Show Posts
1
Ici na kruzer ili ne? / ŽIVOT NA BRODU - Ono što vam niko nije rekao
« on: 18/March/2014 »
Ovom temom i ovim tekstom, u startu rizikujem da budem oznacen kao hejter ili pesimistican, ali pre nego sto sam zapoceo ovaj ugovor (koji je pri kraju), procitao sam veliki deo postova na ovom blogu, i postoje neke stvari koje vam niko nije rekao.
Da se razumemo, svaki odlazak na rad na brodu nije ni u kom slucaju odlazak na letovanje. To je ono sto ce svi koji budu gledali vase slike misliti, ali ovde se pre svega radi. I to svaki dan.
Verujem da su mnogi od vas, kao i ja, do sada imali poslove u kojima su radili i vikendom, i nedeljom do kasno uvece, ali ovo je sasvim drugacije. Ovde nikada ne postoji slobodan dan. Nikada, za sedam meseci.
Naravno, covek je u stanju da se na sve navikne, ali nakon dosta meseci, pozelis da imas barem jedan dan bez posla, samo za sebe, da ne radis nista. To se naravno nece desiti.
Kod nas u kompaniji (RCCL), postoji imperativ "Deliver the WOW", a nekad je JAKO tesko da se nasmejes. JAKO tesko.
Cak i kada izadjes napolje, na najlepse plaze sveta, uzivas, slikas se, cak i tog dana, obicno cim se vratis na brod, pocinjes da radis.
Druga stvar koju vam niko nije rekao je da je ovo zatvor. Ovo zaista jeste zatvor, samo sto ponekad (zavisi od sektora) mozes da izadjes napolje, ali naravno kad gosti (koji su naravno bitniji od zaposlenih) izadju napolje.
Dakle, zna se ko je vise ljudsko bice od tebe, to ti nece dati nikada da zaboravis. I opet, svaki brod u luci ostaje od 7-8 sati, nekoliko puta nedeljno, sve ostalo vreme ti si unutra, u zatvoru, nemas opcija da prosetas do parka, ili da radis nesto drugo, sto npr: na brodu nema. Mislim da je najbitniji momenat psihologija ljudi, koja vrlo cesto podseca na ono sto cujemo o zatvorima (ne preterujem). Jer ovo ovde je sistem - ustanes kad ti se kaze, zna se kuda smes da se kreces, a koji su delovi broda u koje ne smes, jedes sta ti se da (nema unosenja hrane i pice od spolja), nema interneta (ima, ali je preskup) tako da si odsecen od svih informacija iz spoljnog sveta i vremenom...
Ovo je istovremeno i VOJSKA. Mora se se ustaje u odredjeno vreme, da uniforma bude cista, svaki dan brijanje, sobe su stalno pregledane, jede se u odredjeno vreme, svako mora da radi saftey drill-ove (vojska na kvadrat), plus ako se nesto desi - svi ste vi odgovorni za goste, njihove zivote i bezbednost i brod napustate poslednji. Uglavnom, vojnicka je komanda zivota i svakodnevnog izgleda (podsecam, nema slobodnih dana).
Takodje, ovo je jedno malo SELO. Kolika je velicina tog sela, zavisi od tipa i klase broda, ali ono se krece od 700 do 2000 ljudi.
Ponasanje ljudi je dosta provincijsko, sto i nije cudno, jer nema mnogo kontakta sa zivotom "back home", nema interneta, non-stop plovis (dakle na sred okeana si, ne mozes bas da pricas sa delfinima), tako da vremenom ljudi pocinju da se bave jedni drugima - provincijsko ponasanje. Verujte mi (ja sam na brodu sa 1400 crew-a), svaka informacija/trac obidje brod u roku od sat-dva, svi sve znaju i svi se svacijim zivotom bave. Ali ne sa losom namerom, nego zato sto nemaju sta drugo da rade. Takodje, s obzirom da je malo selo - opcija nema! Nema opcija za drugom (boljom) hranom, za drugim ljudima, drugim kafeom/klubom...
Svakoga dana je sve isto, ljudi su isti, iste su teme (jer si na sred okeana, bez kontakta sa stvarnim zivotom)..
Opet kazem, nisam pesimistican i kritican, ovo su moja zapazanja nakon sest meseci rada na brodu. Verovatno je ovo zivot koji mnogima odgovara.
Ne verovatno, nego sigurno, jer je naravno na brodu mnogo ljudi koji su srecni i zadovoljni.
Evo jednog opisa čoveka koji na brodu može biti veoma zadovoljan:
- neko ko ne mari za hranu koju jede (mogu da jedem sve),
- neko ko moze sa svima da prica i sa svima da se slaze
- neko ko od razgovora sa ljudima ne ocekuje dubinu i smisao
- neko kome nije problem da bude u sobi sa cimerom, najcesce bez prozora, bez svezeg vazduha (klima je svuda non-stop)
- neko ko moze da zivi bez svakodnevnih informacija i vesti, novih filmova, nove muzike, itd..
- neko ko nema kulturne potrebe (koncerti, festivali, muzeji, kultura generalno), lokacije koje posecuju brodovi su strogo kontrolisane od strane kompanija, pa se neka interakcija sa pravim lokalcima tesko moguca
- neko kome je dovoljno u zivotu da lezi na plazi i pije alkohol
- neko ko dosta pije i pusi (jer nista drugo nema da se radi uvece)
- neko ko voli letnje/ekstremne (sportske) aktivnosti
- neko ko nema potrebu za dubljim vezama sa ljudima (prijateljstvo, brak, poslovni, itd), jer su ovde ljudi podeseni da imaju kratke flertove, seks kombinacije, povrsne razgovore i odnose.
Poslovnih promrezavanja nema, jer se svi stalno menjaju.
- kontakta sa kopnom ima jako malo, ako mislite da ako vam je luka u Americi, mozete naci posao tamo - no, no! Sistem je napravljen da ne mozete mngo da se mesate sa lokalnim svetom
Kad sve ovo pisem, imajte u vidu da sam ja na mom poslu oficir sa dva stripe-a, da imam mnogo jedinstvenih privilegija na brodu, koje mozda ukupno ima 10% zaposlenih.
Probao sam skoro sve na brodu, jer mi titula dozvoljava, plus moj brod ima dva itinerera, sa oko 8 luka koje posecujemo, pa ipak posle mnoooogo meseci, malo me toga uzbudjuje.
Plus, ja imam sobu sa prozorom (retkost i luksuz) i pristup internetu (najvece zlato na brodu).
Nadam se da vas nisam demotivisao, ali mislim da je potrebno da neke stvari budu izrecene, jer ovo je odmor SAMO ZA GOSTE.
V
Da se razumemo, svaki odlazak na rad na brodu nije ni u kom slucaju odlazak na letovanje. To je ono sto ce svi koji budu gledali vase slike misliti, ali ovde se pre svega radi. I to svaki dan.
Verujem da su mnogi od vas, kao i ja, do sada imali poslove u kojima su radili i vikendom, i nedeljom do kasno uvece, ali ovo je sasvim drugacije. Ovde nikada ne postoji slobodan dan. Nikada, za sedam meseci.
Naravno, covek je u stanju da se na sve navikne, ali nakon dosta meseci, pozelis da imas barem jedan dan bez posla, samo za sebe, da ne radis nista. To se naravno nece desiti.
Kod nas u kompaniji (RCCL), postoji imperativ "Deliver the WOW", a nekad je JAKO tesko da se nasmejes. JAKO tesko.
Cak i kada izadjes napolje, na najlepse plaze sveta, uzivas, slikas se, cak i tog dana, obicno cim se vratis na brod, pocinjes da radis.
Druga stvar koju vam niko nije rekao je da je ovo zatvor. Ovo zaista jeste zatvor, samo sto ponekad (zavisi od sektora) mozes da izadjes napolje, ali naravno kad gosti (koji su naravno bitniji od zaposlenih) izadju napolje.
Dakle, zna se ko je vise ljudsko bice od tebe, to ti nece dati nikada da zaboravis. I opet, svaki brod u luci ostaje od 7-8 sati, nekoliko puta nedeljno, sve ostalo vreme ti si unutra, u zatvoru, nemas opcija da prosetas do parka, ili da radis nesto drugo, sto npr: na brodu nema. Mislim da je najbitniji momenat psihologija ljudi, koja vrlo cesto podseca na ono sto cujemo o zatvorima (ne preterujem). Jer ovo ovde je sistem - ustanes kad ti se kaze, zna se kuda smes da se kreces, a koji su delovi broda u koje ne smes, jedes sta ti se da (nema unosenja hrane i pice od spolja), nema interneta (ima, ali je preskup) tako da si odsecen od svih informacija iz spoljnog sveta i vremenom...
Ovo je istovremeno i VOJSKA. Mora se se ustaje u odredjeno vreme, da uniforma bude cista, svaki dan brijanje, sobe su stalno pregledane, jede se u odredjeno vreme, svako mora da radi saftey drill-ove (vojska na kvadrat), plus ako se nesto desi - svi ste vi odgovorni za goste, njihove zivote i bezbednost i brod napustate poslednji. Uglavnom, vojnicka je komanda zivota i svakodnevnog izgleda (podsecam, nema slobodnih dana).
Takodje, ovo je jedno malo SELO. Kolika je velicina tog sela, zavisi od tipa i klase broda, ali ono se krece od 700 do 2000 ljudi.
Ponasanje ljudi je dosta provincijsko, sto i nije cudno, jer nema mnogo kontakta sa zivotom "back home", nema interneta, non-stop plovis (dakle na sred okeana si, ne mozes bas da pricas sa delfinima), tako da vremenom ljudi pocinju da se bave jedni drugima - provincijsko ponasanje. Verujte mi (ja sam na brodu sa 1400 crew-a), svaka informacija/trac obidje brod u roku od sat-dva, svi sve znaju i svi se svacijim zivotom bave. Ali ne sa losom namerom, nego zato sto nemaju sta drugo da rade. Takodje, s obzirom da je malo selo - opcija nema! Nema opcija za drugom (boljom) hranom, za drugim ljudima, drugim kafeom/klubom...
Svakoga dana je sve isto, ljudi su isti, iste su teme (jer si na sred okeana, bez kontakta sa stvarnim zivotom)..
Opet kazem, nisam pesimistican i kritican, ovo su moja zapazanja nakon sest meseci rada na brodu. Verovatno je ovo zivot koji mnogima odgovara.
Ne verovatno, nego sigurno, jer je naravno na brodu mnogo ljudi koji su srecni i zadovoljni.
Evo jednog opisa čoveka koji na brodu može biti veoma zadovoljan:
- neko ko ne mari za hranu koju jede (mogu da jedem sve),
- neko ko moze sa svima da prica i sa svima da se slaze
- neko ko od razgovora sa ljudima ne ocekuje dubinu i smisao
- neko kome nije problem da bude u sobi sa cimerom, najcesce bez prozora, bez svezeg vazduha (klima je svuda non-stop)
- neko ko moze da zivi bez svakodnevnih informacija i vesti, novih filmova, nove muzike, itd..
- neko ko nema kulturne potrebe (koncerti, festivali, muzeji, kultura generalno), lokacije koje posecuju brodovi su strogo kontrolisane od strane kompanija, pa se neka interakcija sa pravim lokalcima tesko moguca
- neko kome je dovoljno u zivotu da lezi na plazi i pije alkohol
- neko ko dosta pije i pusi (jer nista drugo nema da se radi uvece)
- neko ko voli letnje/ekstremne (sportske) aktivnosti
- neko ko nema potrebu za dubljim vezama sa ljudima (prijateljstvo, brak, poslovni, itd), jer su ovde ljudi podeseni da imaju kratke flertove, seks kombinacije, povrsne razgovore i odnose.
Poslovnih promrezavanja nema, jer se svi stalno menjaju.
- kontakta sa kopnom ima jako malo, ako mislite da ako vam je luka u Americi, mozete naci posao tamo - no, no! Sistem je napravljen da ne mozete mngo da se mesate sa lokalnim svetom
Kad sve ovo pisem, imajte u vidu da sam ja na mom poslu oficir sa dva stripe-a, da imam mnogo jedinstvenih privilegija na brodu, koje mozda ukupno ima 10% zaposlenih.
Probao sam skoro sve na brodu, jer mi titula dozvoljava, plus moj brod ima dva itinerera, sa oko 8 luka koje posecujemo, pa ipak posle mnoooogo meseci, malo me toga uzbudjuje.
Plus, ja imam sobu sa prozorom (retkost i luksuz) i pristup internetu (najvece zlato na brodu).
Nadam se da vas nisam demotivisao, ali mislim da je potrebno da neke stvari budu izrecene, jer ovo je odmor SAMO ZA GOSTE.
V
