Zdravo dobri ljudi; naime, juče je mom dečku i meni zaključen medical u klinici Ristić, ali bez  primljene vakcine protiv hepatitisa A. Trenutno ih nema u Batutu, a doktorka nam reče da ih nema ni u Hrvatskoj, ni u Bosni... Javili smo agenciji na mail o čemu se radi i poslali im skenirane rezultate medicala, ali evo oni nam od juče ujutru ne odgovaraju ništa. Da li postoji mogućnost da odemo na brod bez te vakcine pa da je primimo na brodu, ako oni to praktikuju uopšte ili ćemo morati da čekamo dok se ne pojave kod nas opet (iako niko ne zna da nam kaže kad bi to moglo biti)? Da li je bio neko u sličnoj situaciji?

Sve nešto 300 na sat, isplatiće se, pa se već isplatilo .. 

Kod nas se kaže "što je brzo to je i kuso", ali konkretno za ovo, drago mi je što je sve bilo 300 na sat, stres je možda bio veći, ali je kraće trajao. Sve je to proporcionalno baš tako kako treba da bude 

Dakle, 30. oktobra moj dečko i ja obavljali smo lekarski pregled.
Za Carnival vam neće priznati izveštaj stomatologa, ali hoće papa test, i hoće snimak pluća, što mi nismo znali.
Ako radite sa hranom i pićem, ponesite uzorak stolice. Vodite računa da vam potvrda o primljenim vakcinama bude potpuna, meni moja doktorka nije pisala datume pa ću morati da odnesem novu potvrdu.
Elem, pošto se u Srbiji pre '90-ih nisu primale vakcine protiv hepatitisa, mi ih nemamo. Sada mogu da se prime u Batutu, s tim što su nam na šalteru klinike Ristić rekli da je trenutno nestašica i da se ne zna kad će ih ponovo biti pa ćemo verovatno morati u Zagreb da idemo da ih primimo.
Zatim nam je doktorka opšte prakse rekla da proverimo u toku sledeće nedelje da li su u Batutu dobili vakcine, a ako nisu, ona će nam svakako pisati Fit for Service bez njih, uz dopis da vakcina nema u Srbiji. Inače, košta oko 5 ili 6000, takođe, moj dečko nije primio revakcinu MMR pa mora i nju da plati, ona je oko 1900 kod Ristića. Evo tačnog iznosa lekarskog:
Laboratorijske usluge za dečka 10.800
Za mene 11.650
(Ne znam zašto je za mene viša cena bila, dobili smo identične rezultate)
Ostale usluge su nas isto koštale:
Stolica 1.720
Rtg srca i pluća 1.700
Oftalmološki pregled 1.300
Stomatološki pregled 1.100
Pregled kod lekara opšte prakse 3.900
Sve ukupno za dečka 20.520, za mene 21.370

Nisu nas slali kod ušnog, na spirometriju, ni kod psihologa i psihijatra, pretpostavljam da se to možda podrazumeva pod "specijalistički pregled" kod lekara opšte prakse, ali nam ništa od toga doktorka nije proveravala.

Nadam se da sam bila od pomoći. Pozdrav!

Izvinite što sam prekinula priču, baterija samo što se nije bila ispraznila. Hvala na pohvalama
Elem, tačno na vreme stigosmo u hotel. Upoznajemo se sa Dajanom i Sinišom, upoznali smo još neke sjajne ljude koji su tu bili istim povodom kao i mi, ali sam sva imena pozaboravljala, lica pamtim. Bilo nas je između 50-70 po mojoj slobodnoj proceni. Siniša nas je sve uveo u jednu veliku salu gde nam se još jednom predstavio, uputio nas o kompaniji, odgledali smo neki kratki film i čekali da se i predstavnici kompanije pojave. Stigli su oko 9:15, bilo ih je dvojica. Jedan niži, debeljuškasti i preveseli - mislim da se zvao Edy, i jedan dosta ozbiljniji (ko gleda Grey's anatomy neka zamisli Jackson-a, isti su) koji se zvao Antony. I oni su nam se predstavili, zamolili nas da izađemo iz sale, a Dajana će nas redom uvoditi. Nije bilo nikakvog zvaničnog reda, ko je prvi stao ispred sale taj je prvi i ušao. Ja nisam imala živaca da stojim na štiklama i stresiram se dodatno, jer su svi bili pod ogromnom tremom; pa smo moj dečko i ja seli u restoran odmah pored reda i palili cigarete jednu za drugom. Rekla sam mu da kad stanemo u red, hoću da nekako namestimo da ja idem kod Edija na intervju jer je opušteniji, i da kad pogledam Entonija sve vreme mislim na Džeksona i umesto koktela u glavi imam sav medicinski pribor. Avaj, nije kome je namenjeno nego kome je suđeno. Negde oko 12 smo konačno stali u red i namestilo se baš tako da me Dajana odvede kod Entonija. Moj čovek ostaje iza mene. Malo treme dok nisam stigla do stola, i od trenutka kad mi je pružio ruku, kao da je istrgao i tremu iz mene. Brzo razmišljam šta sve beše sme, šta ne sme, okej, ne smem da sednem dok mi on ne kaže, ne smem da prekrstim noge, ne smem da mašem rukama, moram da se smejem, moram da se smejem. I smejem se kao da sam pijana, široko. Bio je to nadasve prijatan i opušten razgovor, šta više, žao mi je što nije duže trajao. U nekih 7,8 minuta, razgovarali smo o meni, mojim hobijima, kafiću gde sad radim, putovanjima, situaciji u Srbiji. Od "stručnih" pitanja pitao me je jedino koja pića imamo u kafiću gde radim, kad sam rekla kafe, piva i koktele, pitao me je koji koktel najčešće pravim, rekla sam Long Island pa sam se sama nadovezala - to je jedan od najjačih koktela jer u njega idu beli rum, bela tekila, džin, votka, triple sec, malo ceđenog limuna i koka-kola i Srbi ga vole jer im je malo dovoljno da se napiju. Smejao se. Kada me je pitao imam li ja neko pitanje za njega, pitala sam ga: "Kako ste?". Bio je prijatno iznenađen i zahvalan na pitanju, rekao je da sam prva koja ga je taj dan pitala kako je pa se raspričao da je umoran, da mnogo putuje, da slabo spava, ali da sve to ima svoju čar i da je zapravo srećan. Zahvalila sam mu se na vremenu, pružio mi je ruku i dok sam izlazila iz sale imala sam osećaj da je ceo svet moj, ma prošla sam, sigurno. Jedva čekam da izađem i zagrlim svog čoveka, ali ispred mi kažu da je on pre dva minuta ušao kod Edija. Okej, čvrsto držim palčeve. Prošlo je još 10 minuta. Ja se već nerviram što ga nema, ostali gunđaju "ajde brate šta si se raspričao", smejem se, moj dečko stvarno priča kao navijen. Virnem kroz neki prozorčić sale i vidim njega kako maše rukama na sve strane, objašnjava nešto, a Edi umire od smeha. Majko sveta šta li budala priča. Konačno, posle 15-ak minuta izlazi on, e to je ipak hod koji stavlja do znanja "pokorio sam čitav svet", to mi je bilo dovoljno da znam da je sve u redu. Skačem na njega, ljubimo se, pričaj, ne, pričaj ti. Uglavnom, sve što je bilo naznačeno da ne sme da se radi, on je to uradio. Prvi pružio ruku, seo dok mu nije ponuđeno, pričao američkim slengom, prekrstio noge, e samo što još pljugu nije zapalio. Edi ga pitao samo da mu nabroji 5 najpoznatijih votki, kad je to izverglao u sekundi, prešli su na temu NBA, igrali se pogađanja igrača, pričali o američkom repu, o Tupaku, o žurkama. I, evo ga ono na šta sam rekla vratiću se. Edi ga pita "imaš li devojku, kako će ona bez tebe ako odeš na brod?", a on mu kaže, "ma ide i ona, eno bila je kod vašeg kolege na razgovoru." Edi ga oduševljeno pita za moje ime, poveže nas nekim strelicama i zvezdicama i naglasi da su oni kompanija koja baš sarađuje sa parovima i vole kad neko aplicira u paru. Tako da, eto, postoji couple friendly kompanija.
Sve u svemu, to je bio otprilike već trideset i peti sat našeg nespavanja, a imali smo osećaj da možemo da pretrčimo celu planetu - adrenalin.