Pozdrav drugari,
Kako i naslov teme kaže, operisana sam pre tačno nedelju dana; iznenada su mi pukle ciste i napravile haos na jajnicima, puštena sam kući pre 3 dana, konce mi skidaju za par dana, a ja treba da putujem za tačno nedelju dana na Carnival Elation. Doktore sam obavestila o tome, oni su u fazonu da to radim na sopstvenu odgovornost, ali da bi svakako bar neki naredni period trebalo da izbegavam naprezanje, teret itd. Odlaganje odlaska ne dovodim u razmatranje jer sam jedva sa dečkom uspela da dobijemo isti brod i datum, a da ne odem, bar vi ovde znate kroz koje smo muke i čekanje prošli da bismo dobili taj loe, novac za lekarske, vakcine, karte, vizu, da i ne pominjemo.
Ono što me teši je što prve 4 nedelje treba da budemo na tom bar koledžu, pa ima li nekog da mi potvrdi nadu da to nije toliko naporno kao što sam posao barwaitress kasnije jeste? Jer te 4 nedelje bi mi koliko-toliko pomogle da se oporavim.
I čisto da pitam, za ne daj bože, budem li imala nekih problema sa cistama tamo u tom pogledu da krvarim i ne mogu da stojim na nogama, plaćaju li mi oni kartu kući ili je parola "snađi se"?
Čitala sam da dosta zavisi od kompanije i od tipa zdravstvenog problema, ali eto konkretno ginekološki problem i Carnival kompanija.

Zdravo dobri ljudi; naime, juče je mom dečku i meni zaključen medical u klinici Ristić, ali bez  primljene vakcine protiv hepatitisa A. Trenutno ih nema u Batutu, a doktorka nam reče da ih nema ni u Hrvatskoj, ni u Bosni... Javili smo agenciji na mail o čemu se radi i poslali im skenirane rezultate medicala, ali evo oni nam od juče ujutru ne odgovaraju ništa. Da li postoji mogućnost da odemo na brod bez te vakcine pa da je primimo na brodu, ako oni to praktikuju uopšte ili ćemo morati da čekamo dok se ne pojave kod nas opet (iako niko ne zna da nam kaže kad bi to moglo biti)? Da li je bio neko u sličnoj situaciji?

Dobro veče dobri ljudi!
Na prvom mestu i pre svega, neizmerno hvala svima vama koji ste svoja iskustva podelili na ovom forumu, vama koji ste postavljali pitanja, vama koji ste odgovarali. Apsolutno svaku informaciju koja mi je bila potrebna, pronašla sam ovde; sve što sam želela da pitam, već je upitano, sve što mi nije bilo jasno, već je objašnjeno. Još jednom - hvala.
Moj čovek i ja smo dugo razmišljali o apliciranju za rad na brodu. Pre nekih mesec i po dana prestali smo da razmišljamo i... počeli da delamo.
Pošto oboje dugo radimo i kao konobari i kao barmeni, želeli smo neku od te dve pozicije i, pošto smo odlučili da idemo ili zajedno ili nikako - prvi korak je bio pronaći agenciju koja bi mogla da nam potvrdi da možemo poći i proći kao par. Probali smo prvo sa Safe Cruise-om, na mail su nam u kratkom roku odgovorili da, nažalost, ne sarađuju sa "couple friendly" kompanijama. Aha- znači pre svega treba naći couple friendly kompaniju. Svi kažu da to ne postoji; videćemo; vratiću se na to.
Zatim smo kontaktirali gospodina Sinišu iz agencije EP. Tada naše ludilo i kreće.
Na vezi smo non stop sa Daliborkom iz Beograda koja nam, između ostalog, proverava engleski - svega nekoliko pitanja - možete li da se predstavite, koliko dugo radite u baru, koji vam je omiljeni koktel, kako se pravi. To je bilo to. Iste sekunde kako smo završili taj razgovor, poslala je cirkularni mail nama i svima iz agencije da daje zeleno svetlo za nas dvoje. Pitala nas je da li smo zainteresovani sa Tompson kompaniju, ali smo mi odmah odbili, jer ništa nismo ni znali ni čuli o njima, čak su i na forumu informacije oskudne i uglavnom su neka negativna iskustva. Elem, to se sve dešava nekog ponedeljka, početkom septembra... U utorak ujutro, dobijamo mail -> Poštovani, možete li doći na glavni intervju za Carnival kompaniju sutra u Zagrebu ili prekosutra u Banja Luci? Bez razmišljanja odgovaram -> Nažalost, nismo u mogućnosti ni sutra ni prekosutra. Razmišljam, radimo oboje, treba zameniti smene, tražiti slobodan dan, treba nam novca, treba neka priprema? I onog trenutka kada sam pritisnula "Send" shvatila sam da zapravo sve možemo da iskobminujemo, uz dosta truda doduše. Mozak je počeo ludački da radi - dobro, imamo faktički jedan dan da se spremimo, tražimo poslodavcima odsustvo, organizujemo prevoz, dođemo do odela koja su nam 60km daleko od Beograda. Okej da vidim pozitivne stvari, engleski nam je odličan, imamo godine iskustva u ugostiteljstvu, znamo pitanja koja se obično postavljaju, lepi smo, mladi i pozitivni - ihaj, puna kapa. Novi mail -> Poštovani, odlučili smo da ipak dođemo prekosutra u Banja Luku. -> Čestitamo na odluci.
 Sreda - akcija od jutra. Na vezi smo sa Dajanom iz BL, popunjavamo neke aplikacije, radimo testove, kaže, potrebne su im naše fotografije, bela pozadina, široki osmeh. Trčimo po stanu, oblačimo košulje, zatežem punđu, on se brije, kezimo se, slikamo se, šaljemo, žurimo na posao; taj dan radimo od 15h-23h, moj brat nas čeka u kolima sa sve odelima, kinte taman koliko je potrebno za gorivo i da podelimo jednu kafu. Vozimo na smenu, ne spavamo. U 8h treba da smo u holu hotela "Bosna". U 6:15 shvatamo da smo promašili skretanje za BL i da smo se izgubili i da nemamo pojma koliko još imamo do BL. Vraćaj se nazad, radi šta znaš.
Ispred hotela smo u 7:50. Presvlačimo se u garaži za automobile. Šminkam se uz baterijsku lampu na telefonu. U 8h smo u hotelu.