Sa pokretanjem Cruise industrije posle pauze zbog pandemije gotovo sve kompanije su u potrazi za posadom. Evo ja sam dobio intervju za 4 kompanije u nekoliko dana, telefon se usijao i Inbox samo pinguje, ako ste hteli da menjate poziciju ili da probate ponovo da se prijavite sad je momenat. Moraću dobro da razmislim za koju da se odlučim
Srećno !!!

"Čiča" se vratio.
Malo me j**e godina proizvodnje(`77)  al sam mlad u duši 
Red je da i ja vratim malo od onoga što sam uzeo ovde na forumu. Odakle početi kad ima toliko toga reći a pisati baš i nije lako. Otišao sam na brod, naravno kao i mnogi koji idu prvi put, a da nemam pojma ni gde idem ni šta treba da radim. Čak ni u agenciji nisu znali mnogo o poziciji koju sam dobio jer i oni se prvi put susreću sa poslovima u produkciji. E sad, kako sam se ja prijavio za poziciju "Production assistent", a dobio poziciju više "Stage crew", a da ni jedno ni drugo nisam radio nikad u životu. Da se razumemo, imao sam ja iskustva u pozorištu, amaterskom, malo gluma, malo svetla i zvuk, al sve je to bilo pre 20 godina i na opremi koja je i tad bila zastarela, a da ne pričam za današnje pojmove. Veliku ulogu odigrao je jedan član ovog foruma (koga još nisam lično upoznao, a stalno sam snjim u kontaktu i ko da se znamo 100 godina, Kakun). Naime  samo što sam se ja prijavio za taj posao kod "Safe cruise"-a, on objavljuje članak ovde na forumu o poziciji Stage Crew, i jedna stvar koju je rekao, kako se nebi trebali zadovoljiti sa pozicijom Asistenta, vać ako ikako možemo da tražimo odmah poziciju Stage crew.
To sam bukvalno I uradio na finalnom intervjuu u BG-u, u razgovoru sa regruterom iz Napolija, ja sam non stop pričao o poziciji Stage crew, dok I sam regruter nije završio interjvu sa rečima da će me odmah predložiti za tu poziciju “head office”-u, pa šta oni kažu, nedugo zatim stigla je I potvrda da je njegov predlog usvojen .

E sad 3 stvari koje (po meni) odlučuju uspeh na intervjuu, a čemu prethodi naravno odlično napisan CV:

1. Informacije (3 nedelje sam istraživao, čitao, postavljao pitanja online, naravno najviše na ovom forumu, ali I na internetu uopšte. Prikupljao sam što više informacija o poslu za koji sam se prijavio, o kompaniji, o iskustvima drugih, dobrim I lošim, o svemu što sam smatrao da će mi pomoći)
2. Priprema I vežba (Nakon što sam prikupio sve informacije, obradio sam sav material I odabrao šta ću koristiti za vreme intervjua, I onda sam to naučio  NAPAMET. Postavljao sam pitanja samom sebi, davao odgovore, sve to snimao, preslušavao, pa ispravljao, dodavao ili oduzimao , dok nisam smatrao da je dobro, naravno sve vreme na engleskom, što je po meni ključno, kad slušaš snimak sebe kako daješ odgovore na engleskom tek onda vidiš kako to zvuči regruteru)
3. Samopouzdanje I samouverenost (Ne čakaš da ti pitaju, pričaš non stop sve što znaš, tj sve što si spremio u prethodnim danima, bez zastajkivanja I bez razmišljanja, čim sam seo u stolicu predstavio sam se I počeo sam svoju priču, čovek samo klima glavom I povremeno izgovori “Si, si, si” jedino pitanje koje mi je postavljeno je “Zašto želim da radim na brodu?” na šta sam ja odgovorio “ Zbog para”, I to je to.)

Rad na brodu

Prvih mesec dana, umoran, neispavan, ne znam kud udaram, a onda milina .
Prvih mesec dana sam “pekao” zanat. Učio, kužio, zapisivao,. Sve je novo, sve je prvi put. Nisam znao da se organizujem, da ugrabim pauze da odspavam, da se osvežim. Bazao po brodu, razgledao, dangubio. A onda ulazim u ritam. Naučio sam predstave, dužnosti I obaveze. Mnogo brže stižem do odredišta, brže završavam zadatke, stvaram višak slobodnog vremena, više se odmaram, mnogo bolje planiram I organizujem. Izlazim. Resetujem se psihički. Počinje “zlatno doba” ugovora.
Pozicija “Stage crew”, najveći dao svojih obaveza obavljam u teatru. Radi se fizički, ali I tehnički. Veliki deo se ponavlja, ali zahvaljujući gostujućim izvođačima imamo malo I izlaska iz šablona. Pored teatra radi se na još nekoliko pozicija na brodu, uglavnom manjeg obima I kraćeg trajanja. Radno vreme je klizno I svaki dan je drugačije, što zavisi od rasporeda obaveza koji dobijamo na kraju dana za sutra. Nisam gubio vreme, čim sam stekao samopouzdanje u svakodnevne obaveza krenuo sam na obuku za poziciju više, Lighting manager ( a opet zahvaljujući Kakunu, koji me ohrabrivao I bodrio od samog početka). Odlično se uklapam u tim u produkciji, stičem mnogo novih poznanika, razvijam dobru saradnju sa nadređenima I dobijam od njih pohvale I ohrabrenje za dalje napredovanje. Bilo je dana kada se radilo po ceo dan, menjali smo neku opremu u teatru, nije se izlazilo, bilo je dana kad ti je više dokurčilo sve, ali i to prođe, padne u zaborav posle prvog izlaska i dana provedenog na plaži na Bahamima, resetuješ se pa sve iz početka. Kad je bilo najteže, ja se samo setim koliko sam i za koji novac radio kući, i odmah nastavim sa osmehom 

Izlasci I aktivnosti van posla

Prva tri meseca krstarimo oko Britanskih ostrva, posećujem : Belfast, Grinok, Liverpul, Orkni ostrva, Invergordon, Edinburg, Le Havre, Sauthempton, Gernzi.  Železnicom I autobusom putujem do Glazgova, Stounhendža, Loh Nesa. Prelazimo Atlantik, a prethodno  svraćamo u Lisabon, pa radimo naizmenično Panama kanal I Karipska ostrva I to : Fort Loderdejl, Kartagena (Kolumbija), Panama kanal (Panama), Limon (Kosta Rika), Kajmanska ostrva, Bahami, Antigva, Martinik, St. Kits, Barbados, Aruba, Boner, Trinidad I Tobago, Kurasao, St. Tomas, Grand Turk.
Dosta dobrih ljudi upoznajem na brodu sa kojima svakodnevno provodim vreme nakon posla u baru. Pravimo žurke, turnire u bilijaru, soniju ili eksboksu itd. Kao klinac sam svirao malo gitaru, sada na brodu počinjem da vežbam ponovo, nastupam nekoliko puta u baru za vreme akustičnih večeri I jednom u sastavu pank rock benda koji formiram sa par prijatelja.
Pošto kao osoblje imam povlastice, povremeno jedem u bifeu sa putnicima, mada ponekad hrana u staff I crew mess-u bude bolja. Sve u svemu, pored porodice, najviše mi je nedostajala naša domaća hrana, sad je cenim I volim još više .
Imao sam sreće I sa cimerima, sem jednog Ukrajinca, koji je bio samo jedan kruz kod mene, a kasnije je I dobio otkaz.

Za kraj

Nakon 7 meseci, vratio sam se kući. Pun utisaka I mogu slobodno reći zadovoljan. Čekam ukrcaj krajem aprila. Toliko toga se izdešavalo da je nemoguće svega se setiti a naročito sve napisati, ovo je samo jedan kratak I površinski osvrt na moj prvi ugovor, ukoliko neko ima neko pitanje rado ću odgovoriti.

U principu u naslovu sve pise, da li je dozvolljeno telefonom, kamerom, fotoaparatom snimati unutrasnjost broda, radno mesto i slicno. Mislim pre svega na Princess Cruise kompaniju. Gledao sam neke snimke na Youtube-u ali mi sve to deluje nesto krisom u fazonu samo da me niko ne vidi