Prvo ako uopste iko se seca ovih prica da ''mu'' se izvinem na ovaj post od samo 4 godine  nesto sam bio zauzet  . Ali s' obzirom da su slike jos uvek zive sa tog prvog puta ( a svaki prvi put pamtimo do kraja zivota),resih ipak da nastavim u nadi da ce ovs mladjarija bar malo dokuciti gde ide i sta ih ceka. Elem necu previse duziti vec da se bacim odmah na memoare coveka velikih ocekivanja...



''Napulj. Grad smesten negde izmedju vekova,kontinenata i kultura. Uzak,oronuo,prljav i jako,jako smrdljiv. Prosto ga ne mozete ne voleti. Svojom intimom vas prosto ocara onog trena kad ostavite port iza svojih ledja i dodirnete njegove prasnjave ulice. Ko zna mozda je tako zato sto sam tu imao ubedljivo najvise slobodnog vremena pa osecao bar iole to parce slobode koje vam itekako fale dok ste na ugovoru a opet on se ne razlikuje mnogo od broda. Pa ako ste postali dzanki navucen na brod,isti taj Napoli ce vas podsecati jako na brod. Mali,zagusljiv sa bezbroj naroda i narodnosti i svi nekud zure. Koincidencija zar ne? Elem resivsi svoje problema sa burncetom iz Meksika i Filipinskim seksomanom,konacno sam dao sebi oduska i opustio se onako iskreno posle citavih mesec dana provedinih na brodu. Konacno sam mogao da razmisljam i o drugim stvarima osim da li cu cuti sat,da li je check in u h ili u 6h danas,port ili sea day 
I naravno kao i svaki moreplovac koji (samo misli) je pun para,prva ideja je SOPING. Ljudi moji,pa kao zombi,kao da me neko omadjio,tako sam sam sebi izgledao iz ove perspektive. Nema izloga kojem nisam prisao,butika u koji nisam usao,a o kolicini kesa koje sam vratio i da ne govorim. Momenat samozadovoljstva je trajao taman toliko dok nisam u kabini sreo cimera Peruanca koji je lepo zamolio da mu vratim onih 20$ sto mi dade onomad da kupim cigare i internet u crew baru. Ruka mi se tresla vadeci poslednjih 20 cifara zelene novcanice iz budjelara,a u sebi sam razmisljao da bog da i otpala ako jos jednom posegnem za istim u toj meri u bilo kojoj luci. ALi i to osecanje krivice kao i bilo koje drugo (skoro) osecanja ljudi koje rade na brodu traje taman koliko i pauza za uicak ili cigaru,ostatak vremena nemas da razmisljas. Niti si placen da razmisljas a bogami nije ni preporucljivo,moze samo da ti donese nevolje.
Posle bezdusnog bazanja i jurenja za raznoraznim brendovima sretoh par kolega kako ubrzano trce ka portu,mlatarajuci rukama ka meni kao da me juri banda lokalnih zalizanih Napolitanki sa ugla. Kad su mi prisli onako zadihani pokazavsi mi na sat umalo se i ja za njima nisam okrenuo i poceo da bezim ka limenoj pticurini,ali saznanje da sam nocna smena i da mogu da zapravo ostanem jos napolju je definitvno bilo kao esktaza,evo vrteci sad po glavi prosto ne znam sa cim bih uporedio tadasnji osecaj zadovoljstva i slobode.  Tj mogu ali presao bih granicu pristojnosti,samo to je no good capo. Elem isprativsi mesoviti brak nazad na brod stao sam jos koji sekund da ih gledam kako jure nazad,sa nekim seretskim i zlokobnim osmehom,nije fino znam ali brod i tako neke osecaje izaziva u coveku.
Konacno stigavsi u centar grada pogledao sam na sat i sgvatio da imam jos par sati za sta god hocu,i onda sam poceo da planiram. Internet mi nije bio pcija jer su moji bili na odmorima tako da mi je pao kamen sa srca i resih da istrazujem. I bam,prva picerija ikad,u svetu. Da,da ako kojim slucajem i niste znali,pica kao jelo je prozivod Italijnaskog ubogog seljaka pre par vekova koji je nekako morao da se prehrani radeci na poljima a nije mogao kao danasnji sljakeri jednostavno da svrati u pekaru ili kod nisliije na gurmansku. Saznanje da mi je brod omogucio da zapravo probam picu tamo gde je i smisljena,i da cujem njenu pricu je nesto sto ti ostaje za ceo zivot i na cemu si zahvlan samom sebi sto si ipak odlucio da uzadjes i svog komfora i napravis tako hrabar potez odlaskom u nepozantu i surovo okruzenje. Na kraju nije samo pica,vec mnogo mnogo toga. Avaj ne lezi vraze,mom samozadovoljstvu je dosao kraj onog trena kad mi je ista servirana. NI sunke,ni pecurki,o ananasu da ne govorimo. Testo toliko tanko da sam mogao kroz njega da proricem budcnost,malo pelata od prosle godine sto je Lorenco zaboravio u ostavi i mocarela bez ukusa vratise me u realnost. Cena me je samo dodatno spustila na zemlju i nokautirala. Ti i tvoj brod i tradicja i istorija itd itd, za te pare Bucko bi mi pekao mesec dana. To vam je brod,bas taj trenutak na rpimer,nema ravne linije kao kuci. U tri minuta procicete kroz tri mentlana stanja,minimum i tako taj ringispil vas vrti svaki dan. Ne morate da ubacujete zeton,ubacili ste sebe. Elem zavrsivsi picu odlucim da malo slikam grad,kao veliki ljubitelj vintage-a,Napoli vam dodje kao savrsen model za tako nesto. Bazajuci tako uskim i praljavim ulicama ali punog srca a i galerije u telefonu resih da se malo osvezim,nesnosna je vrucina u avgustu u tom delu sveta. Resih da pojedem sladoled. Gelato since hiljadu sedamsto i neke,pomislih u malom mozgu pa malo pre su ti naplatili parce pice iz srednjeg veka dva'es evra nemoj biti glup,ali ... nema vuce nesto i kad vuce nema odupiranja. Stanem na liniju,Alsia u zemlji cuda. Ista jr bila bar 15 metara dugacka,pa tu ima cokalada sa gorngozolom,pa pistaci u medu pa kokos i pinjole gelato... pade mi na pamet daa pitam ima li ukus janjece moce majke mi. Na kraju sam bas i uzeo cockala/gorgonzola i cokala/cili. Manijak za cokakoladom,blue chees-om i ljutim. Interesovala me prica o sladoledu iliti Gelatu a bogu hvala pa je coek znao iole engleskog sto je u Italiji odlika samo diplomata verujem i cujem interesantnu pricu. Covek je imao tako tvrd stav po pitanju istog i tako pasioniran nacin objasnjavanja da i da nije istina ja mu sve verujem,cak i da je fijat najbolji auto na svetu da mi je rekao i to bih poverovao. Avaj,gelato je nasatao na Siciliji kao proizvod tamosnjih ratara veli on od potrebe za osvezenjem na poljima vinograda i mslina,a pravljen samo od mleka i secera. Recept su preneli prvo u Kampanju pa dalje ka Rimu,Toskani ostalo je istorija. Napolitanci samo po sebi onako nenormalni,radoznali i kreativni,poceli su da dodaju kojekakve arome i sastojke kojih je u Napolju bilo na pretek kao vaznoj luci i stigli su do toga da upravo prave sladoled sa izrazito ostrim i slanim sirom. I ja sam im na tome bezgranicno zahvalan. Sladoled i brod su ostavljali taj prijatan aftertaste dok sam lagano i bez zurbe koracao nazad ka luci i nasem malom pokretnom gradu. Sve brige ovog sveta su nestale u tim trenutcima. Umor,bol u nogama,neispavanost,da li Romeo (inace pravo ime mog supervizora sa Filipina,koja ironija) ima da bude zadovoljan odradjenim u nocnoj,kad cu dobiti cabin change,zasto mi se verenica ne javlja evo vec drugi dan...ma sve sve je stalo u tih par stotina koraka do gangway-a. Garantujem da osecaj slobode i nemanje potrebe za zurbom utice kao bilo koja droga. NIsam se drogirao inace,samo sam citao dosta....

 Stizem na gangway,manja guzva,mahinalno bacim pogled na sat 14:35. Cujem dozivanje svog imena. POdignem glavu,Florin. Rumun,waiter in charge za crew messes takodje. Kroz glavu mi prodje,on je sad na duznosti za tea time,sto je ovde. Ako je sve to trajalo par stotinki u mojoj glavi lagacu vas. PA JA RADIM TEA TIME JEB...TE. Kasnije mi je rekao da sam slozio facu kao kad uhvatis nekog u vrsenju velike nuzde u sred nekog zbunja. NIje mi nista rekao samo se nasmejao,pokazao 10 minuta i otisao.
Nisam tip koji se pri odlascima i rastanicma ljubi i grli,kad je on odlazio kuci umalo nisam i zaplakao izmedju ostalog....


Nastavice se (bar kroz par godina  )

P.S. Ne zamerite na greskama,ispalo se iz ritma.

Danas sam na allcruisejobs naleteo na Celebrity-ev oglas za ovu poziciju i prijavio se,tek tako. Sad malo uzeo da vidim sta radi taj Host ali nigde info. Ima li neka dobra dusa da napise sta zapravo radi host na Celebritu i ako moze koliko zaradjuje,jel pozicija ispod vejtera ili iznad,posto na njihovom sajtu po rasporedu restoranskih pozicija ispada da je nesto izmedju vejtera i hed vejtera ali to moze da bude tek tako napisan raspored pozicija.  

Svakim danom sve vise me je prolazila pocetna nervoza,a naviknutost,ustaljenost i "familirization" sam sve vise osecao.
Iako sam ispunjavao svaku zelju svog supervizora,zakasnio sam jos jednom.
Ovaj put samo 7 minuta,ali moj omiljeni vejter je to docekao vise nego sto se ceka nova godina,kinder jaje kad imas 4 godine,Zvedina titula posle 6 godina...Sa istim onim sarkasticnim glasom ponovio je isto glupo pitanje.Vise se nisam niti nervirao niti uzbudjivao.
Stigao sam na posao,a burence i patuljasti FIlipinac od supervizora vec su me cekali kao zapete puske.
Trebalo bi i da naglasim da je razmimoilazenje u "ljudksim odnosima" sa filipinskim pedofilom pocelo onog dana kada sam cisto iz zezanja krenuo da trabunjam nesto na svom prokislom Zabraskom ali dovoljno da se primi Ukrainka koju je cimao isti.Ni to me nije bilo briga,a ni za nju me nije bilo briga,jer sam na brod dosao kao veren covek,kome je cilj zarada a ne svrljanje po brodu.
Video sam da mi ovaj sa izolovanih ostrva (Filipini zemlja hiljadu strva,ali ponasanje tih ljudi je nekad kao da su izolovani od bilo kakvog vida civilizacije) mase sa nekim papirom,a burence se smeska onako kurvinski,samozadovoljno.

Sa mojim "dobro jutro" usledilo je suvoparno-sacekaj ovde,idemo na deck 16.Rekoh nema problema.Filipinac ode do telefona da se konsultuje sa nekim,dok sam ja ostao da stojim.
Burence je primetilo u mom pogledu i stavu da ama bas niti trenutka nisam bio nervozan i da ga bukvalno ne primecujem.To ga je toliko isteralo iz takta da je na sve moguce nacine pokusavao da mi drzi pridike,iznervira,isprovocira...Dzaba,nije mu uspelo.Ja sam se vec iskljucio uveliko i poceo da razmisljam kako da okrenem stvar na svoju ruku.
Jer u prirodi svakog normalnog coveka je isto,tako i kod mene.Mozes da izdrzis do neke granice ali kad tad puknes.U medjuvremenu,vratio se i Filipino i samo kratko rekao da ga sledim.
Vozeci se do 16 deck-a sinula mi je izvanredna ideja kako se iscupati iz cele situacije,''NOCNA SMENA''! Koji sam je je...ni genije.To je to,trazim premestaj jos koliko danas!
Izlazimo cutke iz lifta,ali primecujem da Filipinac zeli nesto da kaze.
Takav kakav sam,vecito preuzimam inicijativu u svemu,kratko samo izgovorim "yes capo"?
Ovaj kao da mu je za jezik bila zavezana cigla od pola kile koja se tog trena otkacila,u momentu je krenuo svoj cuveni taka-taka.Tesko se iznenadjujem ali sad sam bio zgranut?!
Bez imalo trunke srama,straha ili bilo ceka covek je krenuo da sikti na mene zbog gore pomenute curke.
Povrativsi se nekako od soka,sad sam vec poceo da shvatam da je covek bolestan.Kao i svaki drugi pedofil.Bilo je tu raznih pretnji,ucena,pa opet pretnji i na kraju "mafijaskih,dobronamenrih saveta" kao iz filma.
Mora da je covek ziveo na Kumu,Bilo jednom u Americi,Scarface-u itd...I sve to u sred pasendzer erije,na horajzontu,bez imalo straha da ce neko cuti njegovo izlaganje.
Na kraju svog Toni Montana izlaganja,kratko je dodao samo da idemo kod asistent metardija,i da ce on da odluci da li cu dobiti formal ili verbal.Kao i da se ne bunim radi svog dobra.
Radosno sam odgovorio-super,konacno da upoznam i tog coveka.Trebam li da dodam da je kipeo od besa sto se nisam zabrinuo ili uplasio.

Deck 16,malena vrata  i jos manja prostorijica mislim u Sabatinju,je dom gde obitava asistent metardi.Covek koji svojom telesinom pokriva 90% te prostorije,a lik i delo mu odgovara savrseno kastingu za porodicu Soprano.Uputivsi prvi pogled na tu ogromnu gomilu mesa,sala i dlaka da se zakljuciti da i on nije bas svoj.A i ko bi bio posle 15,20 godina brodskog zivota.
Covek koga je izjedao alkohol,cigare i bespostedna trka za svime sto nosi suknju na brodu i mladje je od 30 godina.On je imao sigurno vise od 50 godina.
Portugalac,kome se imena ne secam najbolje,Karlos kao kroz maglu ili sam ga tako doziveo.Nekako smo se strpali unutra sva trojica,kad je on konacno izvalio da mora da se potrudi i uvuce dah i stomak sto vise moze.Smrdelo je na alkohol i pljuge.Predstavisi se kratko,poceo je svoje izlaganje.Takodje u mafijaskom stilu.Pomislio sam da se svi loze na Italia stajl made in Bronks and Bruklin.
Bilo mi je smesno takodje.Ali sam nekako uspeo da klimam glavom i potvrdjujem ovaj put sa jes ser.
Jedne recenice cu se secati mislim celog svog zivota,a ni sam ne znam zasto.Niti je bila originalna,niti previse mudra,bas jedna sasvim obicna recenica,ali je u meni izazivala toliko pomesanih osecanja.Smeha,podsmeha,ironije,cudjenja itd.Istu je izgovorio Portugalski kazanova a glasila je ovako:"ivan,zamisli da ti imas restoran i ja radim kod tebe,pa zakasnim dva puta u roku od dva dana,da li bi to bilo uredu i da li bi dozvolio da se to desi opet bez ikakvog upozorenja ili kazne".
Prvo sto sam pomislio u sebi je "da imam restoran razmislio bi da li bi te primio i kao gosta,da mi strasis musterija,neka 'fala".Kako sam izdrzao da se samo osmehujem a ne da prasnem od smeha,ni sam ne znam.Naravno,slozio sam se sa svime sto je iznela ta "vreca od coveka" i na pitanje imam li nesto da kazem,zatrazio sam da me prebace u nocnu.
Vadio sam se na poremecaj sna,na stres od novog posla,na nenaviknutost da neko u krevetu pored hrce,prdi i smrdi i sta ti ja znam...sve sto mi je u tom trenutku palo na pamet.
Ideja se svidela i ovom izolovanom,koji je bio u strahu da cu da mu skinem ribu,tako da je odmah okrenuo plocu.Kako sam dobar i odgovoran radnik,jedino eto ta dva kasnjenja...U istinu i bio sam.
Na zadovoljstvo sve tri strane,parafiran je novi ugovor na neodredjeno,i stavljanjem potpisa na verbal vorning konacno sam pojacao tim nocnih setaca krpa,metli i vajroksa.

Sreci nikad kraja.
Izasli smo iz kancelarije,pedofil je nesto trabunjao o nocnoj smeni,a meni su u glavi bili svi ti portovi koje cu konacno da vidim (za mesec dana niti jedan off nisam imao),soping,normalna komunikacija sa verenicom,rodbinom i drugarima,plaze,treniranje...zivot je lep! Zanimljivo je kako na brodu srecu prave i cine male stvari.To se samo tamo oseti i dozivi.
Dok kad smo kuci cesto smo nesrecni jer zelimo samo materijalno i sto vise istog! Jedna od prednosti broda,koja ti znatno menja zivot i pogled na isti.

Dosli smo nazad u kru mes posle nekih 25,30 minuta.Naravno burence je ocekivalo da ce da vidi moju smrknutu facu,moj bes ili razocarenje.
Trebalo je videti taj sok i mrznju u njegovim ocima videvsi moju nasmejanu glavu.Za takve trenutke se zivi-pomslih.Jos lepse je bilo kada mi je Filipino saopstio da idem i da se pojavim u pola tri za ti tajm.
Uzevsi nesto sto je licilo na hranu sa linije,seo sam na svoje omiljeno mesto jos iz skole,zadnji red do prozora i uzivao u pogledu na Napulj.
Konacno cu da ga vidim ponovo.Posle Beograda i Atine mesto koje najvise volim i gde se osecam kao kod kuce...
Umedjuvremenu prilazila su mi zabrinuta lica kolega iz mesa,sa ispitivanjima i izrazima podrske.Znaci to na brodu jako,cak iako je podrska lazna.Topla rec i lepa rec stvarno i gvozdena vrata otvara.
Cini da se osecas sigurnije i korisnije,dostojanstveno...

Zavrsivsi dorucak otisao sam do kabine da se presvucem i pravac grad.Cekalo me je uzvivanje od par sati i pocetak intezivnijeg druzenja sa omiljenim sastojcima USPH....
Nastavice se...

http://tuicruises.com/
Evo za pocetak da dam link. Jako mi je cudno da o ovoj kompaniji nema ama bas nista ovde,jeste da je mlada ali verujem da je vecina cula a i da neko od nasih radi.
E sad ja ono sto znam o istoj je od kolega sa Astora (pretezno Myanmar i Nemci) koji su radili tamo.Imaju dva broda kupljena ili dobijana od Celebrity-a (royal je co owner) i novi koji je trebao da izadje ovog meseca,ako vec nije.Odlican brod po onome sto sam mogao da vidim na netu. Mislim da im regruterstvo rade Seachef's pa me jos vise cudi da nema nikog taMO jer ima masa ljudi sa ovih postora koji su saradjivali ili jos uvek saradjuju sa njima.
E sad,ja bi da idem u bar,i ako to ne mogu na svojoj kompaniji zbog raznoraznih gluposti mislio sam da idem na TUi.Plata je za bar po prici ljudi koji su radili 1100 jevra plus komisija plus tips.Za restoran se nisam raspitivao preterano ali kazu da su slicne plate.Ugovori 6 meseci,supervizori Nemci,Turci i Rumuni uglavnom.Kabine solidne s tim da na novom msh.3 svaka ima zasebno kupatilo/wc,ugovori za evropljane kao sto rekoh su u jevrimA i na 6 meseci za azijate $ i 9 meseci...Saznacu jos stvari uskoro pa cu da postavim,i setite se verovatno sta sam cuo a ako neko ima neko pitanje jos bolje,poguraceme u prisecanju verovatno.
Sefe nadam se da je tema OK .

Otisao sa namerom za shop prosao za Fitness !!!   
A pojma nemam ni o cemu osim 'fala bogu o prodaji. Nego jel ima nekoga ko je danas bio u Reksu na intervju?

Evo sveze sam obavesten da sam dobio posao u Fairmont hotelu u Dubajiu, pozicija food&beverage server.
Plata je vise nego ocaravajuca,prosto ne mogu da je odbijem- 240 jbnih eura! Plus neke beneficije (naravno bez objasnjenja koje).

Ima neko da zna nekoga ko radi dole ili da ima iskustva sa Dubajiem?
Sve ostalo je poprilicno ok,ali ovo mogu da zaradim za dve nedelje u Beogradu,a da sam stalno kuci,a ne u roku od 2 godine da vidm svoje samo 2 meseca za tako bedne pare...Naravno,znam da ima i promocija,ali posle koliko? . . .

Posle obavestenja da ne mogu nazad na Princes resio sam da se oprobam u baru. Ajde ljudi koji su vec prosli ili su imali dodirnih tacaka sa agentima da preporuce kod koga se prijaviti. Takodje i devojka zeli da se prijavi sa mnom,zajedno smo radili na Princesu ali ona je Ukrajinka pa da li neko zna mozda kolike su mogucnosti da ce da prime njenu aplikaciju ovde? S'obzirom da Carnival ima svoje regrutere u Ukrajini.