Pozdrav Jagodinac. Ja bih ti lično preporučio rad u butiku na brodu, kad si već neodlučan. Lakše ćeš proći intervju (pogotovo za Harding), i to je posao gde ćeš se lakše snaći s obzirom na iskustvo. Isto tako, dobra pozicija sa koje možeš da oslušneš šta se i kako na drugim poslovima na brodu radi (bar za posadu je majka svih informacija, ali često i unapredjenja). Gledaj da odeš na Harding, jer je zbog solidne fiksne plate bolji za start, a posle može i Dufry (preoteo Hardingu barem tri broda, 2 P&O i jedan Cunard, šire se diljem Holand Amerike), za koje sam čuo da bolje plaćaju asistente menadžera, menadžere i prodavce nakita (svedočenje koleginice koja je tamo prešla iz Hardinga). Ako imaš sreće, Harding će te poslati na manji brod sa 5-6 zvezdica, i ako te ne zapadne svetski kruz, imaćeš verovatno dosta slobodnog vremena da ''oslušneš'' tamo i ovamo...Ako ne, posle tri meseca prvog ugovora možeš tražiti tri broda iz gore pomenute klase za sledeći ugovor. A ko zna, možda ti se i veliki brodovi dopadnu. Srećno!


                                                                       ''Ako hoćete da zaradite novac, držite se onoga što umete i znate''
                                                                                                                                                       - Donald Tramp

Pozdrav! Azamara je najbolja kompanija na čijim brodovima sam bio, zajedno sa Ridžentom i Oceaniom. Nisu strogi kao Ridžent ili Oceania, po svim kriterijumima. Ali, drže neki standard. Po usluzi koju pružaju gostima iza gore pomenutih rivala, i počeli su da gube klijentelu. Gosti im odlaze na Viking (koji štrpne goste od svih pomalo). Sada Azamara popunjava goste ekipom koju ima sa Rojala i Selebritijia. Ljudi koje sam sretao na Rojalu, sada su ovde zbog prenošenja svih poena sa tih brodova, već gosti ''većeg ranga'', koji imaju privilegije. Ali, kupovna moć im nije ni blizu klijentele Azamare koju sam sretao pre tri ili četiri godine. Ta ekipa je delom otišla na Viking, Regent, Crystal, Silversea, Seabourn. U periodu od tri godine sam primetio komercijalizaciju (sada imaju Marketing menadžera). Orijentisali su se na jači marketing, forsiraju potrošnju na brodu u svim odeljenjima gde se nešto može prodati. Jedna varijanta stilski i uljudno bolje obradjenog Rojala u malom, ako sam se dobro izrazio...Gosti i dalje bolji od Rojala po svim kriterijumima. Amerikanci odavno ovde više nisu većina gostiju (totalno je suprotno na Oceaniji i Ridžentu, što se oseća i u kupovnoj moći gostiju). Sada u Azijskim i Austalijskim kruzevima dominiraju Australijanci i Novozelandjani, ali ne ona družina od pre tri ili više godina. U Evropi,  Amerikanci oko 40%, onda slede Britanci, Kanadjani,Australijanci, Novozelandjani, Nemci, Skandinavci, Francuzi,Latinoamerikanci,...Žale se otprilike kao i na Oceaniji, a više nego na Ridžentu (recepcija je tamo opušten posao, reče moj cimer koji je radio isti posao na Selebritiju i MSC), s tim što su gosti na Oceaniji osetno zahtevniji i oštriji. Gosti na Azamari su druželjubiviji, što White night i Azamazing Evening samo potvrdjuju. Gosti hoće da se više druže medju sobom, nego na drugim kompanijama. 
 Kompanija koja najviše brine o posadi od svih kompanija na kojima sam radio (drugo mesto ima Ridžent a treće Oceanija, moj je utisak). Žurke dobre, ekskurzije za posadu svako malo, hrana dobra (za nijansu bolja nego na dva pomenuta rivala), privilegije u delu za goste za butike, SPA, muzičare, recepciju, shorex, prodavce umetničkih slika, fotografe. Smeštaj dobar, mada recimo A/V menadžer deli sobu kao i Broadcast, i Ass. Chief Houskeeper, što je baš bez veze. Jedna prijatna atmosfera medju posadom, veća povezanost nego bilo gde da sam radio, skoro svako ti se javi u hodniku,itd. Generalno, najbolja posada sa kojom sam radio.

E sad, ono što je možda za mnoge najinteresantnije, a to su naravno plate. Ne držite me za reč molim vas, ali pre tri godine, situacija je bila ovakva kakvu ću opisati. Ne verujem da je bilo nekih promena, jer iako je kompanija dobila novi brod nedavno (bio sam tamo i utisci su mi pomešani što se izgleda tiče), ne verujem da su se pretrgli da povećaju plate. Rojal im je još uvek majka (a ne maćeha), i imaju jaka ledja.

Recepcija: Plata je 2000$ mesečno. Nisam čuo ni za kakva povećanja sa drugim, trećim ugovorom itd. Jedan problem ovde je što imaju taj ATD (Attention to details) koji gosti dobiju drugi, treći dan, i onda počnu da pišu svašta, za šta bi inače morali da sidju na recepciju i da objasne. Drugim rečima, samo im je olakšano da se žale. Ovo su reči devojke koja tu radi godinama, a pre toga je bila na još dve kompanije. Rade organizaciju za iskrcavanje gostiju (letovi, hoteli,...) za razliku od Ridženta, na primer (tamo to radi Shorex). Privilegije: buffet, predstave, svi barovi kad nije puno gostiju, Azamazing Evening, deli se kabina.

Shorex: Plata je 1750$ mesečno, plus provizija ako se stigne target. Sve ekskurzije se plaćaju. Izadju sa provizijom oko 2200-2500$. Veća je zarada u Aziji nego u Evropi. Asistent menadžera 2300$ plus provizija, menadžer 3000$ čini mi se, plus provizija. Jako puno papirologije, u odnosu na recimo, Viking. To zamara i oduzima mnogo vremena, rekoše mi drugari iz tog odeljenja. Ovo odeljenje im je izgubilo jako puno ljudi, jer idu na, recimo, Ridžent i Oceaniju, zbog para (tamo staff ima 2700$ prvi ugovor, pa posle svaki ugovor po 100$ više dok ne dodje do 3000$, i to fiksno, provizija jako retka; asistent menadžera 4000$)

Broadcast: Operator 1800$, menadžer 2300$. Nije mnogo stresan posao, kruz direktori su OK. Mnogo više stresa je u A/V, jer ima fale ljudi.

Muzičari: član benda, minimalno 1800$. Sviraju u pozorištu za vreme predstava, u barovima kao neki džez bend i sl.



Ako bih išao na recepciju ili shorex, prvo bih probao Ridžent, ako ne prodjem, Oceaniju (Azamara je treći izbor). Plata na recepciji je 2000$, pa svaki sledeći ugovor po 100$ više, dok ne dodje do 2500$ (toliko ima assistent purser koji je poziciju iznad i nosi belu uniformu). Na ove dve komapnije posle jednog ugovora na recepciji možete na Shorex da se prebacite ili na Oceaniji na poziciju concierge (na Marini i Rivieri ih ima po 4 čini mi se, šef sa tri pomoćnika). To je posao gde odgovarate na razna pitanja,žalbe (nekad vam ih natovari recepcija), rezervišete razne stvari za goste itd, plata je 4000$. Ugovori za sve ove pozicije su 5-2, možda sa izuzetkom concierge-a (4-2 verovatno). Concierge na Ridžentu je samo jedan, plata 4000$, i on je šef recepcije.
Generalno se gosti na Oceaniji više žale nego na Ridžentu, jer plaćaju sve sem možda nekih restorana. Ridžent je all-inclusive, jedna zvezdica više (opravdano), i gosti se mahom zbog toga manje žale. Imaju i oni ekipu starih gostiju koji su sa njima godinama, pa kad dodju kao velika grupa odjednom traže iglu u plastu sena da se žale na nešto. Opet Oceanija ima ''najoštriju'' klijentelu. Obe kompanije padaju malo u ''kvalitetu'' gostiju, po svim kriterijumima (Oceanija malo više), otkad ih je kupio NCL. Ali, ni blizu kao Azamara.
Lično znam čoveka koji je bio Shorex manager na Rojalu (17 godina je na brodovima) koji je sada shorex staff na Ridžentu. Svesno je to uradio, manje stresa, ne mnogo manje para. I rekao mi je da će dati otkaz ako ga pošalju na Oceaniju, jer ove dve kompanije razmenjuju radnike od kad su bile zajedno u PCH, a pre kupovine od strane NCL-a. Razlog? Gosti i atmosfera na Oceaniji.

Pozdrav! Ne znam koliko će ovo pomoći. Pre 5 godina sam kompletirao ugovor na Saga Pearl 2 (tada se zvao Saga Quest for Adventure), u butiku, naravno. Klijentela ove kompanije su gotovo isključivo Britanci, veoma stare osobe (starije od Regent Seven Seas, Azamara i Oceania klijentele), ali kako sam čuo imaju para. Kada sam ja bio tamo, to je bio mini svetski kruz i nismo pogodili nijedan plan prodaje po krstarenju. Od tadašnje butik menadžerke sam čuo bajke o tome da kada je brod plovio samo po Evropi, da su gosti mnogo više trošili. Ne znam koji posao gledaš, ali znam da su tamo ekskurzije izuzetno važne.Kada sam ja bio tamo, bilo je gostiju predavača, koji rade predavanja o zemljama koje brod posećuje na krstarenju. Ali, menadžerka za Ekskurzije, jako fina Britanka, je radila slična predavanja svaki dan, i predstavljala ekskurzije na kraju svakog predavanja. Jedna ekskurzija (obično kratak pregled mesta gde je brod odredjenog dana) po danu, je uključena u cenu krstarenja. Ali, ako na primer, ne želiš ''Highlits of Manaus'', već nešto drugo, onda plaćaš popriličnu cenu. Ja mislim da nigde (radio sam na 8 različitih kompanija) nije bio tako visok procenat gostiju koji idu na ekskurzije. Sećam se da me je nekoliko puta menadžerka za Ekskurzije zvala posle 21h u kabinu da me pita mogu li sutra da odradim neku ekskurziju kao pratnja gostima (popularni ''escort''). Jako im je bilo bitno da imaju ako je ikako moguće sve ekskurzije pokrivene pratiocima koji pišu detaljan izveštaj, i maju obaveze koje mislim ipak za nijansu prevazilaze one na Oceaniji i Ridžentu. Sve to kažem imajući u vidu da je ova kompanija, sa dva broda Saga Pearl 2 i Saga Sapphire, rangirana sa 4 zvezdice, iako, barem u mom iskustvu, po hrani, sobama,unutašnjosti broda, nisu na istom nivou kao recimo P&O UK. Medjutim, usluga je ipak malo više ''lična i pažljiva'' jer je manji brod u pitanju i time oni nadoknadjuju gore pomenute zaostatke za, recimo, P&O UK.
Gosti su uglavnom fin svet, ne sećam se da sam ikada imao neku veću neprijatnost (sem jedne kradje snimljene sigurnosnom kamerom) sa gostima, čak i na ekskurzijama koje su pošle naopako. A verujte mi, na ekskurzijama pratioc ima veću odgovornost u odnosu na veliki broj ''kolega'' sa drugih kompanija. Odeljenje za ekskurzije je imalo ukupno dvoje ljudi (menadžer i assistent), samo jedan prodavac kruzeva, itd. Vežbe bezbednosti i uopšte sve vezano za to, na nivou Azamare rekao bih, znači strogo, ali ne kao Oceania i Ridžent. Bar za posadu dobar, dosta takmičenja, žurke bile solidne, ali su jako strogi sa alkoholom (imali loša iskustva ranije).

  Hvala puno kolega na iscrpnom odgovoru! Srećno na Regati! Uživaj!

  Sirena, vrlo lepo si ovo napisala,svaka ti čast. Slažem se, nema šta. Ipak dodao bih nešto.

Zavisi koji posao neko radi, da li zadovoljan njim ili nije, i da li je u mogućnosti da nadje nešto drugo. Ne govorim o sebi, ja sam zadovoljan.
Druga stvar je podjednako važna, a to je tvoja ličnost s kojom odeš na brod, a kakav ćeš se vratiti.
Za ljude koji odu sami, bez partnera, mnogo je bitno da ne izgube kompas dok su tamo. Za ovih nekoliko ugovora sam shvatio nešto što ja nazivam ''spuštanje kriterijuma''.
Spuštanje kriterijuma u smislu šta je moralno, a šta nije, šta je prijateljstvo, a šta nije, šta je ljubav, a šta privlačnost ili  zaljubljenost...
Šta je normalno, a šta samo prirodno...Previše prostitucije, preljuba, pijančenja i iživljavanja sam se nagledao na brodu, da u bilo šta verujem od ovoga što sam pobrojao u prethodnoj rečenici...
Verujem samo u svoj rad i kurs evra prema ostalim valutama. Sve ostalo je relativno.
Za sebe se više plašim da mi se ne spuste kriterijumi od te samoće koju tamo proživljavam, veliki rad, nerviranje, soba 2x3 i klima koja ti je u pluća unela samo Bog zna koliko prašine, k****n s kojim radim i spavam u istoj sobi, kolege koje odluče da ne rade (ovo važi samo za Harding), mi ne padaju teško (mnogima je mnogo teže i na poslu i u kabini), novac je dovoljno vredan toga.

Ali vremenom druženjem sa ljudima koji su na brodovima dosta godina i izgubili su kompas, postali dvostruke ličnosti, jedno kod kuće, drugo na brodu, ili pak ovo sa broda ''što su naučili'' preneli i kući (uhvatio sam sebe nekoliko puta u tome), polako počnem da ''spuštam kriterijume''.
To je ono kad počneš da ''juriš devojke koje dva puta ne bi pogledao da ih vidiš na ulici''(izvinjavam se na ovom šovinističkom komentaru), kad ti bude normalno što tvoj ''najbolji drug'' na brodu ima devojku kod kuće a na brodu 'vata koju stigne pa koja pristane, kad ti sve kolege počinju da pričaju loše o ovim drugima toliko puta (a samo se prazne) da i ti iako nisi imao loše iskustvo sa njima počneš u to da veruješ, kad postaneš dvoličan, jer sa ljudima koji tebe ne cene i družili bi se sa tobom samo zato nemaju s kim drugim, počneš da pričaš o nekim ličnim stvarima u crew bar-u, kao da im otvaraš dušu???..

Ono kad na poslu te neko pošteno zavrne, odradiš nešto umesto njega po ko zna koji put samo zato što on nije hteo, jer je takav, a ti si pošten, a onda ajmo napolje zajedno, ko da ništa nije bilo, zato što ''Harding shoppees are there to get drunk, have fun (get laid) and see the world!'' A ako nećeš sa njima jer te iskorišćavaju (obično su dobri drugari sa menadžerom) jer si odlučio da radiš pošteno, onda si ti čudan, nedruželjubiv, podcenjuješ ih,itd...

Ne,ne smeta mi to što ima svakakvih ljudi oko mene, već što ja polako, ali sigurno, postajem sličan njima...Prost, dvoličan, uhvatim ponekad sebe kako tračarim...Ne to nisam ja.
Toga se plašim više nego da ostanem kratak na kraju ''karijere na brodu'' za par hiljada evra od sume  koje sam ''planirao'' da zaradim.
 
Još jednom, Sirena slažem se sa svim što si napisala. I ovo što sam napisao ne odnosi se na tvoj tekst.
Ovo je samo poruka svim ljudima koji idu na brod, da čuvaju sebe, svoju ličnost. Taj nedostatak privatnosti koji tamo postoji tera čoveka da ne odoli mnogim iskušenjima kojima bi odoleo na kopnu.
Iskušenjima da ''spusti kriterijume''' za sve, sem za svoj rad, jer od toga mu zavisi posao na brodu. A alkohol tu jako mnogo pomaže, spusta sve kriterijume neprimetno...
Baš kao što je Sirena rekla, udje vam u krv...
Društvo koje ''birate'' na brodu je mnogo važnije nego što se čini. Ja sam to konačno shvatio. Mnogi ovde na Forumu u onom upitniku veterana kažu da ne treba verovati nikome na na brodu, ali ja mislim da velika većina ljudi pre ili kasnije popusti i otvori se previše.
Ja sam se nedavno i pored velikog iskustva, opet ''upecao'' u tu zamku. Nedostatak privatnosti na brodu je po meni i onaj presudjujući faktor koji neprimetno, tiho (jer oni to neće reći) odvraća ljude koji vas stalno pitaju ''kako da odu na brod'' kad odete kući, koji kažu ''Tebi je baš super, opaljuješ žene svih boja i veličina, zaradjuješ pare koje mi možemo samo da sanjamo, obilaziš ceo svet, radiš lakši posao od mene...'' A kad ti, pošto su te sve ispitali, kažu kako ti ipak nije lako baš toliko, kako je to ipak odricanje, i ti onako diplomatski kažeš da privatnosti tamo nema, da je svet tamo na brodu još manji, oni kažu ''ej bre ne žali se, vidiš kako se ovde bedno živi!''.
Ne zameram im uopšte, jer oni svoj privatan život ne bi menjali ni za šta (čak i ako ne rade ni kod kuće). Iz sličnog razloga mnogi neće emigrirati u Ameriku, Kanadu, Australiju...To poštujem.
Nadam se da ni ja neću menjati svoju ličnost ni za šta...
Drage koleginice i kolege, mi smo ipak pomalo posebna vrsta ljudi. I privilegovana grupa ljudi, neki manje a neki više. Hvala na pažnji i svako dobro.

   Srećno kolega! 

  Zdravo. Ja sam ovu vakcinu primio u Institutu za javno zdravlje Batut u Beogradu oktobra 2012. Ne sećam se koliko je koštala, zakažeš termin, odeš, bocnu te,platiš i to je to. Dobićeš i žutu knjižicu kao sertifikat.Pretpostavljam da ideš u Južnu Ameriku ili Afriku. Mirno more želim i srećno!

“ The pleasure of life is according to the man that lives it, and not according to the work or place. ”

                                                                                   — Ralph Waldo Emerson