1
Posao u Kataru & Ujedinjenim Arapskim Emiratima / Re: Ponuda poslova na Bliskom Istoku, 2014
« on: 14/November/2014 »
Koliku proviziju naplaćuju za ovo?
Show Posts
This section allows you to view all posts made by this member. Note that you can only see posts made in areas you currently have access to.
2
Art Department / Re: Detaljan opis svih pozicija u (Park West) Art Department-u
« on: 12/October/2014 »
Kul! Svaka cast!
Znaci, moze i preko preporuke? To nisam znala.
Znaci, moze i preko preporuke? To nisam znala.
3
Cekanje na Ukrcaj / Re: Zalba
« on: 12/October/2014 »
Mene su slicno razvlacili 7 meseci, ista agencija, ista kompanija.
4
KOUZON Skopje / Re: MSC vacancies; Social Hostess (6), iTV Hostess (4), Program Hostess (4)
« on: 07/September/2014 »
Da bude lepa.
6
Cekanje na Glavni Interview / Re: Royal Caribbean interview - Shore excursion staff - 30.6.2014.
« on: 03/July/2014 »
Ne, to je komentar iz agencija.
7
Cekanje na Glavni Interview / Re: Royal Caribbean interview - Shore excursion staff - 30.6.2014.
« on: 03/July/2014 »
A meni fakultet i radno iskustvo u turistickoj agenciji nisu bili dovoljni za ovaj posao, pfff 
8
Viza za posao na brodu / Re: Trazio C1/D vizu, dobio B1/B2 multiple entry na 10 godina?
« on: 21/June/2014 »
A da li prave problem ako trazis B1/B2 vizu iako si C1/D dobio nedavno (pre manje od 6 meseci, npr)?
9
Garderoba, Obuca, Uniforme, Izgled / Re: Moze li neko da stavi sliku safety shoes for ships?
« on: 17/June/2014 »
Na recepciji mozes i dvanaestice, ako to volis. Evo, iz licnog iskustva, na brodu na kom sam radila, od svih zenskih osoba koje su radile poslove vezane za kancelariju, admini, guest relations, international, envir. officer, revenue manager, t&d manager, i sl, jedino sam ja stalno nosila ravne cipele (oksfordice i baletanke), ostale su se lomatale na stikletinama. Ja sam se jednom posteno razbila u messu (okliznula sam se na karfiol na podu, bljak) i jednom sam pljusnula na sred I95 jer je bio mokar, bio me strah da nosim stikle da ne slomim nogu, kakav sam baksuz. Ako se polomis i povredis a ne nosis safety (ugly) shoes, to moze dodatno da te boli, tj. ne mozes da se zalis, npr. da tuzis kompaniju. Mogu i da ti uskrate lecenje ako su totalni i***ti, ne moze im niko nista, ko te terao da izigravas ribu, zna se koji su propisi.
10
Art Department / Re: ima nekih komentara, saveta i sl. za Park West gallery?
« on: 05/May/2014 »
Bobica je upravo u Majamiju, ali ne zbog Park Westa.
Vidim da im je potrebno mnogo ljudi, ali ih i cesto menjaju. Cujem da se moze dobro zaraditi, ali to zavisi od broda. Npr. Majesty of the Seas im dodje kao test, jer ovde gosti dolaze da se jeftino najedu i napiju (3 i 4 dana kruzevi), proslave godisnjicu ili rodjendan, a kupovina umetnickih dela im nije bas vrlo bitna.
Kazu mi da je obuka uzasno naporna, posao je jako tezak. Za tegljenje slika okolo placaju druge ljude.
Nisam jos stigla da pogledam neku aukciju, ali sam im u galeriji skoro svaki dan
Vidim da im je potrebno mnogo ljudi, ali ih i cesto menjaju. Cujem da se moze dobro zaraditi, ali to zavisi od broda. Npr. Majesty of the Seas im dodje kao test, jer ovde gosti dolaze da se jeftino najedu i napiju (3 i 4 dana kruzevi), proslave godisnjicu ili rodjendan, a kupovina umetnickih dela im nije bas vrlo bitna.
Kazu mi da je obuka uzasno naporna, posao je jako tezak. Za tegljenje slika okolo placaju druge ljude.
Nisam jos stigla da pogledam neku aukciju, ali sam im u galeriji skoro svaki dan
12
Pozdravi / Re: Kisses from the Majesty :D
« on: 06/April/2014 »
Fala na podrsci!
Sve je generalno ok, osim sto imam uzasan problem sa cimerkom, vise ne razgovara sa mnom, jer sam saznala sta mi je sve radila iza ledja. Gospode Boze, kao da sam upala u telenovelu, ne biste verovali kakve nebuloze dozivljavam od nje. Pod hitno moram da menjam kabinu, iako ce mi nedostajati lokacija i velicina i prozor
Sve je generalno ok, osim sto imam uzasan problem sa cimerkom, vise ne razgovara sa mnom, jer sam saznala sta mi je sve radila iza ledja. Gospode Boze, kao da sam upala u telenovelu, ne biste verovali kakve nebuloze dozivljavam od nje. Pod hitno moram da menjam kabinu, iako ce mi nedostajati lokacija i velicina i prozor
13
Pozdravi / Re: Kisses from the Majesty :D
« on: 30/March/2014 »
Ludiiiiiiiiiiiim bez normalnog interneta 
Vreme prolazi, brojim dane do odlaska sa ovog broda na veći. Tempo 3-4-3-4... ubija! Kada je gdin koga menjam otišao na odmor, kompjuter mi je totalno blokirao, passwordi nisu više funkcionisali, jedan program mi je sabotirao (pred mojim očima je napravio haos i kliknuo SAVE, došlo mi da ga raspalim po sred one ogavne face). Svaki dan isti kao prethodni, problem za problemom, atmosfera u ofisu se promenila, frajeri Indusi pokušavaju da me tretiraju kao roba, zahtevaju gluposti, obraćaju mi se nekim tonom od kog mi se prevrne želudac. Držim se, ne znam uopšte odakle mi ovoliko snage. Emocije me drmaju, fali mi porodica i društvo nenormalno, ali nisam ni suzu pustila, iako mislim da bi ponekad prijalo isplakati se. Imam i "kritični" emergency # što je dodatni stres jer su treninzi koje sam imala nedovoljni. Radim i PDST sa onima koji dolaze na brod svaki put kada smo u Majamiju, što znači da još nisam stigla da izađem i vidim makar blok dalje od broda. Izgubim i po 4 sata na imigraciji u Ki Vestu, debark i caskanje sa gostima prvi dan puta mi takođe oduzmu previše vremena.
Užasno mi fali net, fale mi moje serije, normalna kafa i moja kuhinja. Porodica i drugarice mi samo nabijaju tenziju što se ne javljam češće, ne shvataju da ako želim da zovem iz sobe, ne samo što nije jeftino, nije ni moguće zbog vremenske razlike i činjenice da moja matora cimerka ili navija na sav glas (gleda kriket ili basket) ili hrče kao traktor u vreme kada bih mogla da telefoniram. Napuniti mobilni ili laptop je isto skoro nemoguće, osim ako odnesem u ofis. Njoj je sve živo uključeno u struju non stop. Takođe, puna nam je kabina čipseva, kolača, sira, salama i sl. Vrlo je aljkava a histeriše kada uzmem da čistim. Ne smem da se bunim da me premeste, jer moram da je gledam i u ofisu, mogla bi da mi zagorča život ako želi, vidim da je to ovde vrlo česta pojava. Otkačiš ribu i ona sredi da te prebace hitno na drugi brod. C, c, c.
Ide mi na nerve konstantno ogovaranje i površni razgovori. Da mi nije par momaka sa Balkana i par Britanaca sa kojima sam kul, zaboravila bih kako izgleda voditi normalan, inteligentan razgovor. Sa devojkama se slabije družim, nešto nisam fascinirana njihovim stavovima i činjenici da im se svet vrti oko toga koga će sledećeg pljuvati iza leđa. Super sam se uklopila sa jednom devojkom koja je došla isti dan kada i ja, a posle nekog vremena čujem da me pred drugima zove "white Barbie". Ne kapiram je li to neka rasistička uvreda ili kompliment. Nadala sam se da će mi bar cimerka biti kul, kad ono....bakuta.
Iznenađuje me činjenica koliko dobro se držim (ne hvalim se, Bože sačuvaj, nego se iskreno čudim sama sebi, očekivala sam najgore). Usamljena sam, umorna, nedovoljno spavam (thanks to vodka), živim na salatama i voću, ponekad se zeznem pa uzmem piletinu. Kapiram otkud toliko muvanja, malčice sam, kao, spustila gard (thanks to vodka), ali i dalje mi niko nije zabavan. Borrrrrrrrrrrrrrrring life on Majesty
Hvala svima na pozdravima i podršci, puno mi to znači! Ljubim
Vreme prolazi, brojim dane do odlaska sa ovog broda na veći. Tempo 3-4-3-4... ubija! Kada je gdin koga menjam otišao na odmor, kompjuter mi je totalno blokirao, passwordi nisu više funkcionisali, jedan program mi je sabotirao (pred mojim očima je napravio haos i kliknuo SAVE, došlo mi da ga raspalim po sred one ogavne face). Svaki dan isti kao prethodni, problem za problemom, atmosfera u ofisu se promenila, frajeri Indusi pokušavaju da me tretiraju kao roba, zahtevaju gluposti, obraćaju mi se nekim tonom od kog mi se prevrne želudac. Držim se, ne znam uopšte odakle mi ovoliko snage. Emocije me drmaju, fali mi porodica i društvo nenormalno, ali nisam ni suzu pustila, iako mislim da bi ponekad prijalo isplakati se. Imam i "kritični" emergency # što je dodatni stres jer su treninzi koje sam imala nedovoljni. Radim i PDST sa onima koji dolaze na brod svaki put kada smo u Majamiju, što znači da još nisam stigla da izađem i vidim makar blok dalje od broda. Izgubim i po 4 sata na imigraciji u Ki Vestu, debark i caskanje sa gostima prvi dan puta mi takođe oduzmu previše vremena.
Užasno mi fali net, fale mi moje serije, normalna kafa i moja kuhinja. Porodica i drugarice mi samo nabijaju tenziju što se ne javljam češće, ne shvataju da ako želim da zovem iz sobe, ne samo što nije jeftino, nije ni moguće zbog vremenske razlike i činjenice da moja matora cimerka ili navija na sav glas (gleda kriket ili basket) ili hrče kao traktor u vreme kada bih mogla da telefoniram. Napuniti mobilni ili laptop je isto skoro nemoguće, osim ako odnesem u ofis. Njoj je sve živo uključeno u struju non stop. Takođe, puna nam je kabina čipseva, kolača, sira, salama i sl. Vrlo je aljkava a histeriše kada uzmem da čistim. Ne smem da se bunim da me premeste, jer moram da je gledam i u ofisu, mogla bi da mi zagorča život ako želi, vidim da je to ovde vrlo česta pojava. Otkačiš ribu i ona sredi da te prebace hitno na drugi brod. C, c, c.
Ide mi na nerve konstantno ogovaranje i površni razgovori. Da mi nije par momaka sa Balkana i par Britanaca sa kojima sam kul, zaboravila bih kako izgleda voditi normalan, inteligentan razgovor. Sa devojkama se slabije družim, nešto nisam fascinirana njihovim stavovima i činjenici da im se svet vrti oko toga koga će sledećeg pljuvati iza leđa. Super sam se uklopila sa jednom devojkom koja je došla isti dan kada i ja, a posle nekog vremena čujem da me pred drugima zove "white Barbie". Ne kapiram je li to neka rasistička uvreda ili kompliment. Nadala sam se da će mi bar cimerka biti kul, kad ono....bakuta.
Iznenađuje me činjenica koliko dobro se držim (ne hvalim se, Bože sačuvaj, nego se iskreno čudim sama sebi, očekivala sam najgore). Usamljena sam, umorna, nedovoljno spavam (thanks to vodka), živim na salatama i voću, ponekad se zeznem pa uzmem piletinu. Kapiram otkud toliko muvanja, malčice sam, kao, spustila gard (thanks to vodka), ali i dalje mi niko nije zabavan. Borrrrrrrrrrrrrrrring life on Majesty
Hvala svima na pozdravima i podršci, puno mi to znači! Ljubim
14
Pozdravi / Kisses from the Majesty :D
« on: 16/March/2014 »
OK, konačno sam našla 5 min da se javim
Prve dve nedelje na brodu... konfuzno, naporno, ali i zabavno. Svi su maksimalno ljubazni i puno su mi pomogli u prva dva dana kada sam se stalno gubila. Populacija uglavnom tamnoputa sa meni vrlo nerazumljivim engleskim, pa češće koristim španski. Posao je vrlo odgovoran, treninzi dosadni, hrana katastrofalno loša. Brod je najmanji i najstariji, pa sve škripi i ljulja, ali koliko čujem, najbolje zarađuje. Ture su 3 i 4 dana pa sam od jutra do sutra u haosu, prebrz tempo.
Vidim da sam im prilično zanimljiva kao "fresh (white) meat", kako mi je rekao jedan od oficira. Jbg, džaba im trud. Slušala sam priče i čitala kako su vezice i kombinacije česte iako dosta ljudi kod kuće ima muževe i žene ili trudne devojke, ali sad kad vidim lično, uf... ne želim da osuđujem nikog, pa ću prećutati.
Vizu će mi refundirati, ali medical NE.
Put do Majamija preko Ciriha je bio dosadan do bola, ali svanulo mi je kada sam videla grad, ne znam zašto ga oduvek idealizujem. Zbog obaveza na imigraciji i zbog treninga, još nisam stigla da izađem na Floridi, samo mogu da se švrćkam po Bahamima.
Na aerodromu sam imigraciju prošla za 10 min, bez čekanja, ali me gdin policajac štagod pošteno iscedio za to vreme, na španskom. Deluju ludački strogo, ali ja nisam paničila, jer sam to, thanks to forum, očekivala.
Da se vratim još malo na brod. Cimerka mi je godište mojih roditelja. 90% stvari koje kaže na engleskom ne razumem, dok ne progovori španski. Nisam se usudila da menjam kabinu jer smo u istom ofisu i moram da je gledam ceo dan, ali za koji dan joj stiže dečko, pa se seli i ostajem sama.
Ostatak grupe sa kojom radim svakodnevno je većinom indijskog porekla ili su sa Kariba i Južne Amerike. Da bih ih razumela, moraju mi bar 3 puta ponoviti. Vrlo neprijatno. To mi je najveći problem. Takođe, pokušavaju da iskoriste to što još nisam upućena baš u sve, pa imaju razne zahteve, ali uspešno se borim sa takvim budalaštinama.
U maju se selim na Explorer, najverovatnije. Jedva čekam. Život na ovako malom brodu, gde svi sve znaju......no me gusta.
Pozdravljam vas puno! Odoh da iskuliram još malo, pre početka druge smene...da, radim prvo malo ujutru, pa onda malo poslepodne, a nekada i do ponoci, sa pauzama koje su besmislene, ali dobro, preživeću, jaka sam
Prve dve nedelje na brodu... konfuzno, naporno, ali i zabavno. Svi su maksimalno ljubazni i puno su mi pomogli u prva dva dana kada sam se stalno gubila. Populacija uglavnom tamnoputa sa meni vrlo nerazumljivim engleskim, pa češće koristim španski. Posao je vrlo odgovoran, treninzi dosadni, hrana katastrofalno loša. Brod je najmanji i najstariji, pa sve škripi i ljulja, ali koliko čujem, najbolje zarađuje. Ture su 3 i 4 dana pa sam od jutra do sutra u haosu, prebrz tempo.
Vidim da sam im prilično zanimljiva kao "fresh (white) meat", kako mi je rekao jedan od oficira. Jbg, džaba im trud. Slušala sam priče i čitala kako su vezice i kombinacije česte iako dosta ljudi kod kuće ima muževe i žene ili trudne devojke, ali sad kad vidim lično, uf... ne želim da osuđujem nikog, pa ću prećutati.
Vizu će mi refundirati, ali medical NE.
Put do Majamija preko Ciriha je bio dosadan do bola, ali svanulo mi je kada sam videla grad, ne znam zašto ga oduvek idealizujem. Zbog obaveza na imigraciji i zbog treninga, još nisam stigla da izađem na Floridi, samo mogu da se švrćkam po Bahamima.
Na aerodromu sam imigraciju prošla za 10 min, bez čekanja, ali me gdin policajac štagod pošteno iscedio za to vreme, na španskom. Deluju ludački strogo, ali ja nisam paničila, jer sam to, thanks to forum, očekivala.
Da se vratim još malo na brod. Cimerka mi je godište mojih roditelja. 90% stvari koje kaže na engleskom ne razumem, dok ne progovori španski. Nisam se usudila da menjam kabinu jer smo u istom ofisu i moram da je gledam ceo dan, ali za koji dan joj stiže dečko, pa se seli i ostajem sama.
Ostatak grupe sa kojom radim svakodnevno je većinom indijskog porekla ili su sa Kariba i Južne Amerike. Da bih ih razumela, moraju mi bar 3 puta ponoviti. Vrlo neprijatno. To mi je najveći problem. Takođe, pokušavaju da iskoriste to što još nisam upućena baš u sve, pa imaju razne zahteve, ali uspešno se borim sa takvim budalaštinama.
U maju se selim na Explorer, najverovatnije. Jedva čekam. Život na ovako malom brodu, gde svi sve znaju......no me gusta.
Pozdravljam vas puno! Odoh da iskuliram još malo, pre početka druge smene...da, radim prvo malo ujutru, pa onda malo poslepodne, a nekada i do ponoci, sa pauzama koje su besmislene, ali dobro, preživeću, jaka sam
15
Svjetski Aerodromi i Snalaženje / Re: šta od dokumenata i papira je potrebno pokazati po dolasku u US?
« on: 01/March/2014 »
Meni nisu. Niko mi ni spomenuo nije.