Cekanje jeste dugo,i sama neizvesnost da li ce se otici ili ne ,koja je neopravdana,jer ko dobije LOe kad tad ,i ode.A na to kad-tad su svi bili upozorenii jos kad su aplicirali ,tako daa,nastavite svoj zivot kao i pre ulaska u avanturu zvana brod,pa kad vas pozovu,vi se iznenadite.Niko vam nista nije obecao vezano za vreme cekanja, i receno vam je da se ukrcaj ceka dok se ne doceka.To je takav sistem.Pa ko kad dobije,pravila nema,kao lutrija,koga kad izvuku.I ako idete preko proverene agencije,nema razloga za sumnju i birgu da li ce te IKADA otici.Tako da ne znam sta ovaj Ivan savetuje i izmislja toplu vodu,svi vec znaju da od poziva kompanija nema nista,osim ako niste vec radnik sa bar jednim odradjenim ugovorom,e tada postojite u bazi kao ime i prezime.Ko je uopste Ivan,jel bio na brodu,ili ide??Ili nista od ta dva

i ja sam cekala mesecima,boga mi vise od pola godine,ma skoro sam zaboravila na brod,kad ono puf,idem za 4 dana.I tada sam se stavljala u poziciju njihovih radnika koje bih pozvala,ali nisam.Zamislite da vi radite na uplati bingo listica,i ljudi vas stalno smaraju kada ce oni da dobiju sedmicu,ili bingo.Ne zelim da budem u kozi radnika kadrovske sluzbe u nekoj cruise kompaniji

Управо је поента у овоме "осим" а и чланица изнад је рекла да је после прођеног интервјуа добила crew ID тако да ово што пишем није никакво "откривање топле воде" него има смисла. Али наравно не увек, све зависи од случаја до случаја. Некад може/ треба звати компанију а некада не.

Нисам. Идем.

Поређење са бингом је неадекватно а ти пошто ниси радник кадровске службе не можеш и не треба да размишљаш као они. Ти посматраш свет из визуре кандидата за посао на броду (или евентуално (бившег) радника на броду) а не из визуре кадровске службе. То би исто било као кад би отишао/ла на интервју за посао а тамо 300 кандидата седи и чека и ти да се питаш: "Боже, како ли је овој секретарици и директору и како ли успевају да се изборе са свима нама?" Или још горе кад видиш оних 300 кандидата да кажеш: "Ма немам ја шансе да добијем посао поред оволико људи!" и да се вратиш кући. 

Pa i ono što je Ivan pisao latinicom mnogi nisu razumeli, jer su to prazne priče bez nečega konkretnog. Ivane,  bez ljutnje, nemam ništa protiv tebe, ali bih ti savetovao da, ako već toliko želiš na brod, nešto konkretno i učiniš povodom toga. Onda ćeš imati šta korisno i da napišeš. Nakucao si 150 postova a da nisi ni na intervjuu bio i onda hoćeš da pametuješ i ne prihvataš dobronamerne savete ljudi koji imaju više ugovora iza sebe. Ni ja nisam bio na brodu, čekam ukrcaj, ali ne pišem o nekim stvarima koje nisam iskusio. Bez ljutnje, savetujem te da više čitaš i radiš konkretno na svom odlasku a manje da pišeš.