http://www.inozemstvo-posao.com/princess-computer-system-specialist-jap-shop/

PRINCESS CRUISES – Intervju za posao

JANUAR 2018.

Potrebni radnici:

– Konobari pomocni
– Kuvari (od asistenata do chefs)
– Mesari ( od asistenata do chefs)
– Prodavci u butiku (tecan engleski, iskustvo u prodaji)
– Recepcija (tecan engleski, iskustvo na front desku, drugi jezik prednost)
– Konobari glavni bar & restoran (napredan engleski i ozbiljno iskustvo)
– Barista (napredan engleski i iskustvo)
– Čistači (bez iskustva)

Zainteresovani neka posalju CV na mail: safecruise.rs@gmail.com

Korisničko ime:  Mićun Drinčić
Država:  Srbija
Spol:  Muški
Kompanija: Carnival Cruise Line
Pozicija: Entertainment Video Technician


 Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
O poslu na kruzevima sam čuo, pa mogu reći slobodno sa svih strana, poslednjih sigurno 5 godina.
Od poslovnih pa do privatnih kontakata. Naime, ja sam proveo 15 godina, radeći na televizijama u Beogradu, tako da je krug ljudi sa pričama o slavnim avanturama tog i tog, često prepričavana.
Nemalo se puta dešavalo, da dok razgovaramo, bude ubačena opaska tipa,
“ Hej jesi video što je juče okačio sliku sa Havaja. Čoveče kako mu je dobro...”
I da budem iskren, u mojoj glavi, tu bi obično se i završavalo. Jer, niti sam imao potrebe za tim, niti želje i moram da kažem, smatrao sam da sam za to već sada “mator”. Ali … nekada ipak priča ide svojim tokom.

Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Privuklo me je to što je moja tadašnja supruga, odlučila da se razvede. Celu noć provedenu sa samim sobom, praveći mentalni inventar, razgovaranja sa samim sobom, razgledanja opcija sa svih strana. Ja sam u 7 ujutro bukvalno uzeo telefon, nabavio broj agenta i započeo put.
Mora da razumete jedno, nije to bila ishitrena, niti bez mozga odluka. Imao sam ja neku misao davno, ali kad imate ženu i dete, niste baš u opciji da se pokupite i da odete.
Verujte, koliko god sam slušao priče o dobrom životu, isto tako sam slušao priče o silnim razvodima i slomljenim snovima.
Dakle, dok sam vrteo sve priče u glavi, napred nazad, glavna odluka je pala tog momenta kada sam shvatio, da mi je upravo učinjena najveća usluga u životu, i da mi je bivša supruga upravo spasila život.

Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Ja sam se prijavio preko Sea Agency. Nju sam izabrao iz prostog razloga što je iz Beograda. Nikakvih drugih tu kalkulacija nije bilo.
Želeo sam što pre da krenem, jer sam JA krenuo.
Inicijalni razgovor je obavljen u njoj, predati papiri i prijava, ali nastavak razgovora, intervjui kao i na kraju krajeva sam odlazak, je sve išlo preko EP iz Zagreba.

Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
E tu je tek priča, španska serija...  Ja sam se prijavio za Royal Carribien pozicija Digital Content and IATV specialist. Prošao sve intervjue, dobio posao i čekao LOE.
Posle 5 meseci čekanja, ja sam umesto LOE dobio pozivnicu da dođem na intervju za Carnival Cruise Line na poziciju Video Technician.
Možete zamisliti kako je to izgledalo, koliko je to moralno ubistvo bilo. Na kraju, kao što rekoh, nema nazad. Kao i za Royal, otišao sam na razgovor sa Carnivalom i dobio posao.
 U celoj priči pozicije za koje sam se javljao su dosta slične sa onim što sam već radio ili nekog iskustva sam imao sa tim za čime se javljam.
Tako da od strane agencije mi je ponuđeno kao opcija da apliciram za to mesto, što sam ja naravno prihvatio.

Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Intervju za posao u Carnivalu je u celosti bio razvučen na dva dana, zbog velikog broja kandidata koji su se prijavili za tehničke pozicije.
Problem kod ovih pozicija je što nisu otvorena mesta non stop i ne održavaju se tako često intervjui. Ja sam za sebe izabrao drugi dan.
Došao sam u Zagreb dan ranije, i pripremao se.
 Iskreno više psihički nego znanjem. Taj dan kada sam ja imao intervju, ukupno je u agenciji bilo nas osam.
Četvoro je išlo na poziciju Videa i intervju sa nama je vođen u jednom prostoriji, dok za ostale pozicije u drugoj.
Moj intervju je trajao ukupno rekao bih oko 30tak minuta. Nakon inicijalnog upoznavanja i čuvenog “can you tell me something about your self” pitanja, krenuli smo sa biti ili ne biti.
Sva pitanja koja su bila, su bila tehničke prirode, sa primesama dodavanja nekog mog mišljena o nečemu ili sam bio upitan od strane regrutera oko mišljenja.
Neću da kažem da sam na intervju znao da sam prošao, ali sam naslućivao na osnovu razgovora sa regruterom.
On, moram reći, je naglasio da ne sme niti je u mogućnosti da mi kaže da li sam dobio posao, jer na kraju krajeva, on ni nema tu moć niti ovašćenja.
Mislim da sam mailom obavešten nekih 2 do 3 dana kasnije o dobijenom poslu. Na žalost, nakon iskustva sa Royalom, nisam baš skako od sreće,
 Na kraju, kao što uvek bude onako kako treba, pokazalo se da je ipak Carnival kompanija koja me je želela i dala mi šansu da pokažem šta sam i ko sam, i na tome sam im zahvalan.

Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Moram da kažem da troškovi mog odlaska nisu premašivali neke ludačke cifre. Valjda, zbog same činjenice da sam išao na staff poziciju i samim tim na primer avionska karta je već u startu bila ušteda. Moja plaćanja su bila u principu za ono što je moralo da se plati. Dakle, Medical, Viza, stvari za put i naravno neizbežno, moram imati neki dolar kod sebe kada krenem.
 Ukupno ja mislim da sam bio ispod 1000 evra sa svim tim. Može to i manje, jer ja sam na primer imao 300$ sa sobom, što se ispostavilo kasnije da mi nije ni trebalo, jer vam se viza refundira nakon par dana, ali eto da kažem zbog ljudi koji ovo čitaju, da oko 1000evra je trošak, ali napominjem još jednom, kartu za avion nisam plaćao.

 Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Za put sam se spremao uz pomoć ovog foruma. Zaista, kada sada razmislim manje-više većinu stvari koje su me zanimale, pretraživao sam po forumu i konsultovao ljude oko mišljenja ili saveta. Vodio sam se logikom da nađem nekoga ko ide, ili je išao na sličnu poziciju pa da vidimo šta tu ima da se izabere.
Nakon jedno 5 do 7 dana istraživanja, razgovora, ja sam uspeo da napravim spisak koji je uz par malih korekcija bio finalni i samim tim je virtuelno pakovanje bilo završeno.
Naravno, morate uračunati tu i finansisku situaciju, jer nismo svi u istoj situaciji niti mogućnosti. Ideja oko pakovanja je bila ta da budem mobilan.
 Takođe računica oko stvari je da, kako nešto treba, biće kupljeno.
Za kraj bih dodao, sve što sam poneo bilo je tačno koliko treba i jako sam zadovoljan što sam imao dobru procenu oko svega toga.

Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Pa iskreno ubrzano do besvesti.
Sve je moralo da se stigne, da krene da se pamti, da idem na treninge, i meni je to realno skroz bilo dobro jer u neku ruku um je zaokupljen time a ne nekim psiho paranojnim razmišljanjima. Najveći problem je taj što su ljudi kako kažu izgubljeni, da su sami, da ne znam su uplašeni...
Ja ništa nisam imao od toga. Prvo nisam imao vremena da se bavim tim stvarima i da razmišljam o tome, drugo ja sam želeo da što pre saznam sve što mogu, da što pre radim samostalno i da se isto tako i krećem po brodu. Drugo veče na Prajdu, ja sam radio samostalno u sub lounge show. Iskreno, kod mene je , ja mislim bilo presudno to što sam znao šta hoću i ta rešenost je u velikoj meri imala i efekat kako će mi biti na brodu. Sve je u glavi. Neko brod vidi kao zatvor, neko kao konzervu, neko kao robiju, neko misli da je rob. Ja sam to video kao moj brod i mesto gde sam došao svojom voljom, a ne da me je neko naterao na to.

Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Što se kompanije tiče, ja sam trebao da počnem bez handovera da radim. Dakle sa ulice na radno mesto i teraj. To sam saznao nešto kasnije od mog handovera AV-a.
Sreća u celoj priči je ta, što je dotični u neku ruku iskoristio da ostane još neko vreme i da me obuči, a zauzvrat je tražio sledeći brod, što mu je naravno odobreno.
 Dakle, nekada se eto dešavaju stvari kojih niste svesni, ali opet eto završi se sve kako treba. Mislim da nisu njemu to odobrili, da bi bilo veselo.
Na dan mog dolaska, došao je i moj menadžer, tako da realno možete naslutiti kako bi bila dobra žurka, jer i on kao i ja nije imao handover.
Na sve to audio technician je došao kruz pre nas i dance crew je bila upravo u smeni sa stare na novu.
Sada kada gledam na to, mislim da je tu bila neka zbrka oko planiranja, i da se to sve dobro završilo.
U svakom slučaju, ono što je najbitnije, da su ljudi sa kojima sam počeo raditi od prvog trena me prihvatili i istavili do znanja da sam deo tima i da šta god treba tu su. i to je ono što je presudno. Ljudi. To je ono što te čini jakim ili slabim. Veoma sam im zahvalan na svemu što su me naučili, i što su mi pomogli da se osećam da nisam sam.

Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Jeste. Kao što rekoh, imao sam sreću da je predhodni Video tech, tražio da ostane da me obuči, a zauzvrat je tražio sledeći brod i bio mu je odobren.
Da sam počeo da radim bez handovera, ja zaista ne znam šta bi bilo. Nema šanse da bih opstao. Pogotovo kada pogledam tehniku sa kojom smo radili.
Fizički bi bilo malo nemoguće da se postigne. Doduše, ja sam kasnije, kada je otišao moj handover, zbog situacije na Londonskom aerodromu, radio ceo kruz sam, jer zamena odlazećem nije stigla, To je bio pakao tih 7 dana, ali sam bio na vrhu igre skroz. Moj ETM je bio jako prijatno iznenađen, što je i u par navrata rekao. Tog momenta sam znao da sam spreman.
 Želeo sam da se dokažem i da sebi dokažem da sam naučio posao i da mogu da radim samostalno. Da kažem da pored mog kolege, koji me je obučavao, ja sam imao veliku pomoć našeg šefa, ETMa. Verujem da je moj stav od prvog dana bio jako presudan u tom odnosu. Ja sam mu otvoreno u 4 oka rekao da sam željan i voljan da učim posao, da sam došao ovde da radim i da bih mu bio zahvalan za svaku pomoć i znanje koje može da mi prenese. S druge strane, sam mu se za to sve odužio radeći svoj posao veoma brzo samostalno i ono što je najbitnije, po meni, nikada nije bio pozvan zbog mene.

Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
Pa zavisi kako se gleda na taj pojam ograničenost. Moja pozicija je takva da sam zbog posla samog imao gostinjske privilegije, što je meni omogućavalo da se krećem po celom brodu.
E sad, postoje neke druge stvari koje opet mogu upasti u ograničenje, a to je kabina, kupatilo, hrana, izlaženje sa broda...
Ne znam iskreno, ali stvarno mislim da je moja rešenost da uspem, da izguram sve što je stavljeno pred mene, umnogome pomogla da stvari vidim na drugačiji način.
Kad ti je prvi ugovor, mislim da činjenica da je sve novo, sve nekako zanimljivo. Na sve to još da se doda konstantni treninzi i polaganje za razne sertifikate, i na sve to još moj posao i učenje istog, omogućili da budem fokusiran na glavni cilj i da neka “ograničenja” ne vidim.

Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Veoma!
Plata koju sam ja primao je bila 10x veće od one koje sam primao kod kuće pre odlaska na brod. i to bukvalno toliko bez ikakve lažne skromnosti.
Mislim da ta razlika govori dovoljno o mojoj novčanoj motivaciji da radim. Za mene najveći efekat, kada je reč o plati i zaradi, je taj da plata ne kasni, ne razmišljaš hoće li biti, kada će.
Bez tog stresa, koji je u Srbiji, svakodnevnica, život je sam po sebi, što se mene tiče, san.

Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Promocija u okviru moje pozicije i u opšte Entertainmenta, je mogućnost da levelujete svoju poziciju.
To znači da počinjem kao level 0, i polaganjem testova za odredjene licence i polaganjem kros treninga, uvećavam svoj level i samim tim i platu.
Kros trening znači, da uz pomoć kolege radite obuku za neku drugu tehničku poziciju. Ja sam za svoj prvi ugovor, uspeo da dobijem, da tako kažem, dve promocije.
Dozvoljeno mi je da radim kros trening za audio techa. To mi je nekako bio logičan izbor, pošto sam ja Audio Video Technician. Tako da je Audio Tech samnom radio obuku za tu poziciju.

Kako vam se svidio društveni život na brodu?
E taj deo priče je bio jedan od boljih i jedan od najbolnijih.
 Kada sam došao na Pride, ja sam u neku ruku bio najavljen da dolazim preko zajedničkog prijatelja, dvojici njegovih drugara koji su tu več bili. Kada sam došao, bukvalno su me preuzeli i uveli u ekipu. U jednom momentu sam imao osećaj kao da sam se vratio na 2 ugovor, a ne da sam prvi put tu, na način na koji sam prihvaćen od ljudi. Svako veče bi po pravilu okupljanje na open decku počinjalo oko 23-23:30, jer bi u to vreme jedan po jedan polako završavali smenu i tako dolazili.
Kada se većina okupi, pokupi se šta sve treba, piće i naravno neizbežni wireless zvučnici i veče je moglo da počne uz muziku, piće i graju. Jako bitni momenti su bili ti posle posla.
To druženje je svima pomagalo da se opuste, da se osetimo kao da nismo na brodu. To druženje i ta ekipa od 10oro naših ljudi sa kojima sam bio 24h dnevno, a pogotovo posle posla su mi pomogli neizmerno. Bolan deo, i možda najteži momenti su počeli kada su jedan po jedan u narednih 2 meseca odlazili. Jako emotivno bolni momenti.
Nešto što sigurno bih voleo da sam izbegao, ali i to je sastavni deo života na brodu, kao i iskustvo za neki sledeći put kako da se nosite sa tim.

Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
S obzirom da nas je više ili manje skoro 50 nacija na jednom mestu, onda možda ljudi mogu da imaju neku predstavu.
Ljudi iz mog neposrednog okruženja su bili izuzetno posvećeni da mi pokažu razne stvari  i da se osećam deo tima.
Što se tiče celokupnog okruženja, najviše se to može osetiti u crew messu, kad se jede. Jednostavno najblaže rečeno, mislim da su pojedinci 100% isfabrikrikovali svoj Medikal.
U svakom slučaju, na kraju prestaneš da obraćaš pažnju na njih, jer svako ima svoja posla kojima se bavi, i nekako sam se i navikao na pojedine situacije, jer sam ih previše puta video, pa postadoh očigledno istreniran na to, kao što postanete na skoro sve, posle nekog vremena.

Kako biste opisali putnike?
Mislim da su putnici tek priča za sebe. Pride ima jednu od najeftinijih kruz putovanja u floti, sa hometown u Baltimoru. Dakle, pristupačnost kruziranja svih mogućim staležima, pa čak i onima koji nisu napustili svoj “hood” ceo svoj život. To se može primetiti po zahtevima koji se upućuju guest service u neverovatnim količinama na dnevnom nivou.
Najbolje se vidi “klasa” u određenim danima, a pogotovo na formal night. Neverovatno mi je samo kod pojedinih putnika, količina proždrljivosti.
Zaista, u pojedinim situacija sam znao da stojim na deku 10 i da posmatram njuške na lidu kako lopataju u sebe nenormalne količine hrane i pića.
Da posle 3 pojedena burgera pređe na drugu stranu i da razvali onako kao meze 2 burita. Da jedu kao da nema sutra, ili će im neko to oteti.
Mojih prvih 6 kruzeva, 6 helihopter intervencija, 2 smrtna ishoda.
8 kruz skretanje sa kursa hitno, pravac Port Canaveral, iskrcavanje 2 porodice i povratak na kurs. Kašnjenje 5h u Baltimore.
 Da li možete da zamislite red ispred guest service da bi uložili žalbu na kašnjenje. Tu se vidi najviše o kakvim ljudima i tipovima ljudi je reč, ali opet kažem, prestaneš da obraćaš pažnju posle nekog vremena i otupiš na sve to. Samo ih prolazim kao da ne postoje, što i oni svakodnevno rade.

Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
Jesam, i to ponekad i previše puta. U principu, Pride ima najgore luke, to je svima odgovor broj jedan. Ja sam opet to video kao plus,a ne kao minus.
Naš kruz je u trajanju 7 dana. 2 sead day, 3 porta, 1 sea day, Baltimore. Luke su: Grand Turk, Half Moon Cay i Freeport. Ko je bio, zna tačno o čemu pričam i sve mu jasno već ovog momenta.
 Na toj relaciji sam proveo od 6 meseci, ja garantujem 4 i po meseca. Jeste, zaista je psihicki ubistvo svake nedelje isto ali ono što su svi ili većina videli kao crnilo, ja sam video kao plus i kao profit. Na kraju, došli smo da zaradimo, zar ne? Sve ove gore navedene portove posle 2x viđenog, ne moram ni da vidim više, ali ajde, potreba za vazduhom svežim je ipak presudna.
Poenta je da na ovakvoj ruti, vi zaista nemate gde da potrošite novac, i realno nemate sta ni da vidite.
 Sreća je u celoj priči, ako se to može nazvati tako, što su se dogodili uragani Irma, Jose, Katja i Maria, koji su imali izuzetno veliko razorno dejstvo i prisilili u tom momentu sve brodove vecina kompanija da se presele.
Tako je i Pride promenio rutu, i otišli smo za Kanadu. Tako da smo imali prilike da posetimo još dodatno, Halifax, St. John i od sledeceg kruza je umesto Grand Turka, ubačen Nassau.
 Pored svih ovih luka, imao sam prilike da posetim i Bermude 3x i Čarlstone koji nam je bio prva stanica prilikom bežanja od Irme. Tako da sve u svemu, onako iskreno, imao sam vremena videti sve sto smo posetili, u vise navrata i sto se mene tiče, idemo dalje. Biće toga još u budućnosti i za videti i za posetiti, i to vise puta.

Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Pa od svega gde smo bili, kao što rekoh izbor nije bio preteran, moram da kažem da mi je recimo Nassau bio omiljeno mesto.
Tu smo mogli da se organizujemo nas par uvek da izađemo zajedno, Da nije bilo uragan sezone, moj izbor oko portova bi svih 6 meseci bio, Grand Turk, Half Moon Cay i Freeport.
Tako da je tako bilo, odgovor bi bio bez razmišljanja oko omiljenog mesta, Baltimor.
Sve u svemu, mišljenja sam da je nama par koji smo kao društvo stalno zajedno bilo apsolutno svejedno gde smo, samo da se nekako uklopimo i izađemo. Kad imate ekipu koja svoj sledeći ugovor se ponovo vraća na isti brod, možete zamisliti koja je to veza nastala između nas.

Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Ja bih to podelio na sledeći način.
Posao. Da li možete da zamislite da radite posao koji volite, da imate znanje i mogućnost da to isto znanje razvijete, da vas vaš šef pita za mišljenje i da to bude usvojeno, da se vaš rad izuzetno ceni i da dobijete promociju ili povišicu, da radite u timu sa ljudima koji su spremni da vam pomognu čim ih pitate za pomoć i obrnuto, da vam nije muka što mora da idete na posao i da ste nakon nečega urađenog, vidi, ceni i prepozna vaš rad. Da imate mogućnost da stvorite ako je nekome do toga karijeru od svog posla i da vas kompanija u tome apsolutno podržava.
Novac. Da li možete da zamislite život bez stresa prouzrokovan svakodnevnim trzavicama od kad će plata, da li će biti, da zarađujete od svog rada i to bez ikakvih laganja 10x veću sumu nego što ste imali mogućnost kod kuće. Da ne razmišljate da li ćete imati da kupite sebi nešto ili svojima.
Prijatelji. Za mene lično najbitnija stvar i najpozitivnija stvar od celokupnog iskustva rada na kruzeru. Ova ekipa ljudi sa kojima sam proveo ugovor, je nešto što istog trena izaziva salvu emocija kada samo evo pomislim na njih. Nikada ovako nešto nisam osetio niti verujem da ću. Da budete prihvaćeni i vezani toliko da kada se rastajete kao da vam kidaju svaki put deo vas, je neverovatan, a onda posle vacationa njihovog ih opet vidite. Prijatelje koje sam ovde stekao ne bih menjao za sve pare, portove, brodove na svetu. Ljudi, su najveće bogatstvo koje sam “zaradio” na svom radu na kruzu, i to je moj Broj jedan !


Opišite loše strane posla na kruzerima.
Za mene su loše strane one recimo sitnice koje su kod kuće nešto o čemu ni ne razmišljate.
Na primer, imao sam problem da me nervira što ne mogu da pijem vodu sa česme nego ako sam žedan mora da idem do crew messa ili do kabine po moju vodu.
Nekada je to tako frustrirajuće pogotov kada si na totalno drugoj strani broda. Odlazak u WC. Ne mogu da vam opišem koliko je to znalo da me nekada živcira.
Da ne dajem primer, ali vam je verovatno jasno da kao i voda isti primer, sa jedne strane na drugu, a frka je . Hrana. Taj deo priče je bez ikakvih problema najgori.
Hrana je na žalost za Carnival, najveći problem i propust. Začinjeno, ljuto, i u pojedinim situacijama , očima ne svarljiva, a kamoli da je i jedem. Internet, gospode Bože... Kunem se da sam razvio teooriju da oni nama isplaćuju plate na brodu koliko ljudi plaćaju internet a da on ne da ne radi, nego skoro pa da ne postoji.
Zato odmah prelazite na alternativne metode od BTC kartice do T mobile ili koje već mreže ste u stanju da dođete. Ja lično sam morao da ga imam da bih bio, trudio sam se, u svakodnevnoj komunikaciji sa ćerkom. Kakva god ona bila od poruka do poziva.

Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Rećiću svima koji čitaju samo ovako.
Za mene svi do jednog koga sam imao prilike da upoznam i vidim na brodu su mali super heroji. Svaki čovek sa cele ove planete koji je došao i radi na brodu.
Nisu sedeli kući, cmizdreli kako im je država kriva za sve, kako nema posla, kako nema para. Svako od njih je ustao, nije dozvolio da se pomiri sa stanjem u kom je i krenuo da se lakta, bori i gura za sebe i svoje. Počevši od izbora u agenciji, do kompanije i na kraju do broda i rada na njemu. Nije lako, nemajte iluzije. Mnogi će pući i otići, ali mnogi će ostati i raditi.
Ako ste spremni da radite, ako ste spremni da zaradite i da ŽIVITE, pakujte se i krenite ka svom cilju. Zapamtite jedno. Sve je u glavi i sve je u vašem mind setu.
 Moj moto je bio i ostao “Failiure is not the option”, i veruj te, nije me izdao niti sam zažalio niti jedne sekunde! Ako sam ja mogao sa svojih 39 da odem i da radim na brodu, i radiću, svi do jednog mogu. Zdravi ste, pravi, imate oba oka , obe ruke i obe noge, onda ustanite i borite se za sebe, jer verujte neće to za Vas niko da uradi!

Vraćate li se opet na brod?
Da! Bez ijedne milisekunde razmišljanja.  Vraćam se i vraćaću se sve dok sve svoje prioritete i ciljeve ne budem ostvario. Moj sledeći , drugi po redu, ugovor počinje 3.12.
Tog dana mi je sign on. Vraćam se na Carnival Pride, vraćam se među svoje iste drugare sa kojima sam proveo svoj prvi ugovor kao i oni.
Ne mogu da dočekam da se vratim. E to je ona veza o kojoj sam Vam pričao i zašto Vam kažem da su ljudi, najveće bogatstvo koje ćete da “zaradite”.

Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Želeo bih svima Vama koji razmišljate ili pokušavate da krenete da radite dati savet na osnovu iskustva života a i posla.
Ja sam posle 39 godina jednog načina života, od strane istog, na silu izbačen napolje. Mogao sam da sedim da kukam ali nisam to dozvolio niti jedne sekunde. Ustao sam i krenuo napred.
 Ko god želi da od sebe stvori nešto, ko god želi da ide napred i da stvara svoj put , veruj te da ima šansu kakvu neće imati nikada. Borite se, gurajte, grizite. Nikada nećete zažaliti za odluku koju ste doneli i krenuli na ovaj put.
Ja sam već napomenuo, ali rećiću još jednom. Ono što ćete dobiti ovom životnom avanturom, ne može se meriti novcem, niti bilo kojim blagom.
Teško je, puca će vam kičma i noge i ruke, radićete po 12 i 14h, ali veruj te, to je NIŠTA. Sve je to cena slave, i da je lako, svi bi bili tamo!
Želim Vam svima, da osetite ovo što sam ja osetio od sveg srca i da vam osmeh sa lica više nikada ne nestane.
Veliki pozdrav i neizmerno Vam HVALA svima na Forumu, vi ste bili i ostali najveća pomoć u mom putu ka novom načinu života, i za to sam Vam zahvalan do kraja života!

http://www.inozemstvo-posao.com/sarajevo-intervju-za-rijecne-kruzere-pocetkom-dec-2017/

http://www.inozemstvo-posao.com/princess-cruises-skype-interview-fotografi-prodavaci-mesari-barista/

Naletih na ovo iz 2010-e, jel to još važi?

http://www.inozemstvo-posao.com/traze-se-shop-assistants-shop-perfume-specialists-accommodation-attendants-utility-cleaners/

http://www.inozemstvo-posao.com/septembar-2017-interview-beograd-kuhari-pekari-slasticari-cistaci/