Korisničko ime: Nixonki
Država: Srbija
Spol: M
Kompanija: Royal Caribbean
Pozicija: Assistant Waiter
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Sin najbolje prijateljice moje majke se vratio sa prvog ugovora na Carnivalu. Slucajno smo se sreli u gradu i popricali onako osnovno. Sta i kako koja je lova-ma radicu ja sve za te pare. On mi je govorio samo sledece-puno se radi,moze da se zaradi i nije svakom isto svako drugcije dozivi.Ima zaista mnogo posla ali moze lepo da se ustedi od zarade. On ima devojku iz Majamija i krajem meseca ide kod nje 2 nedelje pa posle odmah na ukrcaj. Avion,plaza,lova...
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Privukao me je novac i slike kako se ludo provode po svetskim metropolama i zezaju na plazi sa skupim picima,skupim telefonima i extra ribama. Cinilo se kao obecano zanimanje.Nakupujes se najmodernije tehnike za male pare,ides po svetu i zezas se i dodjes kuci pun para. Ako imas srece ozenis Amerikanku i cao zdravo resio se sve
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Prijavio sam se preko Sea Agency jer je jedan decko koji je izlazio u isti lokal kao i ja pricao kako je prosao sve procedure i dobio je vizu i ugovo i treba da ode do BGa da potpise neke papire i plati proviziju.
Ja sam do tada bio skeptican tipa uzmu ti lovu pa te vuku za nos pa na kraju niti odes na brod niti dobijes pare...Medjutim pojavio se covek koji je sve zavrsio.
Zeleo sam da se uverim u to na licu mesta pa da prelomim i ja. Ja sam mu ponudio prevoz i cekao sam ga ispred agencije u kolima. Usput smo pricali o poslu i lovi.
Kada je sišao u auto rekao mi je ajde pi*i gore primice te i samo opusteno. Imao sam srece da sam od nas 6 jedini odlicno poznavao jezik i tako je islo dalje.
Ostali su bili neodluceni nekako, slabije su govorili engleski a ja sam zapenio kako sam vredan i odan i ne pricam puno nego moj rad govori za mene pa da cu sve raditi samo da mogu dobro da zaradim.
Tu sam mu se prodao o dalje sam pratio njegove instrukcije.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Prijavljen sam za assistant waitera jer mi je agent rekao da s obzirom da nemam iskustva to je najbolja pozicija za mene kao i da je lova odlicna a kompaniju sam saznao tek posle intervjua sa predstavnikom kompanije.
Par sati posle intervjua mi je poslata poruka
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Sam intervju nije trajao duze od 5 minuta.
Dosao sam pripremljen, sve sto sam spremio naucio sam napamet i dosta sam se spremao da budem kul i da imam pravi stav u toku intervjua da sam ga super odradio.
Dane sam proveo ispred GOOGLA i ucio o hrani i o tome kako se treba ponasati u toku intervjua. Posle 5 sati od intervjua mi je javljeno da sam prosao i da sam dobio RCCL.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Buduci da sam oko godinu dana cekao ceo proces i u toskove racunam sva putovanja za Bg kostalo me je oko €1.500 s tim da racunam i $250 sto sam poneo na brod.
Nisam trebao da radim SCTW ili bilo koje druge obuke. Visa, lekarski, provizija, odeca za put, avionska karta za Sijetl...
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?Poneo sam 30 atlet majica,carapa i gaca. 2 bocice baby pudera, najbolje desodoranse u to vreme, kreme za noge, sholove uloske za cipele, dosta ulozaka za brijace, neki osnovni medicinski pakettipa lekovi za prehlade itd emalin za cipele, mini pakovanje praska za pranje odece i greskom ogroman kofer. Kozmetike od parfema sampona sapuna...
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Prvih par sati ista vojska. Docekao me je najludji Rumun na brodu koji mi je rekao da ga slusam koliko mogu ali da obavezno budem uz njega sve ce mi objasniti u hodu.
Odveo me je do Crew office gde su mi dali neke papire i slikali za crew card pa smo otisli do crew mesa gde mi je rekao da je hrana shit ali da se naviknem.
Onda po odecu i onda me je odveo do kabine. Kada mi je video cimera rekao je Oh youre fucked-Kostya is babalu...
Kada sam otpakivao kosulje i pantalone poceo sam da ludim-tako mali prosor a ja sam samo sa djubreton od uniforme popunio pola...
Onda sam otisao u restoran koji je bio ogroman i skroz sam se izgubio. Na brzinu sam popunio neke papire i odmah su me odveli na buffe i tamo sam poceo da nosim smece i da radim u busing station.
Prva nedelja bufe pa posle u restoran.
Dugo mi je trebalo da saznam na koju stranu da idem kada izadjem iz kabine-gde je restoran a gde buffe posto su bili na razlicitim stranama.
Prvo vece sam vec razmisljao jbt jel moguce da se ovoliko radi-kad ce cigara i naravno-paciji hod je krenuo.
Uvece sam bio preumoran ali nisam mogao da spavam jer su me tabani rasturali. Jedino je dobro sto sam svima mogao da procitam ime. Svi su vikali TIGER.
Prepodne treninzi na kojima pola ljudi spava i smrdi i prvi kontakt sa "kafom" i kolacima i obavezno potpisite ovde jer ako ne potpisete moracete opet da slusate isto.
3. dan mi je bio rodjendan i bio sam u haosu...
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Prvo vece je proslo kako je proslo posto smo bili full capacity pa nije bilo vremena.
Ujutru smo imali sa safetyjem training pa je on rekao kako se osecamo i da nas razume i predocio neka pravila koja su MUST.
Posle njega je dosao HR i onda smo svi dobili uputstvo da se upoznamo i malo popricamo sa njim.
Pola kolega je bilo super i tipa bice sve ok radi ovo radi ono a pola je (posle sam skontao) bilo mrtvo umorno i nisu imali volje.
Svi supervizori i Head waiteri su se upoznali sa mnom drugi dan na bufeu. Trudili su se ljudi da me uigraju sto bolje mogu.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Posto je bilo nas dvojica iz Srbije jedan je uzeo da me uputi gde se uzima voda gde se sipa led kuda se prolazi da mi strebaju soljice da mi treba trey na troliju ali sve to u 5 minuta ma nista nisam zapamtio...
Kad je trebalo da vec posluzim hleb onda sam saznao da mi treba bread basket...
Treba par dana malo da se uhodate jer iskusni spreme stanicu za kratko vreme-dok je meni prvi put pokazao kako se to radi ja nisam mogao da se setim kuda sam usao i kuda treba dalje da idem.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Pa mogu reci da mi to uopste nije bio problem. Posle nekoliko dana pio sam tablete protiv bolova za tabane i kupio neke silikonske uloske za cipele i kabina je bila mesto za spavanje jer je cimer bio Cernobilski psiho....Skupila se tu neka ekipa pa sam blejao sa njim i oni su samo pricali o Hawajima i Australiji da izdrzim jos malo pa ce brod krenuti tamo i tamo je sve super.
U veseraju sam brzo skontao momke i za male pare su mi prali odecu tako da nisam imao neki utisak sabijenog prostora jer stalno neko prolazi javlja se-brz je tempo.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Bio sam prezadovoljan.
Prvi kruz mala stanica konobar filipinac pod strujom-Spidi su ga zvali i uzeo sam za 7 dana 450 dolara a znanje mi je bilo takvo da sam crveno vino stavio u ice bucket. Posle su pare samo rasle.
Od drugog meseca sam sa svim tipovima imao oko $3.500
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Pa to je bilo tipa moze ali sledeci ugovor ces biti waiter ako zasluzis.
Onda 3 meseca temporary promotion pa najmanja stanica za veceru a najgore za dorucak i rucak ali ima sanse ako se dobro radi posao i slusa sta se naredjuje bez prigovora.
Ima ass kissing varijanta ali nisam primenio. Znam dosta ljudi koje bilo bas briga, ne mora veliku stanicu da radi, $1500 je njemu dosta i takvi nisu napredovali.
Mi sto smo grizli da imamo sto vise gostiju i sto smo imali dobre ocene, nas su gurali napred.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Ludnica. Od jedne crew party jedno vece gde se ujutru budim u spa kabini a sledece vece u najnizem nivou slavim kinesku novu godinu pa sa filipincima u hodniku gledam NBA a oni svi u dresovima...Zurke, opijanja, zezanje i nekad kukanje o poslu ali vise zezanje. Svi malo pricaju o tome kako je kuci Brazilci, Filipinci, Indijci, Juznoamerikanci ma sta ti padne na pamet.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.Ja se nisam zamerao ljudima. Upijao sam sta i kako rade i trudio se da budem sto bolji pa sam bio koristan u poslu i svi su me gotivili.
Bilo je onih sto te za*****u pa pajsano biznis ode na pljugu pa ti radis 2 stanice a kad se vrati nece da ti pomogne. Pravilo je bilo da moras da se nasmejes na 3 feet svakom ko ti dolazi u susret pa je bilo ok.
Ja sam se svima javljao, nisam se zamerao a i malo sam krupniji pa nije bilo potrebe da se dokazujem na taj nacin. Uglavnom prijateljskim stavom prema drugima otvorio sam sebi i vise vrata nego sto sam mislio.
- Kako biste opisali putnike?
Bilo je svakakvih-za veceru su mi bili zderaci limunade i ice tea ali ipak ljudi koji ostavljaju tip pa smo ih zvali paying animals dok su na buffeu bili samo animals to grab food.
Razliciti su ljudi, zaista ima svega od baptistickih porodica koje se mole pre vecere do bahatih porodicnih ljudi sa odlicnom decom do razmazene dece...
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?U pocetku nisam bas puno izlazio jer sam bio mrtav posle bilo koje smene pa sam spavao dosta ali posle sam imao do 4 sata slobodno napolju jer sam morao ranije u restoran.
Desavalo se i da ostanemo i preko noci u nekim lukama pa od 23 do 6 po Honoluluu idemo po klubovima zezanje...
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Na Aljasci je to bio Juno jer smo tamo isli u Italijanski restoran gde smo sa radnicima bili ko sa rodbinom.
Posle je to bila Tuaranga na Novom Zelandu, pa Melburn, Sidnej i Perth u Australiji...BoraBora, Fidzi, Tahiti... Cadiz je super isto..
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Puno ljudi pa moze da se skonta puno dobrih ekipa, jeftino od pica do satova i nakita, klopas sta hoces i kad das ortacima iz bara par stejkova pijes sta hoces.
Zurke po Spa departmentu. Zezanje u lukama, po plazama, skakanje iz padobrana, letenje avionom na glecer, love ko pleve. Naravno, zaista se puno nauci od rada sa gostima, bezbednosti ima puno, treninga o svemu..Zaista dobra skola
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Puno posla, malo vremena za odmor, pranje vesa, nervoza zbog umora, pritisak menadzmenta, cimanje gostiju i nedostatak opreme
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Treba probati jer ce se lova ulozena povratiti, naucice koliko je svaki minut radnog vremena iskoriscen, videce dosta sveta, zaradice brdo love na pravoj poziciji, upoznace razne ljude od svakud, probace raznu klopu i pice, naucice nesto drugcije
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Dobro se informisite o tome za koju cete poziciju aplicirati, naucite sve sto mozete da nadjete o toj poziciji i onda idite u agenciju.
Naoruzajte se strpljenjem i pogledajte po netu kako da se ponasate na intervjuu-zapamtite oni hoce da vas isprovociraju da vide kako se nosite sa pritiskom.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?Kada dodjete na brod-slusajte samo supervisore sta vam govore. Gledajte da upadnete u rutinu sto pre.
Posao se mora raditi sto brze i sto kvalitetnije kako biste bili neko ko odlicno radi. To ce vam doprineti da moze da vam se oprosti ukoliko zakasnite na posao, da mozete da trknete na cigaretu brzinski u toku posla i-pored prastanja gresaka, kolege ce vas gotiviti i pomagace vam jer ste koristan clan tima. Svoje misljenje ostavite za sebe.
