Prvo vam pricaju o kompaniji, pa zatim ulazite po cetvoro (dvoje kod Lenke, dvoje kod Mine).
Mina je ljubazna i prijatna dok je Lenka malo hladnija (secam se da smo se raspravljali ko ce kod koga jer su svi hteli kod Mine
).
Meni je bilo sve jedno pa sam otisla kod te Lenke sa jos jednom kandidatkinjom za istu poziciju.
Prvo nam je zadala da jedna drugoj pricamo o sebi i svom trenutnom poslu, tj. da intervjuisemo same sebe dok je ona samo slusala (valjda da ustanovi koliko znamo jezik).
Zatim nas je pitala o poslu za koji konkurisemo (na primer sta se prvo cisti: soba ili kupatilo, sta ces da radis ako se u sobi oseca neprijatan miris, sta radimo ako je gost u sobi...).
Devojka koja je bila sa mnom je slagala da ima iskustvo kao sobarica ali se nije bas najbolje naoruzala znanjem pa je pogresno odgovorila na neka pitanja, dok sam ja opusteno rekla da nemam pojma jer nemam iskustva, pa sam nagadjala odgovore i rekla da cu sve to brzo da naucim na brodu.
Zatim slede uobicajena pitanja: zasto zelis na brod, zasto bas housekeeping, sta ocekujes od kompanije... ja sam rekla da zelim zbog bolje zarade i da ocekujem da napredujem u svom poslu i izgradim karijeru.
Onda nam je malo pricala o poslu i to je bilo to.
Toj devojci koja je bila sa mnom je rekla da mora da popravi engleski koji je bio osrednji, meni nista nije rekla.
Znaci ne brinite ako nesto ne znate o svom buducem poslu, to je najmanje vazno, samo pokazite ambiciju i naravno dobar engleski.
