Kako si sve lepo opisala!!! Kao ja  da sam pisala.

Bukvalno citam i slazem se sa svim ,svim,a pogotovu poslednjom recenicom...Ostanu ti urezani mnooogi momenti i ne mozes da verujes koliko ti se stvari desilo na samo jednom ugovoru.mada je moj bio  kraci...Kad pomislim na sve situacije i ljude s kojima sam maltene zivela sest meseci, najezim se bukvalno . I nekako se rastuzim.

A najneverovatnije mi je, kad vracam film na prve dane na brodu, da je moguce da se  toliko naviknes na svoju sobu i brod uopste, da imas osecaj kao da si vec godinama tu,ali bukvalno

Država: Srbija
Spol: Zenski
Kompanija: Princess Cruises
Pozicija: Buffet Steward


Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
Poznavala sam ljude koji su radili na brodu, i njihova iskustva iz prve ruke su ,iskreno, bila takva da sam se godinama jezila kad neko spomene brod. Sve dobre strane rada na brodu padale su u vodu kad sam slusala o tome kako se zaista tretiraju ljudi koji rade tu.
Da mi je neko pre pet godina rekao da cu i sama otici jednog dana, da ce mi biti super i da cu hteti opet da idem, mislila bih da je ,u najmanju ruku - lud.
Iz ove prespektive ,nakon prvog ugovora , ipak mislim da nisam bila tada dovoljno zrela da shvatim da sve jeste u glavi, i da se svako sa pritiskom i stresom, koji neminovno postoji na brodu, nosi drugacije.

• Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?

Novac,naravno. Nakon pet godina rada u Srbiji, shvatila sam da se nisam odmakla s mrtve tacke.A nije da nisam  mnogo radila i ovde, ali nekako uvek mislis, bice bolje. Naravno da ne bude.
A brod ipak nudi mogucnost da uradis nesto sa svojim zivotom. Sad mi ponekad bude zao sto nisam otisla ranije ,a za brod ipak treba neko zivotno iskustvo i ne znam kako bih se snasla da sam otisla sa 21 godinom,a ne sa 25, vec mnogo svesnija svega oko sebe.

Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Tih dana kad sam razmisljala o brodu, par mojih kolega je bilo na razgovoru u Safe Cruise-u, pa sam i ja njima poslala mail.
Iskreno, da sam znala da cu cekati vise od godinu dana, prijavila bih se preko neke druge.

• Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?

Za Princess,jer SC salje samo na njih. U medjuvremenu, dok sam cekala ukrcaj, jos par ljudi oko  mene se odlucilo za brod, i svi su otisli bas brzo ,preko druge agencije i u druge kompanije.
Htela sam da idem kao Jr Waiter, i intervju je isao u tom smeru, i onda kad je covek hteo da zavrsi intervju, sama sam se ponudila da kazem nesto,i tu mi se omakla jedna greska te dobih B. steward.
Ali to mi je takodje bilo prihvatljivo, jer znala sam da je stresa neuporedivo manje, sa mizernom razlikom u platama. Nagledala sam se nasih ljudi koji su dosli kao Jr Waiter,i i ljudi koji su im podmetali noge jer kad  dodjes na prvi ugovor sa tom pozicijom, ogromna je zavist oko tebe. Neki od njih su se bas tesko nosili za tolikom zlobom .Ma ljudi su ljubomorni i  cude se kad dodjes i  kao Buffet, jer ,zaboga, zasto nisi Assist. buffet.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Intervju je trajao desetak minuta, uglavnom pitanja o zivotu i mojoj odluci o brodu...Bukvalno nista od hrane i pica. Otisla sam opustena, sta god da bude ,bice. Prosto sam znala da sam prosla.

• Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?

Oko 1000 evra. Da kazem i to da sam na nagovor roditelja ponela 400 dolara na brod, sto je stvarno previse.

Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Mislim da niko nikad nije nosio manje stvari nego ja, i to zensko. Nesto svoje odece ,nesto uniforme koja mi posle nije odgovarala jer sam smrsala,naravno.
Ponela sam gomilu svetlih carape, umesto crnih.
Posle sam gomilu para u lukama bacala na te glupe carape, jer Juzna Amerika ne pravi takve deblje ,pa se cepaju brzo, a i ne prave za zene vise od 160 cm.

• Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu

Cim sam dosla, nadala sam se da necu raditi u Crew Mess-u, jer svi ti mirisi su mi bili uzasni, ali je na moju srecu bilo dovoljno Assistant buffet-a koji su bili tamo. I nadala sam se da mi je cimerka ok.
I to je vec bilo dovoljno za mene da mogu da se opustim. Jedino me je, ne nerviralo, nego izludjivalo sto sam se zbog svoje uzasne orijentacije, stalno gubila, i onda naravno kasnila, i izvinjavala se svaki boziji dan prvih par nedelja.

Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Dining clerk je bila jedna divna devojka, uvek tu za sva moguca i nemoguca pitanja. Iskreno, nikakvu pomoc nisam ni ocekivala, znala sam dobro gde idem.

• Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?

Ana,devojka  iz Cilea,s njom radila u tom sladoled baru prvih mesec dana ..A za horizont, bace te u vatru pa ti plivaj...  a za zivot na brodu, moja predivna cimerka (ass.waiter)  iz Perua ,vec iskusna na brodu, i u svakom smislu skrojena po PS-u...Vec nakon sat vremena poznanstva znala sam sta je I 95, ILO, sta gde kako zasto....Jednom sam nekom pozajmila svoj laminex da menja za svoj, i taj ga umalo izgubio.
Moja cimerka se tad iznervirala vise od mene. To sve govori. Njoj cu biti zahvalna do kraja zivota ,nasla mi se hiljadu puta.

Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu? Nije mi to bio problem.

• Jeste li bili zadovoljni zaradom?

Da.

Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Svasta se moze reci o tome..Stvar srece uglavnom,ako ste na pravom mestu u pravo vreme ...ali ko sto lasmar rece, dosta buffeta ne zeli promociju, jer je posao relativno lak i bez nekog pritiska ,za razliku od dininga. A opet,neki koji je hoce gledaju da nekoga ocinkare,dodvore se i slicno,verujuci da ce tako ubrzati unapredjenje.

• Kako vam se svidio društveni život na brodu?

Vrlo retko sam isla u crew bar,bile su razne zurke ali mene to nije privlacilo toliko.  A razlog je sto sam nakon par nedelja na brodu upoznala jednog posebnog decka i s njim sam provodila svako vece vecinu ugovora. Kad god nisam bila rasplozena, ili se desi nesto lose, samo me je drzala pomisao da sam na kraju dana ipak s njim.

Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
Uh,o tome bih mogla danima da pisem, zaista, to je najcudniji i ,mogu da kazem, nakon para, ipak najbolji deo broda, ma koliko bilo zlobnih ljudi opet.
Secam se jednom, na pocetku ugovora radila sam u delu broda gde se placaju lezaljke, i tu ste zaduzeni za neke dispenzere sa vodom u Spa...recepcionerka koja tu radi mi je jedno vece napravila pravi pakao zbog jedne moje greske, preplakala sam celo vece i prvi i jedini put se pitala zasto sam ja uopste ikada krocila na brod.. Znaci,ona je znala da ce mi napraviti problem, i mogla je da precuti za tu gresku jer je jedina znala ,a nije ni mogla dobiti nista jer nismo isti department. Eto koliko ljudi mogu biti pakosni, i to vas na brodu jos vise pritisne ma koliko verovali u sebe.

Ali ima divnih ljudi, i ne ulazi mi u glavu da ih (verovatno) vise nikad necu videti.
Na poslu se ljudi najbolje pokazu kao licnosti, vidite na sta su sve spremni ili sta ipak ne zele da rade,jer nisu takvi..Gorepomenuta Ana je otisla kuci nakon moja cetiri meseca i bila sam ubedjena da je vise nikad necu videti, medjutim dva sata pre nego sto cu se iskrcati, ona se vratila da odradi jos jedan ugovor. Koliko sam bila samo srecna tada kad sam je ipak videla.
Ima jos ljudi koje bih volela da vidim opet. I da spomenem da sam promenila tri cimerke, i ne znam koja je bila bolja, zaista, bez imalo preterivanja. Znate kad zivite sa nekim u tom sobicku, a taj neko gleda da vas ispostuje na ama bas svaki moguci nacin.

• Kako biste opisali putnike?

Svakakvi ,ljudi ko ljudi zaista. Ono sto mi je bilo nekako tuzno kod Amerikanaca sto imaju veliki broj relativno mladih ljudi, a pogotovu zena,u invalidskim kolicima,i to ne zbog debljine. Najgori su mi bili gosti iz Juzne Amerike, kruzevi su jeftini,pa se oni tako i ponasaju, kao ulicari najgori, uglavnom vrlo prosti.

Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
Mene je Bog pogledao, bukvalno, pa sam od celog ugovora na Horizontu provela jedva mesec dana, tako da sam bas cesto izlazila za razliku od mnogih drugih buffeta koji su, nazalost, radili po losem rasporedu.

• Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?

Buenos Aires,bez dileme. I Lima, kad se sad setim predivne obale Pacifika, bukvalno se najezim.

Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Zaradicete pare,ali to vec znate. Po mom misljenju,najbolje sto sam dobila jesu ljudi..Sad ce neko reci,sto je dosadna s pominjanjem ljudi,ali to jeste tako.
I kupala sam se na verovatno najpoznatijoj plazi na svetu, i bila na raznim drugim mestima, i to vam se ureze u mozak zauvek. Vidite da negde moze i drugacije da se zivi nego sto ste navikli, i da niste mozda uopste onakvi kakvim sebe smatrate.
 

• Opišite loše strane posla na kruzerima.

U mom departmentu,predugi radni sati svakog dana,veoma cesto nepotrebno dugi... I nije mi jasno zasto uopste ne postoji ceo slobodan dan makar jednom mseceno,sto je potpuno izvodljivo, pa makar i manja plata bila. Zaboravila sam da spomenem nocnu smenu koju sam radila, i to je otpilike blizu predstave kakvu sam imala o brodu dok nisam dosla. Ima nocna smena u room service-u,i tu bi svi radili jer je samo noc. Ali zato na Horizontu radite od ponoci do sest ujutru,i onda se pojavite opet u tri do devet uvece, sa kao pola h pauze. Zamislite kako to ubija coveka na svaaaki moguci nacin.
Radila sam dve nedelje, i svi su se krstili kad me vide, jer to devojke ne rade,misleci da sam sama trazila to. A ko je lud da trazi takav krvavi raspored, najgori na brodu ikad sigurno. I niko ne moze da me ubedi da taj koji je smislio tu smenu nije neki psihopata. Zamislite neko radi tako ceo ugovor. Ali dobro, tad sam u lukama umela da provodim nekad po sedam sati, tumarala gde sam stigla. Onda popodne ne mozete da se sastavite,a o noci da ne pricam. Ali svemu dodje kraj, to je prva i poslednja cinjenica o zivotu na brodu.

Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Bih, i kad to kazem ja, neverni Toma, mislim da treba otici.

• Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?

Najbitnije je da posao ne bude fizicki bas mnogo naporan, rekla bih posle svega ,jer pocne zdravlje da odlazi. Sa mnom u sobi je bila devojka koja je na proslom ugovoru slomila kicmu i danas pije punu saku lekova. Zarad cega?  Procenite sebe dobro ,svoje zelje i ocekivanja pogotovo. Na brod nikako bez plana!

Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Sa broda se niko ne vrati isti. Ja otkad sam se vratila, a ima tome vise od dva meseca, ne mogu da prestanem da preispitujem svoj zivot.
Sad ne mogu da docekam avgust, a onda me samo presece misao " To je jos novih sest meseci razdvojenosti od svih koje volim"  i vrati u realnost.
Naucite da cenite neke stvari vise nego ikad. Privilegiju budjenja u sobi sa prozorom. Volite svoj grad vise nego ikad, ali postane vam nekako...mali. A opet, sa brodom se lako izgubi baza u zivotu, ljudi oko vas se menjaju, a kod kuce zive bez vas.

Ne znam...nisam htela da pisem cim sam stigla,dok mi se ne iskristalise sve, ali izgleda da i dalje traje to.
U svakom slucaju, sta god da bude, zdravlje ,mentalno, i fizicko ispred svega. Nemojte da budete od ljudi koji su to tek na brodu shvatili a ima ih.

Srecno!