Došlo mi je do promene leta, pa sada idem ovim. Društvo, ide neko od vas ovim letom?

Nisam aktivni korisnik foruma, i ovo je moj prvi post a već tema, tako da ću prvo da se izvinim Šefu ako nisam trebao da otvorim novu temu. Ali dva dana brljam i nisam našao neku na koju bih se nakačio (eventualno su sve iz 10/11 godine, a primetio sam da nije poželjno reanimirati takve stvari).


Dakle, ja ću se prvo predstaviti pa ću preći na iskustvo sa safe cruise-om. Šef i vi sa foruma (pogotovo tsunami) ste mi mnogo pomogli, pa bih da doprinesem i ja. Nadam se da ću i ja slati svoje dogodovštine sa brodova  .

Već godinama se kanim za takav korak, i zaista mislim godinama, jer sam prešao 35+ godina, ali (kao i većina njih koji se nikada ne okušaju) sam samo pričao okolini da ću jednom otići na brod.
Fotografijom se bavim preko 5 godina prvenstveno kao stoker.
Počeo sam od ilustracija pa kupio nikon D3100 kada se pojavio. Pa knjigu od Scott Kelby-ja. I počeo da učim o fotkanju, jer sam o tome znao koliko da upalim aparat na auto mode. Iskren da budem bio sam ogorčen sa D3100 tvrdeći da i i***t aparat pravi bolje fotke. Na shutterstocku su mi odbijali sve fotke koje sam slao. Dok nisam naučio da ne slikam na auto, ni na shutter priority a pogotovo ne na aperture priority.
A onda sam sa onog reflekota za auto radionice (koji me je naučio kako da podešavam white balance u photoshopu) prešao na pravu rasvetu, kupio blic,kupio d3300 (odustao od d7100 zbog 12-24mm), i vremenom napravio lepu kolekciju objektiva.

A onda su polako počele da stižu preporuke da slikam svadbe, krštenja, dečije rođendane...pa žurke za firme...sajmove. Pa na kraju i proizvode (čak sam došao i do toga radim dizajn oglasa koji izlaze u novinama i banere za sajteve).

Jednom pre neku godinu, na nekoj žurci, sretoh momka koji radi za "image". Krenemo mi da pričamo, mene uvek privlačila ta priča o brodu (još od kad mi je ortak neke 98 godine otišao da bude kuvar) međutim došli mi do tehnikalija. Vidim ja, brate, ja mogu da mu držim kurs. Pošto sam iskren po prirodi, ja mu to i kažem. Kaže on u fazonu "ma, najmanje je bitno znanje o fotografiji. Ja ni ne znam da koristim svetlomer i ne koristim ga. Poenta je da ja odlično prodajem fotke". To me je malo, zbunilo. Kažem ja mojoj ženi, "majko moja, ako su njega primili, pa onda ja prolazim garant".

I tako pre nekog meseca, vozim se ja sa bratom (koji takođe godinama priča da će da ide na brod da bude personalni trener, i nikad ništa konkretnije od toga) i on spomene da treba da se upozna sa nekom devojkom koja radi na brodu i neki menadzer jer tamo. Ja mu odmah kažem da je pita da li im trebaju fotografi. Međutim, sutradan, ja razmišljam "ma, šta da čekam, ionako ništa neće biti od toga, samo možeš da ubediš sebe da si kao nešto preduzeo, ali eto, nemaš sreće".
Krenem da gugalm i naravno čim sam pritisnuo "enter" prva ponuda je bila ovaj sajt.

Krenem ja da listam. I posle nekog vremena ukapiram da uglavnom jedni drugima preporučujete "princess" kao najbolju za osoblje, a pogotovo fotografe.
Caka je što je teže upasti nego u "image". Ok, pronađem ja da sa njima radi "safe cruise" i opaaa, za malo jačih mesec dana intervju.Super.

Odmah ja pošaljem njima mejl i na mejl prikačim link do mog portfolia na shutterstocku.
Posle nekih 10ak min, stigne mi mejl od Đorđa da dođem sutra na razgovor.
Dođem ja lepo, porazgovaramo na engleskom, ja mu objasnim šta sam do sada radio (uglavnom kao šef odeljenja po tržnim centrima, godinama kao organizator prodaje-bio šef za preko 50 radnika) i onda smo prešli na fotografiju.
Pitao me je kako bih postavio svetlo, kako bih slikao dete, koju opremu imam, koliko svadbi sam slikao.

Kaže mi Đorđe da bi bilo dobro da izvolontiram u nekoj foto radnji, da vidim kako se fotke štampaju.

Ok. Vrtim ja ceo dan neke radnje. Ili me odmah odbiju il uzmu broj da daju gazdi, koji mi se nikada ni ne javi.
Reko ja "bato, od telefona nema ništa, ajde malo u šetnju". I prvo pa muško. Uđem u jednu od poznatijih u centru Beograda. I iskreno kažem gazdi. "druže, prijavio sam se za brod, za cv bi mi značilo da upišem da znam kako radi labaratorija, treba mi i pismo preporuke da sam radio ko svadbaroš kod vas i treba mi potvrda da sam završio kurs kod vas. Samo ću da gledam. A ako nešto znači, bavim se fotografijom i imam napredno znanje u photoshopu".
I on odmah kaže "ok, smislićemo nešto". Ja ne verujem, da neko tek tako hoće da ti pomogne, prvi put me video u životu.
I tako nedelju dana ja dolazio na 2-3 sata kod njegovog radnika. Pomagao da se menjaju hemikalije, on mi sve otvarao pokazivao kao da sam mu brat rođeni.
Na kraju sam i ja sređivao fotke za štampu, u tom programu od foto laba. Na kraju sve oni meni lepo napisaše i overiše. Ja i dalje u čudu da neko tek tako bez ikakve koristi hoće da pomogne totalnom strancu.

Kad sam pribavio sve papire, odnesem ih u safe cruise. Kod preljubaznih devojaka.
Dao 50 evra za prevod i sređivanje dokumenata.
I kazaše mi da će trening i intervju biti početkom oktobra.

TRENING I INTERVJU:

Pre tačno 8 dana, u hotelu na Bežaniji, počeo trening. Bilo nas je oko 50-60 za sve departmente, a nas fotografa 4.
Trening je trajao par sati. Najviše pažnje što se tiče staff pozicija su posvetili sigurnosnim procedurama i
njihovim c.r.u.i.s.e. vrednostima.
Sutradan smo imali marlins test u internet kafiću na nbgd (25 evra). Prošao sam ga sa 95%.
Izuzetno je lak.
Generalno u celoj priči, mene je plašio moj engleski. Imam dobar fond reči, razumem skoro sve iz filmova i emisija na tv-u, nego ja i inače brzo pričam, a onda još kad treba da prebacujem misao iz jednog jezika na drugi, pa u sekundi ne mogu da se setim reči koju bi i u pola noći znao, zabaguje mi mozak i onda zabagujem i ja, i počnem da blejim ko ovca, jedno 5 sekundi dok mi se sistem ne reboot-uje . Mada nekad tako zabaguje, da se setim kako Mister No pali svog pajpera jednim dobrim šutom kaubojske čizme.

Onda smo produžili u hotel na Bežaniji, još malo predavanja. I onda smo imali test.
Test je bukvalno bio to što su nam i predavali, tako da ko god je slušao (a ljudi iz safe cruisa su se potrudili i da sve lepo objasne i da što više nas ustane i odgovori na ista pitanja tj. da se odgovor ponovi što više puta) znao je odgovore.
Kada smo završili taj uopšteni deo, dali su nam questionnaire za departmente za koje konkurišemo.
Za nas fotografe, pitanja su bila koju opremu koristimo i kakva su nam iskutva sa svadbama, šta je white balance, da opišemo postavku rasvete, da li bi oblačili kostim i šta je depth of field.
Sa obzirom da mene zaista interesuje fotografija i da barem jednom nedeljno čitam neki članak na engleskom, meni je bilo lako da opširno odgovorim na pitanja i trudio sam se da što više i pišem.

Sutradan je u hotelu na nbgd, bio razgovor sa Italijanima.
Kao i svi prisutni i ja sam imao tremu, koja je na kraju prerasla i u suve usne i usta koja su mi se skupila ko da sam pojeo pokvarenu Japansku jabuku.
Rekli su mi da sam sledeći i bukvalno sam sat vremena stajao ispred vrata, dok su kandidati za ostale departmente ulazili i izlazili. Samo jedan Italijan je intervjuisao nas fotografe.
Dok sam čekao, ohrabrivao sam ostale kandidate, podsećao ih da se smeju, da se i ako im zabaguje mozak smeju, da gledaju u oči, da budu pozitivni i sigurni u sebe.
Na kraju došao red i na mene. Osmeh nisam skidao od kada sam zakoračio u hotel.

Kako sam zakoračio u salu i išao ka Italijanu, rekoh sebi, "sad je vreme da radiš onako, kako si druge savetovao".
Širok osmeh i sveže popravljen zub (reko da ja počnem da već sad popravljam zube, da neki ne krene na brodu da zeza), ja njemu vojvodo on meni serdare
Mlad Italijan, deluje raspoloženo (doduše par njih koji su pre mene bili kod njega, su bili prezadovoljni nakon razgovora sa njim, iako su pre ulaska bili u stanju Bambija koji doziva majku).
Nije me pitao ništa od stvari koje smo učili na predavanjima.
Samo me pitao da se predstavim i interesovalo ga šta mi kaže žena,što oću da idem na brod. Odmah je krenuo sa pitanjima o iskustvu u fotografiji, koju opremu imam.
Kako sam se raspričao, posle par minuta je tražio da mu dam usb sa svojim fotkama. Ja mu dam, on krene da lista svadbe. Samo gleda, ništa ne progovara.
Reko ja sebi "crni sine volim ja onu pesmu "the sound of silence" ali mani ti to, prekidaj tišinu". I kako on gleda, a ja sam krenem da mu objašnjavam koji objektiv je korišćen, koja podešavanja.
Pogledao on nekih 10-15ak slika i video da ima više foldera.
A ja napravio foldere sa najboljim slikama koje imam al iz različitih klasa events,studio,outdoor,illustrations
Kliknuo na studio, a meni tu stokerske fotke neke devojke, kolači, hrana, raznorazne stvari...u suštini najviše sam poneo te fotke da vidi i nivo mog znanja photoshopa. Par puta sam mu u toku razgovora i napomenuo da imam napredno znanje photoshopa,illustratora,indesigne-a,adobe flasha.
Zainteresovao se, pa otvorio i illustrations, tu sam popakovao vektore za koje sam procenio da bi mu bili interesantni tj. raznorazni "SALE" baneri, raznorazni vektori za rođendane i praznike (pogotovo Božić), abstraktne pozadine. To mu je bilo interesantno.
I na kraju otvorio outdoor folder. Iskreno, i mene je moja žena pitala, što to nosim, interesuje ga kako slikam svadbe, a ne jahte po lukama, mačke po ulicama i proplanke po planinama. Ali njemu se to najviše svidelo. Svaku od 30 fotki je pogledao na barem 2sec. Generalno meni su street life and landscape najomiljenije teme fotografije.
Poneo sam te fotke jer opet pokazuju moj nivo znanja, kad slikaš recimo životinje na ulici, nemaš ti mnogo vremena da se nameštaš. Brzo podešavaš aparat i potežeš brže od senke Taličnog Toma. To sam mu i rekao. On se čak na par fotki i vraćao i tražio da mu objasnim gde sam slikao,kako sam slikao.
Ja mu pričam da na letovanjima ustanem u cik zore, i rentiranim kolima obilazim zalive, dok nema ljudi a Sunce tek izlazi. A i da volim da sa drugarom koji isto fotka, vozim bajseve i fotkamo.
E, tu se on još više ozari, i on vozi bicikl. Pa smo malo o tome pričali. I posle nekih 30 min (od kojih je barem 15min gledao fotke labudova,mačaka,pasa,zaliva,talasa,planina i proplanaka) kaže on meni "you were good". Iskreno sam se nasmejao i rukovao sa njim. Jer je zaista bio prijatan razgovor. Ni jedne sekunde nije prekidao moj odgovor nekim pitanjem, pokušavao da me zbuni, menjao teme.
Zaista, ko da sam sa nekim novim prijateljem seo na kafu i objašnjavao mu o fotografiji. Moj utisak još u toku razgovora je bio "prolazim".
Posle razgovora sam sačekao devojku iz safe cruisa da je pitam kako sam se njoj činio, kaže "bio si odličan".

Isti dan su nam svima poslali mejl, gde nas obaveštavaju da ćemo pričekati koju nedelju za odgovor da li smo prošli ili ne.
Međutim sutradan, u petak, meni stigne mejl, da sam prošao razgovor sa Italijanom i da se njegova preporuka i moj test, šalju u Ameriku u direkciju. I da ću odgovor čekati nekoliko nedelja, kao i da može da se desi da mi zakažu intervju preko skype-a. Valjda ako njih u Americi nešto bude kopkalo, pa malo da me isproveravaju.
Juče, u utorak, me zove Đorđe iz safe cruise-a, da mi kaže da sam na sajtu gde su mi rekli da deponujem moje fotografije, ostavio "private" podešavanja i da ne može da ih vidi.
Ja iste sekunde odem da ispravim to, a sajt nešto usporeno radi, posle 2min zove me on ponovo, da vidi dokle sam stigao. Kažem ja sebi "Pero sine, očigledno si stigao na red kod Amera". I tako je izgleda i bilo.

Danas (7 dana posle intervjua sa Italijanom) mi je stigao mejl od safe cruisa da sam dobio poziciju PHOTOGRAPHER   i da čekaju garantno pismo od princess-a, da bih krenuo sa procedurom vađenja vize i lekarskim pregledom.

Nadam se da će ovaj post, barem malo značiti vama koji se razmišljate da se prijavite,kad budem završio pregled i vizu, ovde ću napisati šta je i kako je bilo.

Moja apsolutna preporuka je za SAFE CRUISE. Verujte mi, preporučio bih ih i da nisam prošao. U životu sam imao kontakt sa raznoraznim agencijama iz raznoraznih sfera.
Zaposleni iz safe cruisa su veoma profesionalni i ljubazni. Brzo odgovaraju na mejlove. Proveravaju vaš cv i dokumentaciju, ako ima propusta il treba dopuna, isprate to do kraja, nije samo da vas obaveste i puj pike. Jednostavno od prvog mejla, preko predavanja, intervjua i sad mejlova da sam prošao imate utisak da vas neko ko zna svoj posao, sigurno vodi kroz proceduru. Izuzetno su ažurni i ljubazni.
Ja ne tražim ni više a pogotovo ne manje. Tako da zaista moram da ih pohvalim.

Takođe bih se još jednom zahvalio šefu za ovaj forum i još jednom da se izvinim ako nisam trebao da otvaram novu temu, ali nisam našao ni jednu gd ebih se prikačio.