Kad sam sezonski radio u Grčkoj šalio sam se da vadim Grčku iz krize a kad bi me ljudi pitali kako ja bih im rekao-svojim poštenim radom na crno.
Međutim, 1 Leskovčanin mi je lepo rekao da ja kupujem grčku vodu ili soci,
jedem grčki 'leba, plaćam kiriju grčkim stanodavcima tako da bez obzira na to što sam radio na crno pa nisam direktno plaćao porez državi, grčka država i grčka ekonomija su stvarno imali neke koristi od mene. Tj. nisam sve pare stavljao u svoj džep. I onda sam shvatio da je stvarno tako i da se to može preneti i na globalni nivo. Evo kako:
Kad radim legalno u Srbiji, na 2 načina utičem da povećanje stope ekonomskog razvoja Srbije: tako što plaćam porez i tako što kupujem srpsko. Težim tome da što više kupujem srpsko i na taj način povećavam BDP (bruto društveni proizvod ) Srbije. Dakle, ja svoje pare trošim, ne nosim u grob i samim tim, kupovinom guram srpsku ekonomiju napred. Ali ne utičem ja pozitivno samo na srpsku ekonomiju i na nacionalni BDP. Ja svojom kupovinom utičem i na guranje svetske ekonomije napred tj. povećanje BDP-a planete. Kako? Evo navešću vam primer laptopa: Kupio sam novi Toshiba laptop (naravno da mi nije padalo napamet da kupujem neki američki laptop) i ko je sve od toga imao koristi osim mene? Imali su koristi srpski radnici i srpski poslodavac u radnji-distributeru. Pa radnik dostavne službe pošto sam i njemu taj dan delimično obezbedio posao tj. leba da jede.
Dakle, s obzirom da je laptop kupljen legalno, plaćen PDV, vadio sam srpsku ekonomiju iz krize i povećao nacionalni BDP. Taj dan sam povećao i BDP Japana pošto je laptop japanski. Proizveden je u Kini tako da sam povećao i BDP Kine. Plastika se pravi od ruske nafte tako da sam povećao i ruski BDP, a s obzirom da laptop ima onaj čuveni intel inside, nažalost, malo sam povećao i američki BDP. Dakle, kupovinom Toshiba laptopa sam povećao globalni BDP. Slična je situacija i sa svim drugim stranim stvarima. Pošto mi ne pada napamet da kupujem nemački auto, npr. kad budem kupio Toyotu značajno ću da povećam japanski BDP a i preko svih drugih firmi koje proizvode komponente i BDP planete.
E sad znam da Srbija u BDP-u planete učestvuje sa 0,02% i znam da ćete reći da je to što ja radim sitan doprinos vađenju sveta iz krize, oporavku svetske ekonomije i povećanju BDP-a planete, ali mi, svi zajedno to radimo pa samim tim i ja. I kao što kaže ona reklama-korak po korak-za bolji svet! I zato ja kažem, kad mi neko kaže da je nešto dobro za mene, nije to dobro samo za mene, to je dobro za ceo svet jer sam ja svestan svoje uloge u povečanju BDP-a planete jer kad ja radim i zarađujem-ceo svet ide napred a što više ja zarađujem, to svet brže ide napred, a kad sam bez posla, stagniram, smanjuje se kupovna moć, onda i svet stagnira i upada u sve dublju i dublju krizu i recesiju, propada...
Dakle, ovo je generalno i za Srbiju a sad ću to da povežem sa ostatkom Balkana, poslom u inostranstvu i radom na brodu. Dakle, isto ovo može da se primeni i na Hrvatsku, Makedoniju, B i H... A poenta je u tome da kad mi idemo negde u svet da radimo i kad dobro zarađujemo, ne radimo mi to SAMO zbog sebe/nas nego i zbog naših zemalja a i ekonomskog razvoja sveta-rekao sam kako. A nažalost, mi našim napaćenim zemljama više doprinosimo kad radimo preko nego unutra. I mnogi naši zemljaci koji rade preko, pa i vi na brodu, često šalju pare svojima i našim zemljama!
E sad, što se ide na brod, osim naravno, ličnog ekonomskog razvoja i pojedinačnog (ili porodičnog) poboljšanja života? Pa, u svakom slučaju ćemo moći više da pomognemo našoj zemlji i da povećamo i ubrzamo rast BDP-a planete sa 1500-2-3000 dolara mesečno nego sa 200-300-600 evra mesečno. U tome je stvar. Kako možeš da pomažeš bilo koga i da govoriš o ekonomskom razvoju sveta ako zarađuješ 250 evra mesečno u Srbiji ili Makedoniji? I još nešto, kad se zaposlimo, bilo gde, mi automatski smanjujemo nezaposlenost i povećavamo zaposlenost u gradu, zemlji i svetu! I to je dobro za sve.
Da razjasnim, postoji teza da mi radimo za platu i da je svrha našeg rada samo plata. Ali to nije potpuno tačno. Šta radiš sa tom platom? Pa ne nosiš pare u grob nego ih trošiš, plaćaš, kupuješ i na taj način podstičeš veću proizvodnju, promet, obrt robe i usluga i razvijaš domaću i svetsku ekonomiju. Prema tome, krajnji cilj našeg rada je pokretanje svetske ekonomije i povećanje stope nacionalnog i globalnog ekonomskog razvoja.
A naravno, na stranu to kad radiš ono što voliš, da uživaš, da se dobro osećaš...To je druga tema.
A da nije tako kao što kažem, ne bi kod mene lično dolazio radnik Telekoma (tačnije Teledirekta) da me ubeđuje da kupim Telekom Boks paket tj. internet, TV...Došao mi je na kućnu adresu. Ne bi kod vas lično stavljali one silne letke i reklame u poštanske sandučiće, ne bi vam dolazili na kućnu adresu i vrata stana da vam nude razne proizvode i ne bi vas zvali telefonom. Da Vestern Junion ne zavisi od mene, ne bi meni lično davali na ulici marketinšku lepezu. Ne kažem ja, naravno, da sve te firme zavise samo od mene i da će Telekom da propadne ako ja ne kupim taj Boks paket od njih, ali svi ti trgovinski lanci koji nam ubacuju reklame u sandučiće i sve te firme zavise od SVIH NAS kupaca, potrošača, i naše kupovine, jer da nije nas i te kupovine, te firme ne bi ni postojale a fabrike bi mogle da se zatvore. A svi oni dalje pokreću lanac razvoja svetske ekonomije.
I da se razumemo, mene lično osim navedenih povremeno zovu na mobilni i razne firme i nude svašta nešto a moje roditelje na fiksni zovu (i traže) još češće. I naravno, nude razne proizvode. I nije realno da im ja sad kažem, ej pa ne zavisite vi samo od mene i nećete da propadnete ako vam baš ja to ne kupim. I ne kažem ja da ceo svet zavisi SAMO od mene i da će sad svi da ripaju
s mosta ako im ja nešto ne kupim ali svi oni zavise od skupa pojedinaca, tj. od svakoga od vas. Pa pomislite samo koliko vam često ubacuju razno-razne letke i reklame u poštanske sandučiće, pa vam ih dele na ulici, pa vas zovu i na posao, nude...da se ne ponavljam.
A već sam pisao konkretno o tome kako svojim napornim radom na kruzerima pomažemo brodskim kompanijama i agencijama jer da nije nas radnika iz celog sveta, kompanije i agencije bi mogle da se zatvore, vlasnici bi bankrotirali ili bi morali da se bave nečim drugim a bez posla bi ostali i svi oni koji rade u sedištima kompanija. I sve to bi u velikoj meri negativno uticalo na turizam, promet, prihode i ekonomiju.
Da li i vi razmišljate na ovaj način i da li shvatate svoju pojedinačnu ulogu u globalnim finansijskim kretanjima i značaj svake vaše kupovine u rastu globalnog BDP-a?
