Korisničko ime: Aja Sofija
Država: Bosna i Hercegovina
Spol: Ženski
Kompanija: Princess Cruises
Pozicija: Assistant Buffet Stewardess
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?
Radila sam takav posao odakle je svaki treći kolega (doduše muškarci) otišao na brod.
Posao je uglavnom vezan za tehničke stvari u studiju, fotografisanje i sl.
Prijatelj iz djetinjstva me oduševio 2007. godine kada je aplicirao i otišao na Carnival. Niko nije mogao vjerovati da osoba koja ne razlikuje da li je jutro ili je sumrak (jer je non-stop za kompom i igricama, a ni ličnu kartu nije imao) se odlučila na takav korak. Nakon toga, pronašla sam ovaj forum i čitala sve vas
Hvala CEO
• Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Kao mala sam pričala da želim da se bavim takvim poslom koji će mi omogućiti da sam stalno na drugom mjestu na planeti i kako neću imati jednu kuću već će mi moj dom biti gdje god dođem...
Sada kada to napišem vidim da sam bila blentava...mada još uvijek sam.
Elem, način života, upoznavanje prilika i neprilika, kontakt sa totalno drugim mentalitetom, snalaženje i učenje jezika itd itd i naravno novac koji ti ostaje ukoliko si dovoljno pametan.
Noćna mora mi je život u kancelariji, koji sam u suštini i radila, te sam pored tog posla pronašla još dva, terenska. Da, još dva u BiH zvuči nevjerovatno. I moram priznati zarađivala sam veoma dobro, s tim što sam radila non stop.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?
Eh, kada bi čovijek znao gdje bi pao, sjeo bi....Tako kaže poslovica. Išla sam preko Kouzona. Prije toga sam aplicirala u EP, kažu da nisu imali slobodno, a ovi su imali, pa eto, brzopletost mi nije ovaj put bila dobrodošla. Osim toga, kontala sam, bliži mi je BG nego ZG, a puno sam radila. Moram priznati, da su mi svi prijatelji otišli preko EP, ali eto...brzopletost.
• Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Hmmm, nisam se ja prijavila nizašta.
Kada si duduk i kada te uzmu pod svoje, jer pojma nemaš kakva su pravila i kakva su tvoja prava, a žuri ti se da pobjegneš onda ćutiš i radiš kako ti kažu.
Pozicija je bila Assistant Buffet Stewardess.
Zaboravila sam reći i suprug je aplicirao samnom, dakle sve isto kao i ja. Iako imam završen Pedagoški fakultet za predškolsko obrazovanje, nije bilo mjesta.....Tako kažu, a nama je bilo bitno da odemo zajedno, što su nam i obećali, pa sam prihvatila tu poziciju.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?
Muž i ja smo bili prvi na intervjuu sa italijanima, u hotelu, čini mi se Holidej In u BG. Ja sam prošla za sekund, a njega su malo više gnjavili.
Takođe, tada su ti isti italijani upisali da smo supružnici i rekli da idemo zajedno. Dakle, odmah su nam rekli da smo ok i da smo prošli.
Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Oko 1.000 evra po osobi, sa sve gorivom do BG. I naravno, puuuunooo živaca sa gospodom iz kancelarije u Nišu.
• Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?
Nije mi bilo nepoznato, jer je suprug bio na brodu 112 dana pre nego sam ja došla...Dakle, odmah možete shvatiti da nešto nije štimalo od samog početka.
O tome ću u posebnom tekstu....Nosila cipele, patike, gomilu čarapa, donjeg veša, fen za kosu, intimne ženske stvari, da sada ne navodim...I dosta optimizma.
Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Kao u vijetnamskom filmu.....
Svako svoju priču priča, klerk priča neki engleski koji sam razumjela tek nakon tri mjeseca, sve nešto na brzinu potpiši, otiđi do crew offica, i naravno upamti kako da dođeš do kabine
• Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?
Poslala je klerka da mi objasni nešto.....ma, nikako.
Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Naravno, svi koji su radili samnom u paklenom Crew messu. Svaka čast momcima. Žene ne želim ni da pominjem....osim jedne makedonke, iza koje je već 8 ugovora...Hvala joj do neba...
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?
Nemam taj problem. Veća je ograničenost u glavama supervizora...nije mi jasno kako su uopšte na tim pozicijama.
• Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Naravno
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?
Kako da ne. Faktor sreće je ogroman, osim toga, faktor „širenja nogu“ još bolje rezultate daje.
Nikada u životu nisam zakasnila na posao, niti uradila nešto za šta nisam svjesna da nije u redu. Prihvatam kritike, jer me to unapređuje, ali brate dragi, ono što sam vidjela svojim očima nema smisla.
Mislim na te ženske odnose sa matorim supervizorima....
Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Sve o.k. Samo mi nije jasno čemu ljubomora ako smo svi u istoj „kanti“.
Ja lično odem popijem red bul i votku, zapalim dve cigarete i potrošim svu toplu vodu i hrk hrk.
• Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.
Niko nije otišao na brod zato što je to njegova životna želja. To može da se desi samo onima koji se školuju za moreplovce.
Ovo su ljudi gdje svako ima svoju životnu priču, svako se zabavio svojim jadima i želi da izvuče ono najbolje što može iz tog posla, a to je novac za egzistenciju.
Malo me tuga uhvati kada vidim naše muškarce koji su lijepi, pametni, zgodni, obrazovani, ma slika i prilika od života, a moraju da rade tamo sa ... nekim ljudim koji nemaju tri čiste u glavi, ali su zato jeftina radna snaga i dobri poslušnici i cinkaroši...Valjda je to proces globalizacije, a ima i onaj HAARP, možda on pravi haos
Kako biste opisali putnike?
Kao i svuda....Ma, drugi mentalitet, mada kada je prežderavanje u pitanju mislim da su slični. Ipak, ima razlike u tome što su oni projektovani da budu potrošačko društvo.
Brod na kome sam ja bila, dolazilo je 99% amerikanaca i jedan posto Kanadjana. Onaj jedan posto je bio savršen. Kao što rekoh potrošačko društvo, komercijalni kruzevi prilagođeni širokim narodnim masama ne mogu privući sigurno intelektualce. Bilo je ljudi koji su zaista bili „ljudi“, čak su govorili da će pisati glavnoj kancelariji kako supervizori ne poštuju radnike itd.
Bilo je i onih drugih koji su toliko bolesno odgojeni da ti nije dobro samo kada ih vidiš, a mnogo je i oni koji ne znaju čemu služi korpa za smeće...slično kao i kod nas.
Eh, da skoro sam u prolazu, ovde gdje živim čula dvojicu kako pričaju. Jedan pita drugoga „hoćemo li sutra na parastos tu i tu, biće bik na ražnju“...
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?
Nekada da, nekada ne, obično ne, ali sve u svemu zadovoljna sam onim što sam vidjela. Ali hoću još.
Omiljeno mjesto za izlazak? Od Majamija, Los Anđelesa, San Francisko, svih mogućih ruta koje podrazumjeva Panamski kanal, Aljaska itd...
Ne znam, svako mjesto je posebno na svoj način, i ima neku svoju ljepotu....
• Opišite dobre strane rada na kruzerima.
Upoznate sebe i sve ostale oko sebe. Shvatite koliko (ne) možete i razmislite dobro šta želite, koliko i do kada.
Upoznate dobre i loše strane ljudi, posla...i shvatite da ljudska prava ne postoje, da su izmišljena za pranje para kroz razne projekte ....
Ali, zarada je uvijek tu da vas oraspoloži.
Opišite loše strane posla na kruzerima.
Pa, recimo, ne znam da li se neko vratio totalno zdrav sa kruzera kao što je i došao, svakome nešto fali, u glavi, bubrezima, nogama, rukama...
U suštini svaki posao nosi neku posledicu sa sobom, samo što to ovde dolazi mnogo brže. Nema loše strane, samo loših ljudi
• Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?
Naravno. Isprobajte sebe, ali se nemojte zavaravati.
Dobro razmislite ŠTA želite, jer će rad na kruzeru maksimalno da vas uzme. Pitanje je, koliko ćete vi dati, a koliko uzeti.
Saberite se i oduzmite i hrabro, imajte jasan cilj, želju i volju.
I naravno, mora se znati taj jezik malo miša mu poljubim.
Imate mogućnost dobre zarade, upoznavanja raznih nacija i mentaliteta...I to je nejverovatna životna škola!
Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
ČITAJTE FORUM, ne uzimajte ništa generalno, sve je individualno, kao, evo, i moj slučaj o kome ću napisati opširnu priču.
Vježbajte taj engleski jezik miša mu poljubim, to kažem jer sam čula i vidjela ljude koji dođu na intervju i brkaju sami sebe i sve oko sebe.
OBAVEZNO NE prihvatajte BILO šta što vam nude u agenciji samo zato što vam se žuri ili vam kažu da „niste kvalifikovani“ ili počnu da vas ubjeđuju kako je ta i ta pozicija baš najbolja za vas....JOK!
Ima agencija, hvala Bogu, pa fino jedna po jedna...Naravno, treba strpljenja, ali strpljen – spašen.
Ipak, nemojte se ni precjeniti, nađite sredinu, ali ne dozvolite da manipulišu vama jer „oni znaju šta je najbolje za vas“.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?
Pazi, iza sebe sam imala 13 godina radnog staža kada sam krenula u ovu avanturu. Već 4 godine u braku...
Znači, trebalo je da se zaglibim u stambeni kredit i rađam klince, ako ćemo po difoltu....Život je jedan, od vas zavisi kako ćete da ga proživite.
Dobro, ima mnogo drugih spoljnih faktora, ali ako imate dozu avanturizma, nemojte sprečavati sebe da učinite ono što želite.
Vjerovali ili ne, kada nešto JAKO želiš (a da nije džek pot od milion evra ili udaja za Bila Gejtsa) onda nekako ta Vasiona i čitav Univerzum budu ti bliži i zajedno čine jačinu želje i volje....
Bitno je prepoznati život i njegove ljepote, pored svega negativnog što vidimo, čujemo ili doživimo.
Ispriča se ja, a još toliko toga bih rekla
