Elem da nastavim svoju pricu dalje ...

Isti dan kada je bio intervju u Dubrovniku dve devojke,od nas cetiri, su dobile mail da su odbijene.
Jedna zbog problema sa ledjima a druga jer je imala tetovazu na ruci koja se videla. Inace vidljivih tetovaza ne smete da imate da bi aplicirali za brod.
Mada opet ne mogu da tvrdim da je u svim kompanijama tako.Tu mi se probudila nada da sam primljena cim nisam dobila mail da sam odbijena.
Kasnije tog dana sam poslala poruku mom agentu i pitala ga da li ima sta novo i da li mozda zna rezultate intervjua.Odgovorio mi je samo dve reci: PROSLA SI ....

Ta emocija koja me je tada savladala ne bi mogla da opisem recima.Konacno potvrda mog uspeha!
Bila sam toliko ponosna na sebe i srecna sto cu konacno doprineti boljoj finansijskoj situaciji u nasem domu.
Nisam zelela unapred da se radujem dok ne sacekam zvanican odgovor na mail.I nisam dugo cekala.Kroz dva dana sam dobila potvrdu.

Moram samo da napomenem da sam ja pre intervjua isla u palatu pravde u Beogradu da izvadim potvrdu da nisam osudjivana.
I nisam cekala 5 dana vec sam je dobila istog trena kada sam stala na salter.Platila sam 250 dinara.200 je taksa a 50 provizija posti.
Nisam morala da prevodim na engleski vec sam je samo ponela sa sobom i predala agentu a oni su dalje zavrsili sve sto je trebalo oko prevodjenja.
Dakle verujem da je drugacije od kompanije do kompanije.Ozbiljnije kompanije i agencije su naravno i bolje organizovane i sve ide zaista brzo.

Zatim su mi poslali mail da je potrebno da uradim medical koji sam radila u medicini rada.
Platila sam oko 8500 tu i neke analize sam morala da uradim privatno sto je kostalo oko 3000.
Takodje sam isti dan zavrsila i medical i zatim sam skenirala sve te papire i poslala agentu.
I onda stize taj famozni mail gde mi salju papir sa kojim idem u banku i placam za apliciranje za americku vizu.To je kostalo 13600.
I tu sam se zeznula jer nisam cekala instrukcije agenta vec sam slusala tudja iskustva.Rekli su mi da viza kosta 160$ i da se placa u dolarima.
Ja odem i zamenim evre u dolare a kasnije mi stigne mail da se placa u banci intezi u dinarima.Tu izgubim bzvz nekih 700-800 dinara ali sta da se radi.

Agencija za koju ja radim refundira troskove vize i medicala ali treba sve to platiti i docekati refundiranje.Zajmila sam pare na sve strane.
Sad kad pogledam papir sa dugovima glava me boli ali svakako se isplati.
U nastavku maila pise: Draga Maja ukoliko sve bude u redu da li bi mogli na ukrcaj 13.7? Ja u šoku.Vristim od srece.
Krivo mi sto sam sama kuci pa nemam sa kime da se radujem pa trcim kod prve komsinice i vristim koliko mogu.
Verovatno je zena pomislila da sam odlepila ali radovala se i ona zajedno sa mnom.

Kada me je prosla ta prva euforija sednem i posaljem mail naravno da mogu i pitam kako sad ide procedira oko vize.Oni su mi zakazali razgovor u ambasadi.
Kada sam stigla u dogovoreno vreme ispred ambasade,izasao je neki covek koji je redom prozivao sve koji su taj dan imali zakazano.
Na ulasku u ambasadu gasim telefon i predajem ga njima i ponovo dobijam karticu.Ulazim u ambasadu i cekam.
Na prvom salteru na kom sam prozvana predajem papire pa idem na drugi salter gde su mi uzeli otiske prstiju a onda cekam razgovor sa njihovim predstavnikom.
Kada sam dosla na taj treci salter jezik mi se zavezao.Pita me covek za koju poziciju idem a ja ne mogu da se setim.Uzas zivi.I pita me sta nije u redu?
Ja mu kazem da sam se zbunila i pocnem da mu govorim kako idem da cistim sobe.Kaze a pa mislite houskeeping.... Uhh mislila sam onako sujava i totalno neiskusna sa svim tim stvarima da mi nece dati vizu ali on mi je samo rekao da je sve u redu i zadrzao je moj pasos.To je bilo 3.7 a obzirom da su oni slavili 4.7 i bio je vikend,cekala sam 4 dana da me pozovu iz kurirske sluzbe i da mi kazu da mi je stigao pasos! Tacnije ne zovu Vas iz kurirske sluzbe vec vam stigne mail ali ok to mu dodje na isto.

KONACNO SVI PAPIRI SPREMNIIIIIIII - Zovem agenciju i javljam da su svi papiri gotovi i naravno slikam i saljem im na mail.
Po preporuci mog agenta odlazim da kupim cipele za noc (Uniformu menjate,ima uniforma za dan i uniforma za noc)
Bele cipele tj cipele za dan je moguce kupiti na brodu ali za noc to morate da ucinite sami.I naravno opet se pozajmljujem i odlazim u šoping.
Dakle jedini trosak koji mi se ne refundira do sada je put do Trebinja odnosno Dubrovnika i cipele za rad.

I sad iscekivanje radi svoje.Zivci mi rade,cekam da mi stigne mail kojim bi mi potvrdili da 13 idem za Barselonu ....
Sutra ujutru ja ponovo saljem mail i pitam sta se desava i oni mi odgovaraju da cekaju potvrdu hoce li biti 13 ili 20 ... Uhhh kako sam se iznervirala tad.
Znaci ne mora da znaci da ce me uopste i zvati.

I tako dani prolaze a nikako da mi potvrde datum.I onda mi 10.7 stize mail u kojem me obavestavaju da je neka devojka dobila promociju (unapredjena je) i da nema nista od ukrcaja za sada. AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA koje razocarenje je tada nastupilo.
Pa nisam ni znala da ima niza pozicija od sobarice ali eto izgleda da ima ...Elem moje razocarenje nije dugo trajalo.
Vec 13. mi stize mail da cekaju papire i da je ukrcaj 28.7 u kopenhagenu i jedino sto su mi promenili brod tako da nije bio crystal serenity vec crystal symphony.Kao da je bitno.

Ovog puta nisam zelela nikome nista da govorim sve dok ne dobijem ugovor.Kao sto mozete pretpostaviti ugovor je stigao sve je zavrseno i sada samo cekam kartu.
Radujem se kao malo dete.I sama ne mogu da verujem da je sve islo tim tokom ali eto, cuda se desavaju.

Pozajmim tako pare i krenem put Dubrovnika.

Kupim kartu do Trebinja,tamo ostanem da prenocim kod muzeve familije koju sam tada prvi put upoznala. Ponela sam sve prirucnike koje sam dobila u Novom Sadu i vezbam bukvalno ceo dan.
Razmisljala sam sta li ce da me pitaju tamo.Toliko sam se opteretila da nisam mogla ni da jedem ni da spavam.Onda me dodatno stisnu razmisljanja o detetu.
Razmisljam kako sam plakala dok su me pratili na autobus za Trebinje,Isla sam na tri dana a kako ce mi onda biti ako odem na 6 meseci ... Za jednu majku je to zaista uzasno.
U jednom trenutku razmisljam kako ce sve biti bolje kada odem i kako cemo se resiti dugova ali sa druge strane muce me strahovi da li ce me sin zaboraviti.
Toliko je sve brzo islo u mom slucaju da bukvalno nisam imala vremena da razmisljam o bilo cemu ali kako je dan odlaska sve blizi sve me vise muce misli ... Nego da nastavim dalje...

Ujutru u 6 se pogledam u ogledalo a ja sva otecena od nespavanja. Auuu reko Majo pa kako ces takva na intervju.
Kad me budu videli pomislice da sam neizleceni alkos  :dong: Napravim pundju nasminkam se,obucem,pomolim bogu nabacim osmeh i krenem
Stizem u luku i prolazim carinu.Tamo govorim zasto sam dosla a neki covek me vec ceka da me mini busom odveze do kruzera.
Gledam grdosiju koja se nasla ispred mene i osecam se zaista sjajno.U trenutku nestanu sve crne misli i razmisljam kako je to to! Tu cu biti i ja sigurna sam!
Nema sanse da ne uspem sada kada sam dogurala dovde.Gledam ogromni brod i citam ime CRYSTAL SERENITY ....
Secam se da sam u tom trenutku mislila kako sam prava srecnica.Toliko je bilo elana u meni.Nisam osetila takvo samopouzdanje odavno.
Ta velicina broda mi je dala neki vetar u ledja.Zaista nemam prave reci da opisem ekstazu u kojoj sam se nasla.Adrenalin mi je radio 100 na sat.Prekrstim se i zakoracim na brod ...

Procedura je sledeca.Na ulazu su nas sacekali ljudi iz obezbedjenja.Mahom su to Malezijci i Filipinci.Pozdravljaju me na losem engleskom ali ja ih maltene i ne cujem od sopstvenih misli.
Pretresaju me i daju mi karticu sa brojem 007.Razmisljam kako su mi dali bas moj srecan broj
Svi su ekstremno ljubazni i stvarno cine da se osetim posebnom iako sam samo jos jedna u moru drugih kandidata.
Uvode me u sobu za sastanke a tamo za stolom sedi gomila momaka i nas cetiri devojke-zene. Bas je malo zena mislim se u sebi i sedam pored jedne od njih.
Na stolu stoje cedjeni sokovi krofne i mafini.Kazu nam da se slobodno posluzimo i da se osecamo kao kod kuce.
Njihov pristup je mnogo pomogao u mom opustanju.Tada sam po prvi put za tri dana osetila glad i sa zadovoljstvom smazala krofnu

Posle 10-ak minuta ulaze covek i zena i taj covek odvodi momke sa sobom a ta zenica odvodi nas cetiri.
Sada sedimo u nekoj kancelariji i imam priliku da poblize pogledam devojke koje su sa mnom. Dve izgledaju kao da su sišle sa piste.Zaista prelepe
Treca devojka vec ima dva iskustva sa broda.Opet proradi onaj pesimista u meni i pocnem da razmisljam kako nema sanse da bas mene izaberu izmedju nas 4.
I opet ja k****n pocnem da razmisljam kako sam se zaduzila da dodjem, kako me nece primiti i kako cu se jos depresivnija vratili za Beograd sa novim dugovima na grbaci.
Setim se kako mi je covek iz agencije rekao da se smejem svo vreme i da budem pozitivna.Najvise im se svidjaju pozitivne devojke koje ce uciniti da se putnici osecaju prijatno i zadovoljno.
U trenutku sklonim sve svoje ruzne misli na stranu i nabacim siroki osmeh ... Sad je sledio najbitniji deo tog dana a to je intervju ...

Osecam se lose vec par dana.
Pokusavam da nadjem izlaz iz situacije u kojoj smo se nasli ali izlaz ne vidim. Barem ne ovde u zemlji Srbiji na koju sam osudjena.
Nakon 4 godine ljubavi suprug i ja odlucili smo da krunisemo nasu vezu brakom, sto se i dogodilo u maju 2010
Krajem marta 2011 dobijamo sina i mislimo kako nasoj sreci nema kraja. Problemi pocinju vec tokom trudnoce (finansijski).
Saznajem da gazda kod koga sam radila ne uplacuje doprinose tako da tokom citave trudnoce ne primam ni dinara. Nemocna da bilo sta promenim mirim se sa cinjenicom da necu imati primanja i da cemo ziveti od suprugove plate koja je u to vreme bila 40.000.I to je funkcionisalo dok smo bili sami ali kada je stigao malisa to je bilo ne malo nego nemoguce malo za normalan zivot.
Od stresa gubim mleko vec u malisinom drugom mesecu zivota i bivam osudjena na dohranu. Mogla bi sada da pisem redove o tome kako se desavalo da mu uvece dam poslednju dozu dohrane a za ujutru nemam novca da kupim .... No kako se to desava i vecini ljudi ovde necu mnogo daviti sa tim temama.

Poenta je ta da dodjem do trenutka kada sam se odlucila da apliciram za rad na kruzeru.Moram da pisem sve po redu da bi me sto bolje razumeli.
Kako detetu ne bi nedostajale osnovne potrepstine za zivot prestali smo da placamo redovno racune.
Racuni su se gomilali a nama je sve teze bilo da se iskobeljamo iz problema. Dosli smo do toga da samo za infostan dugujemo preko 200.000!
Ja sam se posle porodjaja uverila koliko je tesko majkama da dobiju posao.Niko me nije hteo.Kao da sam sugava.
Cim cuju da imas dete gledaju te kao da si nesposobna za rad.Kako ranije nikada nisam imala problema sa zaposlenjem ovo mi je doslo kao da me je neko udario maljem u glavu.
Pocela je da me obuzima depresija i osecala sam se nesposobna da pomognem sto se tice budzeta.Kako je malisa rastao tako su rasle i potrepstine za njega.
I ne pricam o bilo kakvom luksuzu vec o garderobici,obuci ... Iz meseca u mesec samo smo se zaduzivali a izlaz nismo videli.
Sada moj junak ima 3.5 godine i bogu hvala zdrav je i prav je To je najbitnije zar ne?

Dolazi moja komsinica na kafu ciji je klinja dva dana mladji od mog i govori mi kako ide na kruzer! Ja je pitam pa kako mozes?Kako ces bez deteta? I ode ona
Kada se vratila sredila je sebi i detetu potkrovlje porodicne kuce a malisa je zaboravio da je nije bilo vec posle nedelju dana.I tako pocnem da razmisljam o soluciji da pokusam i ja.
Mnogo sam se dvoumila i razmisljala sta je najbolje.Jedno vece sam sela sa muzem da popijemo kafu i da porazgovaramo.
Rekla sam mu o cemu razmisljam i pitala ga za misljenje i savet.On mi je rekao citiram:
-"Daleko od toga da bi voleo da odes, ali jos manje mogu da ti zabranim" "Da se meni nudi takva prilika ja bi uradio ono sto je najbolje za moju porodicu"
Rasplakala sam se kao malo dete. Mnogo mi je bilo tesko i osecala sam bes u sebi sto ovde covek ne moze da zivi normalno a pritom te Drzava fakticki reketira!
On mi je pomogao da presecem u sebi i tako je sve pocelo ...

Nadam se da sam pokrenula temu na pravom mestu. Posto sam zavrsila sve papire stigao mi je mail da idem na ukrcaj 13.7.
Sedam dana nakon toga mi je receno da se ceka potvrda hoce li biti 13 ili 20.7 a juce mi je stigao mail da je otkazan i taj datum i da se ne zna kada cu ... Princes Serenity je u pitanju.
Da li je jos neko trebao ici na symphony ili serenity a da su mu odlozili?