I'm out of my mind... Bojim se leta jer nikad nisam letila i tuga me hvata nekakva na trenutke. Stojte mi dobro i cujemo se nekad ako bude sve dobro  Sayonara  P.s. mail od kompanije kaze da nema ni daska vjetra u Tokiju i da sunce pici...