Korisničko ime: gospy
Država: Srbija
Spol: F
Kompanija: Carnival
Pozicija: Assistant Waitress
Kako ste čuli o poslu na kruzerima?Tadašnja koleginica na poslu je imala muža koji je radio na brodu na poziciji konobara.
Ispitivala sam je o svemu vezanom za brodove i čula njegova iskustva i iskustva članova ovog foruma. Moje tadašnje znanje o kruzerima je bilo više nego oskudno.
Vremenom, informacije su se množile, a moja želja da odem postajala je sve veća.
- Što vas je privuklo da aplicirate za posao na kruzerima?
Situacija u kojoj sam se nalazila je bila slika većeg dela moje generacije. Slabo plaćen posao, planiranje budućnosti sa dozom neizvesnosti i životarenje na jaslama roditelja me je podstaklo da načinim neku radikalnu promenu. Pomisao da negde mogu zaraditi četiri puta više nego u sopstvenoj zemlji je bila dovoljna da odem u agenciju i apliciram za ovaj posao.
Preko koje ste se agencije za rad na kruzerima prijavili i zašto baš preko nje?Slušajući iskustva nekih prijatelja, zakazala sam sastanak u Sea agenciji. Bili su maksimalno ljubazni i spremni da izađu u susret u vezi sa svim mojim pitanjima.
Sve se odigralo izuzetno brzo i nisam bila ni svesna, a već sam bila na brodu.
- Za koju ste se kompaniju i poziciju prijavili i zašto?
Uzela sam u obzir svoje prethodno radno iskustvo koje je bilo vezano uglavnom za ugostiteljsto. Uz konsultaciju sa agentom, prijavila sam se za poziciju assistant waiter.
Najbrži odlazak je bio sa Carnival Cruise Line-om i upravo ta kompanija je obeležila moj prvi ugovor.
Sada, iz ove perspektive, smatram da postoje i neke druge pozicije na koje vredi čekati i duže, a koje su puno bolje od posla konobara.
Koliko je trajao interview i kada ste saznali da ste prošli?Sam intervju je trajao nepunih pet minuta.
Gde ste prethodno radili, koju vrstu jela ste služili i koji je glavni razlog odlaska na brod su neka od postavljenih pitanja.
Ako se dobro pripremite, intervju je lagan. Nabacite osmeh i pokažite samoopouzdanje. To je nešto što se najviše ceni.
Saznala sam da sam prošla nakon pola sata. Većina grupe je primljena, najviše zbog tadašnjih velikih potreba kompanije.
- Koliko su bili vaši troškovi odlaska na brod?
Deo koji se daje agenciji je ubedljivo najveći trošak.
Oko 850 evra njima, 150 dolara za vizu, 100 evra za medical i sitniji troškovi za prevodjenje dokumenata i sitnice potrebne za život na brodu.
Ako postoji opcija dobijanja posla preko sajta kompanije, iskoristite to kako bi izbegli nepotrebne troškove.
Agencija uzima najmanje 350 evra provizije i zato ih zaobiđite ako možete.
Kako ste se spremili na put u nepoznato, što ste odlučili nositi sa sobom?Pošto se sve odigralo brzo, nisam imala puno vremena za razmišljanje. Nisam imala čak ni kofer, pa možete zamisliti koliko sam putovala do tada.
Na brzinu sam kupila kozmetiku, brdo crnih čarapa, jer sam znala da će mi biti najpotrebije, kao i veš. Sama činjenica da idem u daleku Ameriku mi je delovala nestvarno.
Put koji je me je čekao je povećavao adrenalin i neke čudne leptiriće u stomaku.
- Opišite kako ste se osjećali prvih nekoliko dana na brodu
Gomila hodnika, nepoznatih lica, čudnih jezika i silnih pravila. Prve dve nedelje na brodu su uglavnom ispunjene treninzima.
Imaćete drillove i slušati informacije o bezbednosti i pravilima rada i ponašanja. Gubićete se po brodu, toj ogromnoj skalameriji sa putevima kao u lavirintu.
U početku, nisam znala koja se uniforma nosi danju a koja uveče, pa je bilo čudnih kombinacija.
U suštini, sve vam je novo i potrebno je neko vreme da biste istražili sve brodske ćoškove i prečice.
Koliko vam je kompanija pomogla osjećati se dobrodošlim na vaše radno mjesto?Ako sagledam sve, kompanija vam može olakšati samo snalaženje.
Koda dođete na američko tlo, potrebno je da prođete imigracioni checking, zbog kojeg sam kasnila na let. Zvala sam kompaniju i omogućili su mi da uhvatim sledeći let i stignem na vreme.
Na samom brodu, količina informacija vas bukvalno zapljusne, ali ako imate dobre kolege, sve je lakše. Mi sa Balkana smo imali klan i pomagali jedni drugima.
- Da li vam je, po dolasku, netko neposredno pomogao uputiti vas u posao?
Supervizor je bio super lik iz Indonezije. Nasmejanije biće nisam upoznala u životu. Izlazio nam je u susret i uvek nas opravdavao kod drugih supervizora.
Sa druge strane, uglavnom ste prepušteni sebi i posao učite u hodu. Ako imate sreće, naićićete na dobru ekipu što će vam olakšati život na brodu.
Kako ste se nosili sa ograničenošću životnog prostora na brodu?Mala kabinica dva sa dva za nekoga može predstavljati problem. Međutim, navikla sam da živim u malom stanu, pa mi ovaj prostor nije teško pao.
Imate dovoljno mesta za tuširanje i spavanje, jer vam kabina uglavnom za to i služi. Ako idete u paru sa dečkom ili devojkom, imaćete couple kabinu sa zasebnim kupatilom.
Neki su proširivali donji krevet, pa se dobije malo komforniji smeštaj.
- Jeste li bili zadovoljni zaradom?
Pre pet godina, kada sam ja išla, plata je iznosila fiksnih 1054 dolara.
U međuvremenu sam čula da su smanjivali taj iznos, ali na drugoj strani uveli refundiranje karte, tako da vam manje-više dođe na isto.
Bila sam zadovoljna s obzirom da te pare ovde nikada ne bih mogla da uštedim.
Kada se sve sabere i oduzme, svaki dolar se zasluži veoma napornim radom i plata možda i nije dovoljna za količinu uloženog truda i broja radnih sati.
Postoji li mogućnost napredovanja tj. promocije na poslu?Ako dovoljno dugo provedete na brodu i ako se zaista trudite, biće i promocije.
E sad, neki drugi načini se takođe koriste da se dođe do toga. Lake ženske, uvlake i drukare uvek malo brže napreduju.
Ako niste takvi, planirajte da odradite barem dva ugovora za prvu promociju. Naravno, bez bad performanca i warninga, koji se upisuju u vaš fajl i onemogućavaju napredovanje.
Ne upadajte u oči i savesno obavljajte svoj posao, a menadžment će vas u jednom trenutku nagraditi.
- Kako vam se svidio društveni život na brodu?
Crew bar je mesto gde definitivno možete pronaći ljude s kojima ćete se skontati.
Na mom brodu je bio dečko iz Srbije koji je svirao gitaru i skoro svako veče pravio mali show. Nekada smo ostajali do jutarnjih časova, a radi se ujutru od 6.
Stignete samo da obučete uniformu i pojavite se na poslu bez trunke sna.
Taj dan provedete u bunilu i baš kada čvrsto odlučite da ne idete neko vreme, neko vas pozove na piće i opet završite u tom istom baru.
Opišite kakvi su ljudi sa kojima ste zajedno radili na brodu.Indijci, Filipinci i Indonežani su ubedljivo najbrojniji. Mislim da je glupo generalizoati, jer u svakoj naciji možete upoznati i loše i dobre ljude.
Bitno je kako se vi postavite prema njima. Sa nekima sam i dan danas u kontaktu i planiramo susrete na kopnu.
Sklopićete iskrena prijateljstva sa ljudima iz zemalja za koje ne znate ni gde su na karti sveta. To je velika prednost brodskog života.
- Kako biste opisali putnike?
Karipska ostrva najčešće posećuju Amerikanci i mali broj Nemaca i Hispanosa.
Čim kroče na brod, glavno pitanje im je gde se služi hrana i kako da je dobiju u što većoj količini, i naravno, za džabe.
Sve se vrti oko jela i oni konobari koji rade u dinning roomu najbolje znaju koliko Ameri mogu da pojedu. Viđala sam neke likove da naručuju po dva-tri predjela i par glavnih jela.
Većinu toga bace i samo prave hard time za konobare. S druge strane, uglavnom su srdačni i radoznali.
Srbiju redovno mešaju sa Sirijom i Sibirom i obrazovanje im nije na nekom zavidnom nivou, ali ako im se dopadnete, ostaviće vam bakšiš, a neki će vas čak pozvati da budete njihovi gosti, ako se nekad nađete na američkom kopnu.
Jeste li imali vremena posjetiti destinacije koje je brod posjećivao?Skoro sve portove sam obišla barem jedanput. Na ovoj poziciji, imala sam jedan day off u toku nedelje, tj. jedan obrok off, bilo da je to doručak ili ručak.
Za to vreme, izlazila sam napolje i trudila se da vidim što više. Plaže su uglavnom prelepe i nekada vam je žao što nemate malo više vremena da uživate u njima.
- Jeste li imali neko omiljeno mjesto za izlazak?
Miami na prvom ugovoru i San Juan na drugom su mi bili omiljeni.
Kosmopolitski gradovi sa mogućnostima da shopingujete, posetite internet caffe, pojedete nešto pristojno…Sve vreme napolju se uglavnom svodi na trčanje u pokušaju da pošaljete koji mejl porodici i malo napunite baterije. Iskoristite ga maksimalno.
Opišite dobre strane rada na kruzerima.Posetićete zemlje o kojima ste samo sanjali, upoznaćete ljude sa svih krajeva sveta i ono što je najvažnije, otkrićete svoje granice.
Otkrićete koliko ste spremni da podnesete, da li možete bez prijatelja i porodice i koliko ste spremni da istrajete da biste ispunili neke zacrtane ciljeve.
Sva ova pitanja će vam prolaziti kroz glavu, a kada se sve završi, osećaćete se pobednički kada se setite šta ste sve pregurali.
- Opišite loše strane posla na kruzerima.
Imate jako malo vremena za sebe, za neke svoje hobije i sporedna interesovanja.
Konstantna neispavanost i umor postaju svakodnevnica, a pritisak na poslu samo dodatno iscrpljuje.
Poželećete da sve prekinete i odete kući, ali to su sve samo prolazne krize koje morate prebroditi.
Biste li zainteresiranima preporučili posao na kruzerima i zašto?Preporučujem svima da probaju i da ne dočekaju neke pozne godine sa pitanjem “šta bi bilo da sam... ?“.
Ako ste mladi i sposobni za rad, odradite bar jedan ugovor i postaće vam jasnije da li je to život za vas, da li vredi praviti karijeru i koliko dugo možete izdržati.
Brodski život će vam brzo ući pod kožu i što duže provedete na brodu, biće vam teže da prekinete.
- Koji savjet biste dali ljudima koji namjeravaju aplicirati za posao na kruzerima?
Definitivno aplicirajte direktno na sajtovima kompanija.
Sve imaju odeljak gde se možete prijaviti za željenu poziciju. Na taj način ćete izbeći plaćanje agenciji i uz malo sreće, brzo ćete biti na brodu.
Želite li dodati nešto što smatrate važnim?Pratite svoju intuiciju i avanturistički duh.
Okušajte se u ovome i nećete se pokajati kada se jednog dana osvrnete za sobom. Brod vas može učiniti boljim u svakom pogledu.
