1
Agencije za Zapošljavanje na Kruzere & Online Applications / Agencija "Svi na brod"
« on: 15/December/2015 »
Videla sam njihov oglas na nekom sajtu,imaju i svoj sajt,kucajte na netu.Zanima me da li ih je neko mozda kontaktirao.
Show Posts
This section allows you to view all posts made by this member. Note that you can only see posts made in areas you currently have access to.
Pages: [1] 2
2
Agencije za Zapošljavanje na Kruzere & Online Applications / Moje iskustvo sa agencijama
« on: 30/November/2015 »
Htela sam da vam napisem moje iskustvo sa nekim agencijama, s obzirom da sam na brodu vec bila, i kasnije pokusavala ponovo da odem.
Prva agencija kojoj sam se javila kada sam zelela da odem ,bila je Safe Cruise ,preko kojih sam kasnije i otisla,od prvog dana pa do ukrcaja proslo je mozda 6-7 meseci.
Imam dobro misljenje o njima,dosta su azurni ,ozbiljni i efektni,jedina stvar koju bih im zamerila je sto imaju jako los izbor pozicija,sveden skoro na samo crew pozicije,restoran i kuhinju,i sto rade samo sa jednom kompanijom,a to je Princess ,mada mislim da rade i sa nekom recnom kompanijom.
Sto se tice ostalih agencija,ove godine sam pokusala ponovo da odem preko nekoliko agencija i nisam nista uradila.Da pocnem redom:
Feron ,pozvala ih telefonom da pitam kakva je procedura i koji je prvi korak,na sta su mi rekli da im posaljem cv pa ce me kontaktirati.To sam i uradila,nikada mi se nisu javili.
Online aplikacija za Carnival Uk,preko njihovog sajta ,popunila sam aplikaciju na njihovom sajtu za poziciju buffet stewardess.
Posle nekog vremena ,mislim oko dva meseca ,stigao mi je mejl kako me obavestavaju o mom skajp intervjuu,za dan sreda,17 septembar ,na primer u to i to vreme.
Sve to bi bilo u redu da sreda nije padala 15 septembra ,na primer.
Poslala sam im mejl sa pitanjem kada treba da budem na skajpu ,da li u sredu ili tog 15 septembra posto njihov datum koji su poslali ne odgovara danu koji su stavili,medjutim nisu mi tada odgovorili nista .
Tek posle par nedelja poslali su mi mejl kako nece dalje razmatrati moju aplikaciju,to inace salju u startu ako ne prodjete tu cv fazu,.a mene su uspesno tu razmotrili i trebalo je da imam intervju,wtf![""]]](http://www.inozemstvo-posao.com/smf_1-1-2_install/Smileys/classic/blinking.gif "blinking")
.
Ali nema veze,to se tako zavrsilo.
Kouzon, na njihovom Facebook profilu videla sam oglas za konobarice i hostese za NCL,i odmah sam se prijavila tako sto sam im poslala Cv kao sto su napisali u oglasu.
Posle nekog vremena pozvali su me na mobilni da mi zakazu skajp intervju koji sam imala posle nekoliko dana,sa nekim iz agencije,na Engleskom jeziku,to je bio kao preliminarni intervju.
Pricala sam im o mom ugovoru koji imam odradjen,sta sam radila inace tokom celog zivota,rekla sam da bih isla i kao konobarica i kao hostesa,rekli su mi da za restoran treba jos malo da utvrdim jela za glavni intervju,a za hostesu da je to ok sve i da ce me obavestiti kada bude glavni intervju,i da sto se tice pozicije hostese to im je nova pozicija,sto se tice njihove agencije ,i da nisu sigurni u dalju proceduru i sam intervju kako ce izgledati i kada ce biti.
Uglavnom,ostalo je na tome da mi se jave kada bude intervju,nikada mi se vise niko nije javio.
Employment Power ,poslala sam im mejl sa pitanjem kada ce imati prvi sledeci intervju,na sta su mi rekli da im prvo posaljem Cv pa cemo se cuti za dalje.
Posle nekog vremena pozvao me je Andrej iz Zagreba i rekao da ce uskoro biti intervju ,mislim za NCL u Beogradu,a da cemo pre toga da uradimo skajp intervju,pa da im posaljem svoju skajp adresu a oni ce mi javiti kada cemo se cuti preko skajpa. Niko mi se vise nije javio.
To je to sto se mene tice,nisam bila previse uporna,nisam ih nakon toga smarala i cimala,jer ovaj put nisam bila toliko zagrizena da odem kao prvi put ,ali svakako mislim da ne rade dobro svoj posao.
Smatram da nisu dovoljno azurni i da se ne trude i nisu u stanju da se izbore sa brdo prijava koje dobiju na dnevnom nivou,i da naprave adekvatnu selekciju.
Da sam sada aplicirala preko safe cruisa verovatno bih vec bila na brodu.
Ja sam od broda odustala,pomislila sam da kako mozda ipak meni negde nije zapisano da vise ikada odem.
Sada se borim da se zaposlim u nekoj avio kompaniji kao stjuardesa,sledeci vikend imam jedan razgovor za nasu avio kompaniju,a onaj tamo vikend za Emirate,pa gde mi se posreci,a nadam se na negde hoce.
Prva agencija kojoj sam se javila kada sam zelela da odem ,bila je Safe Cruise ,preko kojih sam kasnije i otisla,od prvog dana pa do ukrcaja proslo je mozda 6-7 meseci.
Imam dobro misljenje o njima,dosta su azurni ,ozbiljni i efektni,jedina stvar koju bih im zamerila je sto imaju jako los izbor pozicija,sveden skoro na samo crew pozicije,restoran i kuhinju,i sto rade samo sa jednom kompanijom,a to je Princess ,mada mislim da rade i sa nekom recnom kompanijom.
Sto se tice ostalih agencija,ove godine sam pokusala ponovo da odem preko nekoliko agencija i nisam nista uradila.Da pocnem redom:
Feron ,pozvala ih telefonom da pitam kakva je procedura i koji je prvi korak,na sta su mi rekli da im posaljem cv pa ce me kontaktirati.To sam i uradila,nikada mi se nisu javili.
Online aplikacija za Carnival Uk,preko njihovog sajta ,popunila sam aplikaciju na njihovom sajtu za poziciju buffet stewardess.
Posle nekog vremena ,mislim oko dva meseca ,stigao mi je mejl kako me obavestavaju o mom skajp intervjuu,za dan sreda,17 septembar ,na primer u to i to vreme.
Sve to bi bilo u redu da sreda nije padala 15 septembra ,na primer.
Poslala sam im mejl sa pitanjem kada treba da budem na skajpu ,da li u sredu ili tog 15 septembra posto njihov datum koji su poslali ne odgovara danu koji su stavili,medjutim nisu mi tada odgovorili nista .
Tek posle par nedelja poslali su mi mejl kako nece dalje razmatrati moju aplikaciju,to inace salju u startu ako ne prodjete tu cv fazu,.a mene su uspesno tu razmotrili i trebalo je da imam intervju,wtf
.Ali nema veze,to se tako zavrsilo.
Kouzon, na njihovom Facebook profilu videla sam oglas za konobarice i hostese za NCL,i odmah sam se prijavila tako sto sam im poslala Cv kao sto su napisali u oglasu.
Posle nekog vremena pozvali su me na mobilni da mi zakazu skajp intervju koji sam imala posle nekoliko dana,sa nekim iz agencije,na Engleskom jeziku,to je bio kao preliminarni intervju.
Pricala sam im o mom ugovoru koji imam odradjen,sta sam radila inace tokom celog zivota,rekla sam da bih isla i kao konobarica i kao hostesa,rekli su mi da za restoran treba jos malo da utvrdim jela za glavni intervju,a za hostesu da je to ok sve i da ce me obavestiti kada bude glavni intervju,i da sto se tice pozicije hostese to im je nova pozicija,sto se tice njihove agencije ,i da nisu sigurni u dalju proceduru i sam intervju kako ce izgledati i kada ce biti.
Uglavnom,ostalo je na tome da mi se jave kada bude intervju,nikada mi se vise niko nije javio.
Employment Power ,poslala sam im mejl sa pitanjem kada ce imati prvi sledeci intervju,na sta su mi rekli da im prvo posaljem Cv pa cemo se cuti za dalje.
Posle nekog vremena pozvao me je Andrej iz Zagreba i rekao da ce uskoro biti intervju ,mislim za NCL u Beogradu,a da cemo pre toga da uradimo skajp intervju,pa da im posaljem svoju skajp adresu a oni ce mi javiti kada cemo se cuti preko skajpa. Niko mi se vise nije javio.
To je to sto se mene tice,nisam bila previse uporna,nisam ih nakon toga smarala i cimala,jer ovaj put nisam bila toliko zagrizena da odem kao prvi put ,ali svakako mislim da ne rade dobro svoj posao.
Smatram da nisu dovoljno azurni i da se ne trude i nisu u stanju da se izbore sa brdo prijava koje dobiju na dnevnom nivou,i da naprave adekvatnu selekciju.
Da sam sada aplicirala preko safe cruisa verovatno bih vec bila na brodu.
Ja sam od broda odustala,pomislila sam da kako mozda ipak meni negde nije zapisano da vise ikada odem.
Sada se borim da se zaposlim u nekoj avio kompaniji kao stjuardesa,sledeci vikend imam jedan razgovor za nasu avio kompaniju,a onaj tamo vikend za Emirate,pa gde mi se posreci,a nadam se na negde hoce.
3
NCL - Norwegian Cruise Line / Ncl ,restaurant hostess
« on: 11/August/2015 »
Danas sam imala preliminarni za hostesu na Ncl- u,ali ne znam bas mnogo detalja pa ako mi neko moze reci ko je tamo ili je bio ,kakvi su uslovi,radno vreme i plata.Hvala unapred.
4
Život poslije broda / Zasto posle 3 godine želim ponovo na brod? (malo motivacije za buduce mornare)
« on: 11/June/2015 »
Vidim da je forum postao dosta neaktivan, novih tema i postova sve manje.
Pretpostavljam da je razlog tome to sto su neki clanovi nesebicno pisali o svemu i svacemu i dali odgovore na sva pitanja, pa ovi ostali sve mogu da iscitaju, bez da imaju vise i sta da pitaju.
A s druge strane oni koji su noci i dane provodili ovde ,dok nisu zaplovili, posle prvog ugovora verovatno imaju poremecaj identiteta ,videli su malo sveta, udarila ih "slava" u glavu
,pa ne znaju ni gde su ,a kamoli kako da dodju na forum i ispisu svoja iskustva i tako se oduze forumu.
Ja sam vec pisala ranije o mom iskustvu na Princessu, i u vise navrata rekla da nemam zelju da se ikada vise vratim. Od mog poslednjeg ugovora proslo je skoro 3 godine.
Da me pitate sta sam radila ,gde sam bila za te 3 godine ,ne bih znala da vam kazem.
Nista veliko i od zivotne vaznosti nisam uradila. Nisam se udala, nisam rodila dete i nisam postala milioner. A proletelo je za cas.
Da se razumemo, radila sam i zaradjivala sve vreme, izlazila i uzivala, ne mogu da kazem da mi je bilo lose, ali daleko je to od onog zivota kakav ja zelim.
Uvek sam u necemu oskudevala,ako hocu na more nema novih krpica, ako hocu u grad nema novih onih cipela koje sam videla, i takvih bezbroj situacija.
Udjem u butik ,vidim bar 5 artikla koje su me oborile s nogu,a u tom trenutku mogu da kupim lupam samo jednu stvar, i to vas malo baca u bedak, kolko god vam to izgledalo sporedno i nevazno.
Za ove tri godine ,neki moji prijatelji su se znacajno ostvarili na polju karijera, resili su neka zivotna pitanja, i ti ljudi su mi motivacija da uspem i ja.
Da napomenem da nisu bili na brodu, ali su imali niz nerealno srecnih okolnosti. Ja nisam,jbg.
Vec par meseci mi se mota ideja da ponovo zaplovim, gledajuci te ljude koji su uspeli, ne prodje nijedan dan da se ne zapitam sta bi bilo samnom da sam nastavila sa brodom za ove tri godine, i zasigurno ne bih ovde nista propustila ,to je jasno, a ne bih ni bila u ovakvoj poziciji, to je jos sigurnije.
Poslednjih mesec dana, u mislima, ja sam vec otisla.
Znate sta mi najvise nedostaje? Nedostaje mi budjenje svakog dana u drugom gradu, svaki dan suncan i topao. Ispijanje kafe po svetskim metropolama, sopinzi u istim.
Ja nisam osoba koju ispunjava radno vreme od 9 do 5, letovanje jednom godisnje, i povremeni izlasci. Takvim zivotom nisam potpuno zadovoljna, jer uvek imam utisak da mi nesto fali, a da ne znam sta je to, a ustvari znam vrlo dobro.
Na brodu se zivi 200 na sat, za 6 meseci prozivite i dozivite ono sto ovde necete za 3 zivota. A ja se uzasavam na pomisao da su zivot i mladost prolazni, i zato mi je zao da vise tracim vreme ovde.
Kad sam odradila ugovor, imala sam stav da ne zelim da ostavim mladost i najbolje godine tamo, da ne zelim da bacim vise ni 6 meseci zivota tamo. A sada ,iz ove perspektive, posle 3 godine nicega ovde, ne mogu da prezalim 3 protracene i bacene godine zivota. Na brodu ni jedan jedini dan nije protracen, sada tako mislim.
Naravno ,postoji jedna jako losa stvar vezana za rad na brodu, a to je udaljenost od porodice i prijatelja. To je nesto sto svakom coveku padne jako tesko, nemate vise onaj osecaj ususkanosti i uljuljkanosti, sve dok ste tamo. Ja recimo imam konstantan ,nerealan strah da ce se nekome od mojih najblizih nesto desiti, i da se tamo ko zna sta desava, a oni nece sve da mi pricaju da se ne brinem, ili ne daj Boze ne vratim na sred ugovora.
Moji su bili bas zadovoljni dok sam bila na brodu, tj.tata vise nego mama. Nikada mi nisu trazili ni jedan dolar, bukvalno, ali im je bilo drago da ce njihovo dete ,eto mozda da nesto uradi od svog zivota, pa makar bila daleko od njih. U vreme kada 80% mladih nema nikakav posao, a ovi preostali i ako imaju, zaradjuju toliko da mogu da jedu svaki dan ,i to je sve, ni dinar preko toga. Gde su tu putovanja, sopinzi, kola i ostale stvari, stvari koje su ovde nazalost luksuz, a u svim razvijenim zemljama ,samo propratna stvar koja se podrazumeva.
Osamostaliti se u Srbiji, je ravno dobiti sedmicu na lotou, a ja to zelim vise od icega. Imam 25 godina, necu ni da se udam dok ne stanem na svoje noge, a kamoli da imam dete.
Zasto sutra da trpim neku budalu, samo zato sto imam dete ,a nemam gde. Ne zelim to nikada.
Mnogi su brodove poredili za plutajucim zatvorima, u jednu ruku i jeste tako, sto se tice fizickih ogranicenja. ALi sto se tice osecaja koji vam zarada na njemu pruza, vi ste mentalno potpuno slobodna i nezavisna osoba.
Eto toliko za sad, rekla sam najiskrenije sve sto mi je na dusi.
Pisite i vi ,sta vas najvise usrecuje na brodu, a sta vas ubija u pojam, i kako uspete da napravite balans izmedju ta dva.
Pretpostavljam da je razlog tome to sto su neki clanovi nesebicno pisali o svemu i svacemu i dali odgovore na sva pitanja, pa ovi ostali sve mogu da iscitaju, bez da imaju vise i sta da pitaju.
A s druge strane oni koji su noci i dane provodili ovde ,dok nisu zaplovili, posle prvog ugovora verovatno imaju poremecaj identiteta ,videli su malo sveta, udarila ih "slava" u glavu
,pa ne znaju ni gde su ,a kamoli kako da dodju na forum i ispisu svoja iskustva i tako se oduze forumu.Ja sam vec pisala ranije o mom iskustvu na Princessu, i u vise navrata rekla da nemam zelju da se ikada vise vratim. Od mog poslednjeg ugovora proslo je skoro 3 godine.
Da me pitate sta sam radila ,gde sam bila za te 3 godine ,ne bih znala da vam kazem.
Nista veliko i od zivotne vaznosti nisam uradila. Nisam se udala, nisam rodila dete i nisam postala milioner. A proletelo je za cas.
Da se razumemo, radila sam i zaradjivala sve vreme, izlazila i uzivala, ne mogu da kazem da mi je bilo lose, ali daleko je to od onog zivota kakav ja zelim.
Uvek sam u necemu oskudevala,ako hocu na more nema novih krpica, ako hocu u grad nema novih onih cipela koje sam videla, i takvih bezbroj situacija.
Udjem u butik ,vidim bar 5 artikla koje su me oborile s nogu,a u tom trenutku mogu da kupim lupam samo jednu stvar, i to vas malo baca u bedak, kolko god vam to izgledalo sporedno i nevazno.
Za ove tri godine ,neki moji prijatelji su se znacajno ostvarili na polju karijera, resili su neka zivotna pitanja, i ti ljudi su mi motivacija da uspem i ja.
Da napomenem da nisu bili na brodu, ali su imali niz nerealno srecnih okolnosti. Ja nisam,jbg.
Vec par meseci mi se mota ideja da ponovo zaplovim, gledajuci te ljude koji su uspeli, ne prodje nijedan dan da se ne zapitam sta bi bilo samnom da sam nastavila sa brodom za ove tri godine, i zasigurno ne bih ovde nista propustila ,to je jasno, a ne bih ni bila u ovakvoj poziciji, to je jos sigurnije.
Poslednjih mesec dana, u mislima, ja sam vec otisla.
Znate sta mi najvise nedostaje? Nedostaje mi budjenje svakog dana u drugom gradu, svaki dan suncan i topao. Ispijanje kafe po svetskim metropolama, sopinzi u istim.
Ja nisam osoba koju ispunjava radno vreme od 9 do 5, letovanje jednom godisnje, i povremeni izlasci. Takvim zivotom nisam potpuno zadovoljna, jer uvek imam utisak da mi nesto fali, a da ne znam sta je to, a ustvari znam vrlo dobro.
Na brodu se zivi 200 na sat, za 6 meseci prozivite i dozivite ono sto ovde necete za 3 zivota. A ja se uzasavam na pomisao da su zivot i mladost prolazni, i zato mi je zao da vise tracim vreme ovde.
Kad sam odradila ugovor, imala sam stav da ne zelim da ostavim mladost i najbolje godine tamo, da ne zelim da bacim vise ni 6 meseci zivota tamo. A sada ,iz ove perspektive, posle 3 godine nicega ovde, ne mogu da prezalim 3 protracene i bacene godine zivota. Na brodu ni jedan jedini dan nije protracen, sada tako mislim.
Naravno ,postoji jedna jako losa stvar vezana za rad na brodu, a to je udaljenost od porodice i prijatelja. To je nesto sto svakom coveku padne jako tesko, nemate vise onaj osecaj ususkanosti i uljuljkanosti, sve dok ste tamo. Ja recimo imam konstantan ,nerealan strah da ce se nekome od mojih najblizih nesto desiti, i da se tamo ko zna sta desava, a oni nece sve da mi pricaju da se ne brinem, ili ne daj Boze ne vratim na sred ugovora.
Moji su bili bas zadovoljni dok sam bila na brodu, tj.tata vise nego mama. Nikada mi nisu trazili ni jedan dolar, bukvalno, ali im je bilo drago da ce njihovo dete ,eto mozda da nesto uradi od svog zivota, pa makar bila daleko od njih. U vreme kada 80% mladih nema nikakav posao, a ovi preostali i ako imaju, zaradjuju toliko da mogu da jedu svaki dan ,i to je sve, ni dinar preko toga. Gde su tu putovanja, sopinzi, kola i ostale stvari, stvari koje su ovde nazalost luksuz, a u svim razvijenim zemljama ,samo propratna stvar koja se podrazumeva.
Osamostaliti se u Srbiji, je ravno dobiti sedmicu na lotou, a ja to zelim vise od icega. Imam 25 godina, necu ni da se udam dok ne stanem na svoje noge, a kamoli da imam dete.
Zasto sutra da trpim neku budalu, samo zato sto imam dete ,a nemam gde. Ne zelim to nikada.
Mnogi su brodove poredili za plutajucim zatvorima, u jednu ruku i jeste tako, sto se tice fizickih ogranicenja. ALi sto se tice osecaja koji vam zarada na njemu pruza, vi ste mentalno potpuno slobodna i nezavisna osoba.
Eto toliko za sad, rekla sam najiskrenije sve sto mi je na dusi.
Pisite i vi ,sta vas najvise usrecuje na brodu, a sta vas ubija u pojam, i kako uspete da napravite balans izmedju ta dva.
5
Agencije za Zapošljavanje na Kruzere & Online Applications / Agencija "Rijeka Work and Travel d.o.o
« on: 07/June/2015 »
E ovako ljudi,pre neki dan sam naletela na oglas na sajtu "lako do posla" ,za konobare na recnim i prekookeanskim brodovima ,preko pomenute agencije,koja je oglas dala.Iskreno prvi put cujem za njih,i jako sam skepticna i prema nekim starijim a manje poznatim agencijama,a kamoli prema nekoj novoj .
Poslala sam cv da vidim o cemu se tu radi. Juce su me pozvali,nalaze se u Bg-u,rade sa vise kompanija,direktno s kompanijama rade navodno,,nemaju agenciju-posrednika,i uglavnom detaljnije o svemu kad odem kod njih.Icicu sutra najverovatnije,ali bih volela do tad bar nesto da iscackam o njima. Preduzela bih naravno sve mere provere,proverila bih na APR-u prvo,a potom bih direktno pitala kompanije sa kojima tvrde da rade.Ne znam koje su,saznacu sutra.Ako neko zna neki brzi nacin provere ,neka pise .
E da,iz Hrvatske su,a eto on je njihov predstavnik za Bg.
Poslala sam cv da vidim o cemu se tu radi. Juce su me pozvali,nalaze se u Bg-u,rade sa vise kompanija,direktno s kompanijama rade navodno,,nemaju agenciju-posrednika,i uglavnom detaljnije o svemu kad odem kod njih.Icicu sutra najverovatnije,ali bih volela do tad bar nesto da iscackam o njima. Preduzela bih naravno sve mere provere,proverila bih na APR-u prvo,a potom bih direktno pitala kompanije sa kojima tvrde da rade.Ne znam koje su,saznacu sutra.Ako neko zna neki brzi nacin provere ,neka pise .
E da,iz Hrvatske su,a eto on je njihov predstavnik za Bg.
6
Ponovno zapošljavanje (rehire) / Na koju kompaniju da idem posle otkaza na Princessu?
« on: 03/May/2015 »
Pozdrav svima.Nije me bilo neko vreme ovde,tacnije nisam se oglasavala ali sam svracala i pratila sta se desava,i sada definitivno odlucila da zelim ponovo na brod. Molim vas za pomoc ,ne znam sta da radim.Situacija je sledeca,radila sam na Princessu i odradila jedan ugovor,otisla i na drugi i dala otkaz posle manje od pola ugovora.Sta da radim?Da li da pominjem agenciji da sam uopste i bila na brodu,ili da spomenem jedan ugovor a drugi naravno precutim.I na koju kompaniju uopste da pokusavam,doduse izbor se dosta suzio zbog onih zabrana .I ako precutim ,da li ce mi proveravati pasos pre nego sto dobijem Loe?
7
Bio jednom jedan grad, po imenu Kruzer / Bio jednom jedan grad,po imenu Kruzer (jedanaesti deo)
« on: 21/May/2014 »
Nije mi toliko tesko padao taj prvi dan kruza,jer sam uvek znala kako ce odprilike proci .Ionako sam bila odmorna i puna elana ,jer posao na open decku nije tezak,a i slobodan dan je bio vise nego dovoljna motivacija.Ali kao sto sam vec rekla,pola slobodnog dana,ceo slobodan dan ne postoji. Setila sam se jos necega ,sto mi se desilo dok sam jos radila u stuff messu. Jednom sam otisla u galley,glavnu kuhinju od crew messa,stuff i officer messa,i od dinning room-a Mikelandjela.Prica je apropo zabranje konzumiranja putnicke hrane,a naravno i uzimanje iste u glavnoj kuhinji.Nisam ga pominjala do sad,ali u toj kuhinji radio je jedan sef,sef poslasticara,koji je imao sizofreniju.Mislim ne zvanicno,ali moja neka odokativna dijagnoza,kao i od mnogih koji su delili moje misljenje.Jako drcan,zivcan i neartikulisan covek,stalno je svakome nesto prigovarao pa cak i nama,konobarima.Otisla sam da uzmem neke kolace za stuf mess,i posto je bilo 3-4 posluzavnika, stavila sam ih na troli ,odnosno kolica.A posto je bilo puno fila,ja sam sa ivice,koja samo sto nije pala da pod,uzela malo prstom,tu ivicu i pojela.Mislila sam kako me niko ne vidi,jer je to bila jedna sekunda a i lakse mi je to bilo nego da cistim posle pod.A onda sam zacula glas od ovog neuroticara,kako je to zabranjeno,i pitao me je da li sam vec dobila warning ,odnosno opomenu,i ako nisam da cu je dobiti.A on je preneo doslovce ,da sam uhvacena kako jedem slag,fil,nebitno,u glavnoj kuhinji,na ocigled njega,i mozda nekog Filipinca koji je vrlo rado pristao da mu svedoci kako bi dobio poeneee kod njega.A i oni ga nisu podnosili,ali su mu se vrlo rado ulizivali,fujjjj. I onda mi je supervizor rekao da cu da dobijem warning,i da se javim assistant meterdiju u kancelariju.Otisla sam i sve objasnila,rekla sam da nisam sisla s uma da tako nesto uradim pred svima,kad iovako te kolace mogu da jedem,i da sam to uradila da ne bi palo na pod.Naravno,objasnjenje je logicno i verodostojno,i samo mi je rekao da je to kao usmeni warning,sto je kao i da ga nisam dobila.Ali da je morao da me pozove,jer onaj neuroticar bi verovatno dobio napad neuroze ,a i on je bio uticajan,donekle.
Ne smem da zamislm sta bi bilo da me je neko video kako uzimam hranu sa horajzonta,mislim neko bitan,a neko tako ogavan.Nije da me nije bas niko video,ali to su bili neki sefovi koji su bili razumni i uvidjajni ljudi,na kraju krajeva i samo su to radili.Samo me je jednom zatekao mali Italjian kako pijem kafu u dj boxu a potom me je i kaznio,a pricacu posle kako.A svi smo pili kafu na horajzontu,kako i ne bi kada radimo non stop,bio nam je potreban zdrav san,koji smo kao kompenzovali kafom.Onu moju koleginicu Cileanku ,je jedna putnica pitala kako to da je opet tu,(vece je bilo ) ,kad je videla i ujutru i popodne tog istog dana .A ona joj je odgovorila:"Da gospodjo,mi smo uvek ovde,i danas i sutra,i juce,i ujutru,i popodne i uvece,24h vama na usluzi" ,zena je zanemela i otisla....
Danas u prodavnici vidim puter od kikirikija,mala teglica skoro 900 dinara,a tamo sam ga jela cesto za dorucak,zajedno sa marmeladom i tost hlebom,odlicno je. A ne smem da zamislim tek palacinke sa nutelom i puterom od kikirikija...
Nego da se vratim na posao,dobila sam slobodan dan,zahvaljujuci najboljoj prodaji promocija,bilo je jos njih ,koji su prodali nesto manje od mene,i oni su dobili slobodan dan,tacnije njih dvoje. Bio je to Monako,jedini put smo bili tamo tada,kao i u Splitu,Dubrovniku i Lisabonu,samo po jednom.Bio je pljusak,ali morala sam da izadjem.Izasla sam sa onim waiterom iz crew messa,i sa troje nasih .Secam se da je bio toliki pljusak,da su se setili ,kod same luke da stoje i prodaju kisobrane.A tek water taxi,pljusak,a on se ljulja i ljulja.Obisli smo malo radnje u blizini luke i seli u jedan kafic na kafu.Bilo je zaista lepo,uprkos losem vremenu,prelepo mesto.Moj decko nazalost nije mogao da izadje,jer je radio.Kada sam se vratila bila sam sva mokra,osusila se i vratila na posao.Ostalo je mozda jos 15ak dana do crossinga,prelaska iz Evrope u Ameriku,a crossing je trajao sedam dana.Ostali su redovni kruzevi,Istanbul,Kusadasi,Venecija,Chivitavechia,Livorno,Barselona,Santorini,Pireus(Atina) ,Monte Carlo,i poslednji kruz ,poslednji dan tog kruza ,Lisabon. Nastavila sam da radim na open decku,a bio je tu jedan Makedonac,i moj komsija,koji je prepodne radio na horajzontu,on je bio junior waiter, i dosta mi je pomogao da pospesim prodaju . Svi smo se radovali crossingu,jer je taj kruz bio dosta jeftin,naravno jer smo svih sedam dana na okeanu,a i nije bilo puno putnika.Takozvani chipitone kruz (jeftin kruz) , a i to nije sve,svako vece pomerao se sat unazad,sto je znacilo svako vece zurke,a na onim pauzama preko dana smo spavali.Naravno jer nismo mogli napolje,a ni na bazen jer je bio zatvoren zbog jakog vetra.A ni poslednjeg kruza u Evropi nismo bas izlazili,jer je bila jesen,uglavnom kisovito,a i onako smo sve luke vec videli,po vise puta. Osim Kusadasija,tamo smo izlazili jer je u samoj luci vise internet cafea bilo,tako da smo tamo provodili pauze...
Radila sam na open decku sa onim Filipincem,waiterom in charge.Kasnije kad stignemo na Karibe pricacu o tom dogadjaju sa njim.A sada je aktuelan supervizor Rumun.Onaj mlad,lep i navodno slobodan,a kasnije mu je dosla i devojka iz Ukrajine,sa predhodnog ugovora.Ostali su u kontaktu preko fejsbuka.Mada nije mi on bio supervizor,ali sam ga cesto vidjala. I stalno tako u prolazu dobaci nesto,i da neki kompliment.
Zapravo,kada radim popodne ,onda radim sa Filipincem,a kad radim ujutru onda sam sa nekim od supevizora koji je postavljen da bude na open decku.Uvek neko od tih 5 supervizora,osim Italijana jer je on u to vreme spavao,jer je radio nocnu smenu. I jedno jutro je bio bas taj Rumun,rekao mi je da udjem u piceriju i otvorim jednu vitrinu u izmem to sto nadjem.Otisla sam i nasla kafu iz Calipsa,velika makijato kafa,moja omiljena.Tako mi se pila,ali bas neprijatno...To je on kao specijalno za mene doneo.Inace mnogi su znali s kim sam u vezi ali ipak ne bas svi,a Filipinci kad im kazem da imam decka,samo ko papagaji pitaju "Who is your boyPriend,who is your boyPriend,la la la la..." .A onda kad cuju,zlobnici ,a znaju ga i znaju da je pre mene bio sa drugom devojkom,onda mi kao bacaju crva sumnje kako se mozda i sad vidjaju.Ma da,a ja sam veverica.Par dana posle pocetka nase veze,njegova bivsa devojka je htela da ostanu prijatelji,pa je nastavila da ga zove u kabinu ujutru,kako bi ga probudila.Ja sam naravno jedno jutro spavala tamo i cula telefon,javio se i rekao je da nema potrebe vise to da radi,kao ni da se druze,jer ne zeli da se ja osecam neprijatno,naravno...Uvek sam imala utisak da joj je i dalje stalo i da je povredjena.Iako je jaaako brzo posle raskida nasla novog decka.kuvara iz Italije..hm,klin se klinom izbija?
A neprijatna situacija je bila mnogo gora,sa supervizorom Rumunom,jer je odlicno znao mog decka,moj decko ga je bas gotivio.Jedno jutro sam radila u icecream baru sa mojim deckom,on je bio u delu picerije,a supervizor koji je radio to jutro bio je bas taj Rumun. Moj decko je rekao svom sefu da sam ja njegova ljubav,i Rumun je to cuo . A moj decko je rekao pred njim,kao saljivo,da se cuvam ovog momka.To je bila sala,bili su u dobrim odnosima,ali Rumunu to nije nista znacilo,i nije ga sprecilo da pokusava da ima nesto samnom.Osecala sam se mnogo lose,iako sam znala da nisam nista lose uradila,i iako me ni u ludilu nije interesovao,ni on ,ni niko drugi,ipak nisam decku mogla nista da kazem,jer nisam htela da dodje do svadje.Supervizor je ipak bitniji na brodu,i mogao je da mu napravi ozbiljan problem.Odlucila sam da mu nista ne kazem,sve do jednog dogadjaja...
Malo da vam opisem putnike .To su uglavnom Amerikanci,ali ima i jos nacija,Japanci,Meksikanci,Evropljani,a bilo je i Jevreja.Jevreji su jako teski gosti,obicno ne daju da pridjete njihovom stolu,i ponekad ih vidite kako citaju naglas neke svoje knjige.U dinning room-u su imali dosta problema sa njima.Japanci su prlicno dosadni,piju abnormalne kolicine caja,i mozete se oprostiti od ideje da njima prodate neko alkoholno pice.Evropljani su bili korektni,ostavljali su bolji baksis od drugih.A Amerikanci,pa tu ima vise podela.Kanadjani su kulturni i obrazovani,sa Floride takodje,piju dosta i uglavnom su raspolozeni.A ovi ostali,tipicni Ameri su mnogo naporni,dosadni,sa brdoo glupih pitanja,jedu nenormalne kolicine hrane.Prvo odu na open deck,na picu i hamburger,pa onda udju u Horajzont da veceraju.To su bili veliki tanjiri,jajastog oblika,u koji trpaju sta stignu.U taj jedan tanjir sipaju meso,povrce,voce i kolace.I naravno vi sve to posle treba da ocistite.Bake i deke su uglavnom fine, a bilo je i strasno neprijatnih gostiju.Jedan se tako izdrao na mene,zato sto su svi bokali,u kojima stoji mleko bili prazni,a bilo ih je pet.Neko je bio zaduzen da ih napuni,ali nije verovatno stigao.A on je hteo da odnese mleko u kabinu,tako se drao i mahao onim bokalima,da mi je doslo da mu napunim jedan i prospem na glavu .Potom se jedan ,na open decku,izdrao na mene zato sto je pica bila malo pecenija,mos misliti,bas me briga,idi kod pizza majstora pa njemu kazi.A bilo je i nekih koji su se zalili na tako nebitne stvari,da su dobijali besplatan kruz,ili besplatnu flasu nekog skupog vina.Jedni su se zalili sto im je casa vode neko vreme stajala prazna,a onda i zato sto im je doneta casa s vodom,plasticna a ne ona staklena.Na kraju im se supervizor izvinjavao,i poslao im najskuplje vino na brodu .Znaju oni vrlo dobro kako da izvuku nesto besplatno,nazalost imaju pravo to da urade.Ne daj Boze,da ste brisali pod a da niste stavili onaj znak gde pise da je klizavo,pa ce neko i namerno da se oklizne,ne bi li dobio odstetu od kompanije.Jedna putnica me je pet puta zivkala da mi kaze da je u wc-u sve ispovracano,u onom putnickom na open decku kod bazena.Rekla sam joj da ja nisam cistacica,i da to rade radnici utility departmenta,i da cu im reci cim vidim nekog od njih.Ali ova je bila uporna,i vise od toga.A jedna me je pitala zasto nema peskira kod bazena,i ja sam joj rekla da to donose radnici accommodation departmenta,i da njima trazi.A ona se izdrala na mene,i rekla je da odmah hoce svoj peskir.Otisla sam u prostoriju gde stoje peskiri,ali nije bilo nijednog.Rekla sam joj da su sigurno otisli da donesu,i da malo saceka,ali ova je verovatno mislila da mogu da ih stvorim nekom magijom.Oni jednostavno misle,da time sto su platili kruz,mogu da dobiju sve i odmah,i da tretiraju radnike kao robove.
Ne smem da zamislm sta bi bilo da me je neko video kako uzimam hranu sa horajzonta,mislim neko bitan,a neko tako ogavan.Nije da me nije bas niko video,ali to su bili neki sefovi koji su bili razumni i uvidjajni ljudi,na kraju krajeva i samo su to radili.Samo me je jednom zatekao mali Italjian kako pijem kafu u dj boxu a potom me je i kaznio,a pricacu posle kako.A svi smo pili kafu na horajzontu,kako i ne bi kada radimo non stop,bio nam je potreban zdrav san,koji smo kao kompenzovali kafom.Onu moju koleginicu Cileanku ,je jedna putnica pitala kako to da je opet tu,(vece je bilo ) ,kad je videla i ujutru i popodne tog istog dana .A ona joj je odgovorila:"Da gospodjo,mi smo uvek ovde,i danas i sutra,i juce,i ujutru,i popodne i uvece,24h vama na usluzi" ,zena je zanemela i otisla....
Danas u prodavnici vidim puter od kikirikija,mala teglica skoro 900 dinara,a tamo sam ga jela cesto za dorucak,zajedno sa marmeladom i tost hlebom,odlicno je. A ne smem da zamislim tek palacinke sa nutelom i puterom od kikirikija...
Nego da se vratim na posao,dobila sam slobodan dan,zahvaljujuci najboljoj prodaji promocija,bilo je jos njih ,koji su prodali nesto manje od mene,i oni su dobili slobodan dan,tacnije njih dvoje. Bio je to Monako,jedini put smo bili tamo tada,kao i u Splitu,Dubrovniku i Lisabonu,samo po jednom.Bio je pljusak,ali morala sam da izadjem.Izasla sam sa onim waiterom iz crew messa,i sa troje nasih .Secam se da je bio toliki pljusak,da su se setili ,kod same luke da stoje i prodaju kisobrane.A tek water taxi,pljusak,a on se ljulja i ljulja.Obisli smo malo radnje u blizini luke i seli u jedan kafic na kafu.Bilo je zaista lepo,uprkos losem vremenu,prelepo mesto.Moj decko nazalost nije mogao da izadje,jer je radio.Kada sam se vratila bila sam sva mokra,osusila se i vratila na posao.Ostalo je mozda jos 15ak dana do crossinga,prelaska iz Evrope u Ameriku,a crossing je trajao sedam dana.Ostali su redovni kruzevi,Istanbul,Kusadasi,Venecija,Chivitavechia,Livorno,Barselona,Santorini,Pireus(Atina) ,Monte Carlo,i poslednji kruz ,poslednji dan tog kruza ,Lisabon. Nastavila sam da radim na open decku,a bio je tu jedan Makedonac,i moj komsija,koji je prepodne radio na horajzontu,on je bio junior waiter, i dosta mi je pomogao da pospesim prodaju . Svi smo se radovali crossingu,jer je taj kruz bio dosta jeftin,naravno jer smo svih sedam dana na okeanu,a i nije bilo puno putnika.Takozvani chipitone kruz (jeftin kruz) , a i to nije sve,svako vece pomerao se sat unazad,sto je znacilo svako vece zurke,a na onim pauzama preko dana smo spavali.Naravno jer nismo mogli napolje,a ni na bazen jer je bio zatvoren zbog jakog vetra.A ni poslednjeg kruza u Evropi nismo bas izlazili,jer je bila jesen,uglavnom kisovito,a i onako smo sve luke vec videli,po vise puta. Osim Kusadasija,tamo smo izlazili jer je u samoj luci vise internet cafea bilo,tako da smo tamo provodili pauze...
Radila sam na open decku sa onim Filipincem,waiterom in charge.Kasnije kad stignemo na Karibe pricacu o tom dogadjaju sa njim.A sada je aktuelan supervizor Rumun.Onaj mlad,lep i navodno slobodan,a kasnije mu je dosla i devojka iz Ukrajine,sa predhodnog ugovora.Ostali su u kontaktu preko fejsbuka.Mada nije mi on bio supervizor,ali sam ga cesto vidjala. I stalno tako u prolazu dobaci nesto,i da neki kompliment.
Zapravo,kada radim popodne ,onda radim sa Filipincem,a kad radim ujutru onda sam sa nekim od supevizora koji je postavljen da bude na open decku.Uvek neko od tih 5 supervizora,osim Italijana jer je on u to vreme spavao,jer je radio nocnu smenu. I jedno jutro je bio bas taj Rumun,rekao mi je da udjem u piceriju i otvorim jednu vitrinu u izmem to sto nadjem.Otisla sam i nasla kafu iz Calipsa,velika makijato kafa,moja omiljena.Tako mi se pila,ali bas neprijatno...To je on kao specijalno za mene doneo.Inace mnogi su znali s kim sam u vezi ali ipak ne bas svi,a Filipinci kad im kazem da imam decka,samo ko papagaji pitaju "Who is your boyPriend,who is your boyPriend,la la la la..." .A onda kad cuju,zlobnici ,a znaju ga i znaju da je pre mene bio sa drugom devojkom,onda mi kao bacaju crva sumnje kako se mozda i sad vidjaju.Ma da,a ja sam veverica.Par dana posle pocetka nase veze,njegova bivsa devojka je htela da ostanu prijatelji,pa je nastavila da ga zove u kabinu ujutru,kako bi ga probudila.Ja sam naravno jedno jutro spavala tamo i cula telefon,javio se i rekao je da nema potrebe vise to da radi,kao ni da se druze,jer ne zeli da se ja osecam neprijatno,naravno...Uvek sam imala utisak da joj je i dalje stalo i da je povredjena.Iako je jaaako brzo posle raskida nasla novog decka.kuvara iz Italije..hm,klin se klinom izbija?
A neprijatna situacija je bila mnogo gora,sa supervizorom Rumunom,jer je odlicno znao mog decka,moj decko ga je bas gotivio.Jedno jutro sam radila u icecream baru sa mojim deckom,on je bio u delu picerije,a supervizor koji je radio to jutro bio je bas taj Rumun. Moj decko je rekao svom sefu da sam ja njegova ljubav,i Rumun je to cuo . A moj decko je rekao pred njim,kao saljivo,da se cuvam ovog momka.To je bila sala,bili su u dobrim odnosima,ali Rumunu to nije nista znacilo,i nije ga sprecilo da pokusava da ima nesto samnom.Osecala sam se mnogo lose,iako sam znala da nisam nista lose uradila,i iako me ni u ludilu nije interesovao,ni on ,ni niko drugi,ipak nisam decku mogla nista da kazem,jer nisam htela da dodje do svadje.Supervizor je ipak bitniji na brodu,i mogao je da mu napravi ozbiljan problem.Odlucila sam da mu nista ne kazem,sve do jednog dogadjaja...
Malo da vam opisem putnike .To su uglavnom Amerikanci,ali ima i jos nacija,Japanci,Meksikanci,Evropljani,a bilo je i Jevreja.Jevreji su jako teski gosti,obicno ne daju da pridjete njihovom stolu,i ponekad ih vidite kako citaju naglas neke svoje knjige.U dinning room-u su imali dosta problema sa njima.Japanci su prlicno dosadni,piju abnormalne kolicine caja,i mozete se oprostiti od ideje da njima prodate neko alkoholno pice.Evropljani su bili korektni,ostavljali su bolji baksis od drugih.A Amerikanci,pa tu ima vise podela.Kanadjani su kulturni i obrazovani,sa Floride takodje,piju dosta i uglavnom su raspolozeni.A ovi ostali,tipicni Ameri su mnogo naporni,dosadni,sa brdoo glupih pitanja,jedu nenormalne kolicine hrane.Prvo odu na open deck,na picu i hamburger,pa onda udju u Horajzont da veceraju.To su bili veliki tanjiri,jajastog oblika,u koji trpaju sta stignu.U taj jedan tanjir sipaju meso,povrce,voce i kolace.I naravno vi sve to posle treba da ocistite.Bake i deke su uglavnom fine, a bilo je i strasno neprijatnih gostiju.Jedan se tako izdrao na mene,zato sto su svi bokali,u kojima stoji mleko bili prazni,a bilo ih je pet.Neko je bio zaduzen da ih napuni,ali nije verovatno stigao.A on je hteo da odnese mleko u kabinu,tako se drao i mahao onim bokalima,da mi je doslo da mu napunim jedan i prospem na glavu .Potom se jedan ,na open decku,izdrao na mene zato sto je pica bila malo pecenija,mos misliti,bas me briga,idi kod pizza majstora pa njemu kazi.A bilo je i nekih koji su se zalili na tako nebitne stvari,da su dobijali besplatan kruz,ili besplatnu flasu nekog skupog vina.Jedni su se zalili sto im je casa vode neko vreme stajala prazna,a onda i zato sto im je doneta casa s vodom,plasticna a ne ona staklena.Na kraju im se supervizor izvinjavao,i poslao im najskuplje vino na brodu .Znaju oni vrlo dobro kako da izvuku nesto besplatno,nazalost imaju pravo to da urade.Ne daj Boze,da ste brisali pod a da niste stavili onaj znak gde pise da je klizavo,pa ce neko i namerno da se oklizne,ne bi li dobio odstetu od kompanije.Jedna putnica me je pet puta zivkala da mi kaze da je u wc-u sve ispovracano,u onom putnickom na open decku kod bazena.Rekla sam joj da ja nisam cistacica,i da to rade radnici utility departmenta,i da cu im reci cim vidim nekog od njih.Ali ova je bila uporna,i vise od toga.A jedna me je pitala zasto nema peskira kod bazena,i ja sam joj rekla da to donose radnici accommodation departmenta,i da njima trazi.A ona se izdrala na mene,i rekla je da odmah hoce svoj peskir.Otisla sam u prostoriju gde stoje peskiri,ali nije bilo nijednog.Rekla sam joj da su sigurno otisli da donesu,i da malo saceka,ali ova je verovatno mislila da mogu da ih stvorim nekom magijom.Oni jednostavno misle,da time sto su platili kruz,mogu da dobiju sve i odmah,i da tretiraju radnike kao robove.
8
Bio jednom jedan grad, po imenu Kruzer / Predgovor i recnik pojmova
« on: 19/May/2014 »
Nije kraj knjige vec hocu da napisem neki uvodni deo ,i da napisem recnik pojmova za ljude koji nisu bili pa ne znaju brodski recnik..
Ovu knjigu posvecujem svim buducim mornarima,a i onim bivsim kao i sadasnjim.Takodje svim mojim prijateljima i mojim roditeljima,
Kada sam se vratila kuci,svima sam naravno prepricavala vecinu dogadjaja,ali nikada to nije dobilo tolike razmere i islo do sitnih detalja.
Knjiga je pisana narodskim jezikom,i izvinjavam se zbog svake psovke,koja je cenzurisana,ali morala je da se nadje tu,jer smatram
da nijedna lepa rec ne bi adekvatno docarala odredjene situacije.Bivsim i sadanjim mornarima,moja knjiga je daleko slikovitija nego onima
koji jos nisu otisli,ali nazalost ne mogu da objavim svoje privatne slike ,jer se na svakoj nalaze moji prijatelji iz Srbije.Pokuacu da pronadjem
na internetu sve slike koje su potrebne uz odredjeni tekst. Takodje moram da priznam,da sam bila dosta ostra pri opisivanj Filipinaca,ali to
je zato sto sam mnogo toga loseg dozivela sa njihove strane .Recimo da bi ih samo nazvala primitivnim i zaostalim narodom.To je nazalost tako.
Takodje zelim da napomenem da su dogadjali iz knjige sto posto istiniti,nista nije dodato,promenjeno ili izmisljeno.Nista nije cenzurisano ,i ispricacu
sve ,pa cak i one manje prijatne dogadjaje.Nadam se da nikoga nisam odgovorila od ideje da ode na brod,jer i svaku lepu situaciju sam maksimalno opisala do detalja,ali naravno bez dodavanja i preterivanja.
Za kraj zelim da se zahvalim svim forumasima koji citaju moju knjigu,i naravno sefu foruma koji mi je dao sav potreban prostor da pisem,i naravno
sto je svaki moj kraci i duzi tekst modifikovao,i stapao u jednu celinu.
-Recnik pojmova-
Paissano-italijanska rec,zemljak
babalu-budala
brata-guzva,na poslu
crew mess,stuff mess,officer mess-mesto gde jedu radnici i oficiri
deck-sprat
crew bar-bar za radnike
ronzata-raport,grdnja od strane supervizora
ass meterdi -odmah iznad head waitera,glava restoranskog departmenta
galley-brodska kuhinja,(niko nece reci kitchen,mislim da se kitchen koristi samo kada se misli na kucnu kuhinju)
capo-sef,supervizor
belbox-kabinska dostava hrane
dinnig room-restoran
gangway-prelaz izmedju izlaza sa broda i luke,kao onaj na splavu
incinerator-mesto gde se odlaze svo djubre sa broda
mid ship-srednji deo broda
aft-zadnji deo broda
forward-prednji deo broda
bridge-komandni centar broda
Ovu knjigu posvecujem svim buducim mornarima,a i onim bivsim kao i sadasnjim.Takodje svim mojim prijateljima i mojim roditeljima,
Kada sam se vratila kuci,svima sam naravno prepricavala vecinu dogadjaja,ali nikada to nije dobilo tolike razmere i islo do sitnih detalja.
Knjiga je pisana narodskim jezikom,i izvinjavam se zbog svake psovke,koja je cenzurisana,ali morala je da se nadje tu,jer smatram
da nijedna lepa rec ne bi adekvatno docarala odredjene situacije.Bivsim i sadanjim mornarima,moja knjiga je daleko slikovitija nego onima
koji jos nisu otisli,ali nazalost ne mogu da objavim svoje privatne slike ,jer se na svakoj nalaze moji prijatelji iz Srbije.Pokuacu da pronadjem
na internetu sve slike koje su potrebne uz odredjeni tekst. Takodje moram da priznam,da sam bila dosta ostra pri opisivanj Filipinaca,ali to
je zato sto sam mnogo toga loseg dozivela sa njihove strane .Recimo da bi ih samo nazvala primitivnim i zaostalim narodom.To je nazalost tako.
Takodje zelim da napomenem da su dogadjali iz knjige sto posto istiniti,nista nije dodato,promenjeno ili izmisljeno.Nista nije cenzurisano ,i ispricacu
sve ,pa cak i one manje prijatne dogadjaje.Nadam se da nikoga nisam odgovorila od ideje da ode na brod,jer i svaku lepu situaciju sam maksimalno opisala do detalja,ali naravno bez dodavanja i preterivanja.
Za kraj zelim da se zahvalim svim forumasima koji citaju moju knjigu,i naravno sefu foruma koji mi je dao sav potreban prostor da pisem,i naravno
sto je svaki moj kraci i duzi tekst modifikovao,i stapao u jednu celinu.
-Recnik pojmova-
Paissano-italijanska rec,zemljak
babalu-budala
brata-guzva,na poslu
crew mess,stuff mess,officer mess-mesto gde jedu radnici i oficiri
deck-sprat
crew bar-bar za radnike
ronzata-raport,grdnja od strane supervizora
ass meterdi -odmah iznad head waitera,glava restoranskog departmenta
galley-brodska kuhinja,(niko nece reci kitchen,mislim da se kitchen koristi samo kada se misli na kucnu kuhinju)
capo-sef,supervizor
belbox-kabinska dostava hrane
dinnig room-restoran
gangway-prelaz izmedju izlaza sa broda i luke,kao onaj na splavu
incinerator-mesto gde se odlaze svo djubre sa broda
mid ship-srednji deo broda
aft-zadnji deo broda
forward-prednji deo broda
bridge-komandni centar broda
9
Bio jednom jedan grad, po imenu Kruzer / Bio jednom jedan grad,po imenu Kruzer (deseti deo)
« on: 18/May/2014 »
Dakle,posao na horajzontu donosio je mnoge pogodnosti.Bolju hranu,kafu,lepsu atmosferu za rad i day off svakog kruza ukoliko prodate odredjen broj pica.
A za neke i mnogo bolji raspored koji sam ja dobila sledeceg kruza i postala jedna od malobrojnih srecnika,naravno ne do kraja ugovora.
Prelaskom na open deck,sa novim rasporedom ,izbegla sam onog zlobnog supervizora Italijana,i njegove glupe sastanke do kasno u noc.
Kada sam poslednji dan tog kruza,koji sam jos uvek provela radeci na horajzontu,ugledala svoj raspored,mojoj sreci nije bilo kraja .
A bio je ovakav: 6:30 am,open deck,mrmed ,port side,(ili starboard,nebitno skroz) ,ili calipso ,takodje nebitno,mada sam na mrmejdu radila pored ice cream bara,odnosno pored svog decka,koji je tu radio do podneva.
Zatim pauza za dorucak oko 8am,i onda sam radila do 11,a potom uzimala pauzu od 4 sata,i vracala se na posao u 15h.
Onda bih uzela jos jednu pauzu za veceru,oko 18 i 30 ,i nastavila da radim do 22 i 30h.
Divota,vremena za izlasak,spavanje i crew bar,vremena za mog decka...A plus sam imala i extra pauze za cigaru.
Nisam imala supervizora,vec waitera in charge,to je bio Filipinac,ok lik,mada kasnije cu vam ispricati i jedan dogadjaj vezan za njega...
Samo on nam je bio nadredjen,radila sam sa jednom Cileankom,inace ona je bila jedna od lepsih na brodu,i jakooo gotivna i luda devojka,mnogo sam je zavolela kasnije.
Ona je inace ceo ugovor provela u belboxu ali su je kao po nekoj kazni poslali na open deck,mada njoj je to odgovaralo jer je imala vise vremena da izlazi napolje,a to je bas i htela,jer smo se blizili Karibima i crossingu,a i ona je uskoro isla kuci.
A bila je kaznjena,zato sto je dosla pijana ujutru na posao u belbox,i polupala sve case i solje,hahaha .
Radio je jos jedan Indonezanin sa njom,a samnom Ukrajinac koji je tek dosao.Znaci nas cetvoro na celom open decku,po dvoje na svakom delu,Mrmejdu i delu oko Calipsa bara.
A s obzirom da je bila vec jesen u Evropi,malo je putnika bilo na otvorenom decku.
Kada bi bio topao dan,bio bi pun do nekih 17 h,a onda samo po koji sto.Imali smo jaknu kao deo uniforme,plava Princesova jakna .
Setkali smo se tako po open decku,po kojeg putnika ponudili picem,i to je bilo odprilike sve.Verujte mi da mi je to najlepsi period ugovora,i nije mi bilo dosadno nikada,jer sam uvek imala s kim da pricam.
Rad na open decku je kao raj,verujte mi,i kada bih mogla da odem ponovo ali sa sigurnim rasporedom,na open decku tokom celog ugovora,verujte mi ,sutra bih otisla,sigurno..
Mada ,malo je bolje bilo Cileanki,jer je radila u Calipsu,a tamo je veliki video bim,gde uvece pustaju filmove,cuveni Movies under the stars.Pa je tako provodila vecernje sate "rada" .
Naravno i ja nekad odem do tamo,ali me je waiter opominjao,jer ipak ne bi smeo da prodje neko iz menadzmenta i ugleda prazan mrmejd,ako bi recimo tada moj kolega Ukrajinac bio na pauzi.
Bilo mi je jako zanimljivo,pricala bih sa kolegom Ukrajincem,waiterom Filipincem,kuvarima iz Trident grilla i kuvarima iz Pizzerije.Najlepsi dani mog ugovora.
Jos jedna,vervatno i jedina obaveza nas na open decku,bila je da uvece zatvorimo Trident grill,ili Pizzeriju.Meni i Ukrajincu pripadao je grill,a Cileanki i Indonezaninu Pizzerija.
Kuvari sve sklone i ociste svoj deo,mi im pomognemo oko sklanjanja,kecapa,majoneza i senfa,posuda sa zacinima,salveta i escajga,tanjira.
Kolega je bio zaduzen,po nasem dogovoru,da opere metalne posude u kojima stoje kecap,majonez i senf,a ja sam bila zaduzena da obrisem svo staklo koje se nalazilo oko grila,i da pokupim poneki tanjir ili case sa stolova i prebrisem ih.
Posle bi zajedno odneli djubre na deck 4 u Incinerator.Nista tesko,i jako brzo zavrsimo,i cim zavrsimo slobodni smo,nekada i pre kraja radnog vremena,ustvari skoro uvek pre kraja.
A Cileanka je jos i dobijala aparat sa kokicama,jer je radila kod Calipsa,i tu bi predvece pravila kokice i davala putnicima,ili je sluzila cookies and milk,putnicima koji gledaju filmove.
Kolko sam ih samo jela tih dana..Open deck,bolji od belboxa,Piazze,od bilo kog mesta na brodu,gde rade konobari.
Bio je na decku iznad jos jedan bar,ali tu su radili samo bar waiteri,i tu iznad se nalazio Sanctuary,to je mozda cak i jos bolje mesto za rad.Tog mesta se nazalost nikad nisam dokopala,jer su tu radili samo Azijati,bafet stjuarti,takodje.
To je kao otvoreni spa,i jos jedan bazen,ali manji i sa masazerima,i tu dolaze putnici da se opustaju uz pice,i na masazu.I njima je bio isti raspored,ali mesto je bilo stvarno prelepo,jos su dobijali i solidan baksis,jer ne ide bas svako u Sanctuary...Inace,toliko sam bila umorna radeci na open decku,da sam tad i pocela da idem u teretanu posle posla.
Teretama je prilicno dobro opremljena,oko 3-4 profesionalne trake za trcanje,sto je meni vise nego dovoljno bilo.Plus mnoge druge sprave...
Jos jedna od tih mnogobrojnih pravila ,tj.zabrana ,bila je zabrana nosenja nakita.
Ustvari,skoro pa potpuna zabrana,za mene je to isto .Zabranjene su narukvice i prstenje,osim vencane burme,a mindjuse su dozvoljene ali one ultra diskretne ,koje se jedva vide golim okom.
Za mene diskretan nakit ne postoji,to vam je kao da kazete mali dzin .
Nakit sluzi da istakne lepotu zene,a ako vam je potrebna lupa da biste ga videli,koja je onda svrha i da ga stavljate.
Da vidite moju kolekciju mindjusa,Kleopatra,Dorinda ,Kasandra i Hurem ne mogu da mi pridju...To je sve veliko,visece ,ma da se vidi bre....
Posle sam kupila u gift shopu neke Swarovski,nisu bile bas toliko male koliko su oni hteli,a opet ni toliko velike da mogu da mi zabrane,recimo na nekoj granici.
E sad posto sam nahvalila open deck,da vam napravim malu komparaciju sa radom na horajzontu.
Radite u bufeu zatvorenog tipa,gde u toku svakog obroka procilkulise oko 3000 ljudi,zapravo svi putnici .
Ima i onih koji jedu samo u dinnig room-u.,ali sigurno i oni svrate ,da malo "gricnu" i vide sta se desava.
Dalje iz ovoga proizilazi,da je svaki sto uvek pun,nekada cak putnici i stoje da sacekaju da se neki sto oslobodi.I to mislim na oba buffea,i caffe Caribic i Horajzont Court.
Sto znaci ,da radite kao robot,svaki cas nekome nesto treba,non stop jurcate.
Jednom fali voda,koja kao sto sam rekla mora da bude dopunjena,drugi hoce da naruci pice,a treci cekaju da sednu,i to bas kod onog stola koji je upravo oslobodjen,jer se taj verovatno nalazi pored prozora.
I onda naravno morate brzinom svetlosti da ocistite sto od prljavih tanjira i casa,da obrisete sto i uradite set up stola.
I sve to uz sirok osmeh i uz nadzor vasih supervizora,koji kao kobci oblecu i gledaju sta radite.Bas prijatna atmosfera za rad? Ima tu jos puno da se nabraja ,sta sve imate da radite tamo,ali kasnije cu...
Sve nas koji radimo na open decku,koji je uglavnom poluprazan,supervizori imaju pravo,ponekad da "mobilisu" i odvedu na ispomoc u horajzont,kada su bas ekstremne guzve.
Sreca to je bilo samo povremeno,i tada je mali Italijan bas bio fin prema meni,cak se i salio,a i kada bih ga vidjala na open decku,kada prodje,uvek se uredno javio i nesto saljivo dobacivao.
Tad mi se cinio skroz ok,sem sto naravno drzi glupe sastanke,ali to mi je vec palo u zaborav,jer hvala Bogu nisam morala vise da ih slusam.
Dakle ,posao konobara na brodu,po slozenosti i instrukcijama koje dobijete ,je najblizi poslu u Nasi. Da li sam vam pominjala gomilu brodskih pravila?
Pored onog ,da je zabranjena hrana nama,i ako vas uhvate sa hranom koju ste ukrali iz putnicke zone,dobicete takvu ronzatu,kao da ste uneli recimo drogu na brod,a bilo je i togaaa...pisacu posle,naravno to je pokusao pametan Srbin...Devojke moraju da nose pundju,nikako rep,ne smeju da budu cak ni mnogo naparfemisane jakim parfemima,a nokti,o njima mozete da sanjate,i o laku i o noktima cija duzina prelazi jagodice.Za mene,koja imam duge nokte 365 dana u godini,ovo je bilo kao recimo nekom muskarcu koji je stalno furao bradicu,pa je na brodu stalno morao da je brije.
Ajde to sto ne smem da imam duge nokte,radim sa hranom (zapravo uopste ne radim,hranu sluze konobari u dinning roomu,a u horajzontu je putnici uzimaju sami) ,ja samo sluzim pice,i cistim prljave stolove,s hranom imam kontakt onda kada odvajam istu,iz njihovih prljavih tanjira,al ajde kao,donekle opravdana zabrana dugih noktiju.
Ali zabrana laka za nokte?kako zasto,gde,u kom gradu?pojma nemam....Ali ne vaze ova pravila za sve,taman posla.
Za jednu Ukrajinku,koja je isto na vasoj poziciji,(jos uvek) a upravo je ostavila decka Rumuna,supervizora,jer je oborio sa nogu (novi koji ce kasnije doci) assistant meterdi ,od 50 godina i tri puta vise kila.
Za nju to ne vazi,videla sam je na horajzontu sa duuugim ,nadogradjenim noktima,french manikir,i sa vestackim trepavicama.I ko je ovde lud?A ja je pitam a kako si izvela to ,a ona mi kaze :"Ma pusti ,nokte krijem samo tako,pred sefovima i menadzmentom,a trepavice,a joook,nisu one vestacke,to svi misle,ovo je samo dobra maskara.." ,jeste,a onda je mrmot zavio cokoladu u foliju.
Vestacke trepavice koristim kad idem na neki dogadjaj ,tipa svadbu,i toliko ih dobro prepoznajem,da mogu da vidim dal ih je kupila kod kineza,u nekoj parfimeriji,ili ih je radila u kozmetickom salonu...
A kako bi i mogao assistant meterdi da zabrani nokte svojoj dragoj,kako bi ga posle ceskala,uvece pred spavanje...
Znaci rules,rules i rules.I naravno velika nepravda kojom ste pogodjeni,jer vi morate da ih postujete a neki ne moraju.
Ustvari ja nisam postovala sve,hranu sam krala,pa evo svaki dan.Doduse nisam bas svaki dan uspevala da maznem sva tri obroka,ali sam se trudila.
Kroasane one ujutru obavezno,mnogo su bili dobri,ili uzmem kod decka u pizzeriji i ice cream baru belgian waffles,moj decko ih je pekao,pa preliv od cokolade ,mmm.
A posle nije hteo da mi daje,jer se plasio da me neko ne uhvati,a ja mu onda kazem da je za putnike i da me mole da im odnesem,jer su oni nepokretni,i sede unutra za svojim stolom.
A uvece je bio u pizzeriji i ice cream baru (to je spojeno,pizzerija i ice cream bar) ,a nalazi se na open decku,na mrmejdu,uvece je tu radio pizza majstor Makedonac,sa svojim kapoom, Italijanom koji me je jos vise gotivio,jer je ujedno bio i capo mom decku,tako da sam uvece jela pizzu,capricozu ili quatro formagi,znate kako je bila dobra....
Ponekad uzmem neki hamburger iz burger bara ,koji se nalazio preko puta pizzerije,a nekad uzmem i neko dobro meso,direktno iz horajzonta,kako mi se cefne,a i kakva je gde situacija za kradju ...
Na open decku je mnogo lakse da se nesto uzme,horajzont je uvek prepun supervizora,ali mozete da udjete u pantri ,tu kuvari odlazu visak hrane ,pa mozete da uzmete nesto.
Ali i u pantri supervizori cesto ulaze,naravno i zato sto znaju za vas trik.
Sve u svemu,konacno dobra hrana ,posle one iz crew messa.Mada nije bila bas ni toliko losa,ali nema za svaki obrok sve isto,tamo sam jela lazanje,pomfrit,hamburgere,i za dorucak iskombinujem nesto.
A ovu hranu sto sam krala ,odnesem u crew mess i tamo jedem,a kad uspem ukradem vise za ove kolege iz crew messa,da probaju i oni..
Naravno ni onu zabranu o pusenju u kabinama nisam postovala nikada. U wc-u sam stalno pusila onda kada nisam u crew baru,jer ako odem na pauzu od pola sata,i odem da jedem,mnogo mi je brze da odem do kabine na cigaru nego u crew bar na deck 8,a nekad i odnesem hranu u kabinu pa tamo jedem,taman usput zovem i roditelje,spojim sve u malih pola sata.
Nesto sto mi je takodje mnogo znacilo,bila je kafa.Ali normalna espresso ili nes kafa. Ovo sam mogla (sto se horajzonta tice) da dobijem samo u baru Calipso,a na celom horajzontu postoji taj bar,jos jedan na open decku,i onaj na Outrigeru.Ali samo u Calipsu prave kafu,inace tu kafu placaju i putnici,a ja sam uspevala da je dobijem.
Bila sam dobra sa barmenima,jedan je bio Indijac,drugi Filipinac,treci jedan ludi Englez,a bar supervizor bio im je Filipinac,koji me je takodje voleo,svi su bil super u ovom baru.
A nisu svi barmeni dobri prema vama,objasnicu i zasto.
Vi ste konobari koji pripada restaurant departmentu,i vasa prodaja ide na vas licni broj koji ukucate na monitoru,a racun ide u bar.
Na racun putnici upisuju iznos baksisa,i taj baksis se deli na sve konobare,ali samo konobare restoran departmena.
U bar departmentu rade bar tenderi,koji prave i bar waiteri,takodje konobari,koji sluze.Ali bar konobari ne sluze na mestima gde se sluzi i jede hrana.
Dakle vi fakticki njima otimate,jer oni rade upravo za taj tips ili baksis.
A ja ako na open decku prodam pice,a ne proda ga konobarica njihovog departmenta,onda sam ja njima uzela porudzbinu.A naravno da oboje imamo jednaka prava da prodajemo.
Da vam ne pricam koliko sam se trudila da prodajem,zbog tog slobodnog dana,a nekad sam imala cak i dva day offa u toku jednog kruza.
A onaj bar u Outrigeru,je jako mali,tacnije prostor samog Outrigera je jako mali,a radite nekada i tu,plus bar waiter,i onda se borite ko ce pre da proda.
Kao sto sam rekla, nov raspored i prelazak na open deck sam dobila pocetkom novog kruza,tacnije prvog dana.
Taj dan se zove turn around day,prvi dan novog kruza.Tada odlaze stari putnici (Hvala Bogu) i dolaze novi (Ne daj Boze) hehe.
Znate onu izreku,"zar vec hvala Bogu idete,sto ne ostanete ne daj Boze jos malo ".
To je najstresniji dan na celom brodu,za svakog radnika na brodu,mozda najgori za radnike accommodation departmenta.
Bilo je oko desetak Srba na toj poziciji i bilo mi ih je mnogo zao tog dana,mnogo su se namucili i radili i prekovremeno.
Njihov posao bio je da istovaruju sav prtljag putnika koji odlaze i da utovaruju nov prtljag putnika koji dolaze.Jako tezak fizickii posao,a da ste samo videli te kaveze puuune kofera...
Taj dan jednako je stresan i za nas konobare,ali i bitan jer je to prilika da se osvoji slobodan dan.Glavni profit koji kompanija dobija je od prodaje alkoholnih pica.
Putnici plate kruz,dobiju besplatnu hranu u neogranicenim kolicinama (uglavnom u obilnim kolicinama je konzumiraju) i besplatna bezalkoholna pica,ali samo negazirana.
Takozvana complimentary drinks iliti besplatna,su sledeca:ona bljutava instant .nazovi kafa,limunada,ice tea,djus,caj,mleko i poneki vocni sok koji imamo u kuhinji.
Alkoholna pica kao i gazirana moraju da plate,a i onu pravu kafu.
Hrana je na brodu skoro svuda besplatna,na horajzontu ,u belboxu,u dinning room-u,u Piazzi,i na open decku gde imaju grill i piceriju,a placaju je u dva restorana,ako bas tamo zele da jedu,a to su Sabatini i Crown Grill.Ja sam bila u oba po jedanput,i vise je bilo nas radnika na veceri,koju takodje placamo dvadesetak dolara,nego sto je putnika bilo.
Oni imaju novac,ali vole parolu "Sto je dzabe i Bogu je drago". Dakle prodaja pica!!! Tog dana na rasporedima je bila obavezno napisana recenica "PUSH TO SELL".
Jako stresan dan,a naravno tog dana smo morali i da sarmiramo sve nove putnike,i da svakog (oko 3000 ljudi) pozdravimo recenicom "Good morning,welcome aboard".uz siiiiroook osmeh .
Sledeca parola je "be smile" ,nema veze sto je to vestacki osmeh,be smile !
A putnici su tog jutra izgledali kao zombiji koji se teturaju po open decku i jedino sto ih zanima je gde je hrana i gde je bufe .
E sad,to sto sam bila prebacena na open deck,ovog dana je bilo potpuno nebitno,tog dana svi konobari sa broda,osim onih sto rade u nekom messu,idu na Horajzont i na open deck i prodaju.
A prodaju nesto sto se zove promotion,ili sto bih ja po svom nahodjenju prevela na Srpski ,AKCIJA .Jos malo pa nestalo !!!
Prodavali smo UKP i COKE promotion,kao i coffee cards,kartice za popust kafe.Kupovinom ukp promocije,dobiju nalepnicu na svoju karticu za placanje,koja je ujedno i kljuc,s kojom ostvaruju odredjene pogodnosti.Mogu da neograniceno piju shejkove iz ice cream bara,gazirana pica,i to tocena,i sve vocne sokove,kao i cedjenu pomorandzu .Ova akcija kosta oko 30 dolara,ako se dobro secam,a kupovinom coke promocije dobiju samo gazirana pica u neogranicenim kolicinama,a ova promocija je oko 20 dolara,i naravno mogu to sve da dobiju tokom celog kruza.
Takodje dobiju i thumbler,iliti kriglu-termos u koji mozete da im sipate pice.
A kupovinom coffee kartice,dobiju negde oko 20 kafa,i to svih vrsta esspreso kafe,koju mogu da dobiju u Piazzi,dinning room-u i na open decku u baru Calipso,ona kosta oko 25 dolara .
I to bi bilo to,ajncer u ruke,cekovi na ajncer,po neki thumbler i nalepnice,i svi u napad na goste.
Ako ste na open decku mozete da prodate mnogo vise,jer ste u blizini mid shipa iz kojeg putnici najcesce i dolaze,tako da od vas prvo cuju za ovu promociju.
A ko najvise proda dobije day off,ovo je ljuta borba,puno konobara ,pa ko ume pre da proda.A ima i onog "ko pre devojci,njemu devojka".
Ja sam neko ko je izuzetno talentovan za prodaju,vec dve godine se bavim marketingom,tacno znam sta zele da cuju i kako da im se dodvorim .
Obicno bih stala kod samih vrata ,iz kojih svi oni dolaze,stajalo je tu jos koleginica,ali moze se reci za ukras,kao neko drvo ili stub.
A posle sam im ja bila kriva sto nisu nista prodale,a nisu mrdnule prstom da pokusaju barem.
I jos su se posle zalile supervizorima kako od mene ne mogu da prodaju,samo ne znam sta sam ja to njima otela i uskratila,svi imamo jednaka prava da prodajemo,cuj prava,OBAVEZU.
Ko im je kriv kada su pasivni,staticni i priglupi .Naravno da su supervizori samo odmahivali rukom na njihove zalbe,jos su i dobile veliki raport.
E tu onda krece velika borba,u moru krokodila,sa ljubomornim ,zavidnim i nesposobnim kolegama .
Ah da,bio je to moj prvi day off ,od kada sam na horajzontu,i to u Monaku,a tamo smo bili samo tog dana .35 prodatih promocija,plus brdo koktela .
Na rasporedu ,tog slobodnog dana je pisalo day off the best seller of promotions.
A za neke i mnogo bolji raspored koji sam ja dobila sledeceg kruza i postala jedna od malobrojnih srecnika,naravno ne do kraja ugovora.
Prelaskom na open deck,sa novim rasporedom ,izbegla sam onog zlobnog supervizora Italijana,i njegove glupe sastanke do kasno u noc.
Kada sam poslednji dan tog kruza,koji sam jos uvek provela radeci na horajzontu,ugledala svoj raspored,mojoj sreci nije bilo kraja .
A bio je ovakav: 6:30 am,open deck,mrmed ,port side,(ili starboard,nebitno skroz) ,ili calipso ,takodje nebitno,mada sam na mrmejdu radila pored ice cream bara,odnosno pored svog decka,koji je tu radio do podneva.
Zatim pauza za dorucak oko 8am,i onda sam radila do 11,a potom uzimala pauzu od 4 sata,i vracala se na posao u 15h.
Onda bih uzela jos jednu pauzu za veceru,oko 18 i 30 ,i nastavila da radim do 22 i 30h.
Divota,vremena za izlasak,spavanje i crew bar,vremena za mog decka...A plus sam imala i extra pauze za cigaru.
Nisam imala supervizora,vec waitera in charge,to je bio Filipinac,ok lik,mada kasnije cu vam ispricati i jedan dogadjaj vezan za njega...
Samo on nam je bio nadredjen,radila sam sa jednom Cileankom,inace ona je bila jedna od lepsih na brodu,i jakooo gotivna i luda devojka,mnogo sam je zavolela kasnije.
Ona je inace ceo ugovor provela u belboxu ali su je kao po nekoj kazni poslali na open deck,mada njoj je to odgovaralo jer je imala vise vremena da izlazi napolje,a to je bas i htela,jer smo se blizili Karibima i crossingu,a i ona je uskoro isla kuci.
A bila je kaznjena,zato sto je dosla pijana ujutru na posao u belbox,i polupala sve case i solje,hahaha .
Radio je jos jedan Indonezanin sa njom,a samnom Ukrajinac koji je tek dosao.Znaci nas cetvoro na celom open decku,po dvoje na svakom delu,Mrmejdu i delu oko Calipsa bara.
A s obzirom da je bila vec jesen u Evropi,malo je putnika bilo na otvorenom decku.
Kada bi bio topao dan,bio bi pun do nekih 17 h,a onda samo po koji sto.Imali smo jaknu kao deo uniforme,plava Princesova jakna .
Setkali smo se tako po open decku,po kojeg putnika ponudili picem,i to je bilo odprilike sve.Verujte mi da mi je to najlepsi period ugovora,i nije mi bilo dosadno nikada,jer sam uvek imala s kim da pricam.
Rad na open decku je kao raj,verujte mi,i kada bih mogla da odem ponovo ali sa sigurnim rasporedom,na open decku tokom celog ugovora,verujte mi ,sutra bih otisla,sigurno..
Mada ,malo je bolje bilo Cileanki,jer je radila u Calipsu,a tamo je veliki video bim,gde uvece pustaju filmove,cuveni Movies under the stars.Pa je tako provodila vecernje sate "rada" .
Naravno i ja nekad odem do tamo,ali me je waiter opominjao,jer ipak ne bi smeo da prodje neko iz menadzmenta i ugleda prazan mrmejd,ako bi recimo tada moj kolega Ukrajinac bio na pauzi.
Bilo mi je jako zanimljivo,pricala bih sa kolegom Ukrajincem,waiterom Filipincem,kuvarima iz Trident grilla i kuvarima iz Pizzerije.Najlepsi dani mog ugovora.
Jos jedna,vervatno i jedina obaveza nas na open decku,bila je da uvece zatvorimo Trident grill,ili Pizzeriju.Meni i Ukrajincu pripadao je grill,a Cileanki i Indonezaninu Pizzerija.
Kuvari sve sklone i ociste svoj deo,mi im pomognemo oko sklanjanja,kecapa,majoneza i senfa,posuda sa zacinima,salveta i escajga,tanjira.
Kolega je bio zaduzen,po nasem dogovoru,da opere metalne posude u kojima stoje kecap,majonez i senf,a ja sam bila zaduzena da obrisem svo staklo koje se nalazilo oko grila,i da pokupim poneki tanjir ili case sa stolova i prebrisem ih.
Posle bi zajedno odneli djubre na deck 4 u Incinerator.Nista tesko,i jako brzo zavrsimo,i cim zavrsimo slobodni smo,nekada i pre kraja radnog vremena,ustvari skoro uvek pre kraja.
A Cileanka je jos i dobijala aparat sa kokicama,jer je radila kod Calipsa,i tu bi predvece pravila kokice i davala putnicima,ili je sluzila cookies and milk,putnicima koji gledaju filmove.
Kolko sam ih samo jela tih dana..Open deck,bolji od belboxa,Piazze,od bilo kog mesta na brodu,gde rade konobari.
Bio je na decku iznad jos jedan bar,ali tu su radili samo bar waiteri,i tu iznad se nalazio Sanctuary,to je mozda cak i jos bolje mesto za rad.Tog mesta se nazalost nikad nisam dokopala,jer su tu radili samo Azijati,bafet stjuarti,takodje.
To je kao otvoreni spa,i jos jedan bazen,ali manji i sa masazerima,i tu dolaze putnici da se opustaju uz pice,i na masazu.I njima je bio isti raspored,ali mesto je bilo stvarno prelepo,jos su dobijali i solidan baksis,jer ne ide bas svako u Sanctuary...Inace,toliko sam bila umorna radeci na open decku,da sam tad i pocela da idem u teretanu posle posla.
Teretama je prilicno dobro opremljena,oko 3-4 profesionalne trake za trcanje,sto je meni vise nego dovoljno bilo.Plus mnoge druge sprave...
Jos jedna od tih mnogobrojnih pravila ,tj.zabrana ,bila je zabrana nosenja nakita.
Ustvari,skoro pa potpuna zabrana,za mene je to isto .Zabranjene su narukvice i prstenje,osim vencane burme,a mindjuse su dozvoljene ali one ultra diskretne ,koje se jedva vide golim okom.
Za mene diskretan nakit ne postoji,to vam je kao da kazete mali dzin .
Nakit sluzi da istakne lepotu zene,a ako vam je potrebna lupa da biste ga videli,koja je onda svrha i da ga stavljate.
Da vidite moju kolekciju mindjusa,Kleopatra,Dorinda ,Kasandra i Hurem ne mogu da mi pridju...To je sve veliko,visece ,ma da se vidi bre....
Posle sam kupila u gift shopu neke Swarovski,nisu bile bas toliko male koliko su oni hteli,a opet ni toliko velike da mogu da mi zabrane,recimo na nekoj granici.
E sad posto sam nahvalila open deck,da vam napravim malu komparaciju sa radom na horajzontu.
Radite u bufeu zatvorenog tipa,gde u toku svakog obroka procilkulise oko 3000 ljudi,zapravo svi putnici .
Ima i onih koji jedu samo u dinnig room-u.,ali sigurno i oni svrate ,da malo "gricnu" i vide sta se desava.
Dalje iz ovoga proizilazi,da je svaki sto uvek pun,nekada cak putnici i stoje da sacekaju da se neki sto oslobodi.I to mislim na oba buffea,i caffe Caribic i Horajzont Court.
Sto znaci ,da radite kao robot,svaki cas nekome nesto treba,non stop jurcate.
Jednom fali voda,koja kao sto sam rekla mora da bude dopunjena,drugi hoce da naruci pice,a treci cekaju da sednu,i to bas kod onog stola koji je upravo oslobodjen,jer se taj verovatno nalazi pored prozora.
I onda naravno morate brzinom svetlosti da ocistite sto od prljavih tanjira i casa,da obrisete sto i uradite set up stola.
I sve to uz sirok osmeh i uz nadzor vasih supervizora,koji kao kobci oblecu i gledaju sta radite.Bas prijatna atmosfera za rad? Ima tu jos puno da se nabraja ,sta sve imate da radite tamo,ali kasnije cu...
Sve nas koji radimo na open decku,koji je uglavnom poluprazan,supervizori imaju pravo,ponekad da "mobilisu" i odvedu na ispomoc u horajzont,kada su bas ekstremne guzve.
Sreca to je bilo samo povremeno,i tada je mali Italijan bas bio fin prema meni,cak se i salio,a i kada bih ga vidjala na open decku,kada prodje,uvek se uredno javio i nesto saljivo dobacivao.
Tad mi se cinio skroz ok,sem sto naravno drzi glupe sastanke,ali to mi je vec palo u zaborav,jer hvala Bogu nisam morala vise da ih slusam.
Dakle ,posao konobara na brodu,po slozenosti i instrukcijama koje dobijete ,je najblizi poslu u Nasi. Da li sam vam pominjala gomilu brodskih pravila?
Pored onog ,da je zabranjena hrana nama,i ako vas uhvate sa hranom koju ste ukrali iz putnicke zone,dobicete takvu ronzatu,kao da ste uneli recimo drogu na brod,a bilo je i togaaa...pisacu posle,naravno to je pokusao pametan Srbin...Devojke moraju da nose pundju,nikako rep,ne smeju da budu cak ni mnogo naparfemisane jakim parfemima,a nokti,o njima mozete da sanjate,i o laku i o noktima cija duzina prelazi jagodice.Za mene,koja imam duge nokte 365 dana u godini,ovo je bilo kao recimo nekom muskarcu koji je stalno furao bradicu,pa je na brodu stalno morao da je brije.
Ajde to sto ne smem da imam duge nokte,radim sa hranom (zapravo uopste ne radim,hranu sluze konobari u dinning roomu,a u horajzontu je putnici uzimaju sami) ,ja samo sluzim pice,i cistim prljave stolove,s hranom imam kontakt onda kada odvajam istu,iz njihovih prljavih tanjira,al ajde kao,donekle opravdana zabrana dugih noktiju.
Ali zabrana laka za nokte?kako zasto,gde,u kom gradu?pojma nemam....Ali ne vaze ova pravila za sve,taman posla.
Za jednu Ukrajinku,koja je isto na vasoj poziciji,(jos uvek) a upravo je ostavila decka Rumuna,supervizora,jer je oborio sa nogu (novi koji ce kasnije doci) assistant meterdi ,od 50 godina i tri puta vise kila.
Za nju to ne vazi,videla sam je na horajzontu sa duuugim ,nadogradjenim noktima,french manikir,i sa vestackim trepavicama.I ko je ovde lud?A ja je pitam a kako si izvela to ,a ona mi kaze :"Ma pusti ,nokte krijem samo tako,pred sefovima i menadzmentom,a trepavice,a joook,nisu one vestacke,to svi misle,ovo je samo dobra maskara.." ,jeste,a onda je mrmot zavio cokoladu u foliju.
Vestacke trepavice koristim kad idem na neki dogadjaj ,tipa svadbu,i toliko ih dobro prepoznajem,da mogu da vidim dal ih je kupila kod kineza,u nekoj parfimeriji,ili ih je radila u kozmetickom salonu...
A kako bi i mogao assistant meterdi da zabrani nokte svojoj dragoj,kako bi ga posle ceskala,uvece pred spavanje...
Znaci rules,rules i rules.I naravno velika nepravda kojom ste pogodjeni,jer vi morate da ih postujete a neki ne moraju.
Ustvari ja nisam postovala sve,hranu sam krala,pa evo svaki dan.Doduse nisam bas svaki dan uspevala da maznem sva tri obroka,ali sam se trudila.
Kroasane one ujutru obavezno,mnogo su bili dobri,ili uzmem kod decka u pizzeriji i ice cream baru belgian waffles,moj decko ih je pekao,pa preliv od cokolade ,mmm.
A posle nije hteo da mi daje,jer se plasio da me neko ne uhvati,a ja mu onda kazem da je za putnike i da me mole da im odnesem,jer su oni nepokretni,i sede unutra za svojim stolom.
A uvece je bio u pizzeriji i ice cream baru (to je spojeno,pizzerija i ice cream bar) ,a nalazi se na open decku,na mrmejdu,uvece je tu radio pizza majstor Makedonac,sa svojim kapoom, Italijanom koji me je jos vise gotivio,jer je ujedno bio i capo mom decku,tako da sam uvece jela pizzu,capricozu ili quatro formagi,znate kako je bila dobra....
Ponekad uzmem neki hamburger iz burger bara ,koji se nalazio preko puta pizzerije,a nekad uzmem i neko dobro meso,direktno iz horajzonta,kako mi se cefne,a i kakva je gde situacija za kradju ...
Na open decku je mnogo lakse da se nesto uzme,horajzont je uvek prepun supervizora,ali mozete da udjete u pantri ,tu kuvari odlazu visak hrane ,pa mozete da uzmete nesto.
Ali i u pantri supervizori cesto ulaze,naravno i zato sto znaju za vas trik.
Sve u svemu,konacno dobra hrana ,posle one iz crew messa.Mada nije bila bas ni toliko losa,ali nema za svaki obrok sve isto,tamo sam jela lazanje,pomfrit,hamburgere,i za dorucak iskombinujem nesto.
A ovu hranu sto sam krala ,odnesem u crew mess i tamo jedem,a kad uspem ukradem vise za ove kolege iz crew messa,da probaju i oni..
Naravno ni onu zabranu o pusenju u kabinama nisam postovala nikada. U wc-u sam stalno pusila onda kada nisam u crew baru,jer ako odem na pauzu od pola sata,i odem da jedem,mnogo mi je brze da odem do kabine na cigaru nego u crew bar na deck 8,a nekad i odnesem hranu u kabinu pa tamo jedem,taman usput zovem i roditelje,spojim sve u malih pola sata.
Nesto sto mi je takodje mnogo znacilo,bila je kafa.Ali normalna espresso ili nes kafa. Ovo sam mogla (sto se horajzonta tice) da dobijem samo u baru Calipso,a na celom horajzontu postoji taj bar,jos jedan na open decku,i onaj na Outrigeru.Ali samo u Calipsu prave kafu,inace tu kafu placaju i putnici,a ja sam uspevala da je dobijem.
Bila sam dobra sa barmenima,jedan je bio Indijac,drugi Filipinac,treci jedan ludi Englez,a bar supervizor bio im je Filipinac,koji me je takodje voleo,svi su bil super u ovom baru.
A nisu svi barmeni dobri prema vama,objasnicu i zasto.
Vi ste konobari koji pripada restaurant departmentu,i vasa prodaja ide na vas licni broj koji ukucate na monitoru,a racun ide u bar.
Na racun putnici upisuju iznos baksisa,i taj baksis se deli na sve konobare,ali samo konobare restoran departmena.
U bar departmentu rade bar tenderi,koji prave i bar waiteri,takodje konobari,koji sluze.Ali bar konobari ne sluze na mestima gde se sluzi i jede hrana.
Dakle vi fakticki njima otimate,jer oni rade upravo za taj tips ili baksis.
A ja ako na open decku prodam pice,a ne proda ga konobarica njihovog departmenta,onda sam ja njima uzela porudzbinu.A naravno da oboje imamo jednaka prava da prodajemo.
Da vam ne pricam koliko sam se trudila da prodajem,zbog tog slobodnog dana,a nekad sam imala cak i dva day offa u toku jednog kruza.
A onaj bar u Outrigeru,je jako mali,tacnije prostor samog Outrigera je jako mali,a radite nekada i tu,plus bar waiter,i onda se borite ko ce pre da proda.
Kao sto sam rekla, nov raspored i prelazak na open deck sam dobila pocetkom novog kruza,tacnije prvog dana.
Taj dan se zove turn around day,prvi dan novog kruza.Tada odlaze stari putnici (Hvala Bogu) i dolaze novi (Ne daj Boze) hehe.
Znate onu izreku,"zar vec hvala Bogu idete,sto ne ostanete ne daj Boze jos malo ".
To je najstresniji dan na celom brodu,za svakog radnika na brodu,mozda najgori za radnike accommodation departmenta.
Bilo je oko desetak Srba na toj poziciji i bilo mi ih je mnogo zao tog dana,mnogo su se namucili i radili i prekovremeno.
Njihov posao bio je da istovaruju sav prtljag putnika koji odlaze i da utovaruju nov prtljag putnika koji dolaze.Jako tezak fizickii posao,a da ste samo videli te kaveze puuune kofera...
Taj dan jednako je stresan i za nas konobare,ali i bitan jer je to prilika da se osvoji slobodan dan.Glavni profit koji kompanija dobija je od prodaje alkoholnih pica.
Putnici plate kruz,dobiju besplatnu hranu u neogranicenim kolicinama (uglavnom u obilnim kolicinama je konzumiraju) i besplatna bezalkoholna pica,ali samo negazirana.
Takozvana complimentary drinks iliti besplatna,su sledeca:ona bljutava instant .nazovi kafa,limunada,ice tea,djus,caj,mleko i poneki vocni sok koji imamo u kuhinji.
Alkoholna pica kao i gazirana moraju da plate,a i onu pravu kafu.
Hrana je na brodu skoro svuda besplatna,na horajzontu ,u belboxu,u dinning room-u,u Piazzi,i na open decku gde imaju grill i piceriju,a placaju je u dva restorana,ako bas tamo zele da jedu,a to su Sabatini i Crown Grill.Ja sam bila u oba po jedanput,i vise je bilo nas radnika na veceri,koju takodje placamo dvadesetak dolara,nego sto je putnika bilo.
Oni imaju novac,ali vole parolu "Sto je dzabe i Bogu je drago". Dakle prodaja pica!!! Tog dana na rasporedima je bila obavezno napisana recenica "PUSH TO SELL".
Jako stresan dan,a naravno tog dana smo morali i da sarmiramo sve nove putnike,i da svakog (oko 3000 ljudi) pozdravimo recenicom "Good morning,welcome aboard".uz siiiiroook osmeh .
Sledeca parola je "be smile" ,nema veze sto je to vestacki osmeh,be smile !
A putnici su tog jutra izgledali kao zombiji koji se teturaju po open decku i jedino sto ih zanima je gde je hrana i gde je bufe .
E sad,to sto sam bila prebacena na open deck,ovog dana je bilo potpuno nebitno,tog dana svi konobari sa broda,osim onih sto rade u nekom messu,idu na Horajzont i na open deck i prodaju.
A prodaju nesto sto se zove promotion,ili sto bih ja po svom nahodjenju prevela na Srpski ,AKCIJA .Jos malo pa nestalo !!!
Prodavali smo UKP i COKE promotion,kao i coffee cards,kartice za popust kafe.Kupovinom ukp promocije,dobiju nalepnicu na svoju karticu za placanje,koja je ujedno i kljuc,s kojom ostvaruju odredjene pogodnosti.Mogu da neograniceno piju shejkove iz ice cream bara,gazirana pica,i to tocena,i sve vocne sokove,kao i cedjenu pomorandzu .Ova akcija kosta oko 30 dolara,ako se dobro secam,a kupovinom coke promocije dobiju samo gazirana pica u neogranicenim kolicinama,a ova promocija je oko 20 dolara,i naravno mogu to sve da dobiju tokom celog kruza.
Takodje dobiju i thumbler,iliti kriglu-termos u koji mozete da im sipate pice.
A kupovinom coffee kartice,dobiju negde oko 20 kafa,i to svih vrsta esspreso kafe,koju mogu da dobiju u Piazzi,dinning room-u i na open decku u baru Calipso,ona kosta oko 25 dolara .
I to bi bilo to,ajncer u ruke,cekovi na ajncer,po neki thumbler i nalepnice,i svi u napad na goste.
Ako ste na open decku mozete da prodate mnogo vise,jer ste u blizini mid shipa iz kojeg putnici najcesce i dolaze,tako da od vas prvo cuju za ovu promociju.
A ko najvise proda dobije day off,ovo je ljuta borba,puno konobara ,pa ko ume pre da proda.A ima i onog "ko pre devojci,njemu devojka".
Ja sam neko ko je izuzetno talentovan za prodaju,vec dve godine se bavim marketingom,tacno znam sta zele da cuju i kako da im se dodvorim .
Obicno bih stala kod samih vrata ,iz kojih svi oni dolaze,stajalo je tu jos koleginica,ali moze se reci za ukras,kao neko drvo ili stub.
A posle sam im ja bila kriva sto nisu nista prodale,a nisu mrdnule prstom da pokusaju barem.
I jos su se posle zalile supervizorima kako od mene ne mogu da prodaju,samo ne znam sta sam ja to njima otela i uskratila,svi imamo jednaka prava da prodajemo,cuj prava,OBAVEZU.
Ko im je kriv kada su pasivni,staticni i priglupi .Naravno da su supervizori samo odmahivali rukom na njihove zalbe,jos su i dobile veliki raport.
E tu onda krece velika borba,u moru krokodila,sa ljubomornim ,zavidnim i nesposobnim kolegama .
Ah da,bio je to moj prvi day off ,od kada sam na horajzontu,i to u Monaku,a tamo smo bili samo tog dana .35 prodatih promocija,plus brdo koktela .
Na rasporedu ,tog slobodnog dana je pisalo day off the best seller of promotions.
10
Bio jednom jedan grad, po imenu Kruzer / Bio jednom jedan grad,po imenu Kruzer (deveti deo)
« on: 16/May/2014 »
E sada da se bacim malo na opis ovih "diivnih" kolega.
Ta dvojica koja su bila jako vickasta su Flipinci.E sad,nisu svi oni takvi,bilo je i bas dobrih,bio je jedan waiter Filipinac,jako kulturan,cak i lepog izgleda.
Ali ovi ostali ,ipak vecina izgleda ovako : Oci ,usi ,usta i nos lice na one od nasih dalekih predaka,majmuna,ili meni cak nesto vise,(jer su tu prvu fazu evolucije,ipak ruku na srce prosli),vise lice na kromanjonce i neandertalce.
Pricaju ovako :My priend (friend) give me that pork (fork) ,a ako ne znate oticicete u kuhinju po neko svinjsko meso,jer ipak su oni Pilipinci.
Jedu sa kasikama i viljuskama,a neki i rukama,imaju neprijatan miris koze,i prilicno su niske inteligencije (ne svi ) ,ali ono sto je kontradiktorno,je da ne koriste tolet papir,vec se peru posle nuzde,a to urade sa isecenom flasom na pola,u koju sipaju vodu.
Ovo orudje za pranje posle nuzde ,vidjacete u skoro svakom wc-u,i ovim javnim koji se nalaze u delu gde oni rade. Eto to su oni,vase buduce kolege.
Inace nisam ni nacista,ni rasista ,nikada bila,a nisam ni postala,ovo je samo realan opis.
A mislila sam da su mnogi Srbi rasisti,ali nisu uopste,svi Srbi su se trudili da ih prihvate ,i dali im sansu,ali oni samo znaju da vam zabodu noz u ledja.
Dacu primer. Ti ljudi,zive na nekom od ostrva,drzave Filipina,i svako ostrvo ima neki svoj jezik,i obicaj,to su da kazem kao plemena.I od toga iz kog su dela,dosta zavisi njihovo ponasanje.
E sad,oni zive u kartonskim kucama,isto kao i braca Romi iz karton sitija sa Novog Beograda,a nasi Romi su dobili i montazne prikolice za komotniji zivot,ali oni su navikli na nesto primitivnije,i njima komotnije.
S obzirom da Filipinci zive u takvim kucama,u jako nerazvijenim i primitivnim zemljama,i vise je nego normalno to sto svi do jednog hrle na brod da rade,cak sta vise presrecni su istim.
To vam je kao recimo,da se vama pruzi prilika da odete da radite na Bahame,kao recimo neko ko se bavi ispitivanjem kvaliteta plaze,udobnosti lezaljki,i kvalitetom koktela,recimo,posao iz snova.
Taj posao koji je vama robija,i nesto nepodnosljivo,njima je raj,i taj brod njima postaje dom.
Oni na njemu rade po godinu dana skoro,toliko im traju ugovori,cak kupuju mini frizidere na brodu,jer tu fakticki zive.Pa onda odu na odmor u svoje pleme,i budu glaavne baje .
Vracaju se naravno na brod do kraja svog zivota.
Iz svega ovog navedenog,dalje implicira da ce na sve nacine nastojati da zadrze svoj posao,i uraditi sve kako bi ostali tu.
Sto znaci da ce vas vrlo rado odrukati kod supervizora,ako kasnite sa pauze,ako ste se sinoc napili,ako jedete krisom putnicku hranu,itd,itd.Kako bi im se naravno uvukli u nesto.
Oni su u ocima supervizora,naravno samo roboti koji odlicno rade pod komandom i prenose sva desavanja...
Oni su za supervizore ,nisko inteligentna bica,s kojima vrlo dobro znaju da manipulisu. Evo sta su meni radili prvih dana na horajzontu,pored one naravno "pomoci" sa karticom od putnice.Posto nisam znala sve odmah a niko se nije ni trudo da mi pokaze,sve su mi govorili pogresno,ali na njihovu nesrecu ,ja umem da ukljucim mozak i zdravu logiku,i da saberem dva i dva,pa bilo bi smesno da me tako neko nasanka.Pipti pajv (fifti five) ,to je moja jedina asocijacija na njih....
Kako se samo slade kada neko dobije ronzatu,a inace menadzment uvek gura belce na bolja mesta,a njih cuva ,za onda kad bas zafale ljudi. Kao sto ste mogli da zakljucite,na brodu uvek morate da birate izmedju spavanja i crew bara,ili spavanja i izlazaka napolje.Nikada ne mozete da spojite oba,da se ne zavaravate pricama o zurkama i uzivanju,da odete na zurku pa posle ceo dan radite kao zombi,sa 55 popijenih instant kafa koje nisu nizasta.
Ostatak supervizora je bio ovakav:Dva Rumuna,oba mlada,jedan ozenjen i zena mu je na brodu,a drugi lep i mlad (naravno da me nije zanimao niko osim mog decka) ali pisacu i razne situacije s tim Rumunom koje je on izazivao.Jos jedan cool Filipinac,mali Italijan,i jos jedan Rumun.
.........
e ljudi nastavicu kasnije,javljaju da ce nestati struje,ovo je haos,
(Vi iz ex Yu ,citajte na netu,Srbija je poplavljena,u Sapcu je stanje kao ratno, branimo Sabac od poplave) a izgleda nam se ne pise bolja situacija u skorije vreme )
Sad vidim da je i kod vas slicna situacija.....
................
Filipinac supervizor bio je car,bas duhovit,ma njega samo kad pogledam ,crknem od smeha.Al eto recimo,njega su muskarci mrzeli,ko zene sto su onog malenog Italijana,a meni je Filipinac bio extra,davao mi je extra pauze,i najlaksi posao ,uvece kada se vecera zavrsi.I on je bio s nama uvece,ali ovaj kepec bio je kao glavniji.A tog Filipinca nisam gotivila dok sam ga vidjala u crew messu,on je inace jedan od retkih supervizora koji je jeo u crew messu,ali to je zbog sabaa i pirinca. A stalno je voleo da se grebe za cigare,inace malo Filipinaca pusi.
Jos par dana je ostalo do kraja kruza,svaki dan je prolazio slicno,na horajzontu vreme prolazi brzo,sto je najvaznija stvar na brodu.Ali onaj mali Italijan,drzao nam je sastanke do 1 nocu.Moram da se ispravim samo,pricala sam da se do 1 radi ako pocnete u 11h,ustvari radno vreme je po rasporedu bilo do 12 i 30,kasnije do 12 kada je dosao nov assistant meterdi,ali ovaj nam je drzao sastanke svako vece,bez izuzetka,svako vece.Tako da smo do 1 i ostajali uvek.Ja sam uvek mislila da je on ljubomoran i pakostan sto radi nocnu ,pa ne moze da ide u crew bar,osim na nekoj pauzici .Pice u crew baru mozete da kupite do 1h,tacnije sam bar radio je do 1h ,ali mogli ste da sedite u njemu dokle hocete .Tako da ne bi stizali da kupimo pice,ali naravno snadjemo se pa zamolimo nekog da nam kupi,ili kupimo kod kambusera pa nosimo u crew bar. Na horajzontu buffe je otvoren do 23 h,i onda ostajete da cistite ,sve stolove,podove,dopunjujete secer ,to isto radite i pre vecere.Da je ovaj bio normalan,mi bismo isli cim sve ocistimo,a bas smo radili timski,u 23h kao da je neko puko prstom,samo se razjurimo da sve sto pre zavrsimo,nekada,ali retko retko bi nas pustio ranije,ako zavrsimo,ali to je bas retko.A mi se uvek ponadamo.Pa nam nadje kao mrve sa stolica da cistimo,i onu drvenariju sa stolica da brisemo...Inace,posao konobara cini se vrlo jednostavnim zar ne?Tako i jeste,tezak jeste,ali jednostavan u smislu samog posla,u smilslu da vam mozak za to nije ni potreban odprilike.Tada bas i ne,ali kasnije ,kompanija je tako srozala kriterijume,da je svaki debil mogao da ide,ko je hteoo mogao je ,a to kasnije mislim na poslednjih godinu dana...Ali ,vi cete se ipak osecati kao da radite ,recimo u nuklearnoj laboratoriji,ili ste upravo specijalizovali hirurgiju ,i pred vama se nalazi pacijent kojeg treba da operisete.
A to ce vam tako delovati,jer na upravo tim sastancima,vi slusate o takvim glupostima i nebulozama da vas postane sramota sto tu sedite.O tome,kako i s kojom rukom drzite bokal sa vodom,koliko leda stavljate u isti,koji nudkate putnicima svaki cas,i dosipavate kad vidite da je 1/3 case popijena,sve dok vas ne oteraju u tri lepe.Water is must have,o Boze.Ne sme da prodje neko bitan iz menadzmenta i da vidi kako putnici nemaju vodu u casi.I tako neka gomila gluposti o kojoj cu kasnije.Tako supervizori podizu vrednost svojoj poziciji,kao to je veliko umece biti konobar,to su i sami bili.Za dobrog konobara potrebno je godiiina iskustva,potreban je mozak i umece,za glupog konobara,po njima bilo je potrebno sve to.Kazem glupog jer taj isti posao,radio je covek sa svojim IQ izmedju 80 i 90.
A jos jedna od tih stvari je i popunjavanje ILO-a ,to je dokument u koji upisujete sate rade,to je tabela sa kockicama,gde sate pauze oznacavate sa x,a sate rada ostavljate prazne.A onda sabirate i morate dobiti ukupan broj sata 24h ,naravno,odnos je bio oko 12 ,5 sata odmora,i 11,5 sati rada.Naravno to je bila cista laz...I uglavnom vi tako smoreni i umorni,normalno nekada i pogresite,jos kad se zablenete tako umorni i iscrpljeni u one kockice,a ujedno i jedva cekate da nestanete sa tog mesta ,i lansirate se ako je moguce u crew bar ili u krevet.I onda vam ,kada pogresite,svima drze sastanke i drobe o tome 50 godina,i govore vam kako smatraju da ste svi zavrsili osnovnu skolu i da bi trebalo da znate da brojite.Aaaaaaaaa,sta reci,sta reci.....
Kada pogresite,daju vam novi pa ispocetka,ne dao Bog da pogresite pred kraj meseca,pa onda svih 30 dana popunjavaj ispocetka.tako odmoran i svez ,u 1 nocu...
Ta dvojica koja su bila jako vickasta su Flipinci.E sad,nisu svi oni takvi,bilo je i bas dobrih,bio je jedan waiter Filipinac,jako kulturan,cak i lepog izgleda.
Ali ovi ostali ,ipak vecina izgleda ovako : Oci ,usi ,usta i nos lice na one od nasih dalekih predaka,majmuna,ili meni cak nesto vise,(jer su tu prvu fazu evolucije,ipak ruku na srce prosli),vise lice na kromanjonce i neandertalce.
Pricaju ovako :My priend (friend) give me that pork (fork) ,a ako ne znate oticicete u kuhinju po neko svinjsko meso,jer ipak su oni Pilipinci.
Jedu sa kasikama i viljuskama,a neki i rukama,imaju neprijatan miris koze,i prilicno su niske inteligencije (ne svi ) ,ali ono sto je kontradiktorno,je da ne koriste tolet papir,vec se peru posle nuzde,a to urade sa isecenom flasom na pola,u koju sipaju vodu.
Ovo orudje za pranje posle nuzde ,vidjacete u skoro svakom wc-u,i ovim javnim koji se nalaze u delu gde oni rade. Eto to su oni,vase buduce kolege.
Inace nisam ni nacista,ni rasista ,nikada bila,a nisam ni postala,ovo je samo realan opis.
A mislila sam da su mnogi Srbi rasisti,ali nisu uopste,svi Srbi su se trudili da ih prihvate ,i dali im sansu,ali oni samo znaju da vam zabodu noz u ledja.
Dacu primer. Ti ljudi,zive na nekom od ostrva,drzave Filipina,i svako ostrvo ima neki svoj jezik,i obicaj,to su da kazem kao plemena.I od toga iz kog su dela,dosta zavisi njihovo ponasanje.
E sad,oni zive u kartonskim kucama,isto kao i braca Romi iz karton sitija sa Novog Beograda,a nasi Romi su dobili i montazne prikolice za komotniji zivot,ali oni su navikli na nesto primitivnije,i njima komotnije.
S obzirom da Filipinci zive u takvim kucama,u jako nerazvijenim i primitivnim zemljama,i vise je nego normalno to sto svi do jednog hrle na brod da rade,cak sta vise presrecni su istim.
To vam je kao recimo,da se vama pruzi prilika da odete da radite na Bahame,kao recimo neko ko se bavi ispitivanjem kvaliteta plaze,udobnosti lezaljki,i kvalitetom koktela,recimo,posao iz snova.
Taj posao koji je vama robija,i nesto nepodnosljivo,njima je raj,i taj brod njima postaje dom.
Oni na njemu rade po godinu dana skoro,toliko im traju ugovori,cak kupuju mini frizidere na brodu,jer tu fakticki zive.Pa onda odu na odmor u svoje pleme,i budu glaavne baje .
Vracaju se naravno na brod do kraja svog zivota.
Iz svega ovog navedenog,dalje implicira da ce na sve nacine nastojati da zadrze svoj posao,i uraditi sve kako bi ostali tu.
Sto znaci da ce vas vrlo rado odrukati kod supervizora,ako kasnite sa pauze,ako ste se sinoc napili,ako jedete krisom putnicku hranu,itd,itd.Kako bi im se naravno uvukli u nesto.
Oni su u ocima supervizora,naravno samo roboti koji odlicno rade pod komandom i prenose sva desavanja...
Oni su za supervizore ,nisko inteligentna bica,s kojima vrlo dobro znaju da manipulisu. Evo sta su meni radili prvih dana na horajzontu,pored one naravno "pomoci" sa karticom od putnice.Posto nisam znala sve odmah a niko se nije ni trudo da mi pokaze,sve su mi govorili pogresno,ali na njihovu nesrecu ,ja umem da ukljucim mozak i zdravu logiku,i da saberem dva i dva,pa bilo bi smesno da me tako neko nasanka.Pipti pajv (fifti five) ,to je moja jedina asocijacija na njih....
Kako se samo slade kada neko dobije ronzatu,a inace menadzment uvek gura belce na bolja mesta,a njih cuva ,za onda kad bas zafale ljudi. Kao sto ste mogli da zakljucite,na brodu uvek morate da birate izmedju spavanja i crew bara,ili spavanja i izlazaka napolje.Nikada ne mozete da spojite oba,da se ne zavaravate pricama o zurkama i uzivanju,da odete na zurku pa posle ceo dan radite kao zombi,sa 55 popijenih instant kafa koje nisu nizasta.
Ostatak supervizora je bio ovakav:Dva Rumuna,oba mlada,jedan ozenjen i zena mu je na brodu,a drugi lep i mlad (naravno da me nije zanimao niko osim mog decka) ali pisacu i razne situacije s tim Rumunom koje je on izazivao.Jos jedan cool Filipinac,mali Italijan,i jos jedan Rumun.
.........
e ljudi nastavicu kasnije,javljaju da ce nestati struje,ovo je haos,
(Vi iz ex Yu ,citajte na netu,Srbija je poplavljena,u Sapcu je stanje kao ratno, branimo Sabac od poplave) a izgleda nam se ne pise bolja situacija u skorije vreme )
Sad vidim da je i kod vas slicna situacija.....
................
Filipinac supervizor bio je car,bas duhovit,ma njega samo kad pogledam ,crknem od smeha.Al eto recimo,njega su muskarci mrzeli,ko zene sto su onog malenog Italijana,a meni je Filipinac bio extra,davao mi je extra pauze,i najlaksi posao ,uvece kada se vecera zavrsi.I on je bio s nama uvece,ali ovaj kepec bio je kao glavniji.A tog Filipinca nisam gotivila dok sam ga vidjala u crew messu,on je inace jedan od retkih supervizora koji je jeo u crew messu,ali to je zbog sabaa i pirinca. A stalno je voleo da se grebe za cigare,inace malo Filipinaca pusi.
Jos par dana je ostalo do kraja kruza,svaki dan je prolazio slicno,na horajzontu vreme prolazi brzo,sto je najvaznija stvar na brodu.Ali onaj mali Italijan,drzao nam je sastanke do 1 nocu.Moram da se ispravim samo,pricala sam da se do 1 radi ako pocnete u 11h,ustvari radno vreme je po rasporedu bilo do 12 i 30,kasnije do 12 kada je dosao nov assistant meterdi,ali ovaj nam je drzao sastanke svako vece,bez izuzetka,svako vece.Tako da smo do 1 i ostajali uvek.Ja sam uvek mislila da je on ljubomoran i pakostan sto radi nocnu ,pa ne moze da ide u crew bar,osim na nekoj pauzici .Pice u crew baru mozete da kupite do 1h,tacnije sam bar radio je do 1h ,ali mogli ste da sedite u njemu dokle hocete .Tako da ne bi stizali da kupimo pice,ali naravno snadjemo se pa zamolimo nekog da nam kupi,ili kupimo kod kambusera pa nosimo u crew bar. Na horajzontu buffe je otvoren do 23 h,i onda ostajete da cistite ,sve stolove,podove,dopunjujete secer ,to isto radite i pre vecere.Da je ovaj bio normalan,mi bismo isli cim sve ocistimo,a bas smo radili timski,u 23h kao da je neko puko prstom,samo se razjurimo da sve sto pre zavrsimo,nekada,ali retko retko bi nas pustio ranije,ako zavrsimo,ali to je bas retko.A mi se uvek ponadamo.Pa nam nadje kao mrve sa stolica da cistimo,i onu drvenariju sa stolica da brisemo...Inace,posao konobara cini se vrlo jednostavnim zar ne?Tako i jeste,tezak jeste,ali jednostavan u smislu samog posla,u smilslu da vam mozak za to nije ni potreban odprilike.Tada bas i ne,ali kasnije ,kompanija je tako srozala kriterijume,da je svaki debil mogao da ide,ko je hteoo mogao je ,a to kasnije mislim na poslednjih godinu dana...Ali ,vi cete se ipak osecati kao da radite ,recimo u nuklearnoj laboratoriji,ili ste upravo specijalizovali hirurgiju ,i pred vama se nalazi pacijent kojeg treba da operisete.
A to ce vam tako delovati,jer na upravo tim sastancima,vi slusate o takvim glupostima i nebulozama da vas postane sramota sto tu sedite.O tome,kako i s kojom rukom drzite bokal sa vodom,koliko leda stavljate u isti,koji nudkate putnicima svaki cas,i dosipavate kad vidite da je 1/3 case popijena,sve dok vas ne oteraju u tri lepe.Water is must have,o Boze.Ne sme da prodje neko bitan iz menadzmenta i da vidi kako putnici nemaju vodu u casi.I tako neka gomila gluposti o kojoj cu kasnije.Tako supervizori podizu vrednost svojoj poziciji,kao to je veliko umece biti konobar,to su i sami bili.Za dobrog konobara potrebno je godiiina iskustva,potreban je mozak i umece,za glupog konobara,po njima bilo je potrebno sve to.Kazem glupog jer taj isti posao,radio je covek sa svojim IQ izmedju 80 i 90.
A jos jedna od tih stvari je i popunjavanje ILO-a ,to je dokument u koji upisujete sate rade,to je tabela sa kockicama,gde sate pauze oznacavate sa x,a sate rada ostavljate prazne.A onda sabirate i morate dobiti ukupan broj sata 24h ,naravno,odnos je bio oko 12 ,5 sata odmora,i 11,5 sati rada.Naravno to je bila cista laz...I uglavnom vi tako smoreni i umorni,normalno nekada i pogresite,jos kad se zablenete tako umorni i iscrpljeni u one kockice,a ujedno i jedva cekate da nestanete sa tog mesta ,i lansirate se ako je moguce u crew bar ili u krevet.I onda vam ,kada pogresite,svima drze sastanke i drobe o tome 50 godina,i govore vam kako smatraju da ste svi zavrsili osnovnu skolu i da bi trebalo da znate da brojite.Aaaaaaaaa,sta reci,sta reci.....
Kada pogresite,daju vam novi pa ispocetka,ne dao Bog da pogresite pred kraj meseca,pa onda svih 30 dana popunjavaj ispocetka.tako odmoran i svez ,u 1 nocu...
11
Bio jednom jedan grad, po imenu Kruzer / Bio jednom jedan grad,po imenu Kruzer (osmi deo)
« on: 15/May/2014 »
Sada kada bih isla ponovo,poucena ovim iskustvom,pa meni bi ugovor prosao kao pesma.A zasto?zato sto sad znam,a evo i vama kazem ,da na svakom brodu ,kao sto u svakoj skoli ima po neki i***t od profesora,tako i na brodu ima i***t od supervizora.A bukvalno i osecatece se kao u skoli.Sta god vam oni kazu ,vi morate da klimnete glavom i kazete "Yes capo".Poenta je da vam sve to na jedno uvo udje a na drugo izadje,sad znam da su oni nebitni potpuno,bitno je da radite svoj posao kako treba,i da vas putnici vole, a oni vam ne mogu nista.Supervizori na brodu rade u crew,stuf i officer messu,na horajzontu,u Piazzi,Crown grillu i Sabatiniju,a u dinning roomu rade head waiteri.Pozicija iznad supervizora je head waiter,a odmah zatim assistant meterdi.Head waiteri su na mom brodu stvarno svi bili extra,jedan je bio u vezi sa Makedonkom,ali nije bio neki matorac.Oni nose bele sakoe,a supervizori nose zelenkasto plave.Znate sta je najgore na jednom brodu?supervizor koji radi tu 200 godina,a jos nije dobio unapredjenje u head waitera.E takav je bio ovaj mali misic,mali Italijan,sa naocarima vecim od glave,sa odelom koje mu dodje do kolena,mali iskompleksirani mis,koji nikad nece dobiti promociju u head waitera.A cula sam da je to zato sto je nezahvalnog izgleda za jedan Botticheli,Mikelandjelo,ili Da Vinchi,to su imena sva tri dinning rooma.I eto,to je on,naravno da takav neko ne moze da bude dobar covek.Mada mnogi su ga gotivili,ustvari muskarci,zene nisu.S muskarcima je kao imao neku pricu i davao im je extra brake (pauzu) .A da,taj lepotan nije bio dobar ni za horajzont,pa su ga stavili u night shift,ali on je ipak bio ,da kazem glavni nama koji radimo na horajzontu.A to je zato sto njegova smena pocinje oko 17 i 30-18h ,a mi tada dolazimo da radimo veceru,sve do 1h,a on ostaje tu do jutra,do 6h.A prepodne smo radili na open decku ili u horajzontu sa drugim supervizorima.Glavna prica je uvece ,i vecera.Ujutru putnici piju kafu,nista specijalno,nema tolko prodaje pica,osim koktela i piva ovima na bazenu,ali ako je brod rano stigao u luku uglavnom su prepodne svi napolju,pa je brod poluprazan.Naravno docice prvo u horajzont da se nazderu i popiju kafu kako ne bi trosili pare kad izadju napolje...
Dakle,sada ,onu azdaju od Portugalca iz crew messa ,zamenila je nova mini azdaja,mali Italijan,chaparito .Posle kada bih odlazila u crew mess da jedem i kada bih videla svog prethodnog supervizora,bilo mi je cak i drago.Valjda zbog komparacije ,od dva zla on je bio manje zlo.A necete verovati,kasnije smo postali u dobrim odnosima,cak sam mu se i poveravala ,i pricala kako me ovaj kepec nervira,ali on me je na sve upozoravao sta me ceka ,tamo gore.A na onom rasporedu iz horajzonta,je i raspored supervizora,tako da je Portugalac mogao da vidi moj prvi day off,koji sam dobila zahvaljujuci najboljoj prodaji pica.
Bilo mu je drago .
To je sjajna stvar na horajzontu,sto svaki kruz mozete da imate day off,ako ga osvojite,a ako niste dobar prodavac,sazalice se i dati vam day off recimo svaki treci kruz.A inace,kada odete na brod,osecacete se kao nikada pre i nigde u zivotu.To je neopisiv osecaj,koji ce vas pratiti ceo ugovor,jer vi ste tamo,kao u nekoj ulozi nekog filma,to nije vas zivot i toga ste svesni,znate da se kasnije vracate svom pravom zivotu,ali ipak reagujete i ponasate se kako bi i ovde,u svojim pravim zivotima.Taj osecaj pogubljenosti kad dodjete na brod,pa sve do onog dana kada idete kuci,smenjivace se razni osecaji.Ja sam presla na horajzont pocetkom novog kruza,i prvih dana sam radila po onom rasporedu kada pocinjem u 11 ujutru i radim do 1 nocu.Maleni Italijan,prvo mi je rekao da je horajzont druga prica,i da se tu radi ,za razliku od crew messa.Ma sta mi rece,a sta sam ja pre toga radila u crew i stuf messu,statirala?
Moja prva pozicija na horajzontu ,bila je hostess,wooow.Najgori moguci posao tamo,da ,stojite i blejite i nista ne radite,stojite ispod sata i cujete sekundaru,a vreme tako sporo prolazi,da je ono u crew messu provedeno ,u poredjenju s ovim bilo munja.Stojite kao fikus,na ulazu u svedski sto,bas u deo gde putnici udju da uzmu hranu,ali ujedno vi ste i papagaj Ara,koji ne zna bas puno da prica,ali zna da kaze Dobro vece,dobrodosli.E to cete govoriti svaku sekundu,jer svaku sekundu neko udje u bufe da jede,i to uz sirok osmeh.
Gledala sam kolege i pajsanose kako lete izmedju stolova i bar nesto rade,i pricaju s putnicima,nisu na jednom mestu kao ja,i vreme im leti.Zavidela sam im.Hvala Bogu pa sam samo dva dana provela tako.
Inace mali Italijan je zapravo u pocetku bio krajnje korektan,cak i ljubazan.Umeo je da se nasali,i osim sto me je stavio da budem hostesa,nista drugo mu nisam zamerila,tada.Njegov izgled bio mi je krajnje simpatican,bilo mi je zao kada cujem posalice na njegov racun od strane drugih supervizora.A znate kako smesno izgleda kada se on tako mali dere na vas,ali sa glavom koja gleda ka gore,ka vama,jer ste naravno visi od njega.Nesto kao kada pudlica laje na rotvajlera,eto tako je to izgledalo.Jos par dana,do kraja kruza ustvari sam radila u horajzontu po tom rasporedu,i problem je bio sto sam tada decka slabo vidjala,osim na poslu,na pauzama,jer uvece ja zavrsim u 1h ,a on u 20 h,i onda kada dodjem on uveliko spava.Ali nije bitno,to je bilo tako samo do kraja tog kruza.
Radila sam tako par dana,a radni dan izgleda ovako.Ustanete oko 10h,mozete naravno i u 6 ak hocete da izadjete napolje pre posla,isla sam par puta na jutarnju kafu recimo u Kusadasiju,luka je bila blizu i bilo je internet cafea.Pocinjete smenu u 11h,uglavnom ste na open decku,i tu radite do nekih 16 h,sa jednom ili dve pauze od po pola sata .Bila sa srecna sto napokon radim sa putnicima,i sto sam ugledala svetlost dana,radila sa na suncu,sa najlepsim pogledom sa open decka.U crew messu je zaista pree depresivno.Radite ili u Calipsu,Mrmejdu,ili u Outrigeru.Najvise sam volela Outriger,tu se setkate sa ajncerom i prodajete pice.Mada ako sam na Mrmejdu ili u Calipsu onda radim blizu svog decka,koji je radio u Ice crea baru,mada mozda do nekih 12h,ali sam kasnije dobila onaj raspored od 6,6 i 30 tako da je bilo super.
Dakle prodajete pice,caskate sa putnicima,uglavnom su to stariji ljudi,ali jako su prijatni,stalno vas zapitkuju o poslu.A bilo je i mladih naravno,bas se osecate bezveze kada gledate kako se mladi provode,i pitate se zasto je tako regulisano da vi iz tamo neke Srbije,(za njih jee to Sibir) ,radite tu i sluzite njih ,koji su iz neke drzave u Americi,a slicnih ste godina,ali ne i istih polozaja. Bilo je i specijalnih kruzeva ,poput decijeg kruza,pa kruza gde su samo Rusi bili,pa gej kruza itd,itd...Onda oko 16h idete na pauzu od sat vremena da promenite uniformu i radite sve do 1 uvece,sa dve pauze za jelo,od po pola sata.Tada radite unutra,ako ste po tom rasporedu od 11,ovi drugi u safari uniformi sto imaju dobar raspored su napolju i uvece.A vi radite veceru,i tu je manje vise ista prica,sluzite pice,radite set up stolova,i cistite prljave stolove.A prljavo sudje ide u deo koji se zove dj box,nalazi se sa obe strane restorana,i tu morate sve da separatisete,koske,kore od voca,case na jednu,tanjire i escajg na druge gomile,u plasticne kutije,koje se posle nose u dish wash na pranje.Inace nove kolege sa horajzonta,su bili moji pajsanosi,Ukrajinci,latinosi i naravno Filipinci,Indijci,Indonezani,poneki Makedonac,sve u svemu pomesano,kao i uvek.A neki od njih su bili jako zli,prema meni novoj,nisam znala naravno odmah prvi dan kako se prodaje pice,niti mi je iko objasnio .A jedna zena me je pitala da kupi flasu vode,ja sa otisla do bara i uzela,medjutim nisam znala ni kako da naplatim,sa njihovom karticom,inace sve placaju sa karticom,to je ujedni i kljuc od kabine.Snasla sam se nekako,ali njena kartica je ostala kod mene na ajnceru,a zena je otisla u kabinu.A dva majmuna i k****na su ispala jako duhovita kada sam ih pitala sta da uradim,pa su rekli da idem u crew meses,e i***ti podli.Sreca dosao je supervizor Bugarin,i rekao mi da odem do purser deska da odnesem.A ja jadna ,nisam ni znala kako da odem do tamo,a nisam htela to da mu kazem pa sam otisla da se sama snadjem,znala sa gde se nalazi ali nisam znala jos uvek kako da od horajzonta dodjem do tamo.Nekako sam dospela do Mikelandjela,dinnig rooma ,i tu nasla onog waitera in charge sto mi je bio waiter u crew messu,on je radio uvece u dinning roomu kao waiter,i on mi je pomogao..
Dakle,sada ,onu azdaju od Portugalca iz crew messa ,zamenila je nova mini azdaja,mali Italijan,chaparito .Posle kada bih odlazila u crew mess da jedem i kada bih videla svog prethodnog supervizora,bilo mi je cak i drago.Valjda zbog komparacije ,od dva zla on je bio manje zlo.A necete verovati,kasnije smo postali u dobrim odnosima,cak sam mu se i poveravala ,i pricala kako me ovaj kepec nervira,ali on me je na sve upozoravao sta me ceka ,tamo gore.A na onom rasporedu iz horajzonta,je i raspored supervizora,tako da je Portugalac mogao da vidi moj prvi day off,koji sam dobila zahvaljujuci najboljoj prodaji pica.
Bilo mu je drago .To je sjajna stvar na horajzontu,sto svaki kruz mozete da imate day off,ako ga osvojite,a ako niste dobar prodavac,sazalice se i dati vam day off recimo svaki treci kruz.A inace,kada odete na brod,osecacete se kao nikada pre i nigde u zivotu.To je neopisiv osecaj,koji ce vas pratiti ceo ugovor,jer vi ste tamo,kao u nekoj ulozi nekog filma,to nije vas zivot i toga ste svesni,znate da se kasnije vracate svom pravom zivotu,ali ipak reagujete i ponasate se kako bi i ovde,u svojim pravim zivotima.Taj osecaj pogubljenosti kad dodjete na brod,pa sve do onog dana kada idete kuci,smenjivace se razni osecaji.Ja sam presla na horajzont pocetkom novog kruza,i prvih dana sam radila po onom rasporedu kada pocinjem u 11 ujutru i radim do 1 nocu.Maleni Italijan,prvo mi je rekao da je horajzont druga prica,i da se tu radi ,za razliku od crew messa.Ma sta mi rece,a sta sam ja pre toga radila u crew i stuf messu,statirala?
Moja prva pozicija na horajzontu ,bila je hostess,wooow.Najgori moguci posao tamo,da ,stojite i blejite i nista ne radite,stojite ispod sata i cujete sekundaru,a vreme tako sporo prolazi,da je ono u crew messu provedeno ,u poredjenju s ovim bilo munja.Stojite kao fikus,na ulazu u svedski sto,bas u deo gde putnici udju da uzmu hranu,ali ujedno vi ste i papagaj Ara,koji ne zna bas puno da prica,ali zna da kaze Dobro vece,dobrodosli.E to cete govoriti svaku sekundu,jer svaku sekundu neko udje u bufe da jede,i to uz sirok osmeh.
Gledala sam kolege i pajsanose kako lete izmedju stolova i bar nesto rade,i pricaju s putnicima,nisu na jednom mestu kao ja,i vreme im leti.Zavidela sam im.Hvala Bogu pa sam samo dva dana provela tako.
Inace mali Italijan je zapravo u pocetku bio krajnje korektan,cak i ljubazan.Umeo je da se nasali,i osim sto me je stavio da budem hostesa,nista drugo mu nisam zamerila,tada.Njegov izgled bio mi je krajnje simpatican,bilo mi je zao kada cujem posalice na njegov racun od strane drugih supervizora.A znate kako smesno izgleda kada se on tako mali dere na vas,ali sa glavom koja gleda ka gore,ka vama,jer ste naravno visi od njega.Nesto kao kada pudlica laje na rotvajlera,eto tako je to izgledalo.Jos par dana,do kraja kruza ustvari sam radila u horajzontu po tom rasporedu,i problem je bio sto sam tada decka slabo vidjala,osim na poslu,na pauzama,jer uvece ja zavrsim u 1h ,a on u 20 h,i onda kada dodjem on uveliko spava.Ali nije bitno,to je bilo tako samo do kraja tog kruza.
Radila sam tako par dana,a radni dan izgleda ovako.Ustanete oko 10h,mozete naravno i u 6 ak hocete da izadjete napolje pre posla,isla sam par puta na jutarnju kafu recimo u Kusadasiju,luka je bila blizu i bilo je internet cafea.Pocinjete smenu u 11h,uglavnom ste na open decku,i tu radite do nekih 16 h,sa jednom ili dve pauze od po pola sata .Bila sa srecna sto napokon radim sa putnicima,i sto sam ugledala svetlost dana,radila sa na suncu,sa najlepsim pogledom sa open decka.U crew messu je zaista pree depresivno.Radite ili u Calipsu,Mrmejdu,ili u Outrigeru.Najvise sam volela Outriger,tu se setkate sa ajncerom i prodajete pice.Mada ako sam na Mrmejdu ili u Calipsu onda radim blizu svog decka,koji je radio u Ice crea baru,mada mozda do nekih 12h,ali sam kasnije dobila onaj raspored od 6,6 i 30 tako da je bilo super.
Dakle prodajete pice,caskate sa putnicima,uglavnom su to stariji ljudi,ali jako su prijatni,stalno vas zapitkuju o poslu.A bilo je i mladih naravno,bas se osecate bezveze kada gledate kako se mladi provode,i pitate se zasto je tako regulisano da vi iz tamo neke Srbije,(za njih jee to Sibir) ,radite tu i sluzite njih ,koji su iz neke drzave u Americi,a slicnih ste godina,ali ne i istih polozaja. Bilo je i specijalnih kruzeva ,poput decijeg kruza,pa kruza gde su samo Rusi bili,pa gej kruza itd,itd...Onda oko 16h idete na pauzu od sat vremena da promenite uniformu i radite sve do 1 uvece,sa dve pauze za jelo,od po pola sata.Tada radite unutra,ako ste po tom rasporedu od 11,ovi drugi u safari uniformi sto imaju dobar raspored su napolju i uvece.A vi radite veceru,i tu je manje vise ista prica,sluzite pice,radite set up stolova,i cistite prljave stolove.A prljavo sudje ide u deo koji se zove dj box,nalazi se sa obe strane restorana,i tu morate sve da separatisete,koske,kore od voca,case na jednu,tanjire i escajg na druge gomile,u plasticne kutije,koje se posle nose u dish wash na pranje.Inace nove kolege sa horajzonta,su bili moji pajsanosi,Ukrajinci,latinosi i naravno Filipinci,Indijci,Indonezani,poneki Makedonac,sve u svemu pomesano,kao i uvek.A neki od njih su bili jako zli,prema meni novoj,nisam znala naravno odmah prvi dan kako se prodaje pice,niti mi je iko objasnio .A jedna zena me je pitala da kupi flasu vode,ja sa otisla do bara i uzela,medjutim nisam znala ni kako da naplatim,sa njihovom karticom,inace sve placaju sa karticom,to je ujedni i kljuc od kabine.Snasla sam se nekako,ali njena kartica je ostala kod mene na ajnceru,a zena je otisla u kabinu.A dva majmuna i k****na su ispala jako duhovita kada sam ih pitala sta da uradim,pa su rekli da idem u crew meses,e i***ti podli.Sreca dosao je supervizor Bugarin,i rekao mi da odem do purser deska da odnesem.A ja jadna ,nisam ni znala kako da odem do tamo,a nisam htela to da mu kazem pa sam otisla da se sama snadjem,znala sa gde se nalazi ali nisam znala jos uvek kako da od horajzonta dodjem do tamo.Nekako sam dospela do Mikelandjela,dinnig rooma ,i tu nasla onog waitera in charge sto mi je bio waiter u crew messu,on je radio uvece u dinning roomu kao waiter,i on mi je pomogao..
12
Bio jednom jedan grad, po imenu Kruzer / Bio jednom jedan grad,po imenu Kruzer (sedmi deo)
« on: 15/May/2014 »
Posle skoro jedne trecine mog ugovora,pocela sam da se osecam kao kod svoje kuce,svaki delic broda znala sam napamet.
Sve ljude sam znala,i svi se uvek jave kad vas vide na hodniku.Uvek primetite kad dodje neko nov,jer kao sto rekoh sve ljude vec znate.
Ah ,ti Filipinci i Indijci, meni i jos nekim nasim devojkama stalno su slali cvece iz cvecare koja se nalazila na decku 4 ,kod crew offica.
Njihov san kao i kod Roma,bila je bela zena.
Indonezani su ipak nesto drugacija prica,imaju tu neku kulturu i manire,vecina ih je zavrsilo fakultete ili je studiralo,bili su jako fini i jako dobri prijatelji.
Imala sam par kolega Indonezana u messu,a kasnije i na horajzontu.
Kasnije sam na horajzontu stekla jos jednog dobrog prijatelja Indonezana,koji je radio kao kamerman,i cesto sam s njm isla napolje.
Razumeo se dosta u tehniku,pa sam ga vodila kada sam u Sent. Martinu na Karibima isla da kupim laptop.To je inace tamo najbolje mesto za shoping.
Jednom sam izasla s njim u Grand Turku i gledala neki parfem koji sam obozavala ,i rekla kako je prilicno skup i kako cu ga kupiti u gift shopu,tamo imamo i nekih 20% popusta.
Tog istog dana,dosao je na horajzont i doneo mi kesu sa tim istim parfemom,zamislite !
Kako sam se odusevila,ali bilo mi je neprijatno,mada znala sam da mi je on pravi prijatelj,kasnije sam ja njemu kupila nesto,da se oduzim.
Ti ljudi imaju kulturu,slicnu onoj koju imaju Japanci,jako su vredni i dobri radnici,cak previse poslusni i malo mi je bilo zao,jer su ih supervizori koristili dosta,i davali nekad i teske poslove.
Ti ljudi ce vam uvek pomoci i izaci u susret,i oni su se najvise druzili sa nasima,bila je to neka ekipica,sacinjena od nasih,latinosa,i Indonezana,kojima je svaka druga rec bila brate,ili sistro
.
A ovaj jedan ludak,kad nauci neku rec, odmah dotrci do mene da mi kaze,i pada u nesvest od smeha, nesto tipa "imas dobro d***",i slicno.
Inace brodski naziv za budalu je babalu,a za zensku budalu babalina. I to cete cuti jako cesto. Obecala sam im da cu jednom doci na Bali da ih vidim,i hocu sigurno,jednog dana.
O horajzontu nesto vise kasnije, sada sam jos u staff messu,jos koji dan.
Dolazio je jedan supervizor iz horajzonta,Bugarin ,koji je jako lepo pricao Srpski,i stalno me je pitao kada cu vise da dodjem gore,tako su govorili kad misle na horajzont.
A onda sam cula da do kraja kruza prelazim tamo.
Sa deckom je bilo sve u najboljem redu,inace spavala sam kod njega jer je njegov cimer radio nocnu,i ustajali smo zajedno,posto sam pocinjala sat kasnije,onda odem do svoje kabine da se lepo sredim.
A moja cimerka je jedva docekala to da svako vece moze da bude sama sa deckom,svima lepo !
Inace ,telefonski broj od svake kabine,je isti kao i broj od kabine koji stoji na vratima,na primer 3305 ,i ocekujte da vas na pocetku zivkaju dosadni Filipinci,kao pogresili su broj ili vas zovu na zurku.
A kad stanete s njima na zurci u crew baru,oni kao neki dosadni stubovi,samo stoje pored i gledaju vas...
Jedva sam cekala prelazak na horajzont,prvo jer imaju bolje smene,postoje dva rasporeda .
Jedan je ,da pocinjete u 11h,znaci konacno da se naspavate,i spavate duze od 4 sata,i onda radite do nekih 3-4 ,sa pauzama od pola sata za jelo,pa oko 4 imate pauzu od sat,da promenite uniformu ,i onda se vracate sve do pola1- 1h nocu,sa jos dve pauze za jelo.
Drugi raspored koji su imali srecnici,a kasnije i ja,je da pocnete oko 6 i 30,odete na open deck,pa imate pauzu za dorucak oko 8,i onda radite do 11,a potom uzimate pauzu od 3-4 sata,dovoljno vremena za izlazak napolje,i onda se vracate i radite do nekih 22 i 30 ili 23h,savrsen raspored.
Slican raspored imali su i oni iz dinning rooma,uglavnom su bili u suport timu pre podne na horajzontu,pa onda rucak i vecera u dinning roomu.
Pre konacnog prelaska na horajzont,odveli su me jedno popodne gore,da odradim veceru i vide kako cu se snaci.
Moj "dragi" supervizor me je odveo i molio Boga da se ne snadjem.A usput u liftu drobio za mobilni telefon koji mi je virio iz dzepa od uniforme,i usput odveo u Sabatini ,to je jedan divan restoran,gde takodje rade buffet stjuarti sa waiterom,a postoji i Crown grill,i tu isto mi radimo.
Mozete da odete tamo i na veceru,u svojoj odeci,sa name tagom,a veceru placate 20 dolara,isla sam u oba restorana po jednom.
Supervizor je hteo da mi pokaze Sabatini i rekao je da samo srecnici tu rade ,i kao malo da parim oci,ma sihter mislim se.
Otisla sam tamo,i konacno ugledala svetlost dana,putnikeee wooow,i moje paisanose.
To su dva buffea,jedan je Horizon Court,a drugi je Caffee Caribic,u oba se na sredini nalazi veliki svedski sto,sa raznim djakonijama,a sa strane brdo stolova,jedan deo broda je port side,a drugi starbord side, (ovu podelu morate da znate naravno,jer dobijete svoju stanicu na toj i toj strani i imate stanicu 1,2,3,4, i 5,tako podele restoran da svako ima svoju stanicu od nekih 10ak stolova.)
Tu me je docekao i onaj supervizor Bugarin,i sve mi je lepo objasnio,sluzila sam pica,radila set up stolova i cistila stolove.
Super sam se snasla,i potpuno drugi utisak o brodu dobila,jbt pa ja radim na brodu sa putnicima!!
Od poda do plafona bili su prozori ,gde se prostire pogled na more ili luku u kojoj ste.
U centru restorana rade i kuvari,koji donose hranu iz kuhinje sa sprata ispod,i tu je radio u vecernjim satima i moj decko,a prepodne u Piazzi ili Piceriji.
Horizont se nalazi na decku 12,deck 13 ne postoji ni na jednom brodu,kao jer je to baksuzni broj.
Inace ,onaj smlaceni kolega iz crew messa,za koga su svi prognozirali da nikad nece otici u horajzont i da ce do kraja ugovora ostati u crew messu,je otisao i tamo kad je dosao nov assistant meterdi,al mozda zadnja 3 kruza svog ugovora,i nikada nije naucio gde je koja strana,i uvek kad mu neko poruci pice on mene zove da preuzmem porudzbinu,glupan.
Uvece sam sisla u crew mess da veceram,i otisla da pogledam raspored za sutra ,koji je stajao u officer messu,a mog imena nije bilo!!!
Sto je znacilo da sam od sutra na horajzontu, posle su mi doneli paisanosi sa horajzonta raspored,pocinjala sam sa njima sutra u 11h,jeeeeeeeee,koja sreca,naravno posle pravac zurka,jer sutra se spavalo duze...
Zurka do nekih 3 ujutru,a posle pravac kabina kod my love,samo sto je on ustajao u 5,ja ostala da spavam do nekih 10,pa onda u svoju kabinu da se kupam i malo sredim.
I onda pravac moje novo radno mesto,safari uniforma,nema kosulja ,kravata i prsluka,carapa i cipela,smucile su mi se vise .Zelena havaji kosulja,bez sorc i bele patike,milina. U 11h sastanak svih nas koji rade sa supervizorom in charge,a ima ih oko petoro,ali nisu svi uvek tu.A ja pojma nemam ni gde je ice cream bar,ustvari pojma nemam ni da on postoji.Ja otisla u Horizont,tamo gde sam radila predhodno vece,i oni su me uputili do Ice cream bara.
A ispred Horajzonta,nalazi se open deck,sa dva bazena i sa jos po dva djakuzija sa strane.Odmah kad izadjete na open deck ,ide prvo Calypso bar,i veliki video bim iznad bazena ,i gomila lezaljki.
Tu se uvece pustaju filmovi,prave se kokice,i dele se cookies ,za takozvani Movies under the stars! Svi se poredjaju ,pokriju cebetom i uzivaju.A odmah kad prodjete Calypso,odmah ide Mrmade,i tu je veliki bazen i odmah na pocetku je icecream bar i pizzeria,to je kao spojeno,pa onda bazen,jos jedan bar,i Trident Grill,iliti burger bar,eh reko ovde cu da jedem od sada.Inace gospoda stafovci cak i tu mogu da jedu ,kao i u horajzontu,osim kada je bas velika brata,ili ti guzva,a bilo ih je i tada,Zamislite samo koliko su bezobrazni,u sred najvece brate oni te cimaju da im doneses pice,ej,! A putnici su naravno prioritet i oni nemaju prava to da rade,plus naprave svinjac i jedu i vise nego oni debeli Ameri....
A iza horajzonta ,kao sto sam rekla ide Caffe Caribic,koji izgleda isto kao i Horajzont,i tu ima jedan izlaz na otvoreno,i taj bar se zove Outriger,i mi tu radimo ,takodje.Nesto manji bazen je to,to je zadnji deo broda,a iznad na spratu ima djakuzija,i iznad Outrigera,sprat iznad ,se nalazi Sabatini,i njegova terasa,deck 14,jer 13 ne postoji.
A inace ,jednom je bio gej kruz,da i to sam prosla,prodali su se hektolitri pica,a oni su se svi kupali u tom gore pomenutom djakuziju,a ja sam isla da im sluzim pice,naravno nece sigurno da posalju nekog muskarca.
Nesto detaljnije o tome ,kasnije.
U svakom slucaju ,vise sam nego odusevljena novim radnim mestom,sve ljude tu i znam,supervizor taj na sastanku manje vise izgledao je ok,Rumun naravno,pored njega bilo ih je jos 3 Rumuna,na horajzontu,plus Bugarin,Filipinac,i mali malecni,Italijan.Da li ste pomislili da ne postoji gori supervizor od onog iz crew messa?Da ,dragi moji,postoji,kasnije cu o svemu tome.
A u pantriju od icecream bara ,moj decko je drzao slusalicu,zvao je moju kabinu jer se uplasio da cu da kasnim,a bilo je lepo da ostanem tu i da radimo zajedno,kad me je video da sam dosla,laknulo mu je...
Sve ljude sam znala,i svi se uvek jave kad vas vide na hodniku.Uvek primetite kad dodje neko nov,jer kao sto rekoh sve ljude vec znate.
Ah ,ti Filipinci i Indijci, meni i jos nekim nasim devojkama stalno su slali cvece iz cvecare koja se nalazila na decku 4 ,kod crew offica.
Njihov san kao i kod Roma,bila je bela zena.
Indonezani su ipak nesto drugacija prica,imaju tu neku kulturu i manire,vecina ih je zavrsilo fakultete ili je studiralo,bili su jako fini i jako dobri prijatelji.
Imala sam par kolega Indonezana u messu,a kasnije i na horajzontu.
Kasnije sam na horajzontu stekla jos jednog dobrog prijatelja Indonezana,koji je radio kao kamerman,i cesto sam s njm isla napolje.
Razumeo se dosta u tehniku,pa sam ga vodila kada sam u Sent. Martinu na Karibima isla da kupim laptop.To je inace tamo najbolje mesto za shoping.
Jednom sam izasla s njim u Grand Turku i gledala neki parfem koji sam obozavala ,i rekla kako je prilicno skup i kako cu ga kupiti u gift shopu,tamo imamo i nekih 20% popusta.
Tog istog dana,dosao je na horajzont i doneo mi kesu sa tim istim parfemom,zamislite !
Kako sam se odusevila,ali bilo mi je neprijatno,mada znala sam da mi je on pravi prijatelj,kasnije sam ja njemu kupila nesto,da se oduzim.
Ti ljudi imaju kulturu,slicnu onoj koju imaju Japanci,jako su vredni i dobri radnici,cak previse poslusni i malo mi je bilo zao,jer su ih supervizori koristili dosta,i davali nekad i teske poslove.
Ti ljudi ce vam uvek pomoci i izaci u susret,i oni su se najvise druzili sa nasima,bila je to neka ekipica,sacinjena od nasih,latinosa,i Indonezana,kojima je svaka druga rec bila brate,ili sistro
.A ovaj jedan ludak,kad nauci neku rec, odmah dotrci do mene da mi kaze,i pada u nesvest od smeha, nesto tipa "imas dobro d***",i slicno.
Inace brodski naziv za budalu je babalu,a za zensku budalu babalina. I to cete cuti jako cesto. Obecala sam im da cu jednom doci na Bali da ih vidim,i hocu sigurno,jednog dana.
O horajzontu nesto vise kasnije, sada sam jos u staff messu,jos koji dan.
Dolazio je jedan supervizor iz horajzonta,Bugarin ,koji je jako lepo pricao Srpski,i stalno me je pitao kada cu vise da dodjem gore,tako su govorili kad misle na horajzont.
A onda sam cula da do kraja kruza prelazim tamo.
Sa deckom je bilo sve u najboljem redu,inace spavala sam kod njega jer je njegov cimer radio nocnu,i ustajali smo zajedno,posto sam pocinjala sat kasnije,onda odem do svoje kabine da se lepo sredim.
A moja cimerka je jedva docekala to da svako vece moze da bude sama sa deckom,svima lepo !
Inace ,telefonski broj od svake kabine,je isti kao i broj od kabine koji stoji na vratima,na primer 3305 ,i ocekujte da vas na pocetku zivkaju dosadni Filipinci,kao pogresili su broj ili vas zovu na zurku.
A kad stanete s njima na zurci u crew baru,oni kao neki dosadni stubovi,samo stoje pored i gledaju vas...
Jedva sam cekala prelazak na horajzont,prvo jer imaju bolje smene,postoje dva rasporeda .
Jedan je ,da pocinjete u 11h,znaci konacno da se naspavate,i spavate duze od 4 sata,i onda radite do nekih 3-4 ,sa pauzama od pola sata za jelo,pa oko 4 imate pauzu od sat,da promenite uniformu ,i onda se vracate sve do pola1- 1h nocu,sa jos dve pauze za jelo.
Drugi raspored koji su imali srecnici,a kasnije i ja,je da pocnete oko 6 i 30,odete na open deck,pa imate pauzu za dorucak oko 8,i onda radite do 11,a potom uzimate pauzu od 3-4 sata,dovoljno vremena za izlazak napolje,i onda se vracate i radite do nekih 22 i 30 ili 23h,savrsen raspored.
Slican raspored imali su i oni iz dinning rooma,uglavnom su bili u suport timu pre podne na horajzontu,pa onda rucak i vecera u dinning roomu.
Pre konacnog prelaska na horajzont,odveli su me jedno popodne gore,da odradim veceru i vide kako cu se snaci.
Moj "dragi" supervizor me je odveo i molio Boga da se ne snadjem.A usput u liftu drobio za mobilni telefon koji mi je virio iz dzepa od uniforme,i usput odveo u Sabatini ,to je jedan divan restoran,gde takodje rade buffet stjuarti sa waiterom,a postoji i Crown grill,i tu isto mi radimo.
Mozete da odete tamo i na veceru,u svojoj odeci,sa name tagom,a veceru placate 20 dolara,isla sam u oba restorana po jednom.
Supervizor je hteo da mi pokaze Sabatini i rekao je da samo srecnici tu rade ,i kao malo da parim oci,ma sihter mislim se.
Otisla sam tamo,i konacno ugledala svetlost dana,putnikeee wooow,i moje paisanose.
To su dva buffea,jedan je Horizon Court,a drugi je Caffee Caribic,u oba se na sredini nalazi veliki svedski sto,sa raznim djakonijama,a sa strane brdo stolova,jedan deo broda je port side,a drugi starbord side, (ovu podelu morate da znate naravno,jer dobijete svoju stanicu na toj i toj strani i imate stanicu 1,2,3,4, i 5,tako podele restoran da svako ima svoju stanicu od nekih 10ak stolova.)
Tu me je docekao i onaj supervizor Bugarin,i sve mi je lepo objasnio,sluzila sam pica,radila set up stolova i cistila stolove.
Super sam se snasla,i potpuno drugi utisak o brodu dobila,jbt pa ja radim na brodu sa putnicima!!
Od poda do plafona bili su prozori ,gde se prostire pogled na more ili luku u kojoj ste.
U centru restorana rade i kuvari,koji donose hranu iz kuhinje sa sprata ispod,i tu je radio u vecernjim satima i moj decko,a prepodne u Piazzi ili Piceriji.
Horizont se nalazi na decku 12,deck 13 ne postoji ni na jednom brodu,kao jer je to baksuzni broj.
Inace ,onaj smlaceni kolega iz crew messa,za koga su svi prognozirali da nikad nece otici u horajzont i da ce do kraja ugovora ostati u crew messu,je otisao i tamo kad je dosao nov assistant meterdi,al mozda zadnja 3 kruza svog ugovora,i nikada nije naucio gde je koja strana,i uvek kad mu neko poruci pice on mene zove da preuzmem porudzbinu,glupan.
Uvece sam sisla u crew mess da veceram,i otisla da pogledam raspored za sutra ,koji je stajao u officer messu,a mog imena nije bilo!!!
Sto je znacilo da sam od sutra na horajzontu, posle su mi doneli paisanosi sa horajzonta raspored,pocinjala sam sa njima sutra u 11h,jeeeeeeeee,koja sreca,naravno posle pravac zurka,jer sutra se spavalo duze...
Zurka do nekih 3 ujutru,a posle pravac kabina kod my love,samo sto je on ustajao u 5,ja ostala da spavam do nekih 10,pa onda u svoju kabinu da se kupam i malo sredim.
I onda pravac moje novo radno mesto,safari uniforma,nema kosulja ,kravata i prsluka,carapa i cipela,smucile su mi se vise .Zelena havaji kosulja,bez sorc i bele patike,milina. U 11h sastanak svih nas koji rade sa supervizorom in charge,a ima ih oko petoro,ali nisu svi uvek tu.A ja pojma nemam ni gde je ice cream bar,ustvari pojma nemam ni da on postoji.Ja otisla u Horizont,tamo gde sam radila predhodno vece,i oni su me uputili do Ice cream bara.
A ispred Horajzonta,nalazi se open deck,sa dva bazena i sa jos po dva djakuzija sa strane.Odmah kad izadjete na open deck ,ide prvo Calypso bar,i veliki video bim iznad bazena ,i gomila lezaljki.
Tu se uvece pustaju filmovi,prave se kokice,i dele se cookies ,za takozvani Movies under the stars! Svi se poredjaju ,pokriju cebetom i uzivaju.A odmah kad prodjete Calypso,odmah ide Mrmade,i tu je veliki bazen i odmah na pocetku je icecream bar i pizzeria,to je kao spojeno,pa onda bazen,jos jedan bar,i Trident Grill,iliti burger bar,eh reko ovde cu da jedem od sada.Inace gospoda stafovci cak i tu mogu da jedu ,kao i u horajzontu,osim kada je bas velika brata,ili ti guzva,a bilo ih je i tada,Zamislite samo koliko su bezobrazni,u sred najvece brate oni te cimaju da im doneses pice,ej,! A putnici su naravno prioritet i oni nemaju prava to da rade,plus naprave svinjac i jedu i vise nego oni debeli Ameri....
A iza horajzonta ,kao sto sam rekla ide Caffe Caribic,koji izgleda isto kao i Horajzont,i tu ima jedan izlaz na otvoreno,i taj bar se zove Outriger,i mi tu radimo ,takodje.Nesto manji bazen je to,to je zadnji deo broda,a iznad na spratu ima djakuzija,i iznad Outrigera,sprat iznad ,se nalazi Sabatini,i njegova terasa,deck 14,jer 13 ne postoji.
A inace ,jednom je bio gej kruz,da i to sam prosla,prodali su se hektolitri pica,a oni su se svi kupali u tom gore pomenutom djakuziju,a ja sam isla da im sluzim pice,naravno nece sigurno da posalju nekog muskarca.
Nesto detaljnije o tome ,kasnije.
U svakom slucaju ,vise sam nego odusevljena novim radnim mestom,sve ljude tu i znam,supervizor taj na sastanku manje vise izgledao je ok,Rumun naravno,pored njega bilo ih je jos 3 Rumuna,na horajzontu,plus Bugarin,Filipinac,i mali malecni,Italijan.Da li ste pomislili da ne postoji gori supervizor od onog iz crew messa?Da ,dragi moji,postoji,kasnije cu o svemu tome.
A u pantriju od icecream bara ,moj decko je drzao slusalicu,zvao je moju kabinu jer se uplasio da cu da kasnim,a bilo je lepo da ostanem tu i da radimo zajedno,kad me je video da sam dosla,laknulo mu je...
13
Bio jednom jedan grad, po imenu Kruzer / Bio jednom jedan grad,po imenu Kruzer (šesti deo)
« on: 15/May/2014 »
Dorucak u crew messu bio je po mom ukusu nekako najbogatiji .
Uvek ima kajgana,neki sir i kackavalj,mini virslice,przene,suhomesnati proizvodi,mozete da napravite sendvic,mini kroasani,jako lepi,obicno ih donesu iz Piazze i horajzonta.
U policama imate brdo zitarica,najvise sam volela jedne tamno plave,kao corn flakes ali sladak,resih kao da se hranim zdraavo,jer veci deo hrane je jako nezdrav,visoko kalorican,i genetski modifikovan,ali mozete naci uvek i nesto zdravo.
Kasnije sam iz horajzonta krala rice milk and soya milk.
Rekli su da je na Rubiju najbolja hrana,a na manjim brodovima mnogo gora.S obzirom da 80% posade cine Azijati,najvise je prilagodjena njima.
Najvise sam mrzela i izgovarala im Ajnstajnovu recenicu :"Ako vise puta ponavljate istu stvar a izcekujete drugaciji ishod,to se onda zove ludost",uvek su prepunjavali tanjir sa pirincom,uvek se naravno pola isprosipalo,pa su radnici u crew messu svaki cas morali skupetom (metla) da ciste njihov pirinac,a naravno oko food lajna,samo se pirinac mogao videti.Da ne govorim o tome kako ni pola ne pojedu,gladne oci...
Jos malo sam radila u stuf messu,i waiter in charge pricao mi je svoje dogodovstine sa predhodnih ugovora,savetovao me je sta da radim kada odem na horajzont,i pricao mi je kako ce biti dobro,kad odemo na Karibe,na Princess cays (princesovo ostrvo) ,gde tog dana,svakog kruza,a tamo su kruzevi od 7 dana,mi izadjemo na plazu i prodajemo pice putnicima.
I posle sam volela to,ali ipak je bio bolji raspored od onih koji su ostali na brodu tog dana,na open decku,jer je tada brod bio prazan,mozda jedan-dva supervizora na celom horajzontu,a nigde putnika i naravno, nothing to do.Pocnete oko 6 i 30,a oko 11h dobijete pauzu od 4-5 sati,i naravno pravac plaza,i to kakva samo plaza....Ponela sam brdo hulahopki,koje sam vremenom istrosila,i trebale su mi nove,a one u crew shopu su uzas,pucaju posle dva sata.Kasnije sam nasla u Turskoj one bas debele,koje mozete i da perete ,kupila 5 pari i bila mirna do kraja ugovora.
A inace u agenciji vam kazu da ponesete crne i providne,a providne su zabranjene ,toliko o tome...
Meterdi je dolazio svaki dan u staff mess,bio je bas fin covek,voleli su ga.
U svakom messu,u svakom delu broda zapravo imate telefone,i kada zazvoni vasa duznost je da se javite i predstavite.
Ovaj put je zvonio,ali meterdi se javio pre mene,i prosledio mi je poziv,bio je to moj decko.O reko jbt,sad sam nadrljala,ali samo se nasmejao,i rekao da se spremim jer uskoro idem na horajzont.
Moj decko naravno nije imao pojma ko se javio.Rekao mi je da je rekao assistant meterdiju da me posalje cim neko mesto bude slobodno.
Inace ako ne radite dobro,po kazni vas uvek mogu vratiti u crew mess.Assistant meterdi je bio takodje korektan covek,s njim sam u kontaktu na fejsu, (meterdi nema fejs nazalost) ali assistant je bio dosta ozbiljniji i zatvoreniji,meterdi je bio uvek nasmejan i opusten,isli smo cak na zurku sa njim jednom na Mikonosu,bio je jedan overnight.
Kada smo dosli u Split a potom i u Dubrovnik,svi Srbi imali su privilegiju da dobiju day off,meterdi je bio pun razumevanja,nekima su dosle porodice tad,cak i na posetu broda,moji nazalost tada nisu mogli da dodju,zbog posla.A mnogi su i lagali da im dolazi porodica u Hr kako bi dobili day off.Ja sam iskreno rekla meterdiju,da bih volela da izadjem i da moji nisu mogli da dodju,i dobila sam day off.
Assistant meterdi je taj koji obicno pravi nase rasporede,ali na horajzontu,to radi assistant meterdi i neki supervizor koji je zaduzen za to.
A kad radite u messu onda vas supervizor pravi rasporede,naravno uz proveru meterdija ,a ako meterdi nesto kaze,tako onda mora i da bude.
Kakav dan,i to Dubrovnik,wooow,svi Srbi napolje,idemooo.
Inace Azijati nisu mogli napolje,bez da plate nekih 18 dolara,ne znam tacno zasto,jer mogli su bilo gde drugde u Evropi. To je bilo dobro za nas,jer su oni ostajali na brodu ,pa nije mnogo trpelo to sto svi Srbi idu napolje na day off.
Dva restorana,dve ogromne baste u Dubrovniku ,bile su pune Srba,naravno i kuvar moj.Hteo je da proba cevape,divne uspomene,divne slike.
Bili su i roditelji od tri druga...Hrvati su nas odlicno ugostili i bili su svi jako prijatni,konobarica nam je pricala da je radila na Royal Caribbean-u i kako hoce ponovo da ode u drugu kompaniju,i kako nam zavidi..Nismo se kupali,ali smo jeli,pili,obisli ceo grad ,i vratili na brod presrecni i puni utisaka...
Ja sam u toku svog ugovora prosla bukvalno sve.
Evo,rad u crew messu,u staff messu,(samo u officer messu nisam ),rad na horajzontu,rad u piazzi,i nesto malo u belboxu.
Na open decku u ice cream baru,i isla sam naravno u dinning room kao ispomoc.Open deck je najbolji zbog rasoporeda a i radite u safari uniformi ( havaji kosulja,sorc i bele patike), i piazza ima fin raspored i jako je lepo raditi tamo,sluzite uglavnom kafu,koju putnici placaju,puno vrsta kafe,nesto poput Costa caffea i Coffe dream-a.
Piazza je smestena u mid shipu,ispred jednog od dinnig rooma,a tu su se odrzavale razne svecanosti.Poput captain welcome,vi ste u formal uniformi,crni prsluci i bela kosulja,i neki idu u Piazzu,sa belim rukavicama da sluze kanape putnicima,super je bilo to,plus hvatate krivine,jer posle toga idete nazad u horajzont,al naravno prvo produzite na cigaru.
Ista prica je i kad idete u dinnig na ispomoc.
Prosla sam dva kontinenta,videla dosta mesta,zatim dva Assistant meterdija tokom mog ugovora,i najvaznije,tamo pred kraj ugovora,dry dock,u free portu,na Bahamima,gde se brod generalno renovira,i to traje 12 dana.
Bez putnika,brod je na suvom,svi rade u crew messu,i imaju brdo full day offova,a cak smo kasnije jeli u horajzontu,brod je bio pun Italijana koji su dosli tu da sredjuju brod.
Osecali smo se kao na odmoru,i to kakvom.Cak sam prosla i kroz USPH-United States public health,to je Americka organizacija koja ide po brodovima i kontrolise stepen higijene,svaki brod u startu dobije 100 poena,a sve sto nadju sto ne valja,oduzima bodove,a ako oduzme do te mere,brod se zatvara privremeno,i to kosta kompaniju kolko hocete.
Zaboravila sam da spomenem drill-ove i crew rounds.
Drill i crew round imate svakog kruza,i tog dana idete na neki kvazi trening gde kapetan proglasava emergency,i vi odete u svoju muster station,koja vam je dodeljena u blue card-u,uglavnom u dinning roomu.
Kao lude naste trcite u prslucima za spasavanje,i sa kacketima,odete do muster stationa i blejite nekih sat vremena,spavate uglavnom,a potom se vracate poslu,a za to vreme vam obilaze kabine,meterdiji,maestro,supervizori...
Svaka kabina mora da bude cista,kupatilo takodje,ne sme da bude gajtana.laptopova,punjaca,piksle i ostalih stvari na vidnom mestu.
Kreveti moraju biti zategnuti,a posteljina cista.Cimerka i ja smo stalno cistile kabinu,pa onda bude manje posla,a zamislite samo ormare da su otvarali,pa sve bi se srucilo na njih,jer to je jedino mesto gde mozete sve da potrpate.
Jednog crew rounda,nama su ostavili ceduljicu,kao nesto su nasli i to je samo kao neko skretanje paznje,nista ozbiljno.
Udjem ja ,pregledam sve i nije mi jasno sta nije u redu,udje i ona ,krsti se levom i desnom,a na ceduljici je pisalo vents in toilet must be clean.
Inace taj crew round je radio pogodite ko? Pa moj dragi supervizor,a jedva smo i nasle sta nije cisto.
To je ventilacija u kupatilu,u plafonu koja moze da se odvrne,i tu je bilo (ne vidi se spolja i golim okom,malo prasine ).Svasta,rekoh...
Potom uniforme,moraju biti savrseno ciste,ako se isflekate dok radite ,salju vas na presvacenje.I od svake uniforme imate po 3 komada,a bele kosulje,osim formal kosulje,i safari,vi donosite od kuce,sto vise to bolje .Uniformu vam peru radnici iz glavnog londrija,i placate im nesto oko 2,5 dolara dnevno,a mozete da im date jos toliko da vam svaki dan ciste kabinu.Svaki dan vam na vratima ostavljaju cistu uniformu i ciste peskire,to bas stedi vreme.Jedini dan kada londri ne radi je na turn around day,i tada morate sve da imate cisto.A najvise sam volela Italian uniform koju smo nosili za Italian dinner,dzemper na zeleno bele pruge,sa zelenom maramom oko vrata.Imate i dva manja londrija gde perete svoje stvari,imate masinu za pranjei i susenje,imate da kupite prasak za jednu upotrebu,ali daleko bolje je da kupite u crew shopu prasak,oko 5$ je bio ja mislim kilogram Tide-a.
Kljuc od kabine,je plava kartica koju ubacite u vrata ,i kada pozeleni ,znaci otkljucano je,a kad je crveno znaci da ne radi i da se razmagnetisala.Jedno 10 puta mi se to desilo,i onda morate da odete da vam supervizor koji je zaduzen za utillity department,ne zove se tako bas department,ali seticu se.Idete kod njega da vam razmagnetise kljuc,a poenta je bilo da ga u dzepu drzite dalje od mobilnog telefona,i dalje od name taga.A postoji i muster key koji otkljucava sve kabine,taj kljuc imaju oni koji rade crew round, i accommodation department,supervizor tog departmenta popravlja kljuc.
Uvek ima kajgana,neki sir i kackavalj,mini virslice,przene,suhomesnati proizvodi,mozete da napravite sendvic,mini kroasani,jako lepi,obicno ih donesu iz Piazze i horajzonta.
U policama imate brdo zitarica,najvise sam volela jedne tamno plave,kao corn flakes ali sladak,resih kao da se hranim zdraavo,jer veci deo hrane je jako nezdrav,visoko kalorican,i genetski modifikovan,ali mozete naci uvek i nesto zdravo.
Kasnije sam iz horajzonta krala rice milk and soya milk.
Rekli su da je na Rubiju najbolja hrana,a na manjim brodovima mnogo gora.S obzirom da 80% posade cine Azijati,najvise je prilagodjena njima.
Najvise sam mrzela i izgovarala im Ajnstajnovu recenicu :"Ako vise puta ponavljate istu stvar a izcekujete drugaciji ishod,to se onda zove ludost",uvek su prepunjavali tanjir sa pirincom,uvek se naravno pola isprosipalo,pa su radnici u crew messu svaki cas morali skupetom (metla) da ciste njihov pirinac,a naravno oko food lajna,samo se pirinac mogao videti.Da ne govorim o tome kako ni pola ne pojedu,gladne oci...
Jos malo sam radila u stuf messu,i waiter in charge pricao mi je svoje dogodovstine sa predhodnih ugovora,savetovao me je sta da radim kada odem na horajzont,i pricao mi je kako ce biti dobro,kad odemo na Karibe,na Princess cays (princesovo ostrvo) ,gde tog dana,svakog kruza,a tamo su kruzevi od 7 dana,mi izadjemo na plazu i prodajemo pice putnicima.
I posle sam volela to,ali ipak je bio bolji raspored od onih koji su ostali na brodu tog dana,na open decku,jer je tada brod bio prazan,mozda jedan-dva supervizora na celom horajzontu,a nigde putnika i naravno, nothing to do.Pocnete oko 6 i 30,a oko 11h dobijete pauzu od 4-5 sati,i naravno pravac plaza,i to kakva samo plaza....Ponela sam brdo hulahopki,koje sam vremenom istrosila,i trebale su mi nove,a one u crew shopu su uzas,pucaju posle dva sata.Kasnije sam nasla u Turskoj one bas debele,koje mozete i da perete ,kupila 5 pari i bila mirna do kraja ugovora.
A inace u agenciji vam kazu da ponesete crne i providne,a providne su zabranjene ,toliko o tome...
Meterdi je dolazio svaki dan u staff mess,bio je bas fin covek,voleli su ga.
U svakom messu,u svakom delu broda zapravo imate telefone,i kada zazvoni vasa duznost je da se javite i predstavite.
Ovaj put je zvonio,ali meterdi se javio pre mene,i prosledio mi je poziv,bio je to moj decko.O reko jbt,sad sam nadrljala,ali samo se nasmejao,i rekao da se spremim jer uskoro idem na horajzont.
Moj decko naravno nije imao pojma ko se javio.Rekao mi je da je rekao assistant meterdiju da me posalje cim neko mesto bude slobodno.
Inace ako ne radite dobro,po kazni vas uvek mogu vratiti u crew mess.Assistant meterdi je bio takodje korektan covek,s njim sam u kontaktu na fejsu, (meterdi nema fejs nazalost) ali assistant je bio dosta ozbiljniji i zatvoreniji,meterdi je bio uvek nasmejan i opusten,isli smo cak na zurku sa njim jednom na Mikonosu,bio je jedan overnight.
Kada smo dosli u Split a potom i u Dubrovnik,svi Srbi imali su privilegiju da dobiju day off,meterdi je bio pun razumevanja,nekima su dosle porodice tad,cak i na posetu broda,moji nazalost tada nisu mogli da dodju,zbog posla.A mnogi su i lagali da im dolazi porodica u Hr kako bi dobili day off.Ja sam iskreno rekla meterdiju,da bih volela da izadjem i da moji nisu mogli da dodju,i dobila sam day off.
Assistant meterdi je taj koji obicno pravi nase rasporede,ali na horajzontu,to radi assistant meterdi i neki supervizor koji je zaduzen za to.
A kad radite u messu onda vas supervizor pravi rasporede,naravno uz proveru meterdija ,a ako meterdi nesto kaze,tako onda mora i da bude.
Kakav dan,i to Dubrovnik,wooow,svi Srbi napolje,idemooo.
Inace Azijati nisu mogli napolje,bez da plate nekih 18 dolara,ne znam tacno zasto,jer mogli su bilo gde drugde u Evropi. To je bilo dobro za nas,jer su oni ostajali na brodu ,pa nije mnogo trpelo to sto svi Srbi idu napolje na day off.
Dva restorana,dve ogromne baste u Dubrovniku ,bile su pune Srba,naravno i kuvar moj.Hteo je da proba cevape,divne uspomene,divne slike.
Bili su i roditelji od tri druga...Hrvati su nas odlicno ugostili i bili su svi jako prijatni,konobarica nam je pricala da je radila na Royal Caribbean-u i kako hoce ponovo da ode u drugu kompaniju,i kako nam zavidi..Nismo se kupali,ali smo jeli,pili,obisli ceo grad ,i vratili na brod presrecni i puni utisaka...
Ja sam u toku svog ugovora prosla bukvalno sve.
Evo,rad u crew messu,u staff messu,(samo u officer messu nisam ),rad na horajzontu,rad u piazzi,i nesto malo u belboxu.
Na open decku u ice cream baru,i isla sam naravno u dinning room kao ispomoc.Open deck je najbolji zbog rasoporeda a i radite u safari uniformi ( havaji kosulja,sorc i bele patike), i piazza ima fin raspored i jako je lepo raditi tamo,sluzite uglavnom kafu,koju putnici placaju,puno vrsta kafe,nesto poput Costa caffea i Coffe dream-a.
Piazza je smestena u mid shipu,ispred jednog od dinnig rooma,a tu su se odrzavale razne svecanosti.Poput captain welcome,vi ste u formal uniformi,crni prsluci i bela kosulja,i neki idu u Piazzu,sa belim rukavicama da sluze kanape putnicima,super je bilo to,plus hvatate krivine,jer posle toga idete nazad u horajzont,al naravno prvo produzite na cigaru.
Ista prica je i kad idete u dinnig na ispomoc.
Prosla sam dva kontinenta,videla dosta mesta,zatim dva Assistant meterdija tokom mog ugovora,i najvaznije,tamo pred kraj ugovora,dry dock,u free portu,na Bahamima,gde se brod generalno renovira,i to traje 12 dana.
Bez putnika,brod je na suvom,svi rade u crew messu,i imaju brdo full day offova,a cak smo kasnije jeli u horajzontu,brod je bio pun Italijana koji su dosli tu da sredjuju brod.
Osecali smo se kao na odmoru,i to kakvom.Cak sam prosla i kroz USPH-United States public health,to je Americka organizacija koja ide po brodovima i kontrolise stepen higijene,svaki brod u startu dobije 100 poena,a sve sto nadju sto ne valja,oduzima bodove,a ako oduzme do te mere,brod se zatvara privremeno,i to kosta kompaniju kolko hocete.
Zaboravila sam da spomenem drill-ove i crew rounds.
Drill i crew round imate svakog kruza,i tog dana idete na neki kvazi trening gde kapetan proglasava emergency,i vi odete u svoju muster station,koja vam je dodeljena u blue card-u,uglavnom u dinning roomu.
Kao lude naste trcite u prslucima za spasavanje,i sa kacketima,odete do muster stationa i blejite nekih sat vremena,spavate uglavnom,a potom se vracate poslu,a za to vreme vam obilaze kabine,meterdiji,maestro,supervizori...
Svaka kabina mora da bude cista,kupatilo takodje,ne sme da bude gajtana.laptopova,punjaca,piksle i ostalih stvari na vidnom mestu.
Kreveti moraju biti zategnuti,a posteljina cista.Cimerka i ja smo stalno cistile kabinu,pa onda bude manje posla,a zamislite samo ormare da su otvarali,pa sve bi se srucilo na njih,jer to je jedino mesto gde mozete sve da potrpate.
Jednog crew rounda,nama su ostavili ceduljicu,kao nesto su nasli i to je samo kao neko skretanje paznje,nista ozbiljno.
Udjem ja ,pregledam sve i nije mi jasno sta nije u redu,udje i ona ,krsti se levom i desnom,a na ceduljici je pisalo vents in toilet must be clean.
Inace taj crew round je radio pogodite ko? Pa moj dragi supervizor,a jedva smo i nasle sta nije cisto.
To je ventilacija u kupatilu,u plafonu koja moze da se odvrne,i tu je bilo (ne vidi se spolja i golim okom,malo prasine ).Svasta,rekoh...
Potom uniforme,moraju biti savrseno ciste,ako se isflekate dok radite ,salju vas na presvacenje.I od svake uniforme imate po 3 komada,a bele kosulje,osim formal kosulje,i safari,vi donosite od kuce,sto vise to bolje .Uniformu vam peru radnici iz glavnog londrija,i placate im nesto oko 2,5 dolara dnevno,a mozete da im date jos toliko da vam svaki dan ciste kabinu.Svaki dan vam na vratima ostavljaju cistu uniformu i ciste peskire,to bas stedi vreme.Jedini dan kada londri ne radi je na turn around day,i tada morate sve da imate cisto.A najvise sam volela Italian uniform koju smo nosili za Italian dinner,dzemper na zeleno bele pruge,sa zelenom maramom oko vrata.Imate i dva manja londrija gde perete svoje stvari,imate masinu za pranjei i susenje,imate da kupite prasak za jednu upotrebu,ali daleko bolje je da kupite u crew shopu prasak,oko 5$ je bio ja mislim kilogram Tide-a.
Kljuc od kabine,je plava kartica koju ubacite u vrata ,i kada pozeleni ,znaci otkljucano je,a kad je crveno znaci da ne radi i da se razmagnetisala.Jedno 10 puta mi se to desilo,i onda morate da odete da vam supervizor koji je zaduzen za utillity department,ne zove se tako bas department,ali seticu se.Idete kod njega da vam razmagnetise kljuc,a poenta je bilo da ga u dzepu drzite dalje od mobilnog telefona,i dalje od name taga.A postoji i muster key koji otkljucava sve kabine,taj kljuc imaju oni koji rade crew round, i accommodation department,supervizor tog departmenta popravlja kljuc.
14
Bio jednom jedan grad, po imenu Kruzer / Bio jednom jedan grad,po imenu Kruzer (peti deo)
« on: 14/May/2014 »
E sada krece moja druga ljubavna prica koja mi je obelezila ceo ugovor.
Jos uvek sam bila u staff messu,mozda jos koju nedelju.A on je bio kuvar,latino,mnogo simpatican i naucili su ga po malo Srpski,kao i mnoge na brodu,bar su svi znali da psuju.
I stalno tako nesto dobaci kad dodje da jede,ali meni je bio vise smesan i simpatican nego sto mi se svidjao.A i on je tada imao devojku na brodu,druzili smo se u pocetku samo.
Isli u crew bar,izlazili napolje,svi su se druzili s njim.Oni uvece (kuvari) zavrse oko 20h,i to je bilo super,a ja sam radila do 22h,i to nije bilo tako lose.
Par puta mi je pisao neke ceduljice na Srpskom,i to mi je bilo bas smesno,i to na cirilici.Drugarski smo se vidjali,provodili,bas mi je znacilo njegovo drustvo,i jos je isao kuci samo dva kruza pre mene.
Njihovi ugovori su 8 meseci,a Azijatima izmedju 10 i 11.
Imala sam tri dobra prijatelja koji su radili u dish washu,jedan iz Filipina,drugia dva iz Indije.Mnogo mi ih je bilo zao,to je najgori posao na brodu,a radili su za samo 500 dolara,mozda cak i vise sati od nas,a posao je bas tezak,depresivan,prljav...Nekoliko Indijaca se ubilo skocivsi sa broda,jednom je bas bio plakat u cast jednog od njih,to je bilo na nekom drugom brodu,mislim da je Emerald,nisam sigurna,bas strasno i tuzno,a ne vidim razlog,ko da je problem dati sign off,ali mozda im se kod kuce desilo nesto strasno,jer ako je posao razlog,e onda do mojega.
A pricali su mi ,kako posle jednog ugovora kupe dobar auto u Indiji i sagrade kucu.Uvek mi je bila zelja da vidim Nju Delhi,i celu Indiju.
Generalno nisu Indijci tako losi,mislim vecina nije,a i Filipinci,ali ima nekih bas mnogo zlih,i nekako su im face ko ubicama.
U horajzontu su dish washeri katastrofa,stalno se nesto deru kad u zurbi ne sortiramo djubre kako bi lakse oprali.
Ima jedno mesto koje se zove Incinerator,i nalazi se na decku 4 ,malo pre crew offica.Tu ide svo djubre i mora sve da bude sortirano.
Postoje kante svuda na brodu gde se posebno baca papir,plastika i lim,konzerve,cepovi i ostalo.I sve koske moraju da budu bacene ,jer ako dish washer baci to u odvod ,moze da se zapusi i onda nastaje problem.
A ovaj smlaceni iz crew messa kolega,je bacio koske,i to je otislo u dish wash,pa su ga poslali u incinerator,da iz kese sa djubretom koju je bacio,svu hranu lepo isceprka i da odvoji neku kosku ako nadje,ovo vam je ravno ceprkanju po kanalizaciji,sva ta hrana tako pomesana,fujj.Sreca pa se znalo ko je,jer ga je odrukao dish washer ,inace bi mene supervizor jedva docekao da to uradim umesto njega.
A supervizor ga je gotivio jer je ovaj bio glup i poslusan,mogao je da manipulise sa njim,a i davao mu je extra pauze.
Opet je zakazao sastanak u 23,do tad rade ovi iz crew messa,a mi iz stuffa do 22h,pa smo morali da se vratimo posle na sastanak,zamislite taj uzas.
A svi mi sto radimo u messu ,bilo kom,smo kao jedna ekipa i imamo tog jednog supervizora.
I tako posle jedne zurke,(a zurke su svakih par dana i obavezno kada se zbog vremenske zone pri prelasku u drugu drzavu sat pomera unazad,tad su najbolje zurke.)
Imali smo zurku na open decku,deck 12,gde je horajzont,pod vedrim nebom,tako nesto treba doziveti,nesto fantasticno,fenomenalno,kako bih opet samo na tu jednu zurku.
Imali smo i jednu u skywalkeru,to je putnicki klub na decku 15,i nekako deluje kao da je prikacen,evo slika .
A pice u crew baru i tako po zurkama je bas jeftino,za nas,oko dolar je pivo,casa vina,kokteli su oko 3 ja mislim,flasa vina i to dobrog je izmedju 12 i 20$.
Imate i kambusu,to filipinci rade,prodaju vodu i pice,mozete od njih da uzmete viski,vino,paket piva,vode ili soka.
Moj savet je da uzmete paket vode i s njom ispirate bar poslednje ispiranje kad perete kosu,mnogoo opada,jer je voda puna hlora,bas mnogo opada,i muskarcima.
Otisli smo prvo kod njega,tog ludog kuvara u kabinu na neko pice ,pre pocetka zurke a onda otisli na zurku na open decku.
Svi su dosli ja mislim,ceo brod,bilo je prelepo,svi skockani,muzika tresti ,na sred okeana,ah,kada se setim samo...
Zurka se zavrsila ,i mi smo je nastavili u crew baru ,jos sat vremena.Neko od nasih je imao rakiju koju smo pili.
Taj kuvar je vec bio pripit i ja sam krenula da ga odpratim do kabine.Ako vas uhvate pijanog ,letite sa broda,a uvek moze neko iz nocne smene da vas vidi ili neko iz obezbedjenja.
Njegova kabina bila je na mid shipu a moja na forwardu.Ispratila sam ga tako pijanog do kabine,i video nas je neko iz obezbedjenja ko ga poznaje,pa nije prijavio ,ali je rekao da ga hitno odvedem u kabinu dok neko nije naisao.
A ovaj ludak nije hteo da udje u kabinu,nije bilo sile da ga ubacim, i tako ljuta sam krenula nazad u svoju kabinu a on zamnom,bila sam besna i posto je bilo dosta kasno ,morala sam da odem na spavanje.
Ne znam kako se vratio u kabinu,njegov cimer je radio nocnu pa nije mogao da mi pomogne,a on je radio od 5 ujutru.
Sutradan sam cula price kako je kasnio 2 sata na posao,da ga je pozvao Maestro u kabinu da ga budi,i da je dobio otkaz i da ide kuci.
I da je posle ta dva sata jos uvek bio pijan i da su mu radili alko test.O ne ,opet ponovno razocarenje i plac.sto je on i video,a bas mi je bio drag kao prijatelj.
Medjutim,posle dva dana ,pozvao me je da dodjem u njegovu kabinu da mu pomognem da se spakuje,sto sam ja odbila,ali me je ubedio rekavsi da ima nesto vazno da mi kaze .
Otisla sam,i njegov kofer bio je prazan,kapetan mu je progledao kroz prste jer je bio najbolji radnik,imao je brdo napismenih pohvala od putnika,on je radio sa putnicima u Piazzi i u Pizzeriji,nije bio u kuhinji,dobio je najbolja mesta za rad.
Kako sam samo bila srecna,a kasnije sam saznala da je urgirao nas zajednicki prijatelj,i tada decko od drugarice nase,koji je bio sef svih kuvara,a on je inace jaaaako bitan i uticajan,on je isto kao i Meterdi u nasem departmentu.
Saznala sam da je ustvari on urgirao da mu se oprosti i da ostane .
A to vece sam bila sumnjicava i trazila mu laminex da bude kod mene jedan dan,kao dokaz da sutra ne ide kuci.
Otisla sam u svoju kabinu,i sutra kad sam ga videla na pauzi da jede u uniformi, nisam bila srecnija do tad.A mnogi su likovali da on ode,jer su prizeljkivali njegovo radno mesto,aliii joook.
Napravili smo mu zurku od srece,a ja sam bila zaduzena da mu ne dam da pije,ili bar da ne pretera.
To vece sam ponovo otisla kod njega u kabinu i tada mi je rekao da je raskinuo sa devojkom zbog mene,poljubio me je i od tada se vise nismo razdvajali,postali smo najpoznatiji par na brodu....
A sad sam se setila kako je pocelo nase druzenje posle ,samo vidjanja i usputne neobavezne price.
Ja sam se prvo vidjala sa njegovim prvim cimerom,kuvarom Italijanom,samo sam neobavezno otisla dvaput s njim na pice. A kako niko nije znao mnogo o njemu,rekli su mi da pitam njega,ludog kuvara,i on ga je napljuvao i rekao kako je jako cudan i kako ga je zatekao u njegovim papucama i kako je koristio njegov peskir. A i tako mi se nije ni dopadao Italijan,bio je nabedjeni opasan krimi lik ,iz krimi grada Napulja.
Naravno ovaj je verovatno i dodao nesto,uglavnom tih dana ga je i zamenio za cimera ,naseg kuvara ,s kojim je ostao do kraja ugovora,bas su se gotivili.
Jos uvek sam bila u staff messu,mozda jos koju nedelju.A on je bio kuvar,latino,mnogo simpatican i naucili su ga po malo Srpski,kao i mnoge na brodu,bar su svi znali da psuju.
I stalno tako nesto dobaci kad dodje da jede,ali meni je bio vise smesan i simpatican nego sto mi se svidjao.A i on je tada imao devojku na brodu,druzili smo se u pocetku samo.
Isli u crew bar,izlazili napolje,svi su se druzili s njim.Oni uvece (kuvari) zavrse oko 20h,i to je bilo super,a ja sam radila do 22h,i to nije bilo tako lose.
Par puta mi je pisao neke ceduljice na Srpskom,i to mi je bilo bas smesno,i to na cirilici.Drugarski smo se vidjali,provodili,bas mi je znacilo njegovo drustvo,i jos je isao kuci samo dva kruza pre mene.
Njihovi ugovori su 8 meseci,a Azijatima izmedju 10 i 11.
Imala sam tri dobra prijatelja koji su radili u dish washu,jedan iz Filipina,drugia dva iz Indije.Mnogo mi ih je bilo zao,to je najgori posao na brodu,a radili su za samo 500 dolara,mozda cak i vise sati od nas,a posao je bas tezak,depresivan,prljav...Nekoliko Indijaca se ubilo skocivsi sa broda,jednom je bas bio plakat u cast jednog od njih,to je bilo na nekom drugom brodu,mislim da je Emerald,nisam sigurna,bas strasno i tuzno,a ne vidim razlog,ko da je problem dati sign off,ali mozda im se kod kuce desilo nesto strasno,jer ako je posao razlog,e onda do mojega.
A pricali su mi ,kako posle jednog ugovora kupe dobar auto u Indiji i sagrade kucu.Uvek mi je bila zelja da vidim Nju Delhi,i celu Indiju.
Generalno nisu Indijci tako losi,mislim vecina nije,a i Filipinci,ali ima nekih bas mnogo zlih,i nekako su im face ko ubicama.
U horajzontu su dish washeri katastrofa,stalno se nesto deru kad u zurbi ne sortiramo djubre kako bi lakse oprali.
Ima jedno mesto koje se zove Incinerator,i nalazi se na decku 4 ,malo pre crew offica.Tu ide svo djubre i mora sve da bude sortirano.
Postoje kante svuda na brodu gde se posebno baca papir,plastika i lim,konzerve,cepovi i ostalo.I sve koske moraju da budu bacene ,jer ako dish washer baci to u odvod ,moze da se zapusi i onda nastaje problem.
A ovaj smlaceni iz crew messa kolega,je bacio koske,i to je otislo u dish wash,pa su ga poslali u incinerator,da iz kese sa djubretom koju je bacio,svu hranu lepo isceprka i da odvoji neku kosku ako nadje,ovo vam je ravno ceprkanju po kanalizaciji,sva ta hrana tako pomesana,fujj.Sreca pa se znalo ko je,jer ga je odrukao dish washer ,inace bi mene supervizor jedva docekao da to uradim umesto njega.
A supervizor ga je gotivio jer je ovaj bio glup i poslusan,mogao je da manipulise sa njim,a i davao mu je extra pauze.
Opet je zakazao sastanak u 23,do tad rade ovi iz crew messa,a mi iz stuffa do 22h,pa smo morali da se vratimo posle na sastanak,zamislite taj uzas.
A svi mi sto radimo u messu ,bilo kom,smo kao jedna ekipa i imamo tog jednog supervizora.
I tako posle jedne zurke,(a zurke su svakih par dana i obavezno kada se zbog vremenske zone pri prelasku u drugu drzavu sat pomera unazad,tad su najbolje zurke.)
Imali smo zurku na open decku,deck 12,gde je horajzont,pod vedrim nebom,tako nesto treba doziveti,nesto fantasticno,fenomenalno,kako bih opet samo na tu jednu zurku.
Imali smo i jednu u skywalkeru,to je putnicki klub na decku 15,i nekako deluje kao da je prikacen,evo slika .
A pice u crew baru i tako po zurkama je bas jeftino,za nas,oko dolar je pivo,casa vina,kokteli su oko 3 ja mislim,flasa vina i to dobrog je izmedju 12 i 20$.
Imate i kambusu,to filipinci rade,prodaju vodu i pice,mozete od njih da uzmete viski,vino,paket piva,vode ili soka.
Moj savet je da uzmete paket vode i s njom ispirate bar poslednje ispiranje kad perete kosu,mnogoo opada,jer je voda puna hlora,bas mnogo opada,i muskarcima.
Otisli smo prvo kod njega,tog ludog kuvara u kabinu na neko pice ,pre pocetka zurke a onda otisli na zurku na open decku.
Svi su dosli ja mislim,ceo brod,bilo je prelepo,svi skockani,muzika tresti ,na sred okeana,ah,kada se setim samo...
Zurka se zavrsila ,i mi smo je nastavili u crew baru ,jos sat vremena.Neko od nasih je imao rakiju koju smo pili.
Taj kuvar je vec bio pripit i ja sam krenula da ga odpratim do kabine.Ako vas uhvate pijanog ,letite sa broda,a uvek moze neko iz nocne smene da vas vidi ili neko iz obezbedjenja.
Njegova kabina bila je na mid shipu a moja na forwardu.Ispratila sam ga tako pijanog do kabine,i video nas je neko iz obezbedjenja ko ga poznaje,pa nije prijavio ,ali je rekao da ga hitno odvedem u kabinu dok neko nije naisao.
A ovaj ludak nije hteo da udje u kabinu,nije bilo sile da ga ubacim, i tako ljuta sam krenula nazad u svoju kabinu a on zamnom,bila sam besna i posto je bilo dosta kasno ,morala sam da odem na spavanje.
Ne znam kako se vratio u kabinu,njegov cimer je radio nocnu pa nije mogao da mi pomogne,a on je radio od 5 ujutru.
Sutradan sam cula price kako je kasnio 2 sata na posao,da ga je pozvao Maestro u kabinu da ga budi,i da je dobio otkaz i da ide kuci.
I da je posle ta dva sata jos uvek bio pijan i da su mu radili alko test.O ne ,opet ponovno razocarenje i plac.sto je on i video,a bas mi je bio drag kao prijatelj.
Medjutim,posle dva dana ,pozvao me je da dodjem u njegovu kabinu da mu pomognem da se spakuje,sto sam ja odbila,ali me je ubedio rekavsi da ima nesto vazno da mi kaze .
Otisla sam,i njegov kofer bio je prazan,kapetan mu je progledao kroz prste jer je bio najbolji radnik,imao je brdo napismenih pohvala od putnika,on je radio sa putnicima u Piazzi i u Pizzeriji,nije bio u kuhinji,dobio je najbolja mesta za rad.
Kako sam samo bila srecna,a kasnije sam saznala da je urgirao nas zajednicki prijatelj,i tada decko od drugarice nase,koji je bio sef svih kuvara,a on je inace jaaaako bitan i uticajan,on je isto kao i Meterdi u nasem departmentu.
Saznala sam da je ustvari on urgirao da mu se oprosti i da ostane .
A to vece sam bila sumnjicava i trazila mu laminex da bude kod mene jedan dan,kao dokaz da sutra ne ide kuci.
Otisla sam u svoju kabinu,i sutra kad sam ga videla na pauzi da jede u uniformi, nisam bila srecnija do tad.A mnogi su likovali da on ode,jer su prizeljkivali njegovo radno mesto,aliii joook.
Napravili smo mu zurku od srece,a ja sam bila zaduzena da mu ne dam da pije,ili bar da ne pretera.
To vece sam ponovo otisla kod njega u kabinu i tada mi je rekao da je raskinuo sa devojkom zbog mene,poljubio me je i od tada se vise nismo razdvajali,postali smo najpoznatiji par na brodu....
A sad sam se setila kako je pocelo nase druzenje posle ,samo vidjanja i usputne neobavezne price.
Ja sam se prvo vidjala sa njegovim prvim cimerom,kuvarom Italijanom,samo sam neobavezno otisla dvaput s njim na pice. A kako niko nije znao mnogo o njemu,rekli su mi da pitam njega,ludog kuvara,i on ga je napljuvao i rekao kako je jako cudan i kako ga je zatekao u njegovim papucama i kako je koristio njegov peskir. A i tako mi se nije ni dopadao Italijan,bio je nabedjeni opasan krimi lik ,iz krimi grada Napulja.
Naravno ovaj je verovatno i dodao nesto,uglavnom tih dana ga je i zamenio za cimera ,naseg kuvara ,s kojim je ostao do kraja ugovora,bas su se gotivili.
15
Bio jednom jedan grad, po imenu Kruzer / Bio jednom jedan grad,po imenu Kruzer (?etvrti deo)
« on: 14/May/2014 »
Kao sto sam rekla, pocinjem ja sada njega da nerviram,a to je zato sto on ima bolesnu zelju da nastavi jos neko vreme da me maltretira,ali s obzirom da su tu u mojoj blizini,assistant meterdi i meterdi,koji posmatraju moj rad,a oni su ujedno i jedini koji se i pitaju za prelazak ljudi sa jednog radnog mesta na drugo.
Oni su u gradu Kruzeru ,kao predsednik i podpredsednik. A supervizor je tu da da predlog,da kaze da je neko dobar ili nije,za neko bolje radno mesto,jer ako ste u crew messu ,predsednici ne mogu mnogo da imaju pojma o vasem poslu...A moj "dragi" Portugalac je verovatno i pricao protiv mene,a njih dvojica su me bas zgotivila brzo,uvek bi se ispricali samnom kada dodju da jedu.
Inace ,sto se mog drustva tice,to su bile cetiri drugarice iz Srbije,jedna je dosla pre mene,a ostale posle mene,i 3 druga,svi smo se zajedno druzili,naravno i sa mnogim drugima,bilo je bas puno nasih,i sa ostalima smo sedeli u crew baru i isli napolje,ali nekako smo se mi medjusobno najvise druzili,poveravali,i kad ne odemo u crew bar,svi sedimo zajedno u necijoj kabini,lepa su ta prijateljstva sa broda,nesto kao ona iz vojske,kako kazu ,takva traju vecno.
Svi smo bili ista pozicija,i uglavnom smo imali iste rasporede,pa smo uvek mogli da se vidjamo.
Vidjala sam se i sa onim paisanosom,on je druga pozicija,i svaki drugi dan bih otisla s njim posle posla da se vidim,al to vise nije licilo na samo druzenje,bilo je jasno kuda vodi .Jako lep decko,mozda najlepsi tada na celom brodu,ali taj decko je imao devojku,isto iz Srbije,a ona je imala jakooo dobru poziciju.
Ja sam uvek nekako imala utisak da je s njom iz neke koristi,ne znam,tako je delovalo,jer ona je billa uticajna prilicno,retkost je to za ljude iz Srbije,uglavnom su svi na najgorim pozicijama,kao sto je restoran i slicno. I smuvali smo seeeee,on mi je postao jako bitan na brodu,svidjao mi se,ali na stranu to.
Bio mi je velika podrska,uvek je znao sta da mi kaze da mi bude lakse i da ostanem i istrajem. Morate na brodu da imate nekog,ja ne znam dal bih mogla da budem solo ceo ugovor ,jer od jakooooo velike vaznosti je ,prvo zato sto ako imate neku vezu,vreme vam tako brzo prolazi,da i ne razmisljate kada cete kuci,zapravo vam je toliko lepo da zelite da produzite ugovor .A to je zato sto je veza na brodu nesto sto sigurno niste imali,jako specificna prica,s tom osobom radite,zivite,spavate u istoj kabini,prolazite zajedno kroz mnoge stvari,zajedno ste odseceni od sveta sa njim .
Jako brzo se vezete ,logicno jer dosta vremena provodite sa tom osobom.Uzivacete ,verujte mi,kazem takvu vezu niste imali,potpuno drugacije nesto.
Inace,moglo bi se reci da decka nisam prevarila,jer bio je to mozda sedmi dan kako se nismo culi.A iskreno vise na njega nisam ni mislila,postalo mi je jasno koliko sam mu bitna.Tek posle par dana se on meni javio,i rekao kako nije isto nista,kako sam se ja promenila i kako sam ja ta koja mu slabo salje poruke,i kao i kad posaljem vidi se da sam drugacija,bez one topline od ranije .To nije bilo tacno,ali je bilo tacno da vec par dana ne mislim na njega,a on je za to kriv.
Mozete vi odrzavati vezu ako ste vi na brodu,a decko/devojka u Srbiji,ili gde god da zivite,ali potrebna je velika ljubav,i razumevanje,naravno i ogrooomno poverenje,a kod nas to nije bio slucaj.
Tu je nekako sve i stalo,mislim da smo bas tad i prestali da se cujemo,a mesec dana kasnije nasao je devojku ,s kojom sad ima dete .
A mene povremeno zove jer zeli da me vidi,eh koja sam ja srecnica ustvari,sto sam raskinula s njim.Ta devojka je toliko na*ebala sa njim,ustvari uzeli su se samo zbog deteta i to je zatrudnela posle dva meseca veze,zivi u losim uslovima,napustila je fax zbog njega,on radi neki bezveze posao,a malo malo pa ga vidim u kladionici ,i sa kesama s pivom. Bas nezreo,neozbiljni klinac,spasila sam se....
A mozda mislite da su ljubavi na brodu lazne i nerealne,zato sto su u vestackim uslovima zivota,kao da ste recimo u velikom bratu,ali mislim da bas nije tako,ipak jako puno vremena provodite zajedno i jako brzo se upoznate,sto mozda na kopnu ne bi ni posle dve godine veze.
Nastavila sam da se vidjam sa njim,naravno krisom,zbog devojke .Zapravo ne znam ni kad se i vidjao s njom,kada je stizao .
A govorio mi je da nece da je ostavi,jer ona iovako ide uskoro ,a nekako mu je glupo da joj kaze,pa mu je kao lakse ovako,da ode i da tu zavrse.
Ali ispostavilo se da i on ide uskoro,za dve nedelje,obavestili su ga da su mu skratili ugovor za mesec dana,a tih mesec dana je znacilo skoro pola mog ugovora,i bila sam sigurna da cu ostati sve dok je on tu.
Sada vec vise nista nisam znala,osecala sam se takooo tuzno ,to je ustvari najgora stvar na brodu,zapamtite to.
Bude vam zao kad bilo ko ,s kim ste mozda cak i jednom pricali,kad ide kuci,a kamoli neko s kim ste se bas druzili ili bili u vezi,to je uzasan osecaj,a svakog kruza bar neko ode,i bar neko nov dodje.Ali bio je nekih 70 % siguran da mu je sledeca rotacija isti taj brod,tako da eto videcemo se ponovo za nekih mesec dana,kad dodje sa odmora. U njegovoj poziciji je drugacije nego u restoranu i tu se stvarno nikad ne zna, masu puta ljudma promene rotaciju,a to saznaju tek kad odu kuci.
Bilo je u fazonu,cekam ga,vidjali smo se sve dok nije otisao.Inace dalje od poljupca nismo nijednom isli,da je ostao duze verovatno bismo,ali i bolje...
Jedno vece ostavio mi je svoj mobilni zbog alarma,jer je meni crkla baterija,pa dok ne izadjem negde u Turskoj da kupim novu.
A trebao mi je alarm na mobilnom,jer onaj s telefona iz kabine mi nije dovoljan.A posto sam ja jakoo radoznala,naravno,udjem u njegove primljene poruke na telefonu .Bilo je to nekoliko devojaka iz Srbije koje su ga pitale kada se vraca,a on im je pisao o zivotu na brodu i tome sta mu se desava.
Njih mozda dve su neke koje ga ocigledno muvaju a mozda i jesu u nekoj slobodnoj vezi,ali u normalnoj vezi sigurno nisu,vidi se iz poruka.
A treca je drugarica,kojoj se poverio kako ga bas briga za ljubav,kako su na brodu to samo avanture i kombinacije,kako su zene uglavnom da brodu dosta promiskuitetne,i kako brod jednostavno nije mesto za neku pravu vezu,cak ni svoju zvanicnu devojku oficirku nije pomenuo.
Opet razocarenje,plac ,ali samo tu noc,u mojim ocima potpuno je pao.
Donela sam odluku da nastavim da se vidjam sa njim sve dok ne ode,i da mu ama bas nista ne kazem,niti da raskinem s njim,nego samo da ode i tu da se zavrsi,bas kao sto je on nameravao sa tom navodnom devojkom.
Sve su bili samo ne par,samnom je provodio svaki dan,mnogi su poceli da sumnjaju,ma svi .
Rekla sam vam na pocetku,brod je malo selo gde svi sve znaju,i svi jako vole da zabadaju nos u tudje stvari.
Mislila sam,ako se vrati na isti brod,kako cu da mu se osvetim na neki nacin .Nazalost to se nije desilo,kasnije sam cula od paisanosa,dobio je manji brod,jer da se vratio na rubi,morao bi da ceka duze,vise od dva meseca,tako da bi mi bilo isto kao i da nije dosao,jer bih ja brzo posle toga isla kuci.
Mada volela bih da je dosao makar i dva dana pred kraj mog ugovora. Inace mnogim devojkama se svidjao on,mnoge su me mrzele i bile ljubomorne zbog njega,i to ne na njegovu oficirku ,vec na mene,uveliko se suskalo za nas dvoje,a ona je vec i otisla kuci.
Poslednje vece ,sedim s njim ispred crew bara na open decku.koja romantika jbt,bas sam se zaljubila,jako .Uprkos onim porukama,poslednje vece njegovo,na brodu,mnogo sam bila tuzna,i bilo je dosta emotivno . I on i ja smo plakali,i rekao mi je ,da ukoliko se desi da se ne vrati,da cemo sigurno nastaviti da se cujemo i obavezno vidimo u Srbiji,i da sam mu se jako svidela,jer sam drugacija od mnogih,i da nisam neka za jedno vece.
Da se zaljubio u mene,i vezao za mene,i da bi stvari bile mnooogo drugacije da smo na kopnu ili da smo jos koji mesec zajedno na brodu,i da se vracamo negde u isto vreme kucama. Pozelela sam da spavam s njim,ali ipak ne,nije cak ni pokusavao puno.
Otisao je,sutradan je bio jedan od mojih najgorih dana na brodu,pored toliko ljudi i drustva,osecala sam se tako prazno i tuzno,usamljeno.
Mnogo mi je falio,plakala sam puno,kad prodjem pored njegove kabine,i vidim njegovo ime koje i dalje stoji tu,bude mi uzasno.
Mnogo je tesko kad ode neko s kim ste bili bliski,znaci poslusajte me jer cete patiti,kada odete na brod i muvate se s nekim,prvo pitajte kada ide kuci pa tek onda odlucite dal cete stupiti u vezu.
Inace bio je on upravu dosta za to sto je rekao drugarici u poruci,da su devojke na brodu promiskuitetne, mene doduse nije ni pomenuo,i nisam se ni smatrala u tom košu,a znala sam da nije ni on mislio na mene pod tim.Ali ne sve naravno,eto mozda 50:50 ,odnos devojaka na brodu koje su takve i koje nisu,ali kad pricam o Balkanu,kada govorim o Ukrajinkama,to je onda 100% ,verujte da je tako,sve do jedne su bas dno dna.
A muskarci su naravno u skladu sa situacijom koju vide ,a i u skladu sa onim sto su culi pre broda,jednostavno tu na brodu ,raspolozeni samo za avanture i nista drugo.Naravno ne svi,a pisacu kasnije i o tim muskarcima,tim sto vas lose procene ,pa pokusavaju da vas odvedu u krevet,a vi ste mozda samo popili pice s njim,i niste cak ni zeleli vise od prijateljstva .Ali tako vam je kada ste sami na brodu,nezasticeni u moru ajkula....
Kako dan za danom prolazi,ne mogu vise da patim i da se ne krecem medju ljude,da provodim vreme u kabini,na internetu ,gledajuci njegov fejs.
Dopisivali smo se,ali znala sam da je sigurno vec sada sa nekom tamo .Pocela sam ponovo da idem u crew bar,i dalje sam radila u staff messu ,a povremeno su me slali u bell box na ispomoc,i tamo je bila ladovina.
Inace,posle nedelja spavanja po 4-5 sati ,vi postajete kao zombi. Budite se automatski,postajete kao masina,jedete mehanicki,znate onaj osecaj u telu kad preterano rano ustanete pa se osecate bas kao zombi,e tamo je tako svaki Boziji dan .Podocnjake i da ne pominjem,a noge su vec prestale da bole,utrnule. Supervizori sa horajzonta dolazili su u staff mess da jedu,i malo malo pa me pitaju kada cu da predjem u horajzont,vec je bilo naznaka da cu uskoro .
Jedva sam cekala,svaka promena dodje super,pogotovo sto je rad u putnickom delu druga prica.
Sve dok sam radila u crew i stuff messu,ja se nisam osecala kao da sam na brodu. Ustvari osecala sam kao da je brod samo ono sto ja vidim,a to je deck 4 i 5,i da je to sve,da ne postoje putnici. Samo sam slusala price od kolega kako je u horajzontu i dinnig roomu,ali meni se to cinilo kao nestvarnost,da je to sve na tom istom brodu.Mnogi su mi govorili kao uzivaj dok si tu,gore je tek pakao,ne jedan,vec 4-5 supervizora,velili pritisak .
Ma rekla sam kako god da je ,hocu tamo.Tek kada sam isla u belbox na ispomoc i videla putnike na hodnicima ispred njihovih kabina,pomislila sam kako zapravo tu ipak ima putnika,wow. Radila sam jos koji kruz u stuff messu,a naravno supervizor me nije ni tamo stedeo.
U staff messu rucak je do nekih pola 3 pa ste onda slobodni do pola 6.A kada je u staff-u nesto pre pauze,sve bilo gotovo,smrad je mene poslao kao na ispomoc u crew mess,jer je neki kolega bio bolestan,i to bas mene da posalje,a cuo je kako planiram da izadjem napolje u Napulj.
A kao ispomoc nisam pomagala do svoje pauze ,vec do njihove koja je bila pola sata kasnije,i hteo je i vise da me zadrzi,a naravno da se vratim po onoj smeni u staffu,znaci uzeo mi je od moje pauze.
To inace ne mozete da upiste u ILO,to je dokument gde svako vece belezite satove rada. Ne bi smeo da predje 13h.
Spasilo me je to sto je konj otisao na pauzu a dosao waiter in charge i poslao me odmah na pauzu,bilo mu je zao,video je kako me maltretira.
A na toj ispomoci,konj mi je rekao da ocistim sve podove u crew messu,a crew mess se sastoji od tri velike prostorije.
To je nagori moguci posao koji mozete da radite,ciscenje glupih podova,treba vam dobih sat vremena. A moj waiter in charge ,kad je u smeni, on mi da da sednem i dopunjavam so i biber,i tako neki lagani posao,gde mogu sa njim da pricam,bio je divan bas. Ali recimo ostali iz stuffa i crew messa ga nisu bas mnogo voleli,ustvari onaj izgubljeni lik ga nije voleo,jer ga je ovaj terao da radi,za razliku od supervizora ,koji ga je stedeo. A mene je napadao kako me waiter stedi jer je kao zaljubljen u mene,ma daa. Otisla sam u kabinu da prespavam pauzu,sta drugo kad mi je majmun uzeo od pauze...
Prespavala sam pauzu i vratila se na posao,sve je proteklo po nekom ustaljenom toku. Inace ,3 meseca pre broda ja sam prestala da pusim,i ponovo pocela kad sam dosla na brod.A mnogi su i poceli da puse na brodu,dobijete pauzu za jelo i kad jedete sta drugo nego da otrcite na cigaru,ili uvece posle smene,ispusite maltene pola pakle,da nadoknadite sto ste ceo dan mozda jednu-dve i da malo predahnete i smirite zivce. Tada je jos uvek bilo dozvoljeno pusenje u kabini,a kasnije su i zabranili,negde na polovini mog ugovora .Mada i tada su pusili svi,samo u wc-u ,dalje od alarma koji dim aktivira,a nalazi se na plafonu kabine.A moja cimerka Filipinka me zamolila da pusim u toaletu ,kako joj ne bih usmrdela odecu koja je visila na vratima...Koje su to picajzle...
Dobra stvar,kada radite u stuff messu,officer messu,diningu i horajzontu je to sto mozete da ukradete bolju hranu,koje nema u crew messu,osim kada ostane iz dinninga posle vecere, pa se uvece donese u crew mess.Kad sam presla na open deck ispred horajzonta,jela sam pizzu svaki dan,ona i hamburgeri su free za putnike,a moji prijatelji mi uvek daju,pa prosvercujem ispod uniforme.Ne daj Boze da vas neko uhvati...To mi nikada nece biti jasno,jer hrana je ionako free,ima je na pretek,kada biste videli koliko se hrane samo baci,pa oni jadni Etiopljani bi se ugojili posle pet dana,kada bi ta hrana njima isla,a i mogla bi,sto da ne.U stuff messu je inace hrana bolja nego u crew messu,lepse je meso,povrce i kolaci.A plus stuff radnici mogu da poruce uvek nesto iz dinninga,i mogu da piju esspreso sa aparata koji se nalazi u prostoriji izmedju stuff i officer messa.Ja sam uvece narucila uvek nesto i sebi za veceru,pa sam krila u vitrini.I konobari iz dinniga su to radili,ali opet kazem ,ne sme niko da vas vidi,uzimali su bifteke,lososa,sushi...A jos jedna stvar,bas smatram da je kompanija jako alava i lose proracunata.Evo pojasnicu,prvo ,sto ako ste bolesni ili iate neku povredu,jako tesko cete dobiti i jedan slobodan dan,osim ako bas ne umirete.Ako povracate ,ne smete da radite zbog kros kontaminacije,jer radite sa hranom.Ali ako se povredite,brodski lekar ce znatno da umanji dijagnozu,a to ih je vise puta skupo kostalo,jer posle kad popiju tuzbu moraju da daju grdne milione,ali mnogi nazalost ne znaju svoja prava,narocito ljudi iz slabo razvijenih zemalja.I sve te milione moraju da plate,umesto da su ljude poslali u luku da lece povredu ili im dali neki day off da se oporave.A plus to sto izrabljuju radnike,rade po 13 sati i naravno mnogi ne izdrze ni ceo ugovor,i 70% se vise nikada ne vrati,Evropljana.Azijati naravno da,zivote provedu tamo,jer sta ce drugo u onakvim zemljama.E sad,Evropljani su jedni od najlepsih i najpametnijih ljudi,za razliku od Azijata koji nisu toliko prijatnog izgleda,inteligencije i ponasanja.A tu su da privuku goste ,i pospese prodaju pica.Mi to mnogo dobro znamo da radimo,i kada bi smanjili radno vreme na 8 sati,ja mislim da bi se skoro svi vratili bar jos koji ugovor,eto ja bih prva.Radili bi odmorniji i puni elana i motivacije,i samim tim bi povecali prodaju,i kompanija bi bila u velikom dobitku.Ali ne razmisljaju oni tako,steta.
Oni su u gradu Kruzeru ,kao predsednik i podpredsednik. A supervizor je tu da da predlog,da kaze da je neko dobar ili nije,za neko bolje radno mesto,jer ako ste u crew messu ,predsednici ne mogu mnogo da imaju pojma o vasem poslu...A moj "dragi" Portugalac je verovatno i pricao protiv mene,a njih dvojica su me bas zgotivila brzo,uvek bi se ispricali samnom kada dodju da jedu.
Inace ,sto se mog drustva tice,to su bile cetiri drugarice iz Srbije,jedna je dosla pre mene,a ostale posle mene,i 3 druga,svi smo se zajedno druzili,naravno i sa mnogim drugima,bilo je bas puno nasih,i sa ostalima smo sedeli u crew baru i isli napolje,ali nekako smo se mi medjusobno najvise druzili,poveravali,i kad ne odemo u crew bar,svi sedimo zajedno u necijoj kabini,lepa su ta prijateljstva sa broda,nesto kao ona iz vojske,kako kazu ,takva traju vecno.
Svi smo bili ista pozicija,i uglavnom smo imali iste rasporede,pa smo uvek mogli da se vidjamo.
Vidjala sam se i sa onim paisanosom,on je druga pozicija,i svaki drugi dan bih otisla s njim posle posla da se vidim,al to vise nije licilo na samo druzenje,bilo je jasno kuda vodi .Jako lep decko,mozda najlepsi tada na celom brodu,ali taj decko je imao devojku,isto iz Srbije,a ona je imala jakooo dobru poziciju.
Ja sam uvek nekako imala utisak da je s njom iz neke koristi,ne znam,tako je delovalo,jer ona je billa uticajna prilicno,retkost je to za ljude iz Srbije,uglavnom su svi na najgorim pozicijama,kao sto je restoran i slicno. I smuvali smo seeeee,on mi je postao jako bitan na brodu,svidjao mi se,ali na stranu to.
Bio mi je velika podrska,uvek je znao sta da mi kaze da mi bude lakse i da ostanem i istrajem. Morate na brodu da imate nekog,ja ne znam dal bih mogla da budem solo ceo ugovor ,jer od jakooooo velike vaznosti je ,prvo zato sto ako imate neku vezu,vreme vam tako brzo prolazi,da i ne razmisljate kada cete kuci,zapravo vam je toliko lepo da zelite da produzite ugovor .A to je zato sto je veza na brodu nesto sto sigurno niste imali,jako specificna prica,s tom osobom radite,zivite,spavate u istoj kabini,prolazite zajedno kroz mnoge stvari,zajedno ste odseceni od sveta sa njim .
Jako brzo se vezete ,logicno jer dosta vremena provodite sa tom osobom.Uzivacete ,verujte mi,kazem takvu vezu niste imali,potpuno drugacije nesto.
Inace,moglo bi se reci da decka nisam prevarila,jer bio je to mozda sedmi dan kako se nismo culi.A iskreno vise na njega nisam ni mislila,postalo mi je jasno koliko sam mu bitna.Tek posle par dana se on meni javio,i rekao kako nije isto nista,kako sam se ja promenila i kako sam ja ta koja mu slabo salje poruke,i kao i kad posaljem vidi se da sam drugacija,bez one topline od ranije .To nije bilo tacno,ali je bilo tacno da vec par dana ne mislim na njega,a on je za to kriv.
Mozete vi odrzavati vezu ako ste vi na brodu,a decko/devojka u Srbiji,ili gde god da zivite,ali potrebna je velika ljubav,i razumevanje,naravno i ogrooomno poverenje,a kod nas to nije bio slucaj.
Tu je nekako sve i stalo,mislim da smo bas tad i prestali da se cujemo,a mesec dana kasnije nasao je devojku ,s kojom sad ima dete .
A mene povremeno zove jer zeli da me vidi,eh koja sam ja srecnica ustvari,sto sam raskinula s njim.Ta devojka je toliko na*ebala sa njim,ustvari uzeli su se samo zbog deteta i to je zatrudnela posle dva meseca veze,zivi u losim uslovima,napustila je fax zbog njega,on radi neki bezveze posao,a malo malo pa ga vidim u kladionici ,i sa kesama s pivom. Bas nezreo,neozbiljni klinac,spasila sam se....
A mozda mislite da su ljubavi na brodu lazne i nerealne,zato sto su u vestackim uslovima zivota,kao da ste recimo u velikom bratu,ali mislim da bas nije tako,ipak jako puno vremena provodite zajedno i jako brzo se upoznate,sto mozda na kopnu ne bi ni posle dve godine veze.
Nastavila sam da se vidjam sa njim,naravno krisom,zbog devojke .Zapravo ne znam ni kad se i vidjao s njom,kada je stizao .
A govorio mi je da nece da je ostavi,jer ona iovako ide uskoro ,a nekako mu je glupo da joj kaze,pa mu je kao lakse ovako,da ode i da tu zavrse.
Ali ispostavilo se da i on ide uskoro,za dve nedelje,obavestili su ga da su mu skratili ugovor za mesec dana,a tih mesec dana je znacilo skoro pola mog ugovora,i bila sam sigurna da cu ostati sve dok je on tu.
Sada vec vise nista nisam znala,osecala sam se takooo tuzno ,to je ustvari najgora stvar na brodu,zapamtite to.
Bude vam zao kad bilo ko ,s kim ste mozda cak i jednom pricali,kad ide kuci,a kamoli neko s kim ste se bas druzili ili bili u vezi,to je uzasan osecaj,a svakog kruza bar neko ode,i bar neko nov dodje.Ali bio je nekih 70 % siguran da mu je sledeca rotacija isti taj brod,tako da eto videcemo se ponovo za nekih mesec dana,kad dodje sa odmora. U njegovoj poziciji je drugacije nego u restoranu i tu se stvarno nikad ne zna, masu puta ljudma promene rotaciju,a to saznaju tek kad odu kuci.
Bilo je u fazonu,cekam ga,vidjali smo se sve dok nije otisao.Inace dalje od poljupca nismo nijednom isli,da je ostao duze verovatno bismo,ali i bolje...
Jedno vece ostavio mi je svoj mobilni zbog alarma,jer je meni crkla baterija,pa dok ne izadjem negde u Turskoj da kupim novu.
A trebao mi je alarm na mobilnom,jer onaj s telefona iz kabine mi nije dovoljan.A posto sam ja jakoo radoznala,naravno,udjem u njegove primljene poruke na telefonu .Bilo je to nekoliko devojaka iz Srbije koje su ga pitale kada se vraca,a on im je pisao o zivotu na brodu i tome sta mu se desava.
Njih mozda dve su neke koje ga ocigledno muvaju a mozda i jesu u nekoj slobodnoj vezi,ali u normalnoj vezi sigurno nisu,vidi se iz poruka.
A treca je drugarica,kojoj se poverio kako ga bas briga za ljubav,kako su na brodu to samo avanture i kombinacije,kako su zene uglavnom da brodu dosta promiskuitetne,i kako brod jednostavno nije mesto za neku pravu vezu,cak ni svoju zvanicnu devojku oficirku nije pomenuo.
Opet razocarenje,plac ,ali samo tu noc,u mojim ocima potpuno je pao.
Donela sam odluku da nastavim da se vidjam sa njim sve dok ne ode,i da mu ama bas nista ne kazem,niti da raskinem s njim,nego samo da ode i tu da se zavrsi,bas kao sto je on nameravao sa tom navodnom devojkom.
Sve su bili samo ne par,samnom je provodio svaki dan,mnogi su poceli da sumnjaju,ma svi .
Rekla sam vam na pocetku,brod je malo selo gde svi sve znaju,i svi jako vole da zabadaju nos u tudje stvari.
Mislila sam,ako se vrati na isti brod,kako cu da mu se osvetim na neki nacin .Nazalost to se nije desilo,kasnije sam cula od paisanosa,dobio je manji brod,jer da se vratio na rubi,morao bi da ceka duze,vise od dva meseca,tako da bi mi bilo isto kao i da nije dosao,jer bih ja brzo posle toga isla kuci.
Mada volela bih da je dosao makar i dva dana pred kraj mog ugovora. Inace mnogim devojkama se svidjao on,mnoge su me mrzele i bile ljubomorne zbog njega,i to ne na njegovu oficirku ,vec na mene,uveliko se suskalo za nas dvoje,a ona je vec i otisla kuci.
Poslednje vece ,sedim s njim ispred crew bara na open decku.koja romantika jbt,bas sam se zaljubila,jako .Uprkos onim porukama,poslednje vece njegovo,na brodu,mnogo sam bila tuzna,i bilo je dosta emotivno . I on i ja smo plakali,i rekao mi je ,da ukoliko se desi da se ne vrati,da cemo sigurno nastaviti da se cujemo i obavezno vidimo u Srbiji,i da sam mu se jako svidela,jer sam drugacija od mnogih,i da nisam neka za jedno vece.
Da se zaljubio u mene,i vezao za mene,i da bi stvari bile mnooogo drugacije da smo na kopnu ili da smo jos koji mesec zajedno na brodu,i da se vracamo negde u isto vreme kucama. Pozelela sam da spavam s njim,ali ipak ne,nije cak ni pokusavao puno.
Otisao je,sutradan je bio jedan od mojih najgorih dana na brodu,pored toliko ljudi i drustva,osecala sam se tako prazno i tuzno,usamljeno.
Mnogo mi je falio,plakala sam puno,kad prodjem pored njegove kabine,i vidim njegovo ime koje i dalje stoji tu,bude mi uzasno.
Mnogo je tesko kad ode neko s kim ste bili bliski,znaci poslusajte me jer cete patiti,kada odete na brod i muvate se s nekim,prvo pitajte kada ide kuci pa tek onda odlucite dal cete stupiti u vezu.
Inace bio je on upravu dosta za to sto je rekao drugarici u poruci,da su devojke na brodu promiskuitetne, mene doduse nije ni pomenuo,i nisam se ni smatrala u tom košu,a znala sam da nije ni on mislio na mene pod tim.Ali ne sve naravno,eto mozda 50:50 ,odnos devojaka na brodu koje su takve i koje nisu,ali kad pricam o Balkanu,kada govorim o Ukrajinkama,to je onda 100% ,verujte da je tako,sve do jedne su bas dno dna.
A muskarci su naravno u skladu sa situacijom koju vide ,a i u skladu sa onim sto su culi pre broda,jednostavno tu na brodu ,raspolozeni samo za avanture i nista drugo.Naravno ne svi,a pisacu kasnije i o tim muskarcima,tim sto vas lose procene ,pa pokusavaju da vas odvedu u krevet,a vi ste mozda samo popili pice s njim,i niste cak ni zeleli vise od prijateljstva .Ali tako vam je kada ste sami na brodu,nezasticeni u moru ajkula....
Kako dan za danom prolazi,ne mogu vise da patim i da se ne krecem medju ljude,da provodim vreme u kabini,na internetu ,gledajuci njegov fejs.
Dopisivali smo se,ali znala sam da je sigurno vec sada sa nekom tamo .Pocela sam ponovo da idem u crew bar,i dalje sam radila u staff messu ,a povremeno su me slali u bell box na ispomoc,i tamo je bila ladovina.
Inace,posle nedelja spavanja po 4-5 sati ,vi postajete kao zombi. Budite se automatski,postajete kao masina,jedete mehanicki,znate onaj osecaj u telu kad preterano rano ustanete pa se osecate bas kao zombi,e tamo je tako svaki Boziji dan .Podocnjake i da ne pominjem,a noge su vec prestale da bole,utrnule. Supervizori sa horajzonta dolazili su u staff mess da jedu,i malo malo pa me pitaju kada cu da predjem u horajzont,vec je bilo naznaka da cu uskoro .
Jedva sam cekala,svaka promena dodje super,pogotovo sto je rad u putnickom delu druga prica.
Sve dok sam radila u crew i stuff messu,ja se nisam osecala kao da sam na brodu. Ustvari osecala sam kao da je brod samo ono sto ja vidim,a to je deck 4 i 5,i da je to sve,da ne postoje putnici. Samo sam slusala price od kolega kako je u horajzontu i dinnig roomu,ali meni se to cinilo kao nestvarnost,da je to sve na tom istom brodu.Mnogi su mi govorili kao uzivaj dok si tu,gore je tek pakao,ne jedan,vec 4-5 supervizora,velili pritisak .
Ma rekla sam kako god da je ,hocu tamo.Tek kada sam isla u belbox na ispomoc i videla putnike na hodnicima ispred njihovih kabina,pomislila sam kako zapravo tu ipak ima putnika,wow. Radila sam jos koji kruz u stuff messu,a naravno supervizor me nije ni tamo stedeo.
U staff messu rucak je do nekih pola 3 pa ste onda slobodni do pola 6.A kada je u staff-u nesto pre pauze,sve bilo gotovo,smrad je mene poslao kao na ispomoc u crew mess,jer je neki kolega bio bolestan,i to bas mene da posalje,a cuo je kako planiram da izadjem napolje u Napulj.
A kao ispomoc nisam pomagala do svoje pauze ,vec do njihove koja je bila pola sata kasnije,i hteo je i vise da me zadrzi,a naravno da se vratim po onoj smeni u staffu,znaci uzeo mi je od moje pauze.
To inace ne mozete da upiste u ILO,to je dokument gde svako vece belezite satove rada. Ne bi smeo da predje 13h.
Spasilo me je to sto je konj otisao na pauzu a dosao waiter in charge i poslao me odmah na pauzu,bilo mu je zao,video je kako me maltretira.
A na toj ispomoci,konj mi je rekao da ocistim sve podove u crew messu,a crew mess se sastoji od tri velike prostorije.
To je nagori moguci posao koji mozete da radite,ciscenje glupih podova,treba vam dobih sat vremena. A moj waiter in charge ,kad je u smeni, on mi da da sednem i dopunjavam so i biber,i tako neki lagani posao,gde mogu sa njim da pricam,bio je divan bas. Ali recimo ostali iz stuffa i crew messa ga nisu bas mnogo voleli,ustvari onaj izgubljeni lik ga nije voleo,jer ga je ovaj terao da radi,za razliku od supervizora ,koji ga je stedeo. A mene je napadao kako me waiter stedi jer je kao zaljubljen u mene,ma daa. Otisla sam u kabinu da prespavam pauzu,sta drugo kad mi je majmun uzeo od pauze...
Prespavala sam pauzu i vratila se na posao,sve je proteklo po nekom ustaljenom toku. Inace ,3 meseca pre broda ja sam prestala da pusim,i ponovo pocela kad sam dosla na brod.A mnogi su i poceli da puse na brodu,dobijete pauzu za jelo i kad jedete sta drugo nego da otrcite na cigaru,ili uvece posle smene,ispusite maltene pola pakle,da nadoknadite sto ste ceo dan mozda jednu-dve i da malo predahnete i smirite zivce. Tada je jos uvek bilo dozvoljeno pusenje u kabini,a kasnije su i zabranili,negde na polovini mog ugovora .Mada i tada su pusili svi,samo u wc-u ,dalje od alarma koji dim aktivira,a nalazi se na plafonu kabine.A moja cimerka Filipinka me zamolila da pusim u toaletu ,kako joj ne bih usmrdela odecu koja je visila na vratima...Koje su to picajzle...
Dobra stvar,kada radite u stuff messu,officer messu,diningu i horajzontu je to sto mozete da ukradete bolju hranu,koje nema u crew messu,osim kada ostane iz dinninga posle vecere, pa se uvece donese u crew mess.Kad sam presla na open deck ispred horajzonta,jela sam pizzu svaki dan,ona i hamburgeri su free za putnike,a moji prijatelji mi uvek daju,pa prosvercujem ispod uniforme.Ne daj Boze da vas neko uhvati...To mi nikada nece biti jasno,jer hrana je ionako free,ima je na pretek,kada biste videli koliko se hrane samo baci,pa oni jadni Etiopljani bi se ugojili posle pet dana,kada bi ta hrana njima isla,a i mogla bi,sto da ne.U stuff messu je inace hrana bolja nego u crew messu,lepse je meso,povrce i kolaci.A plus stuff radnici mogu da poruce uvek nesto iz dinninga,i mogu da piju esspreso sa aparata koji se nalazi u prostoriji izmedju stuff i officer messa.Ja sam uvece narucila uvek nesto i sebi za veceru,pa sam krila u vitrini.I konobari iz dinniga su to radili,ali opet kazem ,ne sme niko da vas vidi,uzimali su bifteke,lososa,sushi...A jos jedna stvar,bas smatram da je kompanija jako alava i lose proracunata.Evo pojasnicu,prvo ,sto ako ste bolesni ili iate neku povredu,jako tesko cete dobiti i jedan slobodan dan,osim ako bas ne umirete.Ako povracate ,ne smete da radite zbog kros kontaminacije,jer radite sa hranom.Ali ako se povredite,brodski lekar ce znatno da umanji dijagnozu,a to ih je vise puta skupo kostalo,jer posle kad popiju tuzbu moraju da daju grdne milione,ali mnogi nazalost ne znaju svoja prava,narocito ljudi iz slabo razvijenih zemalja.I sve te milione moraju da plate,umesto da su ljude poslali u luku da lece povredu ili im dali neki day off da se oporave.A plus to sto izrabljuju radnike,rade po 13 sati i naravno mnogi ne izdrze ni ceo ugovor,i 70% se vise nikada ne vrati,Evropljana.Azijati naravno da,zivote provedu tamo,jer sta ce drugo u onakvim zemljama.E sad,Evropljani su jedni od najlepsih i najpametnijih ljudi,za razliku od Azijata koji nisu toliko prijatnog izgleda,inteligencije i ponasanja.A tu su da privuku goste ,i pospese prodaju pica.Mi to mnogo dobro znamo da radimo,i kada bi smanjili radno vreme na 8 sati,ja mislim da bi se skoro svi vratili bar jos koji ugovor,eto ja bih prva.Radili bi odmorniji i puni elana i motivacije,i samim tim bi povecali prodaju,i kompanija bi bila u velikom dobitku.Ali ne razmisljaju oni tako,steta.
Pages: [1] 2